Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odvojilo je pet puta više novca za mere ruralnog razvoja, izjavio je resorni ministar Branislav Nedimović tokom posete Loznici, gde je razgovarao sa poljoprivrednicima u Gradskoj upravi.Pet puta više novca za nabavku traktora, opreme, mehanizacije, za izgradnju skladišta za prerađivačke kapacitete - objasnio je juče Nedimović. On je, istovremeno, pozvao lokalne samouprave da poljoprivrednicima pomognu prilikom apliciranja za subvencije i daju na raspolaganje svoju infrastrukturu jer, kako je rekao, poljoprivrednici često nemaju vremena da "odlaze na šaltere i popunjavaju različite aplikacije".Nedimović je podsetio da će od 1. januara naredne godine premije za mleko biti isplaćene po kvalitetu. Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović istakao je da je grad Loznica prethodnih godina izdvajao značajna sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje. - Sada smo u poziciji da imamo jedan integrisan proces gde nećemo imati više duple mere da lokalne samouprave daju podsticaj, a da se to čini i sa centralnog nivoa - rekao je Petrović.

Poljoprivrednici i predstavnici industrije poljoprivrednih mašina u EU upozoravaju da je plan Evropske komisije da traktori budu opremljeni sistemom protiv blokiranja kočnica (ABS) zasnovan na netačnim analizama i nepotrebno skup za proizvođače. Oni kažu da Komisija traktore tretira kao automobile i ukazuju na potencijalne rizike ako ABS postane obavezan i u traktorima manje brzine, kao i na visoku cenu za obnavljanje voznog parka u uslovima krize u poljoprivrednom sektoru.

U Evropskoj uniji "brzi" traktori koji razvijaju brzinu veću od 60 kilometara na sat od 2016. moraju da imaju instaliran ABS sistem.

Sada Komisija treba da odluči da li ABS tehnologija treba da bude obavezna i za traktore koji razvijaju brzinu od 40 do 60 kilometara na sat od 2021. godine.

Komisija je poručila analize troškova i koristi od predložene mere na kojima će početi da se radi u novembru. Na osnovu rezultata analiza, Komisija će sredinom 2017. odlučiti da li da amandmanima izmeni uredbu o kočnicama iz 2015.

Evropsko udruženje proizvođača poljoprivrednih mašina (CEMA) smatra da Komisija pogrešno tretira traktore kao automobile.

Industrija poljoprivrednih mašina mišljenja je da bi obavezno uvođenje ABS ili neke druge tehnologije moglo da se opravda jedino ako bi postojali obilje dokaza o opasnosti i jasni dokazi da tehnologija o kojoj je reč može da pomogne da se ta opasnost izbegne.

Nema koristi

CEMA tvrdi da ABS tehnologija neće doprineti unapređenju bezbednosti na putevima na statistički značajan način.

"Zapravo, sa prosečnom stopom obnavljanja voznog parka od 1,7% ukupne prodaje traktora u 28 članica EU, biće potrebno više od 20 godina pre nego što bi se mogla izbeći, statistički gledano, prva fatalna nesreća", istakao je generalni sekretar CEMA Ulrih Adam (Ulrich).

"S druge strane, unapređenjem, npr. signalizacije i osvetljenja svih evropskih traktora moglo bi da se spreči do 70 nesreća sa fatalnim ishodom svake godine", kazao je za EurActiv.com Adam.

"Postoji prirodni komercijalni interes proizvođača ABS sistema kočenja da njihova tehnologija bude obavezna, međutim, takav potez se ne može opravdati ako su dokazi (da su neophodni) slabi ili ne postoje", dodao je Adam ističući da je njegov argument u skladu da principima uredbe EU.

Udruženje je ukazalo na potencijalne tehničke rizike ako ABS postane obavezan. Kako navode, s obzirom da su traktori prvenstveno vozila koja se ne voze po drumu, uvođenje tehnologije za vožnju drumovima, poput ABS, može da ima suprotne efekte i kreira nove opasne situacije.

"ABS tehnologija na uskom seoskom putu može da dovede do novih, možda još opasnijih situacija", kaže Adam i dodaje da vozač može da zaboravi da svaki put kada ulazi ili izlazi s puta uključi ili isključi ABS, posebno kada u jednom danu više puta ide sa farme u polje.

Visoka cena i manjak dokaza

Ono što zabrinjava je i visoka cena za obnavljanje voznog parka.

"Cena traktora sa ABS sistemom bila bi viša od 2,5 do 10% i ta poljoprivredna mašina mogla bi da košta do 5.000 evra više", rekao je čelnik CEMA.

Kako je dodao, takav trošak bi za već optrećene farmere bio "neprihvatljiv, posebno u svetlu krize u poljoprivrednom sektoru i s obzirom na činjenicu da već postoje bolja, dokazana i mnogo jevtinija rešenja".

Udruženje poljoprivrednika EU Copa-Cogeca takođe je skeptično oko efikasnosti uvođenja ABS kočionog sistema za traktore.

"Ne mislimo da u ovom trenutku postoje dokazi da se podrži takva politika", kazao je savetnik u Copa-Cogeca Danijel Azevedo (Daniel) dodajući da treba razmotriti i dodatne troškove ABS sistema za poljoprivrednike, kao i da za traktore već postoji ograničenje brzine.

"Svakodnevno se uglavnom koriste na poljima i idu malom briznom. Dakle, moramo da vidimo dokaze da je ABS pogodan za traktore kada se koriste na taj način i da je koristan za bezbednost", rekao je Azevedo i zatražio od Evropske komisije da predstavi prave analize cene i koristi fokusirane na specifične potrebe poljoprivrede.

"Važno je znati da li potencijalna veća bezbednost na putu preteže nad potencijalnim novim opasnim situacijama na putu ali i na poljima", istakao je Azevedo i pozvao Komisiju da na pitanju ABS tehnologije radi sa onima koji koriste poljoprivredne mašine.

Preciznost i fleksibilnost

Kontroverze oko ABS tehnologije javile su se u sklopu šire debate o ravnoteži između inovativne Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP) i strogog zakonskog okvira.

Poljoprivrednici u EU i poljoprivredno-prehrambena industrija uviđaju vrednosti digitalnog doba za poljoprivredni sektor ali upozoravaju da se moraju razmotriti i troškovi.

Žan-Pol Bins (Jean-Paul Beens) iz kompanije Jara (Yara) koja proizvodi đubrivo smatra da poljoprivrednike treba ohrabriti da koriste tehnološke inovacije.

"Poljoprivrednike ne treba gušiti dodatnim propisima već podstaći da, uz maksimalnu fleksibilnost, istraže taj potencijal nove tehnologije", kazao je Bins za EurActiv.com.

I u udruženju Copa-Cogeca smatraju da poljoprivrednici u EU moraju da imaju pristup najnovijoj tehnologiji kako bi mogli da konkurišu na svetskom tržištu.

"Zabrinutost koju delimo sa proizvođačima je da se sredstva za istraživanje troše na usklađivanje sa regulativom umesto da se finansiraju inovacije", kazao je Azevedo.

"Tako kod 'pametnih' mašina moramo da se uskladimo sa regulativom i ispunimo ambiciozne ekološke ciljeve", rekao je Azevedo i dodao da to zahteva izmene na mašinama koje utiču na rad na farmama.

"Poljoprivredne mašine su kapitalno intenzivno investiciono dobro za poljoprivrednike koje treba da im donesu povraćaj. Zato je važno osigurati da sva neophodna tehnička oprema bude na raspolaganju ubuduće kako bi se odgovorilo na specifične potrebe poljoprivrede po razumnoj ceni", zaključio je Azevedo.

 

Izvor: EurActiv.rs

U mestu uspešnih ratara, Banatskom Novom Selu, održan je svojevrstan sabor poljoprivrednika, na kojem se okupilo više od 3.000 posetilaca
i gotovo svi uspešni proizvođači svetske marke mehanizacije. Organizator je bio Udruženje „Novoseljanski paori”.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Juhas Atila obišao je izložbene štandove i ponudu mehanizacije istakavši da će Vlada Srbije kao i do sada pomagati nabavku mehanizacije.Na više od deset hektara prostora, koje je zauzela Traktorijada, bile su izložene mašine i prateći alati za rad u poljoprivredi.

Vožnja prikolice kroz kapije zahtevala je izuzetnu spretnost, a najbolji je bio Stevan Jovanović iz Mošorina. Ekipa „Agrometal trejd” iz Šajkaša bila je najjača u povlačenju trakora. U ovoj najatraktivnijoj disciplini pobedio je sastav Dragan Sarić, Milorad i Stevan Jovanović, Goran Ranisavljević, Zoran Ćuturilov i Radoslav Balić.

Za učesnike i goste bilo je pripremljeno pečeno june na ražnju od 500 kilograma.

Izvor: Dnevnik

Kardif, Geteborg, Frankfurt i Stokholm su poslednja četiri mesta gde će se odigrati evropska tura džinovskih automobila, deo spektakularnog američkog događaja, zakazanog za drugu polovinu godine, od septembra do novembra. 

Evropska tura džinovskih automobila 2016. se nastavlja sa svojim adrenalinskim događajima. Sezona 18 američkog događaja, sponzorisana od strane BKT-a treću godinu za redom i koja privlači više od 4 miliona posetilaca sa 300 događaja u Americi i širom sveta, nastavlja svoju turu u Evropi. Posle prvih događaja u Španiji i Holandiji, naredna 4 evropska grada će ih slediti. 

Ovi događaji zapanjuju publiku tako što vozači izvode skokove preko prepreka, okrete u vazduhu, sve to sa svojim džinovskim automobilima. Da bi ovi događaji bili mogući, sponzor BKT je razvio posebne pneumatike koji su otporni na sve vrste udaraca i pritisaka koji u ovim vratolomijama nastaju. BKT je indijska kompanija koja pravi pneumatike za kamione, radne mašine, bagere i poljoprivrednu mehanizaciju. 

Kako i samo ime kaže obavlja se posle žetve strnih useva u najtoplijem delu godinesa najmanjom količinom padavina. Prošle (2015)godinena našoj mernoj stanici u Mladenovcu (selo Koraćica) palo je 8,6 mm padavina tokomcelog jula, a imali smo najveću dnevnu temperature od 39,9 ºC. Bilo je i dana sa procentom vlage u vazduhu od 30,1% i 30,4%.

Ovo nam pokazuje sa čime se naši poljoprivredni proizvođači sreću kada reše da rade postrnu setvu. U priči i savetima sve je to lepo, lako , ekonomski vrlo isplativo i sve ostalo prava „laža i paralaža“za poljoprivrednike ispod Save i Dunava.A zašto je to tako?

Pa naš prosečan poljoprivredni proizvođač ima traktor od 33 do 45 konjskih snaga na izdisaju , teška zemljišta koja većinom imaju plužni đon, a nemaju ono što je najvažnije sisteme za navodnjavanjezbog malih parcela razbacanih na sve četiri strane sela, pa čak imamo i stočare koji zbog nedostatka zemlje u svom selu zakupljuju njive u 3-4 sela pa im je ekonomski neisplativo , ali i fizički nemoguće da izvode navodnjavanje parcela koje obrađuju.Navodnjavanjeprethodnih godina je bilo potrebno ne samo posleveć i pre setve. Ima godina, doduše retkih kao što je bila 2014. u kojima nije bilo potrebe za navodnjavanjem. Bilo je dosta slučajeva dasu u Šumadijiproizvođači dobijali rod kukuruza( iz FAO grupe zrenja 300)iz postrne setve koji je bio zadovoljavajuć i mnogo bolji nego iz redovne setve u 2015.godini.

Pravilo je da se obradi zemljišta pristupi odmah po skidanju prethodnog useva obično ječma i pšenice. Zemljište po pravilu treba da je lakšeg mehaničkog sastava. Obično se proizvođači pitaju šta sa žetvenim ostacima? Moj savet je usitniti ihnajbolje istovremeno sa žetvom i uneti u zemljište sa osnovnom obradom. Mora se štedeti vreme i iskoristiti svaki trenutak da bi biljke imale vremena da se formiraju i donesu plod u najpovoljnijim uslovima u tom letnjem period koji se da ponovim karakteriše malom količinom padavina, visokim temperaturama i niskom vlažnošću vazduha.

Za postrnu setvu soje najbolje je odmah posle žetve uraditi tanjiranje na dubinu do deset santimetara i više i setvu uradiri odmah pole toga. Za setvu koristiti kvalitetnoseme kratke vegetacije sa vremenom zrenja od 80 do 120 dana. U prosečnim godinama navodnjavanje je obavezno i to čak u nekim i predsetveno. Količina navodnjavanja je u početku oko 30mm, a kasnije se norma podiže do 50mm. Nema tu nekog pisanog pravila ove vrednosti su okvirne. Prinos u postrnoj setvi može biti i do2,5 t/ha. Gajiti soju van sistema za navodnjavanje se ne preporučuje.

Za postrnu setvukukuruza je preporučljivo da se izvede osnovna obrada na dubinu od 15-20cm odmah posle žetve i zatim da prođe setvospremač. Setva sledi odmah posle setvospremača i posle togada bi sesačuvala što više zemljišna vlaga i omogućio bolji dodir semena i zemljišta, valjanje. Mineralna kompleksna đubriva uneti pri osnovnoj obradi ,a40-50kg/ha azota uneti predsetveno. Setvu da ponovim treba uraditi što je moguće ranije kako bi se biljkama dalo vremena da se razviju i donesu rod. Za proizvodnju zrna kukuruza sejati hibride FAO grupe 100-300 , a za silažu sejati hibride FAO grupe zrenja 300 i 400. Gustina setve je ista kao i u redovnim setvenim rokovima.

Suncokret se kao postrni usev najčešće koristi kao zelena masa za silažu. Setva se obavlja od početka jula. Za setvu koristiti hibride čija vegetacija traje do 105 dana.

Sudanska trava isto može naći svoje mesto u postrnoj setvi i to čak i u uslovima suvog ratarenja. Seje se od početka pa do polovine jula uz obavezno valjanje posle setve.

Pored ratarskih mogu se u postrnoj setvi sejati i povrtarski usevi kao što su krastavci(kornišoni), kupus, cvekla, ali njihova proizvodnja u postrnoj setvi i proizvodnji je bez uspeha. Traže doba, plodna ne kisela zemljišta,dobru pripremu zemljišta za izvođenje setve.

Sve u svemu gde ima sistema za navodnjavanje treba raditi postrnu setvu ratarskih, a naročito povrtarskih useva koji donose po pravilu veći prihod po jedinici površine. Tamo gde nema sistema za navodnjavanje rizik je veliki i preuzima ga poljoprivredni proizvođač. Poznato je da neke velike farme seju merkantilni usev (najčešće kukuruz)posle žetve strnina da im zemljište ne bi bilo „golo “, a i dobiju zelenu masu najčešće pogodnu za svežu primenu koje .

Autor: Miloš Nikoletić

Koliko puta ste pomisli, zar ponovo moram do njive. Šta li se dešava da li je došlo do pojave bolesti, upada  stada ovaca ili nečeg drugog što bi moglo da naškodi usevu. Zahvaljujući primenama savremenih tehničkih i naučnih dostignuća u svetu se širi praksa upotrebe dronova u poljoprivrednoj proizvodnji. Pitate se kako? Naime dron možete  koristiti za posmatranje i na taj način osetno uticati na povećanje prinosa useva i pritom smanjiti potrebe za odlaskom u polje. Dakle neretko je situacija da se njiva nalazi i nekoliko kilometara udaljena od domaćinstva. Zašto bi morali upaliti traktor ili auto kada na njivu možete poslati dron i posmatrati usev kao da ste na samoj njivi ili u samo u samom usevu, a da pri tome usev ne gazite i tako nanosite štetu kako usevu tako i zemljištu. Uz to se sprečava opasnost da vi sami budete donosilac recimo nekog patogena ili insekta koji bi mogao tu da se namnoži. Koristeći tehnologiju osmatranja i preciznog praćenja polja može se gledati video koji prikazuje zdravlje vaših useva, trenutni stadijum razvijenosti, a u zavisnosti od opremljenosti čak i stanje zemljišta i u uslova u njemu.Trenutno jedna od najpoznatijih firmi koja proizvodi dronove u ove svrhe je PrecisionDrone.Podsetimo našoj javnosti dron je više poznat po skandalu na utakmici Srbije i Albanije. Dakle ne mora sve da bude iskorišćeno u političke svrhe.

Prednosti dronova u poljoprivredi:

  • Smanjuje se broj prohoda, boljeje osmatranje useva i brža reakcija na pojavu problema.
  • Ušteda u vremenu, broju radnika i mašina
  • Više vremena za nadzor
  • Brz povratak investicije

Američki stručnjaci su izračunali da se u proseku potroši  oko  200 dolara po hektaruza pregled polja peške ili posmatranje polja iz vazduha uz fotografisanje, imajući sve ovo u vidu investicija u dron će se vrlo brzo isplatiti . U većini slučajeva investicija će se isplatiti do kraja sezone ili ranije baš zbog toga što će posedovanje drona u ove svrhe smanjiti troškove i poboljšati prinos useva tako što pruža pravovremenu i preciznu informaciju koja je neophodna za brzo reagovanje

Lakoća korišćenja:

U većini slučajeva proizvodnja može biti veoma složena baš zbog odabira datuma početka radova i njihovog izvršenja, ali sa korišćenjem drona omogućena je upotreba novh jednostavnijih metoda koje olakšavaju farmerrima celokupan posao. Ovome treba dodati ni malo beznačajnu činjenicu da pojedini tereni nisu lako pristupačni i dostupni poljoprivrednim mašinamoa, naročito ako se radi o voćarskoj proizvodnji.

Takođe dron omogućava:

  1. Integrisano korišćenje sistema za geografsko – informaciono mapiranje
  2. Obeležavanje granica polja po kojima se treba kretati vazdušnim linijama.
  3. Praćenje zdravlja useva.
  4. Praćenje stanja useva u boji koja označava koliko je sunčeve svetlosti adsorbovano od strane useva.
  5. Automatsko vraćanje drona kući - dron će se vrati na početnu lokaciju sa koje je poleteo nakon završenog posla.

Dron nije zanimljiv samo proizvođačima. Mnoge osiguravajuće kuće u Americi koriste dron kako bi posmatrali velike površine na kojima je nastala šteta bez potrebe da se penju na krovove ili da pešače kilometrima da bi utvrdili obim štete. Naravno ove naprave dans već imaju ozbiljnu primenu u osiguranju javnebezbezdnosti kao što su javni skupovi, ali iza snimanje promotivnih filmova, koncerata i drugih masovnih događaja. Međitim oni mogu biti od koristi i za pretragu i spašavanje ili posmatranje bez ugrožavanja života spasilaca.

U zavisnosti od vaših potreba koje biste vršili dronom, cene se kreću od 750 – 3400 evra na našem tržištu.

 

Aleksandar Bocić

 

Lokalna uprava u Kragujevcu raspisala je javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava za kupovinu mehanizacije i priključnih mašina. Evo šta je sve potrebno od dokumentacije da biste konkurisali!
Za taj program iz gradskog budžeta odvojeno je 6 miliona dinara, a maksimalan iznos koji poljoprivrednici mogu da dobiju je do 50.000 dinara, odnosno 40% od iznosa na dostavljenom računu.

Ljiljana Petričević iz Odeljenja za poljoprivredu kaže da svi zainteresovani mogu da se prijave do kraja 2016. godine na 4. spratu u zgradi Skupštine grada.
Evo koje uslove poljoprivrednici moraju da ispune da bi se kvalifikovali za dobijanje podsticajnih sredstava i koju dokumentaciju treba da prikupe:

  • Potvrda o mestu stanovanja i prebivališta, odnosno gazdinstva na kome obrađuju zemlju mora da bude na teritoriji Kragujevca;
  • Da nemaju dospele, a neizmirene obaveze prema budžetu grada Kragujevca i Direkciji za robne rezerve;
  • Da podnosioci ili neko od njihovih članova imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo;
  • Da bi mogli da podnesu zahtev (obrazac zahteva se uzima u Odeljenju za poljoprivredu), potrebno je da dostave fiskalni račun ili otpremnicu od firme u kojoj žele da kupe mehanizaciju;
  • Račun mora da glasi na podnosioca zahteva;
  • Podnosilac zahteva može da konkuriše za kupovinu dve poljoprivredne mašine ukoliko povraćaj podsticajnih sredstava ne prelazi 50.000 dinara;
  • Potrebna je fotokopija lične karte i tekućeg računa;
  • Potreban je dokaz o registraciji poljoprivrednog gazdinstva;
  • Potreban je izvod iz obrasca strukture biljne proizvodnje i životinja, i izvod iz obrasca o poljoprivrednom gazdinstvu. Obrasci se preuzimaju u Službi platnog prometa u Kragujevcu (zgrada nekadašnjeg SDK), odnosno tamo gde su obavili registraciju svog gazdinstva;
  • Overena izjava da neće koristiti podsticajna sredstva koja dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede;
  • Sva prikupljena dokumentacija dostavlja se Odeljenju za poljoprivredu Skupštine grada na 4. spratu na pregled, a potom se predaje na Kružnom šalteru u prizemlju Gradske uprave.

Zainteresovani poljoprivrednici sa područja koje pokriva Kragujevac mogu da konkurišu za podsticajna sredstva za kupovinu kosačica, setvospremača, ciklona, prevrtača sena i ostalih mašina i priključaka koji su im potrebni.


Ljiljana Petričević objašnjava na primeru kupovine kosačice kako funkcioniše povraćaj novca. Kosačica košta oko 150.000 dinara, u zavisnosti od veličine i jačine traktora. Gradske vlasti će u ovom slučaju poljoprivredniku nadomestiti iznos od 50.000 dinara.

 

Izvor: http://www.agromedia.rs/ 

Međunarodni sajam poljoprivrede biće održan u Novom Sadu od 14. do 20. maja, najavilo je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine tradicionalno ima svoj štand u Master hali. Italija je ovogodišnji partner Međunarodnog poljoprivrednog sajma i ta zemlja ove godine će u hali 1 predstaviti kompanije koje između ostalog proizvode mašine i opremu za prehrambenu industriju, sisteme za navodnjavanje, opremu za stočarstvo i sadnice voća i vinove loze. Sajam će obeležiti Izložba poljoprivredne mehanizacije i Nacionalna izložba stoke, koja se tradicionalno organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva polj koje će i ove godine podržati i izložbu organske proizvodnje i proizvoda sa oznakama geografskog porekla u hali 1a Novosadskog sajma. Izvor:rtv.rs

 

Najnovije informacije procitajte ovde: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/1026-sta-bi-sa-kontrolom-mleka-dubrivo-od-koprive-agrobizns-magazin-na-kioscima-od-subote 

Svesni smo činjenice da je pojava digitalne tehnologije gotovo transformirala tradicionalni ritam života i da savremene tehnologije, 3D print i kompjuterski  projekti svakodnevno menjaju (i olakšavaju) život.  Digitalna poljoprivreda nastaje da se fokusira na unapređenju poljoprivrede i ruralnog razvoja kroz poboljšane informacionih i komunikacionih procesa. Preciznije, uključuje koncept, dizajn, razvoj , evaluaciju i primenu inovativnih načina kako bi se koristile informacione i komunikacione tehnologije (IT) u ruralnim oblastima, sa primarnim fokusom na poljoprivredu. Digitalna poljoprivreda je relativno nov termin, a mi u potpunosti očekujemo da se njegov obim menja i razvija kako naše razumevanje ove oblasti raste. Akterima agrarne industrije potrebne su informacije i saznanja o svim fazama poljoprivrednog procesa da bi efikasno upravljali njima. Svaki sistem primenjen za dobijanje informacija i znanja za donošenje odluka u bilo kojoj industriji treba da dostavi tačne, potpune, koncizne informacije na vreme. Date informacije od sistema moraju biti jednostavna za upotrebu, da imaju lak pristup, da bude isplativo i dobro zaštićeno od neovlašćenog pristupa. 

Posebno se ističe mobilna tehnologija kao prekretnica za mala i srednja gazdinstva.

Spisak potencijalnih koristi pokriva brojne aspekte proširenja i razvoja poljoprivrede:

-              Povećanje produktivnosti i prihoda kod malih i srednjih gazdinstva

-              Poljoprivredno tržište postaje efikasnije i transparentnije

-              Povezuje izolovane poljoprivrednike sa gradskim, regionalnim i globalnim tržištima

-              Poboljšava uslugu i upravljanje poljoprivrednih proizvoda

-              Promoviše i uključuje mala gazdinstva u poljoprivredne inovacije

-              Pomaže poljoprivrednicima da upravljaju rizicima

-              Unapređenje zemljišta i upravljanje prirodnim resursima

Mnogi od novih inovacija se oslanjaju na integraciji on-board računara, senzora za prikupljanje podataka, kao i GPS-a. Mnogi veruju da se ovakav sistem koristi samo na velikim farmama sa velikim kapitalnim investicijama i iskustvom sa informacionim tehnologijama. To u stvarnosti nije slučaj. Postoje jeftinije i jednostavnije metode i tehnike koje mogu upotrebljavati svi poljoprivrednici. Korišćenjem GPS-a i GIS-a (geografskog informativnog sistema) prikupljaju se potrebne informacije za poboljšanje zemljišta i vode.

Proizvođači GPS opreme su razvili nekoliko alata da se pomogne poljoprivrednicima da postanu produktivniji i efikasniji u svojim poljoprivrednim aktivnostima. Danas mnogi poljoprivrednici koriste GPS za poboljšanje poslovanja u svojim poljoprivrednim preduzećima. Informacije o lokaciji se prikupljaju od strane GPS prijemnika za mapiranje granica na terenu, puteva, sistema za navodnjavanje i problematičnih oblasti u kulturama kao što su korovi ili bolesti. GPS- omogućava poljoprivrednicima da precizno dođu do određenih lokacija na terenu, iz godine u godinu, da prikupi uzorke tla ili prati stanje useva. Savetnici za useve koriste uređaje za prikupljanje podataka sa GPS-om za precizno pozicioniranje štetočina, insekata, korova i infestacije na terenu.

Mobilne aplikacije za poljoprivredu doživljavaju pravi bum na tržištu. Sve je više alatki kojima se poljoprivrednici služe širom sveta, a pritom im je za to potreban samo smart telefon. Postoje brojne kvalitetne aplikacaje na raspolaganju za mobilne telefone za Android, IOS i druge operativne sisteme.

Aplikacije služe za komunikaciju neophodnu za prenos i razmenu znanja i iskustva među farmerima, kako bi se olakšalo širenje informacije iz istraživačkih i savetodavnih službi za poljoprivrednike. Ovaj protok informacija je od suštinskog značaja za deficit kod malih proizvođača i ima potencijala da obuhvati mnogo više poljoprivrednika.

Za tačno GPS lociranje potreban je prijem signala od najmanje 4 satelita. S prijemom signala drugih satelita tačnost se značajno povećava. Uprkos upotrebi visokokvalitetnih komponenata za podizanje tačnosti, navigacioni prijemnici ne postižu visoku tačnost geodetskih prijemnika. Oni pokazuju tačnost pozicioniranja na nekoliko centimetara ili čak milimetara. Ali, ta veća tačnost se mora platiti 5-20 puta većom cenom. Na tržištu se nalaze prijemnici koji, uz signale GPS satelita, za svoje podatke o poziciji koriste signale ruskih GLONASS satelita. Od mogućnosti prijema signala drugih satelita očekuje se poboljšanje ispitane tačnosti i veća sigurnost rada mašine. Tačnost pozicije navigacionih prijemnika može se poboljšati kroz istovremeni prijem korekcijskih signala. Različiti ponuđači šifruju svoje korekcione signale. Samo licenciranim korisnicima uspeva dešifrovanje signala sa odgovarajućim softverom za dekodiranje u prijemnicima. Pri upotrebi GPS-a za područja gde je bitna velika tačnost, kao na primer u geodeziji, korekcioni signal je neophodan. Kod upotrebe na područjima izrade karata prinosa i uzorkovanja zemljišta, u nekim se situacijama može izostaviti upotreba korekcijskog signala

A sajmu vas čeka

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/940-sta-je-to-sto-nas-ceka-na-sajmu-poljoprivrede-u-novom-sadu 

Evropske zabrane korišćenja neonikotinoidskih pesticida dovele su do neizbežnog tretiranja kukuruza posle nicanja, što je doprinelo ponovnoj potražnji za samohodnim prskalicama sa krilima, tzv. trampolinama. Radi se o posebnim modelima koji se značajno razlikuju od klasičnih samohodnih prskalica koje su dugo vremena korišćene u sistemima intenzivne poljoprivrede. Treba imati u vidu da za preciznu i dobru hemijsku zaštitu bilja moramo znati da prepoznamo štetočine, korove ili patogene, da poznajemo aktivne materije i komercijalne preparate za njihovo suzbijanje i najbolji način primene tih preparata. Za izvođenje ovih tretmana, firme koje se bave proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije preferiraju samohodne modele zbog prednosti koje poseduju nad nošenim ili vučenim prskalicama. Tradicionalne samohodne prskalice su fiksiranog klirensa, 1-2 m, dok trampoline mogu biti i do 3 m visine, ali i jako niskog klirensa. To znači da se visina klirensa može podešavati bez potrebe da vozač izlazi iz kabine. Iznad svega, samohodne prskalice uglavnom poseduju hidro-pneumatsko vešanje točkova kako bi osigurale ne samo udobnu vožnju, nego i veću stabilnost prskalice čime se povećava brzina rada (i do dva puta u odnosu na konvencionalna rešenja) i produktivnost.

Motor, rezervoar za gorivo i glavni rezervoar, smešteni su tako da je ravnomeran raspored na sva četiri točka. Pored standardnog upravljanja zakretanjem prednjih točkova, postoje varijacija zakretanja sva četiri točka i tzv. „kraba upravljanje“ gde se takođe zakreću sva četiri točka, ali u istom pravcu. Veliki je dijapazon točkova i guma. Široke gume je najbolje koristiti da bi se izbeglo sabijanje zemljišta kada se radi na mekom i vlažnom terenu, što je, npr., slučaj kod zimskog tretiranja pšenice ili ječma ili prolećnog tretiranja kod jarih kultura. U svakom slučaju, ako se tretman obavlja nakon nicanja, potrebno je koristiti uske gume. Neki proizvođači guma uveli su na tržište izuzetno elastične uske modele koji se mogu koristiti sa manjim pritiskom u gumi čime se takođe smanjuje sabijanje. U suštini, sabijanje zemljišta koje nastaje pri upotrebi samohodnih prskalica ne razlikuje se od sabijanja pri upotrebi prskalica istog kapaciteta koje nosi ili vuče traktor.

Jedini nedostatak samohodnih prskalica u odnosu na klasične modele jeste to što je hidrostatički pogon slabiji od mehaničke transmisije većine traktora. Pored performansi u radu, taj nedostatak  utiče i na veću potrošnju goriva, ali je zato se zaštita obavlja za kraće vremena i smanjen je otpor pri kretanju zbog velikih točkova koje poseduju.      

Skoro sve samohodne prskalice sa krilima pružaju mogućnost instalacije modula satelitskog upravljanja za izvršavanje tzv. paralelne vožnje. Preciznost upravljanja je do u decimetara (sa besplatnim GPS signalom ili se plaća ako na zemlji ne postoji fiksna stanica), pa i do u centimetar sa RTK uređajem koji svodi greške na minimum. Nivo automatizacije pruža mogućnost nezavisnog kontrolisanja otvaranja i sklapanja samo jednog krila, kao i pojedinačne mlaznice, što je važno kod tretmana na njivama nepravilnog oblika da bi se izbeglo preklapanje ili ostavljanje površine netretiranom.

Između ostalog, stupanjem na snagu zakona Direktive Evropske Unije o održivoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja, na tržištu bi se mogla povećati potražnja za oba tipa prskalica. Mnogi poljoprivrednici lako bi mogli da odluče da izbace iz upotrebe mašine koje sada koriste, jer bi bilo ekonomičnije kupiti nove nego stare uskladiti sa novim standardima. U tom slučaju, moglo bi doći do značajnog povećanja angažovanja izvođača radova, ne samo zbog tehničkog momenta, već i zbog birokratskih razloga u vezi sa ovlašćenjem za kupovinu i upotrebu pesticida, koje je sve komplikovanije.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31