Transport u poljoprivredi uglavnom zavisi od specifičnih svojstava tereta koji se prenosi. Poznato je da je u saobraćaju, veliki procenat nesreća izazvan od strane traktorista, koji se u vreme sezone ubiranja plodova kreću na putevima u sprezi sa prikolicama.

Zbog specifičnih uslova proizvodnje u poljoprivredi, teret se transportuje po različitim terenima, od asvaltiranih puteva do neuređenih atarskih puteva, koji su vrlo često i sa nepovoljnim nagibima.

Transport tereta je posebno opasan na nekategorisanim putevima, u polju i šumi gde je rukovalac mašina u velikoj meri ugrožen.

U saobraćajnim nesrećama u Srbiji, procenat smrtnih ishoda nesreća u kome učestvuju poljoprivrednici je oko 17,2%.

Prema novom zakonu o bezbednosti saobraćaja, vozači traktora pored postojeće saobraćajne signalizacije, moraju da imaju i specijalna rotaciona svetla.

Po statistici, u poslednjih deset godina, u poljoprivrednoj proizvodnji godišnje pogine u Srbiji 75 osoba, u Sloveniji 35, u Finskoj 17 osoba. Iz ove statistike jasno se vidi da smo po broju tragičnih nesreća daleko ispred zemalja u EU. Svi pokazatelji jasno ukazuju da se posebno u periodu jesenjih radova mora povesti više računa o tehničkoj ispravnosti traktora i prikolica kao i adekvatnom odabiru transportnih sredstava prema specifičnostima tereta koji se prevozi.

Osnovna preporuka za prevoz tereta koji se kipuje da je najpouzdanije kipovanje na zadnju stranu. U sezoni jesenjih radova, kada traktoristi iz svojih njiva izlaze na asvaltirane saobraćajnice, obavezno moraju pre izlaska na javni put, u uslovima kiše i raskvašenog terena, lopatom da očiste blato sa traktora i priključnog uredjaja kako ne bi ugrozili bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju.

Pre kretanja sa teretom u transport, obavezno proveriti funkcionisanje svetlosne signalizacije, kočnica i pneumatika. Proveriti da li je prikolica pravilno prikopčana, to je obavezna mera predostrožnosti da se u toku vožnje prikolica ne može otkačiti od automatske kuke. Upravo zbog otkačinjanja prikolice u kretanju na strmim terenima, mnogi traktoristi su izgubili život. Treba izbegavati utovar preko propisane težine i voditi računa o balansu tereta koji opterećuje pneumatike, i može dovesti do prevrtanja traktora i prikolice i mogućnosti gubitka života.

Zabranjen je prevoz lica na prikolicama sa teretom, jer je takav način prevoza izuzetno rizičan i opasan.

 

Prvobitni rok za predaju zahteva za odobravanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novog traktora u 2017. godini bio je 19. maj.

Rok za predaju zahteva za subvencionisanu nabavku novih traktora je produžen do 31. maja, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Podnošenje zahteva je počelo 10. aprila, a informacije o raspisanom javnom pozivu su dostupne na telefon Info-centra Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100; 011/30-20-101 i 011/30-20-118, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova.

Izvor: www.rtv.rs

Poljoprivredna mehanizacija je i ove godine na 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu zauzela najznačajniji deo izložbenog prostora i to za deset odsto više nego prethodne godine. Pedstavljeno je više od sto svetskih brendova pogonske, priključne, kombinovano specijalne mehanizacije i drugo, a veliki doprinos Izložbi dalo je osamnaest kompanija, članica Udruženje mehanizatora.

 




 

 

 

 

 

 

Izložba poljoprivredne mehanizacije realizovana je na više od pola otvorenog izložbenog prostora Sajmišta, a predstavili su ponudu članice Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, kao i kompanije koje dolaze iz Austrije, Češke, Italije, Nemačke, Slovenije, Srbije i Turske.

 

Međunarodni poljoprivredni sajam je prilika da se mehanizacija kupi po povoljnijim cenama. Uz popuste koji su bili dostupni na sajmu, brojni modeli su našli lakši put do kupaca. Posetioci su mogli da ostvare popuste od 3 do 10% na poljoprivrednu mehanizaciju.

 

Međunarodni poljoprivredni sajam, ove godine će biti održan od 13. do 19. maja, a najzastupljeniji segment i ove godine biće poljoprivredna mehanizacija. Tim povodom danas je na Novosadskom sajmu održana konferencija za novinare na kojoj se govorilo o nastupu Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije.

Izvršni direktor za sajamsku delatnost Boris Nadlukač, istakao je da su mehanizatori jedan od ključnih činilaca Sajma poljoprivrede i da će ove godine biti predstavljeno više od 100 svetskih brendova, na više od 50 odsto površine Sajma. Osim brojnih noviteta osnovne i prateće mehanizacije, Nadlukač je najavio i novitet iz oblasti stočarstva – Aukciju stoke najkvalitetnijih grla domaćeg geofonda, kao i Agro B2B berzu na kojoj se očekuje učešće više od 100 kompanija iz 20 zemalja, a koja će biti održana 15. maja u Kongresnom centru Novosadskog sajma.

Kako je naglasio generalni sekretar Udruženja Đorđe Mišković, ove godine na Sajmu će izlagati osamnaest članica i to na površini od 22.000 metara kvadratnih, što je za oko 10 odsto više nego prethodne godine.

- Nastup na većoj površini je dobar znak jer je pokazatelj boljitka na tržištu i poljoprivredi Srbije. Osim niskobudžetnih mašina za ratarstvo, povrtarstvo i voćarstvo, koji podležu subvencionisanoj prodaji, predstavićemo i najsavremenije mašine koje prate trend primene visokih informacionih tehnologija u cilju što veće iskorišćenosti poljoprivredne mašine, kao i nagrađene eksponate na Sajmu u Bolonji i Parizu, rekao je Mišković. Dodao je da ni ove godine neće izostati saradnja sa bankama i lizing kućama kao bi se obezbedila lakša kupovina pod najpovoljnijim uslovima.

Prema njegovim rečima na Agropoligonu posetioci Sajma će imati priliku da vide mogućnosti i performanse izloženih eksponata u fiktivnom radu. Posebana pažnja biće usmerena na pretpremijerni prikaz noviteta koji su još u razvoju, a premijerno će biti prikazani na jesen na Sajmu tehnike u Hanoveru.

Biće organizovana tribina o bezbednosti u saobraćaju poljoprivrednih mašina koju Udruženje organizuje u saradnji sa Agencijom za bezdnost saobraćaja i Novosadskim sajmom.

Kompanija Almex, ove godine osim traktora predstaviće se i u segmentu stočarstva i stočne hrane.

Menadžer prodaje te kompanije Darko Jaćimović, najavio je da će nastup na Sajmu između ostalog obeležiti promocija Holmer kombajna za vađenje šećerne repe T4  od 600KS, cena mu je 600.000 evra. Ujedno, taj  model će biti i najveća mašina izložena na ovogodišnjem Sajmu. Osim standardne ponude Almexa, biće predstavljen novitet - pretovarne i transportne prikolice nemačkog proizvođača Umega, kao i prskalice italijanskog brenda Kafini. Kada je reč o stočarskom delu nastupa, Almex će predstaviti junice i tovljenike, kao i stočnu hranu u redizajniranoj ambalaži.

Agropanonka ove godine obeležava 25 godina rada i 20 godina izlaganja na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, istakao je direktor prodaje te kompanije Aleksandar Švonja.

Kako je najavio, na štandu kod sajamske fontane biće predsavljen asortiman novih modela traktora Belarus kao i redizajnirani modeli od 90, 105 i 130 KS. Među njima će biti i traktor Belarus 82.1, koji spada u najprodavanije u Srbiji, a cena mu je 20.500 evra. To je ujedno i traktor koji će osvojiti i najsrećniji posetilac sa kupljenom ulaznicom. Na drugom štandu biće izloženi traktori indijskog proizvođača Mahindra.

Cenovni rang traktora kretaće se od 18.990 do 50.000 evra, ali će se odobravati i posebni krediti sa rokom otplate do 5 godina, kao i beskamatni do tri godine. Asortiman naše kompanije od skora upotpunjava i uvoz guma Nortek iz Rusije, istakao je Švonja

I ove godine na štandu Agropanonke biće aktuelna akcija „staro za novo“, a na kupovinu će se odobravati popusti od 3 do 4 odsto.

Osam španskih lidera u oblasti tehnologije i opreme posetiće poljoprivredni sajam u Novom Sadu. Pod pokroviteljstvom Trgovinsko-ekonomskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu i Španskog instituta za promociju izvoza i investicija ICEX, osam španskih kompanija će drugu godinu za redom učestvovati na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ove kompanije su lideri u oblasti tehnologije i opreme za poljoprivrednu proizvodnju, i od 13. do 19. maja će podeliti svoje iskustvo i praksu sa srpskim privrednicima i proizvođačima. Poljoprivreda je u Španiji strateški sektor od velikog značaja u socijalnom, teritorijalnom, ekonomskom i u smislu zaštite životne sredine. Od ukupnih 23 miliona hektara zemlje pogodnih za poljoprivredne aktivnosti (što je gotovo polovina teritorije Španije), 17 miliona hektara se obrađuje. Španija ima udeo od 13% u ukupnoj površini obradive zemlje u Evropskoj uniji. BDV je prošle godine iznosio 25 milijardi evra, što predstavlja 2,5% BDP. Poljoprivredna proizvodnja dostiže vrednost od 45,49 milijardi evra (podaci iz 2016. godine) i zapošljava 818 .740 ljudi. U poslednjih pet godina robna razmena između Republike Srbije i Kraljevine Španije je u kontinuiranom porastu, a pored toga smatra se da postoji dosta prostora za unapređenje ekonomskih odnosa. Iz Španije, Srbija je u 2016. godini nešto više uvozila nego izvozila, pa je tako na prvom mestu bilo svinjsko meso čiji se uvoz povećao za 7,11% u odnosu na prethodnu godinu, dok su se na drugom mestu našli delovi i oprema za motorna vozila. Tokom prošle godine uvoz španskih traktora i tegljača za poluprikolice u odnosu na 2015. godinu uvećao se skoro četiri puta, čija je ukupna vrednost dostigla 6,65 miliona evra. Što se tiče izvoza Srbije u Španiju, Srbija izvozi najviše nameštaj i delove za nameštaj, na drugom mestu se nalazi kukuruz, a onda i proizvode od gume, odnosno pneumatiku.

www.dna.rs

Vaš omiljeni časopis o poljoprivredi, selu i hrani je sada svega 99 dinara. U prodaji je novo izdanje Agrobiznis magazina po skoro duplo nižoj ceni nego što je do sada bio. Zahvaljujući saradnji sa kompanijom Ringier Axel Springer, Agrobiznis magazin će biti distibuiran na oko 3000 kioska u Srbiji, a takođe moći će da se kupi na svim značajnijim prodajnim mestima u Crnoj Gori, Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.

Saznajte kako mladi poljoprivrednici mogu doći do bespovratnihsredstava iz budžeta Ministarstva poljoprivrede. Savetujemo pčelare kako bez greške dodavati nastavke, a za sve one koje interesuje hidroponika preporučujemo našu stalnu rubriku povrtarstvo.

Stručnjaci savetuju kako da se rešite moljca u paradajzu, pravilno i ekonomično đubrite soju, a vodimo vas i u Prijedor gde se melje srpska pšenica za tursko tržište. Da li se isplti baviti se voćarstvom ili je za vas bolja industrijska konoplja odlučićete kada budete pročitali iskustva koja vam donosimo u novom broju. Sada smo još dostupniji, po ceni samo 99 dinara!

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

U Pirotu i ove godine povećali budžet namenjen razvoju poljoprivrede. Maksimalna pomoć pri nabavci mehanizacije sa lanjskih 350.000 "skočila" na čak 500.000 dinara. Skupština grada u Pirotu je ove godine povećala budžet za poljoprivredu, uvećavši stimulacije za razvoj ove oblasti od koje se na krajnjem jugoistoku Srbije mnogo očekuje. Ukupna davanja poljoprivrednicima će, tako, iznositi oko 58 miliona dinara, a na povraćaj uloženog novca mogu da računaju mnoga domaćinstva.- Interesovanje poljoprivrednika je iz godine u godinu sve veće, naročito za pojedine oblasti, pa je maksimalni iznos subvencija sa dosadašnjih 750.000 porastao na 800.000 dinara po domaćinstvu. Konkretno, onaj koji nabavi, na primer, opremu za mužu moći će da računa na 200.000, a toliko će dobijati i pčelari, dok povrtari i voćari mogu da računaju na 300.000 umesto dosadašnjih 200.000 dinara. Veće sume su predviđene i za nabavku mehanizacije, s obzirom na to da je pomoć sa 350.000 povećana na 500.000 dinara - kaže pomoćnik gradonačelnika zadužen za razvoj sela i poljoprivrede, ali i stručnjak za ovčarstvo Goran Popović. Sagovornik "Novosti" naglašava i to da drugi vid pomoći razvoju poljoprivrede podrazumeva budžetsko subvencionisanje kamata na kredite za razvoj poljoprivrede, pa je za to u ovoj godini predviđeno više od osam miliona dinara. Ugovori su dosad potpisani sa OTP i Bankom Inteza, a poziv lokalne samouprave je otvoren i za ostale, jer je cilj da domaćini zainteresovani za kredite, pa i gradske subvencije, mogu sami da izaberu banku u kojoj će se zadužiti... Podsetimo, izdvajanja iz budžeta za razvoj poljoprivrede proteklih godina stalno su povećavana. Tako su, na primer, krajem 2003. iznosila nepuna tri miliona dinara, a sada ne samo što su gotovo 20 puta veća, već u Gradskoj upravi najavljuju da će - zbog procene da je poljoprivreda sa stočarstvom komparativna prednost ovog kraja, pa su mnogi poljoprivrednici dobili priplodne junice, rasne ovce, ali i novčanu pomoć za uvećanje stada i kupovinu opreme za spremanje hrane - suma i ubuduće biti uvećavana. Izvor: Večernje novosti

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine odvojilo je pet puta više novca za mere ruralnog razvoja, izjavio je resorni ministar Branislav Nedimović tokom posete Loznici, gde je razgovarao sa poljoprivrednicima u Gradskoj upravi.Pet puta više novca za nabavku traktora, opreme, mehanizacije, za izgradnju skladišta za prerađivačke kapacitete - objasnio je juče Nedimović. On je, istovremeno, pozvao lokalne samouprave da poljoprivrednicima pomognu prilikom apliciranja za subvencije i daju na raspolaganje svoju infrastrukturu jer, kako je rekao, poljoprivrednici često nemaju vremena da "odlaze na šaltere i popunjavaju različite aplikacije".Nedimović je podsetio da će od 1. januara naredne godine premije za mleko biti isplaćene po kvalitetu. Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović istakao je da je grad Loznica prethodnih godina izdvajao značajna sredstva za podsticaj poljoprivredne proizvodnje. - Sada smo u poziciji da imamo jedan integrisan proces gde nećemo imati više duple mere da lokalne samouprave daju podsticaj, a da se to čini i sa centralnog nivoa - rekao je Petrović.

Poljoprivrednici i predstavnici industrije poljoprivrednih mašina u EU upozoravaju da je plan Evropske komisije da traktori budu opremljeni sistemom protiv blokiranja kočnica (ABS) zasnovan na netačnim analizama i nepotrebno skup za proizvođače. Oni kažu da Komisija traktore tretira kao automobile i ukazuju na potencijalne rizike ako ABS postane obavezan i u traktorima manje brzine, kao i na visoku cenu za obnavljanje voznog parka u uslovima krize u poljoprivrednom sektoru.

U Evropskoj uniji "brzi" traktori koji razvijaju brzinu veću od 60 kilometara na sat od 2016. moraju da imaju instaliran ABS sistem.

Sada Komisija treba da odluči da li ABS tehnologija treba da bude obavezna i za traktore koji razvijaju brzinu od 40 do 60 kilometara na sat od 2021. godine.

Komisija je poručila analize troškova i koristi od predložene mere na kojima će početi da se radi u novembru. Na osnovu rezultata analiza, Komisija će sredinom 2017. odlučiti da li da amandmanima izmeni uredbu o kočnicama iz 2015.

Evropsko udruženje proizvođača poljoprivrednih mašina (CEMA) smatra da Komisija pogrešno tretira traktore kao automobile.

Industrija poljoprivrednih mašina mišljenja je da bi obavezno uvođenje ABS ili neke druge tehnologije moglo da se opravda jedino ako bi postojali obilje dokaza o opasnosti i jasni dokazi da tehnologija o kojoj je reč može da pomogne da se ta opasnost izbegne.

Nema koristi

CEMA tvrdi da ABS tehnologija neće doprineti unapređenju bezbednosti na putevima na statistički značajan način.

"Zapravo, sa prosečnom stopom obnavljanja voznog parka od 1,7% ukupne prodaje traktora u 28 članica EU, biće potrebno više od 20 godina pre nego što bi se mogla izbeći, statistički gledano, prva fatalna nesreća", istakao je generalni sekretar CEMA Ulrih Adam (Ulrich).

"S druge strane, unapređenjem, npr. signalizacije i osvetljenja svih evropskih traktora moglo bi da se spreči do 70 nesreća sa fatalnim ishodom svake godine", kazao je za EurActiv.com Adam.

"Postoji prirodni komercijalni interes proizvođača ABS sistema kočenja da njihova tehnologija bude obavezna, međutim, takav potez se ne može opravdati ako su dokazi (da su neophodni) slabi ili ne postoje", dodao je Adam ističući da je njegov argument u skladu da principima uredbe EU.

Udruženje je ukazalo na potencijalne tehničke rizike ako ABS postane obavezan. Kako navode, s obzirom da su traktori prvenstveno vozila koja se ne voze po drumu, uvođenje tehnologije za vožnju drumovima, poput ABS, može da ima suprotne efekte i kreira nove opasne situacije.

"ABS tehnologija na uskom seoskom putu može da dovede do novih, možda još opasnijih situacija", kaže Adam i dodaje da vozač može da zaboravi da svaki put kada ulazi ili izlazi s puta uključi ili isključi ABS, posebno kada u jednom danu više puta ide sa farme u polje.

Visoka cena i manjak dokaza

Ono što zabrinjava je i visoka cena za obnavljanje voznog parka.

"Cena traktora sa ABS sistemom bila bi viša od 2,5 do 10% i ta poljoprivredna mašina mogla bi da košta do 5.000 evra više", rekao je čelnik CEMA.

Kako je dodao, takav trošak bi za već optrećene farmere bio "neprihvatljiv, posebno u svetlu krize u poljoprivrednom sektoru i s obzirom na činjenicu da već postoje bolja, dokazana i mnogo jevtinija rešenja".

Udruženje poljoprivrednika EU Copa-Cogeca takođe je skeptično oko efikasnosti uvođenja ABS kočionog sistema za traktore.

"Ne mislimo da u ovom trenutku postoje dokazi da se podrži takva politika", kazao je savetnik u Copa-Cogeca Danijel Azevedo (Daniel) dodajući da treba razmotriti i dodatne troškove ABS sistema za poljoprivrednike, kao i da za traktore već postoji ograničenje brzine.

"Svakodnevno se uglavnom koriste na poljima i idu malom briznom. Dakle, moramo da vidimo dokaze da je ABS pogodan za traktore kada se koriste na taj način i da je koristan za bezbednost", rekao je Azevedo i zatražio od Evropske komisije da predstavi prave analize cene i koristi fokusirane na specifične potrebe poljoprivrede.

"Važno je znati da li potencijalna veća bezbednost na putu preteže nad potencijalnim novim opasnim situacijama na putu ali i na poljima", istakao je Azevedo i pozvao Komisiju da na pitanju ABS tehnologije radi sa onima koji koriste poljoprivredne mašine.

Preciznost i fleksibilnost

Kontroverze oko ABS tehnologije javile su se u sklopu šire debate o ravnoteži između inovativne Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP) i strogog zakonskog okvira.

Poljoprivrednici u EU i poljoprivredno-prehrambena industrija uviđaju vrednosti digitalnog doba za poljoprivredni sektor ali upozoravaju da se moraju razmotriti i troškovi.

Žan-Pol Bins (Jean-Paul Beens) iz kompanije Jara (Yara) koja proizvodi đubrivo smatra da poljoprivrednike treba ohrabriti da koriste tehnološke inovacije.

"Poljoprivrednike ne treba gušiti dodatnim propisima već podstaći da, uz maksimalnu fleksibilnost, istraže taj potencijal nove tehnologije", kazao je Bins za EurActiv.com.

I u udruženju Copa-Cogeca smatraju da poljoprivrednici u EU moraju da imaju pristup najnovijoj tehnologiji kako bi mogli da konkurišu na svetskom tržištu.

"Zabrinutost koju delimo sa proizvođačima je da se sredstva za istraživanje troše na usklađivanje sa regulativom umesto da se finansiraju inovacije", kazao je Azevedo.

"Tako kod 'pametnih' mašina moramo da se uskladimo sa regulativom i ispunimo ambiciozne ekološke ciljeve", rekao je Azevedo i dodao da to zahteva izmene na mašinama koje utiču na rad na farmama.

"Poljoprivredne mašine su kapitalno intenzivno investiciono dobro za poljoprivrednike koje treba da im donesu povraćaj. Zato je važno osigurati da sva neophodna tehnička oprema bude na raspolaganju ubuduće kako bi se odgovorilo na specifične potrebe poljoprivrede po razumnoj ceni", zaključio je Azevedo.

 

Izvor: EurActiv.rs

U mestu uspešnih ratara, Banatskom Novom Selu, održan je svojevrstan sabor poljoprivrednika, na kojem se okupilo više od 3.000 posetilaca
i gotovo svi uspešni proizvođači svetske marke mehanizacije. Organizator je bio Udruženje „Novoseljanski paori”.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Juhas Atila obišao je izložbene štandove i ponudu mehanizacije istakavši da će Vlada Srbije kao i do sada pomagati nabavku mehanizacije.Na više od deset hektara prostora, koje je zauzela Traktorijada, bile su izložene mašine i prateći alati za rad u poljoprivredi.

Vožnja prikolice kroz kapije zahtevala je izuzetnu spretnost, a najbolji je bio Stevan Jovanović iz Mošorina. Ekipa „Agrometal trejd” iz Šajkaša bila je najjača u povlačenju trakora. U ovoj najatraktivnijoj disciplini pobedio je sastav Dragan Sarić, Milorad i Stevan Jovanović, Goran Ranisavljević, Zoran Ćuturilov i Radoslav Balić.

Za učesnike i goste bilo je pripremljeno pečeno june na ražnju od 500 kilograma.

Izvor: Dnevnik

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31