Poljoprivrednici Novog Pazara su uz pomoć gradske uprave dobili poljoprovrednu mehanizaciju, koja će im pomoći prilkom rada na imanju. Ovo je samo jedan od projekata, koji se finansira iz gradskog budžeta od novca namenjenog za unapređenje poljoprivrede u ovom kraju. Grad je za kupovinu ove opreme učestvovao sa 80 % sredstava. Primopredaji mehnizacije prisustvovao je i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

Na primopredaji mehanizacije u Kozarevu okupio se veliki broj poljoprovrednika i predsednika poljoprivrednih udruženja. Oni su zadovoljni podrškom lokalne samouprave Novog Pazara, koja za njih svake godine izdvaja sve veća sredstva da pospeši razvoj poljoprivrede u ovom kraju. Kažu da dobra saradnja sa predstavnicima lokalne samouprave za njih znači mnogo.

Ovo je samo jedna u nizu donacija, koje su obezbeđene u okviru sredstava budžeta grada Novog Pazara. Predsednik Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja Ismet Sajtarić kaže da se plan realizacije projekata u okviru budžetskih sredstava radi u skladu sa potrebama poljoprivrednika, a obuhvaćene su sve grane.

“Nisam nikada video ovako velik skup poljoprivrednika, nikada nije više mašina otišlo u selo. Mi imamo izuzetnu saradnju sa gradskom upravom Novog Pazara. Nismo pitali ko iz koje stranke dolazi, podeljena je mehanizacija po potrebi i svi će je koristiti, ovde smo danas bez obzira na političku pripadnost i razgovaramo međusobno o daljem unapređenju poljoprivredne proizvodnje u našem kraju”, rekao je Sajtarić.

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac razgovarao je sa poljoprivrednicima ovog kraja, koji su se danas okupili u velikom broju na primopredaji mehnaizacije koju će koristiti preko 700 gazdinstava. Biševac ističe zadovoljstvo što poljoprivrednici međusobno sarađuju, jer kako kaže udruženo se bolje dolazi do uspeha.

“Zahvaljujući njihovom radu, grad svake godine izdaja sve veća sredstva, kojima poljoprivrednici raspolažu na najbolji mogući način. Opremom, koja je kupljena obuhvaćeno je preko 700 poljoprivrednika I sigurno je veliki značaj za unašređenje njihovog rada, a nama je cilj da razvijamo poljuprivredu, jer je to najveća fabrika na otvorenom”, rekao je Biševac.

Sutra je oragnizovana i druga podela poljoprivredne mehanizacije u Kozarevu, dok će narednih dana biti uručena i creva za dovod vode. U narednom periodu poljoprivrednike očekuju još tri akcije podele mehanizacije, a sve u cilju pomoći unapređenja poljoprivredne proizvodnje u Novom Pazaru.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/10/01/mehanizacija-za-preko-700-gazdinstava/62851

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost nosilaca gazdinstva, kao i kao i starost mehanizacije.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.

"Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta", kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u ostatku Srbije prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

"Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda", kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina - pre svega traktora.

"Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje", kaže on.

Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine izmedju 16 i 18 posto BDP-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=21&nav_id=1593996

Novi, šesti javni poziv za program Ipard trebao bi da bude raspisan do kraja ove nedelje, potvrdio je za „Politiku” ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema informacijama sa sajta Uprave za agrarna plaćanja, za sve investicije na ovom konkursu opredeljeno je oko 4,7 milijardi dinara.

Reč je o konkursu iz mere koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava („Mera 1”), a pozivom je obuhvaćena i nabavka traktora i poljoprivredne mehanizacije. Posle ovog javnog poziva u oktobru bi trebalo da bude raspisan i konkurs za takozvanu „Meru 3”, koja se odnosi na prerađivačku industriju i marketing proizvoda u sektoru ribarstva čija će vrednost biti oko 3,6 milijardi dinara.

Portal „Agrosmart” navodi da su aktuelnoj pripremi novih pravilnika prethodile izmene programa Ipard. U poslednjoj ovogodišnjoj izmeni promenjena je lista prihvatljivih troškova i ubačeni su novi sektori – jaja i grožđe, što znači da će prvi put za evropski novac moći da konkurišu živinari, a najverovatnije i proizvođači vina. O novim uslovima koje će morati da ispune znaće se bliže kada bude raspisan javni poziv.

Portal navodi da izmenjena pravila pogoduju i proizvođačima povrća. U okviru „Mere 1” do sada su mogli da konkurišu proizvođači s kapacitetom do 50 hektara zemlje, a granica je sada podignuta na 100 hektara, tako da će poziv, kako se najavljuje, važiti i za najveće povrtare. Izmena ima i kod rasadničke proizvodnje voća i vinove loze.

Kako je za naš list rekla Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja, urađeni su novi pravilnici i procedure i uprošćen deo dokumentacije koju podnosioci zahteva treba da dostave.

Ona ističe i da je smanjena forma biznis plana koja je za one koji su konkurisali možda bila i najkomplikovaniji dokument.

U okviru Ipard konkursa („Mera 1” i „Mera 3”) do sada je stiglo 736 zahteva, a najviše za kupovinu traktora. Prema ranijim informacijama, proceduru konkurisanja za bespovratni novac i dalje prate problemi s kojom su se suočavale sve države. I pored toga što postoji veliki broj konsultantskih kuća, često su zahtevi podnosilaca nepotpuni i zahtevaju dopune, što usporava proces obrade. Prema iskustvu uprave, najčešći je problem s biznis planovima.

– S obzirom na to da je Ipard nova mera u Srbiji, to su „dečje bolesti” koje su prošle sve države pa moramo i mi sve zajedno da prođemo. Organizujemo obuke za konsultante i za poljoprivrednike kako bismo im pružili što više potrebnih informacija – rekla je Petrović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438011/Do-kraja-nedelje-novi-Ipard-konkurs

 

U Sandžaku je počelo podnošenje zahtjeva za refundaciju poljoprivredne opreme i mehanizacije. Sredstva koja su predviđena za ovu namenu ove godine su nešto redukovana i iznose 1.700.000,00 dinara, kaže rukovodilac Službe za poljoprivredu Opštinske uprave Prijepolje Ifet Hamzić. Podnošenje zahteva počelo je 10. septembra.

Svi ono koji su izvršili nabavku određene opreme i mehanizacije, koja je po specifikaciji predviđena do 30. septembra tekuće godine, mogu da se jave u Službu za poljoprivredu gde će dobiti potrebnu dokumentaciju. Povraćaj sredstava iznosi 65 odsto na nabavljenu opremu bez PDV – a. Numerički preračunato to iznosi oko 52 odsto na ukupnu sumu koju su platili za abavku te opreme. Uglavnom se radi o muzilicama i laktofrizma kada je u pitanju mlečno govedarstvo, sistemima za zalivanje i navodnjavanje u oblasti voćarstva, opremi za pčelarstvo i za zaštitu od biljnih bolesti i štetočina – kaže rukovodilac Službe za poljoprivredu OU Prijepolje Ifet Hamzić.
Visina podsticajnih sredstava zavisi od ukupne vrednosti nabavljene opreme i mehanizacije.

Minimalna vrednost opreme za koju se mogu podneti zahtevi iznosi 30 hiljada dinara, osim za nabavku muzilica i pumpi za zaštitu bilja, a maksimalan iznos koji mogu dobiti je 200 hiljada dinara – istakao je Hamzić i dodao da se otprilike svake godine javi između 120 i 150 poljoprivrednika kojima je neopohodna ta mehanizacija i oprema.
Bitno je da svi oni koji podnose zahtev moraju da su već nabavili tu opremu za koju planiraju da im opština izvrši refundaciju. Zahtevi se mogu podneti do 30. septembra svakog radnog dana u Službi za poljoprivredu, gde se dobijaju obrasci i zahtev koji su neophodni za povraćaj sredstava. Pravo učešća na javnom pozivu podnosilac zahteva ima samo za jednu investiciju, odnosno jednu vrstu opreme. Prednost pri dodeli sredstava za podsticaj imaju podnosioci zahteva koji nisu koristili sredstva iz budžeta opštine Prijepolje po ovom osnovu u poslednje tri godine.

Izvor:https://sandzakpress.net/pocelo-podnosenje-zahtjeva-za-refundaciju-poljoprivredne-opreme-i-mehanizacije

Iako traktori imaju neosporan značaj u poljoprivrednim poslovima, oni nisu jedini koji obavljaju posao. Gume koje povećavaju snagu traktora bez oštećenja useva, isto su važne kao gume za prikolice. I jedne i druge ostavljaju trag na zemljištu i moraju biti usklađene kako bi se postigao najbolji rezultat u smislu maksimalne sposobnosti i najmanjeg uticaja na zemljište.
Ove gume su nežne prema zemlji, što smanjuje zbijanje tla dok podržavaju velika opterećenja čak i pri velikim brzinama. Italijanska kompanija BKT - veliki proizvođač u svetu guma za autoputeve za vozila i opremu u sektoru poljoprivrede ima fabriku u Indiji. Oni su razvili veliki asortiman guma za prikolice. Dizajnirane su za kombinovanu upotrebu na putu i da imaju minimalan uticaj na zemljište. Svaki od proizvedenih modela ima posebne karakteristike koje
ga čine pogodnim za specifične radove. Na primer FL 637 je idealan proizvod za posipače, prikolice i cisterne, sa odličnim performansama kako na polju tako i na putu. Usmereni dezen gaze ćeg sloja obezbeđuje kvalitetnu vuču uz nizak otpor izvanredna svojstva samočišćenja. Konstrukcija sa čeličnim pojasom obezbeđuje veću izdržljivost i veću nosivost. Zanimljiv je i primer gume FL 639 koji je dizajniran za korišćenje na terenu (75%), kao i za korišćenje na putevima (25%). Dezen gaze ćeg sloja obezbeđuje odličnu vučnu silu čak i pri skretanju uz vrhunske osobine samočišćenja. FL 630 ULTRA ima
slične ali i jedinstveni dizajn gaze ćeg sloja za višenamensku upotrebu na bilo kojoj zemlji ili na putu i povećanu otpornost.
Velika kontaktna površina na tlu pruža savršenu raspodelu težine na zemljištu što rezultira ujednačenim pogonom i većim opterećenjem. RIDEMAKS FL 693 M
je odlična za prikolice i cisterne koje često koristimo na putu. Ova guma je konstruisana za upotrebu na putevima i ima indeks brzine D klase, koji može dostići i
do 65 km/h. U pitanju je višeslojna guma sa čeličnim pojasom koja obezbeđuje odličnu otpornost i dugotrajnost. Idealna je za dugi transport na putevima.
Ako ste štedljivi i želite dugovečnost proizvoda…
Ako želite dugovečnu gumu onda je izbor model AV 711 koji zahvaljujući specijalnom dizajnu gaze ćeg sloja, ima produžen životni vek, bez obzira da li se koristi na mekim ili tvrdim površinama tokom putovanja na putu. Nizak otpor kotrljanja obezbeđuje značajne uštede u potrošnji goriva i značajno povećana produktivnost.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova nabavke mašina i opreme za organsku proizvodnju na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Bespovratna sredstava po ovom Konkursu iznose 8.172.950,00 dinara i dodeljuju se bespovratno.

Bespovratna sredstva iznose do 70% od ukupno prihvatljivih troškova investicije. Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

Maksimalni iznos sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi jeste 700.000 dinara.

Prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje bespovratnih sredstava priznavaće se jedino mašine i oprema kupljene posle 1. januara 2019. godine, što mora biti dokumentovano avansnim računom, računima sa specifikacijom opreme, otpremnicama, izvodima iz banke, garantnim listovima, jedinstvenim carinskim ispravama, ukoliko je reč o opremi iz uvoza, kao i drugim dokazima koji nose datum posle 1. januara 2019. godine.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, nalaze se u aktivnom statusu, koji su sertifikovani za organsku proizvodnju ili se nalaze u postupku sertifikacije, odnosno ukoliko su u sistemu organske proizvodnje.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zaključno sa 1. novembrom 2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2571288/vojvodina-bespovratno-daje-8-miliona-dinara-za-nabavku-masina-za-organsku-proizvodnju

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, kao i za nabavku mehanizacije za organsku proizvodnju na teritoriji Vojvodine.
Za taj konkurs opredeljeno je 10 miliona dinara, dok je maksimlani iznos sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi do milion dinara.
Sredstva namenjena po tom konkursu predviđena su za sufinansiranje do 80 odsto podrške troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, kao i nabavku priključne mehanizacije, umanjenog za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava u obzir će se uzeti mašine kupljene od početka ove godine što mora biti dokumentovano avansnim računom, računima sa specifikacijom opreme, otpremnicama, izvodima iz banke, garantnim listovima, jedinstvenim carinskim ispravama ukoliko je reč o opremi iz uvoza, kao i drugim dokazima.

Pravo na konkursu imaju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i koja se nalaze u aktivnom statusu i to fizicka i pravna lica.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po Konkursu, za obe namene. Prijave za konkurs podnose se do 1. novembra 2018. godine.

 

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/konkurs-deset-miliona-dinara-za-proizvodjace-organske-hrane_952523.html

Osnovni zahtevi  koji treba da ispune mašine za kosidbu trava su :

-Univerzalnost upotrebe

-čistoća reza

-velike radne brzine – učinci

-Jednostavno održavanje

- sprečavanje zagađenja pokošene mase zemljom

-pouzdanost u radu.

Za mehanički tretman pokošene mase koriste se dva tipa uređaja

-gnječilice

-roto udarači31

Rotacione kosačice rade sa većim brzinama,  što im omogućava princip rada, a nema neizbalansiranosti pogona kao kod klasičnih kosačica. Radna brzina kreće se najčešće od 8-12 km/h.

U zavisnosti od broja rotora (2-6), radni zahvat ove kosačice je od 1,5 m do 4 m, pa se ostvaruje učinak preko 2 ha/h. Međutim, zbog velikog broja obrtaja rotora i velike radne brzine, rotacione kosačice iziskuju znatno veću snagu za pogon. Specifični utrošak snage za pogon kreće se od 8-15 kW/m , što zavisi od uslova rada.

 Kod rotacione kosačice sa gornjim pogonom sa kondicionerom vrši se mehaničko tretiranje pokošene mase , što znači stvaranje uslova za ubrzavanje postupka dehidracije mase u otkosu. Osnovni cilj mehaničkog tretmana je cepanje stabala biljaka kako bi se dehidracija stabala izjednačila sa dehidracijom lista i cvetnih pupoljaka.

Kosačice gnječilice - kondicioneri

Kosačice gnječilice imaju zadatak ne samo da dobro i kvalitetno kose, već i da mehanički tretiraju pokošenu travnu masu i utiču na njeno brže sušenje u polju. Ovo je naročito važno za košenje leguminoznih biljaka. Zbog toga se dodaci kosačicama za kondicioniranje biomase izvode u obliku lomilica ili gnječilica ili kombinovano.

Kod kosačice gnječilice uređaj za gnječenje je izrađen od dva para glatkih ili rebrastih valjaka između kojih prolazi pokošena travna masa i gnječi se. Kod kondicionera iza kose postavljeni su rotoudarači

Ovakvim načinom košenja i spremanja sena postiže se:

- brže i ujednačenije sušenje stabljike i lišća; skraćuje se vreme prosušivanja za više od 40%, ukoliko je veme naklonjeno sušenju

- značajno se smanjuju kvantitativni gubici u lišću i drugim nežnijim, hranljivijim delovima stabljika, pa se dobija kvalitetnije seno

- po završetku sušenja, stabljike su izlomljene, mekše pa ih domaće životinje radije jedu

- poboljšava se stepen iskorišćavanja sena u jaslama; gnječenjem se i cepanjem-kondicioniranjem grublji i nežniji delovi biljke izmješaju međusobno, pa životinje ne mogu da biraju, već su prinuđene da sve jedu; gubitka sena u jaslama skoro da nema.

U zavisnosti od vrsta trava koriste se i različiti oblici radnih tela . Za livadske trave koriste se  udarači a za lucerku kondicioneri u obliku ožljebljenog valjka .

Za dobar kvalitet sena treba obratiti pažnju na sledeće :

-vreme kosidbe

-izgled

-miris

-sastav

 Iz prakse prvi otkos je problematičan u gotovo svim regionima zbog padavina pa se preporučuje da se prvi otkos prevede u silažu a da se drugi ostavi za seno.

 

 

 

NOVI SAD: Na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu izloženo je devet prototipova budućih IMT traktora koji će se proizvoditi u Srbiji.  Kamal Ahuđa, zamenik direktora kompanije „Tafe“ zadužen za evropsko tržište i direktor IMT-a, kaže za portal Agroklub da očekuje da u Srbiji u narednih pet godina dođu do proizvodnje od 5.000 ovih traktora godišnje. Podseća da je „Tafe“ kupio brend IMT-a kao i intelektualnu svojinu i pet hektara u Jarkovcu gde je nekadašnji jugoslovenski gigant proizvodio prikolice. Ahuđa kaže da još uvek nije siguran da li će u Jarkovcu biti proizvođeni traktori te da je izazov za tu kompaniju kvalifikovana radna snaga.

Nismo još 100 odsto sigurni da li ćemo traktore proizvoditi na toj lokaciji. Upravo je izazov kvalifikovana radna snaga. Da li su spremni da se voze do Jarkovca svaki dan ili ćemo biti prinuđeni da fabriku podignemo negde bliže Beogradu, objašnjava Ahuđa. Očekuje da se u Srbiji u narednih pet godina dostigne proizvodnja od 5. 000 traktora godišnje.

Znamo da su mnogi kooperanti koji su radili za IMT prestali da postoje. Izazov je oživeti mrežu kooperanata. Izazov je što ćemo mi prve godine proizvoditi, možda 1.000 traktora, pa druge 1.500 do 2.000 traktora i tako dalje. To je dugoročan posao, objašnjava Ahuđa. Kaže da bi mali privrednici mogli za IMT traktor da obezbede gume, felne, akumulator, sedište, volan, filteri, ulje, farove..., ali napominje da treba biti realan te da motor za traktor neće moći da se pravi u našoj zemlji.

Svi ovi delovi, činiće 50 odsto budućeg traktora, kaže, što će omogućiti da se uđe na tržište Rusije. Dovoljno je da proizvod ima 50 procenata komponenti iz Srbije i može da uđe na tržište Rusije bez carina, navodi Ahuđa.
Najveća promena kod novog modela koji će se na našem tržištu pojaviti početkom 2019. godine je motor, kaže Ahuđa i najavljuje da će se traktor proizvoditi sa Euro 3 A motorom što je, kaže, standard za traktore ispod 50 konjskih snaga.

Indijski „Tafe“ godišnje proizvede 180.000 traktora, a od tog broja su 120.000 pod brendom Masi Ferguson, a vlasnici su i bavarskog brenda Ajher i godišnje od ove marke proizvedu 60.000 komada. TAFE je s 15,2 procenata najveći deoničar u AČO korporaciji, koja je član kluba Fortune, koju čini 500 firmi. Mi nismo ušli na tržište da bi pravili traktore samo za teritoriju Srbije. To će biti u prvom krugu. U drugom krugu će biti bivša Jugoslavija, a u trećem krugu i dalje Bugarska, Mađarska, Rumunija i eventualno ćemo izvoziti u Aziju, rekao je Ahuđa za Agroklub.

 

https://www.dnevnik.rs 

Savremena poljoprivredna proizvodnja se ne može zamisliti bez produktivne mehanizacije. Preduslov za korišćenje takvih mašina je obezbeđenje uposlenosti, dobra organizacija rada obučenost rukovaoca, tačno definisani odnosi.
Razvijene zemlje koriste prednosti ovog načina organizovanja, stimulišu rad MP, usluge nisu oporezovane i smatraju se ugovorenom proizvodnjom. Nabavka opreme je najkraći put prema mogućim uštedama. Ona je investicija kod koje se mora sagledati razvoj da bi bila isplativa za duži period. Jedna od mera za smanjenje troškova mehanizacije, je povećanje korišćenja opreme preko granice gazdinstva. U našim uslovima treba sagledati mogućnost za udruživanje i zajedničko korišćenje opreme.

Privatni preduzetnici su vlasnici skupe produktivne opreme. Oni prodaju svoje usluge pojedinačne opreme, ali i usluge kompletnog radnog procesa (siliranje, navodnjavanje, prihrana, skidanje useva itd).

U svom radu su primorani zbog konkurentnosti da rade sa najproduktivnijim mašinama visoke tehnologije. Samim tim, i njihove kalkulacije i periodi otpisa se razlikuju u odnosu na obične poljoprivrednike. Koristeći usluge specijalizovanih preduzimača poljoprivrednici dobijaju aktuelna znanja.

Mašinski prstenovi poljoprivrednim proizvođačima pružaju mnoge prednosti, a navažniji su ušteda energije, veće produktivnost, i veći profit.

Da bi jedan MP „živeo“ i razvijao se, neophodno je obezbediti njegovo pozitivno poslovanje, što se pre svega postiže velikim angažovanjem mašina, odnosno ostvarenjem velikog godišnjeg obima rada mehanizacije MP. Međutim, ne sme se zanemariti uticaj čoveka. Nagomilana loša iskustva stvorila su nepoverenje seljaka prema svemu što je zajedničko. Zbog toga, pored neophodnosti da se odgovarajućim aktima jasno i precizno definišu poslovi i zadaci, prava i obaveze svih članova udruženja, veoma je važno da na čelu MP bude zaista stručan čovek, koji uživa ugled i poverenje svih članova Udruženja.

U Nemačkoj imaju tri organizaciona oblika, od kojih najširu primenu ima mašinski prsten:

Mašinske zajednice (Maschinengemeischaften), udruženi seljaci koji zajednički nabavljaju mašine, a pojedinačno ih koriste na svojim gazdinstvima;

Mašinski prstenovi (Maschinenringen), kooperativne organizacije zasnovane na nabavci pojedinih mašina i razmeni obavljanja radnih operacija između gazdinstava na bazi plaćanja usluga;

Preduzeća za obavljanje mašinskih usluga (Gewerbliche Lohnunternehmen), gde preduzetnik sam kupuje mašine i radi sa njima usluge.

Formiranje mašinskih prstena u Srbiji je oblik interesnog udruživanja od posebnog značaja za male poljoprivredne proizvođače. Odgovarajućim direktnim i indirektnim podsticajima od strane Ministarstva
poljoprivrede, omogućilo bi se brže i efikasnije formiranje mašinskih prstena, a time i povećanje njihove konkurentnosti.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31