Pogon za prikupljanje i plasman meda Naš med u Rači otvoren je svečano danas, a crvenu vrpcu presekli su ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, predsednik opštine Rača Nenad Savković i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je poručila da je nakon mnogo truda i rada ispunjeno obećanje i napravljena prva srpska kuća meda.
Pčelari su za gradnju donirali 12,8 miliona dinara, uzeli su i pozajmicu od sedam miliona dinara, a opština Rača je u saradnji sa državom izgradnju pomogla sa 80 miliona dinara, od čega su 30 miliona dinara sredstva opštine Rača, a sredstva Vlade Srbije 50 miliona dinara. Za plac od jednog hektara i potrebne komunalne priključke izdvojeno je još oko 18,5 miliona dinara, a Vlada Srbije finansirala je i izgradnju puta do carinskog terminala u Lapovu.
Do sada je pogon finansiran iz sopstvenih sredstva Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) od 64,7 miliona dinara, od čega je 53 miliona dinara iz kredita Poštanske štedionice i 11,7 miliona dinara od članarine. SPOS, inače okuplja 237 opštinskih udruženja pčelara sa gotovo 8.500 članova i ima tradiciju dugu 123 godine.
Brnabić je okpuljene pčelare podsetila na to kako je bilo na mestu gde se danas nalazi pogon 2018. godine kada je postavljen kamen temeljac i navela da je u taj projekat uloženo mnogo truda i rada. Takođe, podsetila je da je o tom projektu govorila i u svom espozeu u Skupštini i pojasnila da je pogom za prikupljanje meda ujedno za nju predstavljao primer kako država može da radi i pomogne zajendo sa Savezom i lokalnom samoupravom da se sačuva nešto što je deo naše tradicije, da se pomogne regionalni razvoj, poljoprivreda, zadrugarstvo.
"Sve je to kombinovano u ovom jednom projektu, u ovoj srpskoj kući meda", kazala je Brnabić i dodala da je ovaj projekat urađen od ideje do kompletne realizacije i puštanja u rad.
Kako je kazala, važno je što su preko Ministarstva poljoprivrede povećane subvencije po košnici na 800 dinara, ali su značajno povećane subvencije po broju košnica po domaćinstvu, nekada je bilo, kako je rekla, do 100 košnica, a danas do 1.000. "Potrudili smo da mnogo više uložimo u opremu, kako bismo podržali generalno poljoprivredu, ali i pčelarstvo i danas vas podržavamo da kupite opremu tako što mi preuzimamo između 50 i 65 odsto ukupne investicije u opremu", kazala je premijerka.
Istakla je da će se sigurno vraćati u srpsku kuću meda, kako bi videla kako napreduje osvajanje, kako kaže, svetskg tržišta srpskim medom.
"Osvajanjem svetskog tržišta i Srbiji otvarate vrata na tim tržištima. Kada imamo vas na stranim tržištima lako je i ostalima da vas prate , poručila je premijerka. Jedan kvalitetan projekat otvara ideje i put za druge, kazala je Brnabić i dodala da je na taj način nastala strateška saradnja Vlade i Opštine Rača.
Pohvalila je Opštinu Rača za to što su se, kako navodi, lavovski borili da ova investicija bude baš u Rači i dodala da se samim tim stvorila potreba da se izgrade novi putevi, nove saobraćajnice, da se približi srpska kuća meda Koridoru 10, ali i Rača investotorima.
Zbog toga, javila se potreba i da se napravi obilaznica za šta se trenutno radi projektno-tehnička dokumentacija, čime je uređeno i da ne mora da se carini u Kragujevcu, već u Lapovu.
"Drago mi je što na simboličan način privodim kraju svoj mandat ovim projektom za koji su mnogi smatrali da je nemoguć , kazala je Brnabić.
Zahvalila je pčelarima na tome što su se u okviru Saveza tokom borbe protiv virusa korona donirali nešto više od sedam tona meda, koji je doniran preko PKS pre svega najstarijim sugrađanima, pa socijalno ugroženima.
"Pokazali ste veliko srce, ogromnu solidarnost i prema građanima i državi , ukazala je Brnabić.
Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, istakao je da konačno pčelari mogu sami da plasiraju med na tržište, bez posrednika, što je važno za njih, ali i za sve poljoprivrednike, kako kaže, koji mogu da vide da je ovako nešto moguće.
"Prava ideja je da se med plasira u inostranstvo u malim pakovanjima , kazao je Živadinović.
Savković je ocenio da pogon veoma znači za privredu, pčelare i lokalnu samoupravu.
"Ovo je jedinstvena situacija, premijerka je danas obezbedila da teče med i to je učinila samo u Rači , kazao je Savković.
Tokom posete Rači, premijerka je obišla i radove na sanaciji puta gde se upoznala i sa planovima buduće obilaznice, a sa ministarkom za demografiju i populacionu politiku Slavicom Đukić Dejanović, obišla je i radove na rekonstrukciji vrtića Naša radost .

Izvor: Tanjug

U prodavnicama širom Sjedinjenih Država može se naći mnoštvo prehrambenih proizvoda koji se proizvode u našoj zemlji. Pored proizvoda velikih i poznatih kompanija i proizvođača, u ponudi na američkom tržištu nalaze se i proizvodi malih firmi, za koje čak i mnogi u Srbiji nisu čuli.Međutim, kako je ove godine svetska ekonomija naišla na ogromnu, neočekivanu prepreku - pandemiju koronavirusa - izvoznici su se našli pred izazovom kakav do sada nisu imali.

Mnoge kompanije imale su problem sa izvozom svojih proizvoda, a jedna od njih je i "Happy Honey", kompanija iz Beograda koja se bavi proizvodnjom i prodajom visokokvalitetnog sirovog meda.Kada su uslovi normalni, njihovi proizvodi mogu se naći u čak 276 prodavnica američkog lanca "Cost Plus World Market". Ipak, tokom poslednjih nekoliko meseci korona ih je stavila na muke koje i dalje traju.

"Od početka godine ništa nismo izvezli zbog korona-krize. Plan nam je da nastavimo sa izvozom čim prođe ova situacija, odnosno čim bude moguće", rekao je za B92 CEO i suvlasnik te kompanije Aleksandar Vučković.

On nam je dao i jedan interesantan podatak kada je reč o potražnji na američkom tržištu, a to je da njihove proizvode zapravo i ne kupuju naši građani koji tamo žive.

"Naši građani uglavnom kupuju proizvode naših poznatijih brendova. Ono što mi izvozimo više kupuje američko stanovništvo", objašnjava Vučković.Često se u medijima može naići na tekstove o tome kako se domaća roba može po nižoj ceni "preko bare" nego kod nas. U realnosti, zaista postoji osetna razlika u cenama u odnosu na srpsko tržište, samo ne onako kako se priča. Uglavnom je sve dosta skuplje u Americi, pa čak i do tri puta skuplje za neke proizvode.

Tako, na primer, brzi uvid u ponudu jednog američkog trgovinskog lanca u čijoj ponudi ima i proizdova iz Srbije pokazuje da su cene, ipak, primetno više. Tako litar suncokretovog ulja dostiže cenu i do 4,23 dolara, što je oko 450 dinara, dok je u Srbiji za isti proizvod istog proizvođača potrebno oko 135 dinara.

Ukoliko, pak, želite da kupite srpsku kafu u Americi, moraćete da izdvojite oko 6,35 dolara, dok ćete u Srbiji 500 grama iste kafe platiti oko 450 dinara.

Gazirana voda uvezena iz Srbije takođe je skuplja u SAD, pa tako za jednu flašu treba izdvojiti čak 150 dinara, odnosno 1,4 dolara, dok u Srbiji istu vodu istog proizvođača možete kupiti za oko 40 dinara.

Cene za slatkiše i grickalice srpskih proizvođača takođe se razlikuju, a, interesantno, proizvod za koji nema velike razlike u cenama je - pirinač. U Americi ćete 900 grama pirinča uvezenog iz Srbije platiti 1,9 dolara, odnosno odnosno oko 200 dinara, dok se u Srbiji kilogram tog istog pirinča prodaje po ceni od oko 220 dinara.Međutim, nije na sve naše izvoznike pandemija koronavirusa uticala negativno. Tokom krize najbolje su, čini se, prošli oni koji svoje proizvode nude i preko onlajn platformi. U vremenu kada je poželjna socijalna distanca, najsigurnija kupovina je bila ona koje se mogla obaviti iz sigurnosti doma.Da je tako potvrđuje i slučaj kompanije "Šumska tajna" iz Veternika, koja se bavi proizvodnjom raznih prirodnih proizvoda poput čajeva, namaza od pečuraka, humusa i drugih. Oni za B92.net kažu da nisu imali problema kada je reč o plasmanu svojih proizvoda, pa ni na američkom tržištu."Naši proizvodi, pored toga što se mogu naći u tri-četiri prodavnice u SAD, su bili i jesu dostupni za naručivanje preko Amazona, tako da smo dosta toga prodali onlajn. Inače, prvi put u istoriji je u Americi zabeležena ovolika stopa prodaje preko interneta”, objašnjava Nikola Stanišić, prvi čovek ove kompanije.

Što se tiče popularnosti proizvoda, Stanišić ima slično iskustvo kao i ljudi u kompaniji "Happy Honey" .

"Amerikanci su ti koji uglavnom kupuju naše proizvode, zato što naši ljudi više kupuju džemove, ajvare i slično. Naši proizvodi su veganski, za dijabetičare, visokoproteinski, može se reći 'hipsterski'. Možda ih kupuju deca naših ljudi koji žive tamo", objašnjava Stanišić. "Šumska tajna" je u jeku korona-krize zabeležila rast prodaje od 30 odsto na srpskom tržištu. Stanišić ovo objašnjava time što je našim ljudima tokom trajanja vanrednog stanja prioritet bio da se obezbede hranom.

Kada su cene proizvoda kompanija sa kojima smo razgovarali u pitanju, važi isto pravilo — proizvodi su skuplji na američkom tržištu nego kod nas. Tako u Srbiji teglicu meda sa đumbirom možete kupiti po ceni od 599 dinara, dok u Americi, na ista teglica košta od 4 do 15 dolara. Takođe, namaz od crnog tartufa jeftiniji je u našoj zemlji — standardna cena je 649 dinara. Ukoliko ga naručujete preko Amazona, pak, cena je 15 dolara po tegli.Inače, podaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govore da je tokom 2019. godine, ukupan obim razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa SAD iznosio 64,6 miliona dolara, što je oko 10 odsto manje nego 2018.U godinama pre toga prosečna godišnja vrednost ostvarenog izvoza iznosila je 37,6 miliona dolara, dok je prosečna godišnja vrednost uvoza bila na nivou od 19,8 miliona dolara. To znači da ke Srbija sa SAD u ovom segmentu godišnje beležila 17,8 miliona dolara suficita.

Izvoz proizvoda iz Srbije u SAD regulisan je Opštim sistemom preferencijala, kojim je omogućen izvoz srpskih proizvoda u SAD bez ili sa minimalnom carinom. Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije za B92 navode i da je saradnja Republike Srbije Srbije i SAD u oblasti poljoprivrede u usponu, ali da postoje znatno veće mogućnosti za unapređenje trgovinske razmene, naročito izvozom proizvoda višeg stepena prerade iz Republike Srbije i to proizvoda i prerađevina od voća, povrća, proizvoda konditorske industrije i drugih.

Uslov koji roba mora da zadovolji je i kriterijum porekla, odnosno da je proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto dodate vrednosti i da se direktno isporučuje iz Srbije. Opšti sistem preferencijala poslednji put je reaktiviran 2018. i važiće do kraja 2020, kada se očekuje nova reaktivacija.

 Izvor:https://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2020&mm=06&nav_id=1693510

 



Još jedan san je dosanjan i njegova vrednost je toliko velika, da se ne može izmeriti novcem! Ova 2020. godina neće ostati upamćena samo po otvaranju Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači, već i po nečemu što će strukturno izmeniti sliku pčelarstva u Srbiji, i obeležiti 2020. godinu prekretnicom za formiranje još kvalitetnijeg statusa pčelarstva i pčelara.
Naime, ministar poljoprivrede je na otvaranju XII Državnog pčelarskog sajma obećao da će u roku od mesec dana ispuniti zahtev SPOS-a da pčelari mogu da
direktno plasiraju med u trgovine sa svog poljoprivrednog gazdinstva, bez otvaranja firme. A 2. marta, to obećanje je i ispunjeno! Samim tim, SPOS je još jednom dokazao da svojim Pogonom ne želi monopol na tržištu, već je Pogon samo način za plasman viškova meda, dok će pčelari od sada moći sve svoje količine meda da plasiraju i direktno kroz trgovine, ako su vešti u pregovorima i sa trgovinama dogovore plasman. Ovakav način plasmana meda
predstavljaće i još jedan značajan udar na falsifikatore meda, jer će pčelari potrošačima ponuditi alternativu – pčelinji med vrhunskog kvaliteta na rafovima trgovina.
Prethodnih mesec dana trajali su konstantni kontakti i razgovori sa Ministarstvom poljoprivrede na tu temu. Detaljno je stručno i pravno analizirano kompletno zakonodavstvo, kako od strane Ministarstva poljoprivrede tako i od SPOS-a, i zaključeno je da se sve promenilo već samim donošenjem „Pravilnika o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla“. Naime, njime je omogućeno da na najjednostavniji mogući način SVAKI pčelar može da dobije RS broj, sa kojim ide na tržište. Dobijanje RS broja podrazumeva da pčelar odmah biva upisan u Centralni registar, odnosno njegov deo koji se vodi u Upravi za veterinu, čime stiče punu legalnost. Međutim, nama je ostalo nerazjašnjeno da li je to dovoljno za direktan plasman meda u trgovine od strane svakog pčelara, jer je pravilnik koji je regulisao plasman malih količina određenih poljoprivrednih proizvoda u
prvoj varijanti sadržao i med, koji je kasnije uklonjen, pa je sada ministar obećao da će nas konačno regulisati. Međutim, detaljnom analizom stručnjaka Uprave za veterinu, kao i drugih nadležnih koje je SPOS kontaktirao u prethodnim danima, zaključeno je da je RS broj sasvim dovoljan za direktan plasman kroz trgovine, a evo i zbog kog specifičnog razloga i kako.
Naime, med je PRIMARNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOD, i po tom svom zakonskom statusu se praktično ravna sa voćem i povrćem koje trgovine bez ikakvih smetnji otkupljuju preko otkupnog lista od poljoprivrednih gazdinstava. Jedino što med podleže i drugim propisima, pa je za njegov plasman kroz trgovine
neophodno imati registrovane prostorije u domaćinstvu (RS broj), odgovarajuću deklaraciju na etiketi, prateću analizu meda, a od nedavno i bar kod ili QR kod na etiketi (informacija o tome kako doći do jednog od kodova, nalazi se na kraju ove vesti).U praksi to znači da pčelar, kada ispuni sve
gore navedene uslove, treba da pronađe trgovinu koja želi da otkupi od njega upakovani med, te da ga i otkupi putem otkupnog lista. Kako saznajemo, u prethodnom periodu su neka poljoprivredna gazdinstva sama sebi napravila pečat i izdavala fakture za prodaju meda trgovinama radi daljeg plasmana, ali to je protivzakonito. Prodaja meda trgovinama može ići samo preko otkupnog lista, a jedino poljoprivredna gazdinstva koja su u sistemu PDV-a mogu izdavati fakture, mada takvih u pčelarstvu praktično nema.
Pored cene po kojoj je prodao med trgovini, pčelar stiče i pravo na PDV nadoknadu od 8%. Napominjemo da su oni koji otkupe med dužni saglasno relevantnim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost da pčelarima (koji su nosioci odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva, upisanog u registar istih, vlasnici su, zakupci ili korisnici zemljišta na kojem se nalazi njihov pčelinjak i koji nisu u sistemu PDV-a) pored isplate ugovorene cene na
ime prodatog meda obračunaju – prikažu na dokumentu (priznanici, propratnici, otkupnom listu za otkupljene poljoprivredne proizvode itd.) PDV nadoknadu
u vrednosti od 8 % od ugovorene cene na ime prodate količine meda određene vrste i istu isplate pčelarima. Drugim rečima u dokumentu koji onaj ko otkupi med predaje pčelaru od kojeg kupuje med, pored količine i vrste meda koji se prodaje moraju biti popunjena polja „stopa pdv nadoknade“, „iznos pdv nadoknade“ i „vrednost sa pdv nadoknadom“.
Jedan od razloga uvođenja prava na PDV nadoknadu (samo za gazdinstva koja nisu u sistemu PDV) je i činjenica da pčelari prilikom kupovine određenih roba, potrebnih za bavljenje pčelarstvom kao poljoprivredne delatnosti (prihrana za pčele, repromaterijal, lekovi itd.) plaćaju kupoprodajnu cenu navedenih roba, koja je uvećana za pripadajući iznos poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način smanjuje se udeo poreza na dodatu vrednost u ceni proizvoda odn. roba i materijala koje pčelar kupuje što je veoma značajno za ekonomski tj. finansijski aspekat bavljenja pčelarstvom. Onaj ko otkupi med od pčelara može PDV nadoknadu kasnije odbiti kao poreski kredit od strane države.
BITNO je naglasiti da se na isti način mogu plasirati i mešavine pčelinjih proizvoda sa drugim primarnim poljoprivrednim proizvodima (neprerađeni lešnik,
orasi, drugi pčelinji proizvodi i slično), bez ikakvih problema. Međutim, treba voditi računa o tome šta se sve zakonski podrazumeva pod rečju PRERADA. Naprimer, mlevenje i seckanje nije prerada, te mleveni lešnik ili orahe, ili cele plodove, možete mešati sa medom i plasirati na navedeni način. Međutim, pečenje se smatra preradom, te na gore pomenuti način ne smete plasirati med pomešan sa pečenim lešnikom, već biste za plasman takvih mešavina morali da otvorite firmu, te vodite računa o tome da ne dođete u sukob sa zakonom.
Naravno, podrazumeva se da se prilikom pakovanja meda treba držati osnovnih pravila higijene i standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa”. U najkraćem, med treba puniti u nove čiste tegle, koristiti nove poklopce, a potrebno je obezbediti službeno uzorkovanje meda od strane veterinarskog inspektora (koji će nakon vrcanja meda i vašeg poziva doći, uzeti službeni uzorak i evidentirati količinu meda koju uzorak predstavlja, i sa pristiglom analizom tog uzorka se može plasirati cela količina uzorkovane vrste meda prisutna u trenutku uzorkovanja u vašem skladištu).
Najvažniji deo ove priče je što plasman meda na navedeni način NIJE ograničen po količini (kao što bi bio da se med nalazi u pravilniku o malim količinama), te OBELEŽAVANJE PROIZVODA U MALOPRODAJI BAR KODOM ILI QR KODOM U skladu sa novim Zakonom o trgovini („Službeni glasnik RS“, br. 52/2019) od
31. januara 2020. godine počinje da se primenjuje odredba člana 34. stav 8. ovog zakona kojom se propisuje da roba u trgovini na malo mora biti označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Član 34. Zakona o trgovini odnosi se na deklaraciju proizvoda i njime se predviđa da roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje. Roba pored podataka iz stava 1. ovog člana mora biti označena mašinski čitljivom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Proizvođač, odnosno za robu iz uvoza uvoznik, dužan je da snabde robu deklaracijom sa tačnim podacima iz stava 1. ovog člana. Podaci iz deklaracije za robu
koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju. Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:
1) na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);
2) neposredno pored robe na mestu prodaje;
3) u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dosretski tako možete kroz trgovine prodati svoju celogodišnju proizvodnju bez ikakvih ograničenja, ako ste vešt pregovarač i uspete da animirate trgovine da baš od vas otkupe med radi daljeg plasmana.
Na kraju, da preciziramo sve navedeno citatima iz zakonskih propisa:
Primarni proizvodi jesu proizvodi primarne proizvodnje, uključujući proizvode zemljoradnje, stočarstva, lova i ribolova. Neprerađeni proizvodi jesu proizvodi
koji nisu bili podvrgnuti preradi, uključujući proizvode koji su razdvojeni, izdeljeni, odsečeni, narezani, otkošteni, usitnjeni, odrani, mleveni, seckani, očišćeni,
obrađeni, oljušteni, mleveni drobljenjem, ohlađeni, zamrznuti, duboko zamrznuti ili odmrznuti.Prerada jeste svaki postupak koji bitno menja početni proizvod, uključujući zagrevanje, dimljenje, salamurenje, zrenje, sušenje, mariniranje, ekstrahovanje, ekstruziju ili kombinaciju ovih procesa.
Zahvaljujemo se svim nadležnima na podršci i pomoći da dočekamo i ovaj dan, da svi pčelari mogu direktno da plasiraju pčelinje proizvode u trgovine, posebno ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, savetniku ministra poljoprivrede Radivoju Nadlačkom, načelniku veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoranu Ivanoviću, načelnici Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva
poljoprivrede Tamari Bošković, a posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić čija je podrška razvoju pčelarstva započela i pre nego je postala ministar u Vladi, a kasnije i premijerka, jer je odavno prepoznala perspektivu ove grane poljoprivrede, te potrebu za pojednostavljivanjem svih propisa radi lakšeg plasmana pčelinjih proizvoda na tržište i samim tim boljeg statusa pčelara.tupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.
Svi podaci iz stava 1. ovog člana moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu. Кao zemlja proizvodnje u smislu stava 1. ovog člana, može da se navede Evropska unija (u daljem tekstu: EU), ako se roba proizvodi u zemlji koja je članica EU. Roba može da bude označena i podacima na stranim jezicima, kao i žigom i drugim podacima ili piktogramima, kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva. Pored podataka iz stava 1. ovog člana koje sadrži deklaracija, roba se deklariše i u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.
Кao mašinski čitljive oznake koje je neophodno da sadrži proizvod u maloprodaji, u Zakonu o trgovini su pomenuti bar-kod i QR kod, ali to mogu biti i neki drugi.
Globalni broj trgovinske jedinice (Global Trade Item Number – GTIN) se koristi za jedinstvenu identifikaciju proizvoda ili usluga i najšire je korišćen sistem identifikacije u svetu, sa globalno jedinstvenom strukturom. Bar kod je linijski kod, označava se nizom crnih linija, a najčešća primena im je u maloprodajama gde elektronski čitači očitavajubroj koji bar kod sadrži i preko tog broja se pronalazi dati artikal u bazi. Кod nas dodeljivanje svih vrsta bar kodova vrši
kompanija GS1 Srbija, koja je deo međunarodne GS1 organizacije. Bar kodove za svoje proizvode mogu dobiti i registrovana poljoprivredna gazdinstva. U zavisnosti od broja artikala, registruje se i odgovarajući broj bar kodova. Broj artikala se određuje u zavisnosti od vrste proizvoda, veličine
pakovanja i slično. Recimo, u slučaju da u asortimanu postoje tri vrste proizvoda u dve različite veličine pakovanja (na primer bagremov, livadski i suncokretov med, koji se prodaju u pakovanjima od 1 kg i 0,5 kg) potrebno je ukupno 6 bar kodova.
Jednokratna članarina koja se plaća prilikom prvog učlanjenja ovoj organizaciji iznosi 18.000 dinara. Za paket do 10 bar kodova, godišnja naknada koja se plaća iznosi 9.120 dinara, dok je recimo godišnji paket do 100 registrovanih bar kodova 14.280 dinara.
Sve dodatne informacije u vezi sa bar-kodom i načinom kako se on dobija mogu se dobiti na linku: http://www.gs1yu.org/need-gs1-barcode.html ili brojeve telefona:
• 011 3132312
• Gordana Korać, viši stručni saradnik,
063/104 28 28
• Marijana Čučković, viši stručni saradnik, 063/104 28 32
Drugi vid mašinski čitljivog obeležavanja je QR kod koji predstavlja matrični kod, ili dvodimenzionalni bar-kod. On funkcioniše na principu matrice crnih
kvadratića koji firmiraju sliku sličnu mozaiku i može se besplatno kreirati putem sledećeg linka: https://www.qr-code-generator.com.
Zakonom nije definisano šta treba da sadrži QR kod. Ovaj kod se može očitati putem aplikacije na telefonu i tako se mogu videti podaci o proizvodu, ali nije
nabrojano koji su to obavezni podaci. Oni mogu biti identični kao na deklaraciji, mogu biti skraćena verzija deklaracije, mogu upućivati na sajt, kontakt telefon
proizvođača, lokaciju na mapi i slično. Iz navedenog možemo zaključiti da je QR kod više informativnog karaktera i usmeren je ka potrošaču, dok je bar kod
primenjiv za identifikaciju proizvoda na globalnom tržištu, ali kako se sa aspekta zakonodavca ne pravi razlika za koji kod se proizvođač mora odlučiti, odluka o tome ostaje na samom proizvođaču.
Novim Zakonom o trgovini, predviđene su i kaznene odredbe, pa tako član 67. predviđa novčanu kaznu od 100.000,00 dinara za prekršaj pravnom licu ako prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom, dok član 68. predviđa novčanu kaznu od 500.000 do 2.000.000 dinara pravnom
licu ukoliko prodaje robu bez deklaracije. Roba koja je nabavljena pre kraja januara 2020. godine, a nalazi se na zalihama bez mašinski čitljive oznake, može se prodavati bez te oznake i posle navedenog datuma.
Za sva pojašnjenja i dodatne informacije možete se obratiti Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija – Sektoru za trgovinu, usluge i politiku
konkurencije, putem kontakt telefona 011/362-0385 i 011/361-9691 ili putem mejla: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nova usluga Ministarstva poljoprivrede E-pijaca predstavlja dobar način da svi oni koji žive od poljoprivrede mogu na jednom mestu da ugovore prodaju u celoj zemlji. Kikindski poljoprivrednici u najvećoj meri prodaju med, rakiju i povrće, dok se u međuvremenu zabrana prodaje na zelenim pijacama koristi radno za zasnivanje nove proizvodnje u plastenicima.
Odmah nakon uvođenja vanredne situacije i zabrane rada na zelenim pijacama, videvši da će velike količine hrane ostati na njivama, kikindski poljoprivrednici organizovali su se preko društvenih mreža kako bi svoju robu uredno isporučili svima koji su bili zainteresovani za kupovinu. Nedugo zatim, Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je takozvanu E - pijacu, odnosno mogućnost da svi proizvodi budu dostupni na jednom mestu u celoj zemlji.'Drago mi je da je država uvidela da teba da se napravi nešto poput E - pijace. Svaki početak je težak i mislim da će tek kasnije pokazati rezultate, mada ova usluga daje dobre rezultate i sada'', kaže Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda.

Otvaranje elektronske pijace preko resornog ministarstva svakako je dobar način da se steknu novi kontakti, da se u momentima kada je prodaja na pijacama neizvodljiva nešto i zaradi, iako kikindski povrtari koriste ovo vreme kako bi započeli proizvodnju u plastenicima, dok prodaju stavljaju u drugi plan.

''Trenutno samo ulažemo u proizvodnju, počeo je rasad da pristiže od paradajza, krastavaca, tikvice, dok paprike ima u plastenicima. Sada čekamo svaki dan u nadi da će se vanredno stanje ukinuti što pre'', napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Imajući u vidu da su Kikinđani odmah po proglašenju vanredne situacije preko društvenih mreža započeli prodaju, nije im bilo strano prijavljivanje za E – pijacu, a prvi koji su ponudili svoje usluge su proizvođači meda, rakije i povrća.

''E - pijaca je počela da funkcioniše 10. aprila, a mi kao Poljoprivredna stručna služba smo dobili uputstva da pomažemo poljoprivrednicima da se povežu preko tog portala. Kontaktirali smo naše poljoprivrednike, ali moram da napomenem da Kikinda nema veliki broj povratara i voćara'', dodaje Jelena Kljajić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Prilikom prodaje robe preko E-pijace važno je da poljoprivrednici isplaniraju kako i kojim danima će dostavljati robu, na kojoj teritoriji, po kojoj ceni i da to jasno zabeleže tokom registracije na E-pijacu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/na-e-pijaci-najvise-se-prodaju-med-rakija-i-povrce_1114824.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obavestio je građane o dve velike akcije otkrivanja falsifikatora meda u Srbiji. On je rekao da se u narednom periodu može očekivati još hapšenja i da u Vladi Srbije postoji posebna grupa koja se bavi rešavanjem problema lažnog meda na tržištu naše zemlje. 

"Predato je sve tužilaštvu pa će pravosudni organi dati svoju ocenu", rekao je Nedimović.
Na tržištu meda Srbije bilo je pre pet godina oko 95 odsto falsifikata dok danas zvanični podaci inspekcija govore da lažni med pokriva 30 procenata tržišta pčelinjim proizvodima u zemlji rekao je Tanjugu predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
On je naveo da se borba te organizacije i pčelara koji pošteno rade svoj posao isplatila i da je Veterinarska inspekcija uspela da izbaci sa tržišta velike falsifikatore iz "mega" marketa. To su bile firme koje su se bavile prodajom falsifikovanog meda, ali ne i njegovom proizvodnjom, a borba protiv falsifikatora, napominje Živadinović, mora da se nastavi.
Da bi se Srbija izborila sa problemom lažnog meda na tržištu, a potrošači bili sigurni da jedu pravi pčelinji proizvod, Živadinović smatra da su jedno od rešenja, veće kazne za falsifikatore.

"U Srbiji postoje firme koje se bave falsifikovanjem meda, inspekcija ih uhvati na delu u trgovinama, med se uzorkuje, nakon toga se utvrdi da ne valja, a oni plate kazne i nastavljaju dalje.", objašnjava Živadinović kako sve funkcioniše u praksi. Prema njegovim rečima, sistemsko kažnjavanje ovakvih falsifikatora je u pripremi i kod nas, kao što postoji u zapadnim zemljama. Međutim, smatra, to neće ni brzo ni lako zaživeti. Jedna od takvih "zapadnih" mera, kaže,
mogla bi biti da se onima koji su dokazani falsifikatori zatvore firme na dve godine.
Prema procenama SPOS-a, lažni med u Srbiji se samo kroz legalne tokove proda u vrednosti od oko 1,5 miliona evra godišnje dok podatke o prodaji meda nelegalnim putem nemaju.

Najveći pogon za prikupljanje i plasman meda u Srbiji, "Naš med" u Rači, biće zvanično otvoren krajem marta, najavljeno je na 12. Državnom pčelarskom sajmu u Beogradu. Otvaranjem pogona u Rači u koji je do sada uloženo oko 1,5 miliona evra, srpskim pčelarima biće omogućeno da med izvoze na treća trržišta bez posrednika. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će u narednih mesec do dva biti izmenjen pravilnik koji će omogućiti pčelarima da u prodavnice plasiraju i manje količine meda.

"Izgradnjom fabrike u Rači svi proizvođači će moći da dostavljaju svoj med i da ga plasiraju", rekao je ministar. Nedimović je pozvao kolegu iz Republike Srpske Borisa Pašalića, kao i pčelare iz RS, da rade zajedno s kolegama iz Srbije na brendiranju svog meda, tako da Rača postane zajednička baza pčelarima Srbije i RS. Ministar poljoprovrede RS Boris Pašalić rekao je da je u RS prošle godine proizvedeno oko 1.700 tona meda i najavljuje da će se u narednom periodu resorno ministarstvo RS dodatno angažovati da se povećaju subvencije za tamošnje pčelare.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, podsetio je na lošu prošlu godinu za proizvođače meda u Srbiji i rekao da je za
pogon u Rači Ministarstvo poljoprivrede Srbije obezbedilo 420.000 evra, Opština Rača 400.000, Savez 650.000 te da nedostaje još oko 470.000 evra kako bi ceo projekat bio do kraja završen. Pred zaključenje ovog broja saznali smo i da će podsticaj po košnici u 2020. godini biti 800 dinara.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Još jedan san je dosanjan i njegova vrednost je toliko velika, da se ne može izmeriti novcem! Ova 2020. godina neće ostati upamćena samo po otvaranju Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači 27. marta, već i po nečemu što će strukturno izmeniti sliku pčelarstva u Srbiji, i obeležiti 2020. godinu prekretnicom za formiranje još kvalitetnijeg statusa pčelarstva i pčelara.

Naime, ministar poljoprivrede je na otvaranju XII Državnog pčelarskog sajma obećao da će u roku od mesec dana ispuniti zahtev SPOS-a da pčelari mogu da direktno plasiraju med u trgovine sa svog poljoprivrednog gazdinstva (otvaranje pogledajte OVDE), bez otvaranja firme. Juče, 2. marta, to obećanje je i ispunjeno! Samim tim, SPOS je još jednom dokazao da svojim Pogonom ne želi monopol na tržištu, već je Pogon samo način za plasman viškova meda, dok će pčelari od sada moći sve svoje količine meda da plasiraju i direktno kroz trgovine, ako su vešti u pregovorima i sa trgovinama dogovore plasman. Ovakav način plasmana meda predstavljaće i još jedan značajan udar na falsifikatore meda, jer će pčelari potrošačima ponuditi alternativu – pčelinji med vrhunskog kvaliteta na rafovima trgovina. 

Prethodnih mesec dana trajali su konstantni kontakti i razgovori sa Ministarstvom poljoprivrede na tu temu, a juče je održan finalni sastanak na najvišem nivou. Sastanku su prisustvovali Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, načelnik veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Ivanović, načelnica Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamara Bošković, i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Detaljno je stručno i pravno analizirano kompletno zakonodavstvo, kako od strane Ministarstva poljoprivrede tako i od SPOS-a, i zaključeno je da se sve promenilo već samim donošenjem „Pravilnika o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla“ (detaljnije OVDE). Naime, njime je omogućeno da na najjednostavniji mogući način (detaljnije OVDE) SVAKI pčelar može da dobije RS broj, sa kojim ide na tržište. Dobijanje RS broja podrazumeva da pčelar odmah biva upisan u Centralni registar, odnosno njegov deo koji se vodi u Upravi za veterinu, čime stiče punu legalnost. Međutim, nama je ostalo nerazjašnjeno da li je to dovoljno za direktan plasman meda u trgovine od strane svakog pčelara, jer je pravilnik koji je regulisao plasman malih količina određenih poljoprivrednih proizvoda u prvoj varijanti sadržao i med, koji je kasnije uklonjen, pa je sada ministar obećao da će nas konačno regulisati. Međutim, detaljnom analizom stručnjaka Uprave za veterinu, kao i drugih nadležnih koje je SPOS kontaktirao u prethodnim danima, zaključeno je da je RS broj sasvim dovoljan za direktan plasman kroz trgovine, a evo i zbog kog specifičnog razloga i kako.

Naime, med je PRIMARNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOD, i po tom svom zakonskom statusu se praktično ravna sa voćem i povrćem koje trgovine bez ikakvih smetnji otkupljuju preko otkupnog lista od poljoprivrednih gazdinstava. Jedino što med podleže i drugim propisima, pa je za njegov plasman kroz trgovine neophodno imati registrovane prostorije u domaćinstvu (RS broj), odgovarajuću deklaraciju na etiketi, prateću analizu meda, a od nedavno i bar kod ili QR kod na etiketi (informacija o tome kako doći do jednog od kodova, nalazi se na kraju ove vesti).

Šta znači obeležavanje bar kodom: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/6061-sve-o-obavezi-obelezavanja-proizvoda-u-maloprodaji-bar-kodom-ili-qr-kodom 

 

U praksi to znači da pčelar, kada ispuni sve gore navedene uslove, treba da pronađe trgovinu koja želi da otkupi od njega upakovani med, te da ga i otkupi putem otkupnog lista. Kako saznajemo, u prethodnom periodu su neka poljoprivredna gazdinstva sama sebi napravila pečat i izdavala fakture za prodaju meda trgovinama radi daljeg plasmana, ali to je protivzakonito. Prodaja meda trgovinama može ići samo preko otkupnog lista, a jedino poljoprivredna gazdinstva koja su u sistemu PDV-a mogu izdavati fakture, mada takvih u pčelarstvu praktično nema.

Pored cene po kojoj je prodao med trgovini, pčelar stiče i pravo na PDV nadoknadu od 8%. Napominjemo da su oni koji otkupe med dužni saglasno relevantnim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost da pčelarima (koji su nosioci odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva, upisanog u registar istih, vlasnici su, zakupci ili korisnici zemljišta na kojem se nalazi njihov pčelinjak i koji nisu u sistemu PDV-a) pored isplate ugovorene cene na ime prodatog meda obračunaju – prikažu na dokumentu (priznanici, propratnici, otkupnom listu za otkupljene poljoprivredne proizvode itd.) PDV nadoknadu u vrednosti od 8 % od ugovorene cene na ime prodate količine meda određene vrste i istu isplate pčelarima. Drugim rečima u dokumentu koji onaj ko otkupi med predaje pčelaru od kojeg kupuje med, pored količine i vrste meda koji se prodaje moraju biti popunjena polja „stopa pdv nadoknade“, „iznos pdv nadoknade“ i „vrednost sa pdv nadoknadom“.

Jedan od razloga uvođenja prava na PDV nadoknadu (samo za gazdinstva koja nisu u sistemu PDV) je i činjenica da pčelari prilikom kupovine određenih roba, potrebnih za bavljenje pčelarstvom kao poljoprivredne delatnosti (prihrana za pčele, repromaterijal, lekovi itd.) plaćaju kupoprodajnu cenu navedenih roba, koja je uvećana za pripadajući iznos poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način smanjuje se udeo poreza na dodatu vrednost u ceni proizvoda odn. roba i materijala koje pčelar kupuje što je veoma značajno za ekonomski tj. finansijski aspekat bavljenja pčelarstvom. Onaj ko otkupi med od pčelara može PDV nadoknadu kasnije odbiti kao poreski kredit od strane države.

BITNO je naglasiti da se na isti način mogu plasirati i mešavine pčelinjih proizvoda sa drugim primarnim poljoprivrednim proizvodima (neprerađeni lešnik, orasi, drugi pčelinji proizvodi i slično), bez ikakvih problema. Međutim, treba voditi računa o tome šta se sve zakonski podrazumeva pod rečju PRERADA. Na primer, mlevenje i seckanje nije prerada, te mleveni lešnik ili orahe, ili cele plodove, možete mešati sa medom i plasirati na navedeni način. Međutim, pečenje se smatra preradom, te na gore pomenuti način ne smete plasirati med pomešan sa pečenim lešnikom, već biste za plasman takvih mešavina morali da otvorite firmu, te vodite računa o tome da ne dođete u sukob sa zakonom.

Naravno, podrazumeva se da se prilikom pakovanja meda treba držati osnovnih pravila higijene i standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa” (detaljnije OVDE). U najkraćem, med treba puniti u nove čiste tegle, koristiti nove poklopce, a potrebno je obezbediti službeno uzorkovanje meda od strane veterinarskog inspektora (koji će nakon vrcanja meda i vašeg poziva doći, uzeti službeni uzorak i evidentirati količinu meda koju uzorak predstavlja, i sa pristiglom analizom tog uzorka se može plasirati cela količina uzorkovane vrste meda prisutna u trenutku uzorkovanja u vašem skladištu).

Najvažniji deo ove priče je što plasman meda na navedeni način NIJE ograničen po količini (kao što bi bio da se med nalazi u pravilniku o malim količinama), te teoretski tako možete kroz trgovine prodati svoju celogodišnju proizvodnju bez ikakvih ograničenja, ako ste vešt pregovarač i uspete da animirate trgovine da baš od vas otkupe med radi daljeg plasmana.

 

Na kraju, da preciziramo sve navedeno citatima iz zakonskih propisa:

Primarni proizvodi jesu proizvodi primarne proizvodnje, uključujući proizvode zemljoradnje, stočarstva, lova i ribolova.

Neprerađeni proizvodi jesu proizvodi koji nisu bili podvrgnuti preradi, uključujući proizvode koji su razdvojeni, izdeljeni, odsečeni, narezani, otkošteni, usitnjeni, odrani, mleveni, seckani, očišćeni, obrađeni, oljušteni, mleveni drobljenjem, ohlađeni, zamrznuti, duboko zamrznuti ili odmrznuti.

Prerada jeste svaki postupak koji bitno menja početni proizvod, uključujući zagrevanje, dimljenje, salamurenje, zrenje, sušenje, mariniranje, ekstrahovanje, ekstruziju ili kombinaciju ovih procesa.

 

Zahvaljujemo se svim nadležnima na podršci i pomoći da dočekamo i ovaj dan, da svi pčelari mogu direktno da plasiraju pčelinje proizvode u trgovine, posebno ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, savetniku ministra poljoprivrede Radivoju Nadlačkom, načelniku veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoranu Ivanoviću, načelnici Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamari Bošković, a posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić čija je podrška razvoju pčelarstva započela i pre nego je postala ministar u Vladi, a kasnije i premijerka, jer je odavno prepoznala perspektivu ove grane poljoprivrede, te potrebu za pojednostavljivanjem svih propisa radi lakšeg plasmana pčelinjih proizvoda na tržište i samim tim boljeg statusa pčelara.

Šta znači obeležavanje bar kodom: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/6061-sve-o-obavezi-obelezavanja-proizvoda-u-maloprodaji-bar-kodom-ili-qr-kodom 

 

 Izvor: http://spos.info/  

Najveći pogon za prikupljanje i plasman meda u Srbiji, "Naš med" u Rači, biće zvanično otvoren krajem marta, najavljeno je danas na otvaranju 12. Državnog pčelarskog sajma u Beogradu. Otvaranjem pogona u Rači, u koji je do sada uloženo oko 1,5 miliona evra, srpskim pčelarima biće omogućeno da med izvoze na treća trržišta bez posrednika.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je, otvarajući Sajam, da će u narednih mesec-dva dana biti izmenjen pravilnik koji će omogućiti pčelarima da u prodavnice plasiraju i manje količine meda.

"Izgradnjom fabrike u Rači, svi proizvođači će moći da dostavljaju svoj med i da ga plasiraju", rekao je ministar.

Nedimović je pozvao kolegu iz Republike Srpske Borisa Pašalića, kao i pčelare iz RS, da rade zajedno s kolegama iz Srbije na brendiranju svog meda, tako da Rača postane zajednička baza pčelarima Srbije i RS.

Srpski ministar je poručio domaćim pčelarima da u narednih mesec-dva takođe mogu da očekuju rezultate po pitanju otkrivanja falsifikatora meda u Srbiji, rekavši da su neki od njih "došli na mišolovku".

Prema njegovim rečima, otvaranjem pogona u Rači, na kome se, kako je najavljeno, očekuje prisustvo premijerke Srbije Ane Brnabić, biće otvorena vrata srpskom medu da se probije na kinesko tržište.

Ministar poljoprovrede RS Boris Pašalić rekao je da je u RS prošle godine proizvedeno oko 1.700 tona meda i najavljuje da će se u narednom periodu resorno ministarstvo RS dodatno angažovati da se povećaju subvencije za tamošnje pčelare.

Pedsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović podsetio je na lošu prošlu godinu za proizvođače meda u Srbiji i rekao da je za pogon u Rači Ministarstvo poljoprivrede Srbije obezbedilo 420.000 evra, Opština Rača 400.000, Savez 650.000, te da nedostaje još oko 470.000 evra kako bi ceo projekat bio do kraja završen.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-najveci-pogon-za-proizvodnu-meda-krajem-marta-u-raci-01-02-2020

Da li će Srbija ove godine imati meda, zavisi od toga koliko će pčelinjih društava preživeti februarsku zimu. Ne samo ovogodišnja cena meda već i zdravlje nacije zavise od toga, upozoravaju stručnjaci.

Zbog izuzetno loših vremenskih prilika, ali i nekoliko masovnih pomora pčela naročito u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, prošla godina završena je sa 40 odsto manje prinosa i gotovo bez bagremovog meda, a dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, upozorava da osakaćena pčelinja društva sa malo hrane ulaze u najkritičniji zimski period.

- Što prezimi februar, pod uslovom da ne bude kasnih prolećnih mrazeva, može se ponovo revitalizovati, ali se plašim da neće biti dovoljno pčela za bagremovu pašu. Bez obzira i na cvetanje bagrema, koji je izostao prošle godine i ranijih godina u onom procentu kako se očekivalo, mislim da nećemo imati dovoljno jaka društva da iskoristimo to što će bagrem imati da ponudi kroz određenu količinu nektara – smatra prof. Mladenović.Bez obzira što je pčelarstvo u Srbiji u ekspanziji, a naša zemlja ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, prof. Mladenović upozorava da ni Srbija nije imuna na globalno nestajanje ovog insekta, bez kojeg je i opstanak ljudske rase nemoguć.

- To nestajanje pčela se odražava i na našim prostorima, a Evropska komisija, čiji sam član, detektovala je 17 uzroka nestajanja. Jedan od glavnih problema, pored globalnog zagrevanja, nedostatka polena, monoculture i uticaja pesticida, kod nas je varoa koja nanosi velike štete. Mi imamo situaciju da su pčele ponekad izložene jednoličnom polenu, recimo kada idu na oprašivanje samo jabuke ili nekih drugih voćarskih kultura, ali tu nema korova koje suzbijamo na sve moguće načine, kaže dr Mladenović."Međutim, korovski polen je i te kako značajan da obezbedi raznovrsnost hranljivih materija koji je neophodan za imunitet pčele. Najveći problem je ipak čovek. Imam utisak da pčelari što više znaju, sve se više opuštaju, propuštaju neke apitehničke mere, a nekada su i sati važni, a kamoli dani ili nedelje za obaveze u pčelinjaku – kaže dr Mladenović.Ohrabruje to, dodaje, što se sve više mladih interesuje za pčelarstvo, dok bi nešto malo veća pomoć države preko različitih regresa ili kredita sa dužim grejs periodom dovela da još većeg širenja pčelinjaka i sa njihovom selidbom povećala profitabilnost.

- Proizvodnja meda može se višestruko povećati, a sa povećanjem proizvodnje možda se može smanjiti i cena koštanja, ali i poboljšati zdravstveno stanje nacije – zaključuje prof. Mladenović.

Inače, kilogram livadskog meda 2019. kretao se oko 800 dinara, isto tako bila je i lipa, a sada je 900, dok su bagrem pojedini prodavali za 1.000, a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara. Kada je reč o proizvodnji, iz Srbije je 2018. izvezeno 2.750 tona meda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hocemo-li-ove-godine-imati-meda-prosle-godine-rod-je-bio-desetkovan-a-hoce-li-pcele/xdwq3kq

Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači nalazi se u završnoj fazi priprema za otvaranje i puštanje samog pogona u rad. Centar za prikupljanje meda pozitivan je primer udružene saradnje pčelarskih organizacija i jedne lokalne samouprave a samim pčelarima na ovaj način omogućen je siguran otkup i plasman proizvoda koji su 90 % namenjeni inostranom tržištu.
Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači pruža se na 1 500 kvadrata, godišnji kapacitet samog pogona iznosi 3 600 tona meda. Opremanje centra najsavremenijom aparaturom je u toku a do sada je utrošeno oko milion i 400 hiljada evra."Nalazimo se u proizvodnom delu gde je iza nas homogenizator kapaciteta od 22 tone koji služi za izjednačavanje kvaliteta meda a tu je i komora za dekristalizaciju. Ostatak opreme nam stiže do kraja meseca i biće instaliran tako da očekujemo već u martu mesecu svečano otvaranje. Ideal će nam biti taj da ako danas pčelar preda med pogonu već sutradan treba da dobije novac za njega. Suština je da ovde nemamo posrednika u igri jer danas firme koje izvoze med su faktički posrednici i taj deo profita koji uzimaju za sebe mi ćemo biti u stanju da prenesemo na pčelara i to je poenta cele priče", izjavio je za RTV Dragan Milovanović- predsednik društva pčelara ,, Karađorđevo Trmčište’’

Savez pčelarskih organizacija Srbije očekuje da će rad centra punim kapacitetom otpočeti na leto ove godine. U magacinu med će se za inostrano tržište pakovati u buradima od po 300 kilograma a sam kapacitet magacina iznosi 750 tona. Procene su da će se na godišnjem nivou ta količina obrnuti čak četiri puta.

"Inostrani kupci su trenutno najviše zainteresovani za kupovinu meda u buradima jer imaju svoj brend i svoju ambalažu i mi ćemo u početku tako i da radimo i ti znači da ćemo med prodavati na veliko ali se aktivno pripremamo da radimo i pakovanja za prodaju na malo za naše trgovinske lance. Ta naša pakovanja ona će biti svojevrstan vid borbe protiv falsifikata meda a kažu ljudi koji su u toku da je više od 50% meda na domaćem tržištu sumnjivog porekla. Ako bi danas počeli da radimo ja mislim da bi mogli da našim pčelarima ponudimo cenu između četiri i po i pet evra za recimo bagremov med", kaže Milovanović.

Šumadijska opština Rača od jedne malene lokalne samouprave postaje opština pčelarstva i meda. Korišćenje poljoprivrednih fondova koji nude subvencije za pčelarstvo dokaz su velikog interesovanja i samog lokalnog stanovništva za ovaj vid proizvodnje.

"Krajnji cilj ovog pogona nije samo otkup meda gde će oni dobiti adekvatan novac za proizvod nego će ovde i kompletno dobijati podršku, od početka do kraja gde će kroz taj vid zadrugarstva moći da uzimaju opremu, da vrše saradnju, da dobijaju sertifikovane stvari, kvalitetne matice gde će pčelar imati podršku da sve uzme odatle, da tu preda proizvod, da ga proda po najboljoj ceni i da na kraju zna koja je njegova zarada", potvrdio je za RTV Nenad Savković, predsednik opštine Rača.

Med koji se prikupi u Centru, čak 90 % odlazi na izvoz dok je u planu i razvoj lekovitog turizma od takozvane api terapije koja podrazumeva i lečenje pčelinjim proizvodima.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/uskoro-ce-biti-gotov-centar-za-med-u-raci_1084635.html

Na žalost, zahvaljujući nesavesnima, koji se ne mogu nazvati pčelarima jer koriste zabranjena sredstva u svojim košnicama, u šleperu bagremovog meda iz Srbije koji je izvezen u Norvešku, pronađen je zabranjeni antibiotik metronidazol.

Evropska komisija objavila je tu informaciju na svom portalu RASFF 5. decembra 2019. godine, a uzorak je uzet 18. novembra 2019. godine. Kako saznajemo, šleper će zbog toga biti vraćen srpskom izvozniku.
Pronađeno je 0,98 mikrograma metronidazola na kilogram meda. Tako mala količina nikome ne može naškoditi, osim pčelarima koji zbog toga neće izvesti med, a pčelarstvo Srbije može zbog minornog broja nesavesnih ostati uskraćeno dobrog glasa i perspektive uspešnog plasmana meda.

ALI, kao što se zna, jedan šleper od dvadesetak tona čini med više pčelara, te med tog nesavesnog pripadnika pčelarske zajednice (na žalost) čini samo mali deo ukupne količine, što znači da je u njegovom medu prisutna mnogo veća količina metronidazola, koja se razredila u homogenizovanoj masi sa medom pravih pčelara.

Pitamo se ŠTA još treba da se desi, da bi pčelari shvatili da ne trebaju da slušaju NEZNALICE I SAMOZVANE PČELARSKE STRUČNJAKE, te da se konačno spasimo od onih retkih među nama koji sebi dozvoljavaju da koriste NEDOZVOLJENA I NEREGISTROVANA sredstva u pčelarstvu. Pri tom, ovaj antibiotik nigde u EU nije registrovan za upotrebu u pčelarstvu, kao i nijedan drugi antibiotik, jer ne samo što je upotreba antibiotika u pčelarstvu zabranjena, već ne postoji nijedna bolest pčela kod koje antibiotici stvarno mogu da pomognu, već samo skrivaju bolest, koja se u međuvremenu širi, i na kraju bukne još većim intenzitetom u mnogo većem broju košnica.

Mi ne možemo znati kojoj bolesti pčela je naš nesavesni genije namenio metronidazol, ali verovatno su u pitanju američka kuga ili nozemoza, jer mašti genijalaca nema kraja.

U saradnji sa državom, SPOS se izborio da sada i sve preglede pčela vezano za suzbijanje američke kuge plaća Republika Srbija, a uništavanje društava sa kugom se plaća već decenijama u apsolutno realnom iznosu, te ne postoji NI NAJMANJE razlog da se američka kuga skriva, a još manji da se zataškava antibioticima, koji će dovesti do toga da se još više proširi razmenom ramova i nastavaka sa drugim košnicama.

Takođe, neki pokušavaju i nozemozu da suzbijaju ovim zabranjenim antibiotikom, time čine medveđu uslugu i pčelama i sebi, ali i svima nama. Ni jedna ni druga bolest NE MOGU se suzbiti antibioticima, naprotiv, zbog ubijanja korisnih mikroorganizama u digestivnom traktu pčele, nozemoza se prema istraživanjima nakon oko šest meseci razvije još jače, jer se korisni mikroorganizmi razvijaju sporije od nje, i ne mogu više da obave svoju zaštitnu ulogu.

Posle ovog slučaja, SPOS će još više pojačati borbu protiv nesavesnih nazovi pčelara koji koriste zabranjena sredstva u pčelarstvu, jer nikome neće dozvoliti da dalje prlja fenomenalni ugled srpskog meda koji smo svi već desetak godina unazad teškom mukom i odgovornim radom sticali!

Neka se ne nada NIKO da će ubuduće moći da radi ovo što se sada desilo, i nadamo se da će ime takvog „pčelara“ biti otkriveno od strane firme izvoznika i objavljeno! Pčelari koji koriste zabranjena sredstva moraju biti izopšteni iz naše pčelarske zajednice, neka kaljaju svoje ime, naše neće…

Izvoznik će sada morati da pretrpi štetu od oko 100.000 evra (na grubo računato). Zbog čega i koga? Zbog nedokazanih samozvanih „stručnjaka“! Čuvajte se, nedokazani, vi ili mi!

A šteta koju će zbog ovoga pretrpeti Srbija i srpsko pčelarstvo ne može se izmeriti… jer je nemerljiva!

Izvor:http://spos.info/metronidazol-nadjen-u-bagremovom-medu-iz-srbije/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31