Evropska komisija zabraniće na svojim poljima upotrebu u svetu najčešće korišćenih insekticida. Sada je u EU na snazi privremena zabrana korišćenja tri neonikotinoida a ako predlog Komisije bude usvojen, neonikotinoidi će biti potpuno prognani sa polja i moći će da se koriste samo u staklenicima. Dokument u koji je imao uvid britanski Gardijan predstavlja prvi znak da Komisija želi potpuno da zabrani neonikotinoide zbog "akutnog rizika po pčele". Zabrana bi mogla da stupi na snagu već ove godine ako je odobri većina članica Evropske unije.

Pčele i drugi oprašivači od ključnog su značaja za brojne poljoprivredne kulture ali njihov broj decenijama opada zbog gubitaka u staništima, bolesti i korišćenja pesticida. Smatra se da insekticidi neonikotinoidi, koji se koriste više od 20 godina, nanose veliku štetu pčelama. Ipak, borci za zaštitu prirode na jednoj i poljoprivredna udruženja i proizvođači pesticida na drugoj strani godinama se oštro spore i proizvođači pesticida tvrde da su insekticidi od ključnog značaja za zaštitu roda i da je otpor prema pesticidima političko pitanje.

EU je uvela privremenu zabranu korišćenja tri ključna neonikotinoida u gajenju nekih kultura 2013. Međutim, sada se predlaže potpuna zabrana njihove upotrebe na poljima a izuzetak će biti samo billjke koje se kompletno gaje u staklenicima.

O predlogu bi moglo da se glasa već u maju i, ako bude usvojen, stupio bi na snagu za nekoliko meseci, preneo je EurActiv.com.

Do zabrane iz 2013. došlo je nakon što zemlje koje su joj se protivile, uključujući Britaniju, nisu uspele da skupe dovoljno glasova. Od tada je protivljenje Britanije oslabilo, sudeći prema odbijenim ponovljenim zahtevima britanskih farmera da im se "hitno" odobri korišćenje zabranjenih pesticida.

"Količina naučnih dokaza o toksičnosti tih insekticida je tolika da nema šanse da te hemikalije mogu da ostanu na tržištu", smatra Martin Dermin (Dermine) iz PAN Evrope, mreže nevladinih organizacija za akcije protiv pesticida koja je dobila procureli predlog EK i "podelila ga" sa Gardijanom. "PAN Evropa će se sa svojim partnerima boriti za podršku predlogu većine članica". Inače, peticiju za zabranu neonikotinoida potpisalo je 4,4 vmiliona ljudi. Postoji snažan naučni konsensus da su pčele izložene pesticidima neonikotinoidima na poljima i da ozbiljno trpe od doza koje prime. Za sada je malo dokaza da to vodi smanjenju ukupne populacije pčela ali se rezultati velikih ispitivanja na terenu očekuju uskoro. Komisija je ipak odlučila da ide na potpunu zabranu na osnovu procene rizika Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) objavljene 2016. godine.

Agencija je razmotrila dokaze koje su joj dostavili proizvođači pesticida i Komisija je zaključila da je kod "većine kultura" uočen "visok akutni rizik za pčele" od imidakloprida i klotianidina koje pravi Bajer (Bayer).

 

Bayer i Syngenta gube bitku - zabrana će biti potpuna!

Za Sindžentin (Syngenta) tiametoksam Komisija je saopštila da dokazi kompanije "nisu dovoljni" da se odbaci rizik. "Nauka se trka sa industrijom pesticida ... Ako se poljoprivrednici oslobode neonikotinoida, imaće veću kontrolu nad svojom zemljom i moći će da odbace savete proizvođača pesticida", rekao je Pol de Zilva (Paul de Zylva) iz organizacije Prijatelji Zemlje. Međutim, Sara Mekrdži (Sarah Mukherjee), direktorka Udruženja za zaštitu roda (CPA) koje predstavlja prizvođače pesticida, kaže: "Razočarani smo predlogom (EK) koji više izgleda kao politička presuda nego kao glas nauke".

Ona kaže da je procena Agencije zasnovana na onome što CPA vidi kao neizvodljive smernice koje nemaju formalno odobrenje članica EU: "Predlog je zasnovan na proceni za koju je korišćen neodobreni dokument 'Smernice za pčele' i odlično ilustruje posledice korišćenja ti smernica. Većina proizvoda za zaštitu roda, uključujući one koji se koriste u organskoj poljoprivredi, ne može da prođe te kriterijume".

Direktor organizacije Baglajf (Buglife) Mat Šardlou (Matt Shardlow) pozdravio je predloženu zabranu: "EFSA je potvrdila više od 70 visokih rizika od semena cerealija tretiranog neonikotinoidima". On kaže da ti pesticidi mogu da se zadrže u tlu, kao i da zabrana treba da se zbog predostrožnosti odnosi i na stakleničku proizvodnju.

Ranije ovog mesca stručnjaci UN za hranu i zagađenje objavili su nekoliko kritičkih izveštaja o pesticidima ističući da je mit da su potrebni kako bi se prehranila planeta. Takođe su pozvali da se usvoji nova globalna konvencija o kontroli upotrebe pesticida.

"S obzirom na neuspeh industrije pesticida da prihvati ekološke posledice korišćenja neonikotinoida, složili smo se da je preko potrebna nova globalna konvencija", kazao je Šardlou.

Izvor: EurActiv.rs

Deveti međunarodni pčelarski sajam svečano je otvoren je potpisivanjem Sporazum o saradnji Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i opštine Rača o gradnji pogona za prikupljanje i plasman meda Saveza pčelara.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović istakao je da je pčelarska proizvodnja jedna od najboljih stvari koju Srbija ima.Veoma je važno da razvijamo pčelarstvo. 2013. je više izvezeno meda iz Srbije, nego svog mesa iz Srbije goveđeg, svinjskog i pilećeg. Ovo je mnogo važna priča za Srbiju. Ccitav koncept razvijanja dodate vrednosti u proizvodnji apsolutno je ostvariv u pčelarstvu i zbog toga, priča o izgradnji pogona u Rači veoma je važna, jer će na jednom mestu moći da bude sakupljanje, pakovanje, izvoz i brendiranje našeg meda”, rekao je Nedimović nakon svečanosti otvaranja sajma. Nedimović kaže da će Ministarstvo poljoprivrede dati svoj pun doprinos tome, a naročito će promovisati priču o srpskom kvalitetu, te da se “konačno razdvoji žito od kukolja i da ono što je pravi med bude na rafovima i Srbije, a i u inostranstvu”. Radna grupa na terenu, naglašava ministar, pokazala je dobre rezultate i jedan od fokusa upravo je borba protiv nelegalnog meda. Ljudi iz SPOS su afirmisali tu priču i stavili je u prvi plan. Nije još stvar gotova, borba predstoji, ali mi ne odustajemo. U narednih 10 dana izaći ćemo sa svim pravilnicima uz koje ćemo subvencionisati sve poljoprivredne proizvođače, u ovom slučaju pčelare", rekao je ministar. Najveći procenat rasta obezbedili smo upravo za pčelare, mislim da je to jako važno, a spremili smo i izmene zakona o bezbednosti hrane, koje na potpuno nov način regulišu tu materiju i da stavimo tačku da kažemo da možemo da budemo bezbedni u tom delu poljoprivredne proizvodnje, kazao je on.


Ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić kaže da je “svakako očigledno” koliko vlada Srbije ceni sve što radi Pčelarski savez Srbije i koliko je važno pčelarstvo za našu zemlju. Gradnja pogona u Rači pravi je pokazatelj potencijala Srbije, povezivanje lokalnih preduzetnika i njihov zajednički nastup na tržištu, da bi bili jači nego pojedinačno i to je primer kako treba da se stimuliše i ohrabruje lokalni ekonomski razvoj, primer je za sve druge industrije šta možemo kada se ujedinimo”, rekla je ministarka. Kako je rekla, dva njena najlepša posla su informacione tehnologije i pčelarstvo, koji su jako različite, a u stvari tako iste stvari, pokazuju svu snagu i potencijal Srbije. Ako ih mi podržimo kako treba kao vlada Srbije, prepoznaće Srbiju kao šampiona, ne samo u Evropi, već i u svetu", rekla je ona. Iz ugla mog resora, Savez pčelarških organizacija je važan, mislim da je osnova razvoja Srbije lokalni ekonomski razvoj, a to se najbolje ogleda u tome što vi radite- udruživanje lokalnih privrednika, preduzetnika, proizvođača i povezivanje opština kako bi se generisao razvoj za sve građane, rekla je Brnabić. Zato je, podvlači ona, posebno važna inicijativa da SPOS napravi sopstvenu fabriku meda, te da joj je drago da su se lokalne samouprave takmičile da ponude najbolje uslove i da je pobedila Rača, kojoj je čestitala. Trudiću se svakako da dobijanje dozvola i izgradnja te fabrike protekne u najboljem mogućem redu, da se sledeći put vidimo na otvaranju pogona, da vlada pruži podršku u izvozu meda iz Srbije", dodala je ministarka. Kako je rekla, sledeći cilj za sve nas je organizacija Svetskog pčelarskog kongresa 2021, i to je ono gde ćete sledeći put imati punu podršku vlade. "Hvala vam na partnerstvu sa vladom, mi stojimo ovde da pomognemo sve što dolazi od vas”, rekla je Brnabić.


Idejni tvorac sajma predsednk Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Zzivadinović istakao je da su prisutni ministri mnogo učinili da se sklone falsifikate meda sa tržišta, odnosno nelojalna konkurencija, i naveo podatak da Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na planeti. Jedna košnica na šest stanovnika, to nema nijedna zemlja, u Kini jedna košnica na 226 stanovnika, Slovenija velika pčelarska zemlja, jedna košnica na 14 stanovnika, zaista možemo biti ponosni, najviše košnica po glavi imamo, a to je oko 1,2 miliona košnica”, rekao je Zzivadinović. Živadinović je ministrima Nedimoviću i Brnabić uručio najviša priznanje Saveza pčelara “počasni član Saveza”, kao i predsedniku Svetske pčelarske organizacije Filipu Mekejbu.


Ovogodišnji, deveti Međunarodni pčelarski sajam traje do sutra i ima 114 izlagača, dok je prošle godine imao 12.000 posetilaca.

 Izbor: Tanjug/B92

Snike možete pogledati na linkovima:

https://www.facebook.com/pg/agrobiznismagazinsrbija/videos/?ref=page_internal 

Fotografije sa događaja pogledajte ovde: 

https://www.facebook.com/pg/agrobiznismagazinsrbija/photos/?tab=album&album_id=778578305629140 

Za više informacija iz pčelarstva posetite našu stranicu za ovu temu na linku: http://agropress.org.rs/cir/rubrike/stocarstvo/pc-l-rs-v 

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović otvoriće sutra, 4. marta 2017. godine u 10 sati Deveti državni pčelarski sajam u Hali 2 Beogradskog sajma. Organizator sajma sa međunarodnim učešćem je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), a najavljeno je da će manifestacija ove godine okupiti rekordnih 114 izlagača. Agrobiznis magazin za ovu priliku pripremio je popust za posetioce sajma i izlagače. Posetite štand Agrobiznis magazina u hali 2 gornji deo.  

 

 

Mnogo se raspravljalo o tome smeju li dijabetičari konzumirati med i ostale pčelinje proizvode koji sadrže šećere. Često su umesto meda dijabetičarima savetovali uzimanje drugih zaslađivača poput saharin. Dugo godina med je bio kontraindikovan za dijetu dijabetičara. Danas postoje neki dokazi da su pčelinji proizvodi preporučljivi i kod dijabetičara. Dr Mamdouh Abdulmaksoud Mohamed Abdulrahman, profesor pedijatrije na Ain Shams Univerzitetu u Kairu, u svom stručnom referatu koji se naziva „BEE HONEY THERAPY IN DIABETIC VOLUNTEERS“, na Kongresu apiterapeuta „Apimedica 2006“ u Atini, je istakao: „Terapija medom je pomogla da se umanje smetnje koje su u vezi sa dijabetesom (povišen krvni pritisak, angina), uprkos trajno povišenom šećeru u krvi. Prof. Mamdouh je naročito naglasio da pacijenti u posmatranom periodu nisu doživljavali komu i ketonuriju, nisu imali probleme sa očima, bubrezima i stopalima i nisu imali komplikacija na perifernom i centralnom nervnom sistemu. Dakle, nisu imali osnovne i najteže probleme koji prate dijabetes. Doduše prof. Mamdouh je radio sa dijabetičarima tip 2 i isključio je antidijabetike, ali je uverljivo dokazao i objavio da korištenje meda kod dijabetičara tip 2 daje povoljne efekte na očuvanje zdravlja i poboljšanje kvaliteta života. Naime, nektarski med kod šećerne bolesti daje dobar terapijski efekat zahvaljujući visokoj prisutnosti fruktoze i mikroelemenata. Dakle, da razrešimo dilemu, dijabetičari smeju uzimati do 50 g meda na dan (oko 160 kcal ili 660 kJ) u malim dozama. Med valja otopiti u ustima, pa tek onda progutati.

Ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću je rokovnik pun zakazanih sastanaka sa stranim ambasadorima u našoj zemlji, da bi otvorio nova tržišta za plasman srpskih poljoprivrednih proizvodaMINISTAR poljoprivrede Branislav Nedimović poslednjih dana "utrčao" je u sektor svog kolege iz Nemanjine, šefa diplomatije Ivice Dačića. Nedimoviću je rokovnik pun zakazanih sastanaka sa stranim ambasadorima u našoj zemlji, da bi otvorio nova tržišta za plasman srpskih poljoprivrednih proizvoda, posebno žitarica.Nedavno je Nedimović ugostio i ambasadora Kine, a razgovarali su o mogućem izvozu srpskog meda i naših vina u ovu zemlju. Nedimović zna da na komentare kako je zaređao da se sreće sa ambasadorima, odgovora da oni ne sastanče, već ugovaraju poslove. Saradnici mu u šali kažu da ostavi bar jednu flašu vina, da nazdrave ako mu plan uspe.

Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) je kroz projekat podrške mladih i razvoj pčelarstva u Sandžaku za šezdeset mladih ljudi u opštinama Novi Pazar i Tutin donirala košnice sa pčelama. U Novom Pazaru donacijuje dobilo njih 20.

Koordinator TIKA-e u Beogradu Mehmet Bayrak je prilikom primopredaje ove donacije podsetio da je ova turska državna agencija u Sandžaku sprovela niz projekata u oblasti poljoprivrede i stočarstva i da se ovaj projekat realizuje u cilju smanjenja velikog broja nezaposlenih u ovoj regiji.

Bayrak je pojasnio da je TIKA u Sandžaku do sada podržala projekte koje su omogućavali dodatne porodične prihode.

”Sandžak je oblast u kome je visoka stopa nezaposlenosti. Prošle godine smo za 56 porodica obezbedili sadnice malina, a sada, u cilju stvaranja uslova za razvoj pčelarstva i proizvodnju meda pomažemo sa donacijom u vidu košnica i pčela. Cilj nam je da se ovim mladim ljudima omogući dodatni prihod, ali i da se u Sandžaku razvije pčelarstvo“, istakao je Bayrak, a prenela AA.

Zamenik predsednika Skupštine Grada Novog Pazara Nihad Hasanović podsetio je na projekat sadnje malina od pre godinu dana.

„Taj projekat bio je veoma uspešan. Nadamo se da će i ovaj“, kazao je Hasanović.

 

Izvor: http://www.rtvnp.rs/ 

NOVI SAD - Prema procenama Saveza pčelarskih organizacija Srbije ova godina je najgora u poslednjih osam decenija jer su zbog nepovoljnih vremenskih uslova proizveli samo 1.100 tona meda, što je skoro pet puta manje od godišnjeg proseka.

Gubici pčelara će ove godine biti ogromni, tvrde u Savezu pčelarskih organizacija Srbije.

Bagrem i livada nisu medili, voćna paša je prošla loše, a prema ocenama pčelara ni od suncokreta nije prikupljeno dovoljno meda. Ali, nisu samo vremenske prilike uzrok lošeg prinosa.

"Kada odete u prirodu vidite značajne promene zbog silne upotrebe hemije u poljoprivredi. To menja biljni sastav na području na kome živimo pa evo sada već imamo i pojave štetočina, insekata i drugih organizama koje nikada nisu živele na ovom prostoru", kaže Đorđe Mrkić iz Društva pčelara Jovan Živanović.

Na dobit pčelara jednako loše utiče i pojava lažnog meda čija je cena niža od realne, krađe košnica ali i visoki nameti za ispašu pčela. 200 dinara košta postavljanje jedne košnice na Fruškoj gori.

"Na jedan kvadratni metar stane više od četiri košnice. Ako preračunamo to je cena od preko 1.600 dinara po jednom kvadratnom metru Fruške gore, mesečno. Da li postoji toliko skup poslovni prostor u Novom Sadu ili Beogradu? Koliko ja znam, ne", ukazuje Mrkić.

U pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu kažu da će rebalansom budžeta obezbediti dodatnih 10 miliona dinara za rešavanje dela problema pčelara u Vojvodini.

"Sekretar Vuk Radojević je najavio sastanak sa direktorom gazdinstva Fruška gora da pokušamo da oni mogu besplatno doći na te lokacije da vrše ispašu tih 10 – 15 dana", kaže Milorad Malić iz Pokrajinskpg sekretarijata za poljoprivredu.

Domaći pčelari i dalje više meda prodaju stranim, nego domaćim kupcima. U ukupnom izvozu, od otprilike dve hiljade tona godišnje, skoro polovinu čini med dobijen u Vojvodini. Zbog toga pčelari očekuju veće podsticaje za proizvodnju.

http://www.rtv.rs/

 

Pitanje tipa, sistema ili vrste košnice kojim treba pčelariti je staro koliko i savremene košnice sa pokretnim saćem. Otuda i velike zablude pčelara, koji pod uticajem pčelara sa većim pčelarskim stažom usvajaju onaj tip košnice koji im sagovornik sugerira kao najbolji. Koliko se u ovome preteruje najbolje pokazuje činjenica da u našoj zemlji, imamo sigurno preko 50 raznih tipova košnica. Ipak, predlažemo i savetujemo sledeće standardne vrste košnica: Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

Sve eventualne dobre i loše posledice primene joda u pčelarstvu snose sami pčelari koji ga upotrebljavaju, jer za sada nema zvaničnih naučnih preporuka po tom pitanju, mada jod preporučuju mnogi stručnjaci, a mnogi pčelari se hvale solidnim rezultatima koje postižu, među njima i Aleksandar Bikar.

Pravilna upotreba povidon joda treba da se sprovodi SAMO na sledeči način.

–          Povidon jod (30 ml 10-procentnog povidon joda rastvorenog u 1 litru destilovane vode) u zimskom periodu vremena, kada su pčele u košnici, može se koristiti samo kao tretman maglom sve dok temperatura spoljnog vazduha ne pređe 15 stepeni. Pre tretmana zimi potrebno je rastvor zagrejati na 20-25 stepeni.

–          Isti takav tretman maglom treba koristiti leti prilikom svakog pregleda pčela kada se primeti da su pčele „lenje“ odnosno da se usporeno kreću, ili pored dobre paše slabo izleću.

–          Kada spoljna temperatura u mesecu martu pređe 15 stepeni treba uraditi 4 tretmana sa razmakom od minimum 4 ili optimalno 7 dana, kao što je to objavljeno u tekstu u časopisu „Pčelar“ za avgust 2011.

–          Drugi takav 4 x tretman povidon jodom treba uraditi počevši od sredine septembra.

–          Kupljeni povidon jod u originalnoj ambalaži treba čuvati u tamnom i hladnom prostoru. Nema potrebe za čuvanjem u frižideru.

–          Rastvor povidon joda može se upotrebljavati najviše 3 dana od dana njegovog pravljenja jer se ovde radi o aktivnom jodu koji je osetljiv na sunčevu svetlost. Ostatak posle tretmana može se sipati u pojilicu.

Izuzetno može se napraviti sledeći rastvor: 40 ml povidon joda na 1 litar destilovane vode.

Takav rastvor koristi se samo jednom, kada su u svim košnicama na pčelinjaku zaprljani okviri, da bi se spasilo što se spasiti može. I ovaj tretman se sprovodi samo kao tretman maglom. U protivnom može se desiti da pčele napuste košnicu i usled niske temperature stradaju van nje jer se ohlade i ne mogu se vratiti unutra.

Sve gore navedeno je višegodišnje iskustvo potvrdilo kao ispravan način suzbijanja posledica nozeme u pčelinjim društvima koja redovno sva prezimljuju u dobrom stanju.

 Za informacije o nekim drugim koncentracijama rastvora povidon joda i/ili njegovom mešanju sa sirupom ili pogačama mogu samo ponoviti da je povidon jod AKTIVNI jod i da se svako drugo mešanje radi na sopstvenu odgovornost.

 Aleksandar Bikar

Udruženje pčelara Kikinde pokrenulo je inicijativu da se suncokretovom medu, proizvedenom u Vojvodini, zaštiti geografsko poreklo i da taj prirodni proizvod sa ovog podneblja postane vojvođanski brend. Inicijativa je ozvaničena u okviru pčelarsko-turističke manifestacije, koja je u Kikindi okupila pčelare iz naše zemlje, Hrvatske i Rumunije.
 
Kikindski pčelari, i njihove kolege sa drugih područja složni su u oceni da se suncokretov med sa ovog područja, po kvalitetu znatno izdvaja od drugih, pa je povučen konkretan potez u ozvaničenju ove inicijative. Predsednik Udruženja pčelara Kikinde, Saša Čolak naglasio je da je ovo prvi korak u proceduri brendiranja suncokretovog meda, te da ovo geografsko područje treba staviti pod zaštitu.
 
- Po kvalitetu naš suncokretov med je drugi u Srbiji. Jedino je med od heljde kvalitetniji, ali ga ima prilično malo na planinama Zlatara – rekao je Saša Čolak.
 
- Naš suncokretov med treba da se brendira i ovo geografsko područje staviti pod zaštitu. Zašto bi neko sa strane dolazio i uzimao naš suncokretov med pa ga prodavao kao visokobrendirani proizvod. Pre svega idemo na zaštitu imena i porekla suncokretovog meda, koji to zaslužuje, a samim tim i na zaštitu interesa kikindskih i svih vojvođanskih pčelara čije pčele idu na ispašu na polja pod suncokretom i sakupljaju dragoceni nektar - dodao je.
 
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, Stojan Anđelković pozdravio je incijativu da suncokretov med ovdašnjih pčelara bude brendiran. Domaćini su se pohvalili gostima da u kikindskom ataru raspolažu sa 2.500 košnica i da Udruženje pčelara Kikinde broji više od 150 članova. Oni su uvereni su da će njihova inicijativa što pre biti realizovana, i da će od nje imati koristi svi vojvođanski pčelari.
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31