Po rečima pčelara, maj je najzanimljiviji mesec, kako za njih, tako i za pčele. Tokom ovog meseca dolazi do cvetanja bagrema i formiranja novih zajednica pčela, koje su u ovom vremenskom periodu najproduktivnije. Preporučeno je sprečiti rojenje ukoliko je to moguće. To se može postići povećanjem prostora u košnici, dodavanjem praznih medišta (nastavaka). Društva treba približiti glavnoj bagremovoj paši, kako bi se postigli veći prinosi meda. Ne bi trebalo izlagati ih suncu u periodu od 11 do 15 časova. Tokom ovog meseca potrebno je organizovati pripreme za ceđenje meda i sakupljanje prvih rezultata vrednog rada.

 

              

 

Seobu pčela trebalo bi obaviti krajem maja i početkom juna meseca. Ukoliko dođe do toga da bagremova paša ne daje povoljne rezultate, neophodno je prihranjivati pčele i održavati kondiciju radi radnog raspoloženja. Početkom juna može se pristupiti vađenju i ceđenju meda. Neophodno je pripremiti društva za livadsku pašu. Zbog visokih dnevnih temperatura potrebno je obezbediti dobru ventilaciju u košnici i vodu na pčelinjaku. Proizvodnja matica za potrebe pčelinjaka može se izvršiti tokom pomenutog meseca. To se može postići kupovinom pčelinjih društava, kupovinom i proizvodnjom matica, kao i formiranjem novih rojeva u pčelinjaku.

 

                     

Žalfija je biljka koja je u zvaničnoj i narodnoj medicini poznata još od starih Grka. Ja sam uvek primao sa rezervom priče starijih ljudi o lekovitosti žalfije, ali sve moje neverice su nestale od trenutka kada sam pročitao da su se stari Rimljani čudili „kako uopšte može neko da umre ako ima žalfiju u dvorištu“. Njen naziv salvia preveden na naš jezik znači „spasiti“. Deluje antibakterijski, antivirusno i antifugicidno. Najviše se koristi kao čaj za dezinfekciju usta i grla, ali i za smanjenje znojenja i zaustavljanje krvarenja. Eterična ulja žalfije imaju pored lekovitih i začinsku ulogu. Koriste se u kozmetici, kao dodatak pastama za zube i vodicama za ispiranje usta i sapunima, ali i u farmaciji i prehrambenoj industriji, zbog njenih antioksidativnih sastojaka. Potražnja za proizvodima žalfije je u stalnom porastu, tako da je uvek aktuelno pitanje kako se ona proizvodi i kako je uzgajati na svojoj parceli. Još kada se ovoj potražnji doda i opšti trend za „zdravstveno bezbednom hranom“ možda je pametno razmisliti o žalfiji i njenim proizvodima, bar kao o dopunskom izvoru prihoda. Uglavnom za čaj se koristi list , za začin i etarska ulja nadzemni deo biljke , za dobijanje meda cvet. Sadrži od 1.5-2.5 % etrskog ulja Medonosna biljka Žalfija, kao medonosna biljka, na našem području nije mnogo zastupljena i na to ukazuje činejnica da nema ponude meda od žalfije na veliko. A ne bi trebalo tako da bude! Med od žalfije je uvek skuplji i brzo se proda. Poseban je po svom mirisu i ukusu, a boja je tamnija zelena ili žuta. Lekovit je i to pokazuje najviše na disajnim organima, a smiruje i prehladu. Pospešuje izbacivanje sluzi i sekreta iz bronhija i dušnika, deluje antibakterijski i pojačava imunitet. Primenjuje se i u kozmetici. Mogu ga koristiti i deca i odrasli naročito dobro deluje preventivno. Med je najbolje koristiti ujutru pre doručka, po jednu kašičicu koja nipošto ne sme biti metalna! Takođe se može razmutiti u čaši mlake vode ili rashlađenom čaju. Uslovi gajenja Žalfija je biljka koja voli toplotu i zemljište sa dobrim vodno-vazdušnim režimom. Nema velikih zahteva prema zemljištu. Višegodišnja je biljka, sa drvenastim korenom, koji dobro prodire u zemljište. Traje 5-7 godina, a ako je loše negovana njen vek se skraćuje na najviše četiri godine. Slabo cveta u prvoj godini, a u drugoj procveta rano. Kod nas cveta od početka maja do kraja juna. Duboku osnovnu obradu do 40 cm, ako je moguće treba uraditi u jesen , a u proleće dobro poravnati površinu sa što manje prohoda, kako bi dobili sitno-mrvičastu strukturu setvenog sloja sa dovoljno vlage. Seje se u zemljište, koje je dobro predsetveno pripremljeno i to do 15. marta, na dubinu od 1-2 cm, dugo niče i treba joj za nicanje dosta vode. Međuredni razmak je 50-70 cm. Količina semena je od 6-10kg po hektaru, manje kada se seje mašinski. Posle setve parcelu obavezno povaljati. Ako se posadi rasad prve godine će možda dati jedan otkos, a iz setve semenom može da bude i dva otkosa prve godine. Korovi se uništavaju i pre nicanja, a i posle. Rano zatvara redove čime se nicanje korova usporava i smanjuje, ali je međuredna obrada preporučljiva. Prinos raste od prve do četvrte godine, kada dostiže svoj maksimum i nakon toga opada. Količina dobijenog etarskog ulja po hektaru se kreće od 10-30kg/ha, uobičajeno od 12-20 kg/ha. Cvetanje počinje u maju i traje dugo, sve do kraja juna ili početka jula. Cvetovi su bogati nektarom i zato su odlični za pašu pčela. O primeni mineralnih đubriva i pesticida u proizvodnji žalfije neće ovom prilikom biti ništa napisano, jer su pčelari okrenuti proizvodnji meda, koji je zdrastveno ispravan, a nadam se da i proizvođači lekovitog i medonosnog bilja teže istom. Čaj za desni - 3 kašike žalfije - 1/2l vode Proključalom vodom, uveče, prelijte listove žalfije i odmah dobro poklopite. Ujutru procedite i tečnošću ispirajte usta i desni.

Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandu NLB banke, sreli smo Janoša Farago, jednog od dobitnika nagrade na konkursu nlb Organic. Šestočlana porodica Farago, iz sela Orom u opštini Kanjiža, bavi se organskom proizvodnjom, na površini od 10 hektara. Janoš Farago sa suprugom Irmom, opredelio se za organsku proizvodnju još 2004. godine. U njihovoj proizvodnji zastupljeni su organski začini kao što je bosiljak, neven, matičnjak, beli slez, kopriva, origano, razne vrste čajeva od koprive i lavande, organske semenke poput bundevinog semena, pasulj, kukuruz, ječam. Čaj pakuju u vrećice od 50g i 80g. U svom gazdinstvu  imaju i osam košnica, gde su pčele od velikog značaja za organsku proizvodnju. Osim njih šestoro,  na gazdinstvu imaju i radnike, mada kako Janoš navodi, velika je potražnja za radnom snagom u seoskim područjima. Pored košnica, na gazdinstvu imaju i konje. Po njihovim rečima, organska proizvodnja je isplativa, mada kako nam navodi, potrebno je dosta rada i truda, kako bi prinos bio zadovoljavajući. Njihov cilj je bio da ostvare proizvodnju u kojoj neće koristiti hemijska sredstva za zaštitu, i da imaju proizvod vrhunskog kvaliteta.  Sve ručno  noževima skidaju, ništa ne rade mašinski, da bi dobili odličan kvalitet. Porodica Farago je korisnik subvencija od države za poljoprivrednu proizvodnju. Po njihovim rečima, podsticaji za organsku proizvodnju treba da budu u visini vrednosti rada koji je uložen u taj vid proizvodnje. Sertifikacija organske poljoprivrede za površinu od 30ha iznosi oko sto hiljada dinara na godišnjem nivou. Janoš se inače vratio iz Nemačke gde je proveo deset godina, odluku je doneo jer želi da za svoju porodicu i klijente omogući kvalitetnu ishranu, a sada od toga i može da živi.

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20 % vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eli-minisala mogućnost upijanja vlage.
Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je ve-oma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil-furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet.

Nakon oduzimanja meda, pčelari pristupaju povećanju broja pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke, eventualno povećati pčelinjak i pripremiti rojeve za tržište. Rojevi, kao i med, predstavljaju prihod pčelinjaka.
Načina umnožavanja pčelinjih zajednica ima mnogo. Svaki pčelar se opredeljuje za one, koji njemu, u datim uslovima, najviše odgovaraju. Seleći pčelari, koji po oduzimanju meda odmah premeštaju košnice na drugu pašu, paketne rojeve formiraju radije nego klasične. Ako se ipak odluče za klasične rojeve, to rade tako što od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram sa leglom (da ih što manje oslabe), pa od materijala iz više košnica, naprave novo društvo.


Stacionarni pčelari imaju mogućnost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najčešće iz plodišta oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajućim pčelama koje smeste u novu košnicu i na taj način dobiju roj, u koji uvode mladu, sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici dodaju ramove sa satnim osnovama ili već izgrađenim, nezaleganim saćem iz medišta. Time je obnovljeno plodišno saće starog društva, smanjena njegova brojčana snaga, a rojevski nagon potisnut za duže vreme.
Ovako formirane rojeve treba negovati. Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pčele izletnice, koje bi je donele. Hranu za tekuću potrošnju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogačom. Prostor u njima se širi postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vrši i procena kvaliteta matice u roju, na osnovu količine i stanja legla. Ako se oceni da je matica nekvalitetna, treba je odmah zameniti drugom.
Izvestan broj pčelara se opredeljuje za neki od načina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vrši uvođenjem još jedne, mlade matice, odnosno pretvaranjem jednomatične zajednice u privremeni, dvomatični sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao „Peletov način“, zasnova-ni su na ideji formiranja drugog odgajivačkog centra u istoj košnici.


Iz plodišta se u jedan medišni nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajućim pčelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mrežom…), na kojoj se otvara leto.
Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, već sparenom maticom ili zreo matičnjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pčele počnu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada (ispod nastavka sa rojem) zameni matičnom rešetkom. Tako su formirana dva odgajivačka centra u istoj košnici, odno-sno jednomatična zajednica prerasta u dvomatično društvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoći pčelara, a mogućnost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana.
Nakon petnaestak dana, pčelar zameni mesta plodištima, tako što nastavak sa rojem postavi na po-njaču, a plodište sa starom maticom iznad medišta. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica (bez potrebe da se traži) i obnovljeno plodišno saće.

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja se-mena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni insekticidi.
Mogućnost pojave rojevog nagona na letnjim pašama, naročito lipovoj, je velika. Ali, vredan pčelar ima efikasan način da je potpuno isključi, tako što će u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodišnje matice.
Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, ko tretman započne  kasno, ostaje  bez pčela.

 

Tokom prvog dana sajma na štandu Privredne komore Beograda pažnju nam je privuklo malo pakovanje tegle meda u lepo upakovanoj i neobičnoj kesi. Prišli smo štandu i upoznali se sa predstavnikom opšte zemljoradničke zadruge „Kačerski med“ Goranom Markovićem iz Lazarevca, i tom prilikom saznali da je zemljoradnička zadruga „Kačerski med“ osnovana 2011. godine. Kako nam je istakao Goran, iz godine u godinu su radili na modernizaciji objekta i uvođenju HACCAP standarda. Zadruga „ Kačerski med“ broji 54 zadrugara, i svi su pčelari. Oni proizvode med po elaboratu koji je osmislio profesor dr Mića Mladenović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Sadržaj meda je mešavina 5% bagremovog meda, 15% livadskog i mali procenat lipovog meda. Zadruga poseduje svoj pogon gde se pakuje med označen markicom kontrolisanog geografskog porekla. Proizvođači ovog meda su pretežno zastupljeni na teritoriji opštine Lazarevac, Obrenovac, Ljig, Mionica, Aranđelovac i Gornji Milanovac. Svake godine, krajem aprila, svi pčelari članovi Zadruge opredeljuju se koliko će košnica izdvojiti za kačerski med. Karakteristično za proizvodnju ovog meda je to što su košnice stacionirane, ne sele se u različite krajeve. Zavisno od godine do godine, u proseku od 10 do 60 košnica jednog pčelara se izdvajaju za kačerski med. Po trenutnim podacima, 39 pčelara se odlučilo da učestvuje u kačerskom medu i izdvojili su preko hiljadu košnica za ovaj med. Planirana količina kačerskog meda koja će se ove godine plasirati na tržište je od 10 do 15 tona. Cena ovog meda je 1.250 dinara za jedan kilogram. Med se pakuje u teglice od 250 grama, i cena pakovanja je 500 dinara. Iza ovih zadrugara stoji CIN odnosno, Centar za ispitivanje namirnica koji kontroliše kačerski med od proizvodnje do finalnog proizvoda u tegli. U toku proizvodnje, tri puta se vrši kontrola i analiza meda. U planu im  je da u proces proizvodnje uvedu još novih standarda kako bi proizvode plasirali na nova tržišta.

Mi ćemo svakodnevno prenositi novosti sa sajma poljoproprivrede, a među prvima koje smo posetili ove godine je Slađan Simonović, vlasnik pčelarskog gazdinstva iz Beograda. On se  pčelarstvom bavi 20 godina i njegov osnovni prihod na gazdinstvu je od pčelarstva. Ima 200 košnica, a planira da proširi pčelinjak. Slađan Simonović u svom asortimanu ima sve što se tiče pčelinjih proizvoda u šta smo imali priliku i da se uverimo. Slađan svoje košnice svake godine seli, i kako nam je rekao to je jako bitno u pčelarstvu jer po njemu veći prinos i bolje je kad u asortimanu ima više vrsta meda. Simonović na Poljoprivrednom sajmu izlaže u okviru Privredne komore Beograda. U proizvodnom programu između ostalog ima med i propolis, a po prvi put izlaže med u tegli Saveza pčelarskih organizacija Srbije - SPOS. Kažu nam da je prošla godina bila loša i nije bilo ni 15 kilograma meda od jedne košnice. Ipak očekivanja za tekuću godinu su oko 20kg meda po košnici. Kako nam je istakao Simonović, on živi za svoje pčele, daje sebe i svoje vreme za njih. Učestvuje na dosta pčelarskih izložbi što po Beogradu tako i po Srbiji.

Postoji razlika u postupku dodavanja nastavaka kod onih koji koriste matičnu rešetku i onih koji je ne koriste. Oni koji koriste matičnu rešetku, dodaju nastavak iznad rešetke i kada ga pčele napune do dve trećine nektarom, taj se nastavak uklanja i na matičnu rešetku se stavlja novi, sa izgrađenim saćem, a na njega onaj, već skoro napunjeni. Pre medišnog nastavka, ukloni se matična rešetka i vrši manipulacija okvirima u prva dva u kojima je leglo. Ako su društva jaka i imaju puno okvira zatvorenog legla, onda se deo onih sa leglom može prevešati u medišni nastavak, a pored njih se stave okviri sa satnom osnovom, da bi zaposlili pčele voskarice i smanjili mogućnost ulaska u rojevni nagon.

Time smo povukli deo pčela u medište (u koje nekada pčele ne žele da pređu, nego radije ostaju u plodištu, ispod matične rešetke i ulaze u rojevni nagon), a dodavanjem praznih okvira u plodište, omogućili matici da zaleže novo leglo. Pre početka glavne paše, svo leglo se diže iznad matične rešetke, a matica se na jednom okviru otvorenog legla spušta u prvi nastavak koji je napunjen izgrađenim saćem. Time se smanjuje količina legla za vreme glavne paše i omogućava da se što veći broj pčela regrutuje iz pčela hraniteljica legla u primateljice. To je neobično važno zbog toga, što od jedne pčele izletnice, nektar preuzima čak 10–12 pčela primateljica, tokom jakih paša, prenose ga u medište i tamo se zadržavaju, prerađujući nektar oko dvadeset minuta. Iz toga izlazi zaključak da je za vreme glavne paše potrebnije imati daleko veći broj pčela primateljica, nego pčela izletnica, navodi se na sajtu SPOS-a.


Svi do sada opisani postupci imaju svoje nedostatke. Primena takvog načina pčelarenja rezultuje velikim gubitkom vremena, a na kraju obaveznim i trajnim oštećenjem kičme pčelara koji ga primenjuje. Osim toga, česta otvaranja košnice izazivaju stres kod pčela i smanjenje prinosa. Manipulacija okvirima i razbijanje strukture legla, koju je formirala matica, u krajnosti rezultuje slabljenjem društava. Postavljanjem matične rešetke, postavljamo jednu branu između medišta i plodišta i smanjujemo protok pčela. U svemu tome, postoje pčelari, čak i predavači, koji preporučuju stavljanje neuokvirene matične rešetke direktno na satonoše, navodeći kao razlog sprečavanje gradnje zaperaka. Činjenica što su time pčele prisilili, da prilikom prelaska iz jedne ulice u drugu u samom plodištu moraju dva puta proći kroz matičnu rešetku, ne predstavlja nikakav problem?


Uvidevši sve te nedostatke, prešao sam na način pčelarenja bez matične rešetke. Nastavke dodajem jedan na drugi, bez uklanjanja prethodno stavljenog nastavka. U novi nastavak stavljam po dva rama sa satnim osnovama na mesto 2 i 8. Takvim načinom pčelarenja smanjujem stres kod pčelinjih društava, dozvoljavam im da se razvijaju i formiraju leglo na prirodan način, a ja dobijam jako puno na vremenu. U krajnosti, sve to rezultira većim prinosima i snažnijim zajednicama. Moje su zajednice u sezoni na 5, čak i 6 LR nastavaka, i veoma su snažne. Jedino otvaram plodište onda kada u njega stavljam ram građevnjak, ali o tome kasnije.
Svaki nastavak koji dodajem ima okruglo leto. Okruglim letom skraćujem put pčelama do okvira u koje će odložiti nektar. Za svaki okrugli otvor imam i čep, kojim vršim manipulaciju okruglim otvorima. Zašto je potrebna ta manipulacija? Ako imamo okrugle otvore, pčele će popunjavati zadnji deo okvira, udaljen od okruglog leta, a prednji će ostajati prazan. Kad prođe glavna paša i dođe do smanjenja unosa nektara, pčele se posvete preslaganju meda iz okvira koje su napunile po celoj košnici, nastojeći da ga prenesu u gornje nastavke, a u donjima deblokiraju maticu. U tom momentu treba zatvoriti okrugla leta na gornjem nastavku, a kada u njemu poklope saće do dve trećine, onda zatvaram i okruglo leto na nastavku ispod njega i tako omogućavamo pčelama da u potpunosti napune gornje nastavke medom. Čim do kraja poklope saće u gornjem nastavku, možemo ga oduzeti i prepustiti im da popunjavaju ostale nastavke.

Evropska komisija zabraniće na svojim poljima upotrebu u svetu najčešće korišćenih insekticida. Sada je u EU na snazi privremena zabrana korišćenja tri neonikotinoida a ako predlog Komisije bude usvojen, neonikotinoidi će biti potpuno prognani sa polja i moći će da se koriste samo u staklenicima. Dokument u koji je imao uvid britanski Gardijan predstavlja prvi znak da Komisija želi potpuno da zabrani neonikotinoide zbog "akutnog rizika po pčele". Zabrana bi mogla da stupi na snagu već ove godine ako je odobri većina članica Evropske unije.

Pčele i drugi oprašivači od ključnog su značaja za brojne poljoprivredne kulture ali njihov broj decenijama opada zbog gubitaka u staništima, bolesti i korišćenja pesticida. Smatra se da insekticidi neonikotinoidi, koji se koriste više od 20 godina, nanose veliku štetu pčelama. Ipak, borci za zaštitu prirode na jednoj i poljoprivredna udruženja i proizvođači pesticida na drugoj strani godinama se oštro spore i proizvođači pesticida tvrde da su insekticidi od ključnog značaja za zaštitu roda i da je otpor prema pesticidima političko pitanje.

EU je uvela privremenu zabranu korišćenja tri ključna neonikotinoida u gajenju nekih kultura 2013. Međutim, sada se predlaže potpuna zabrana njihove upotrebe na poljima a izuzetak će biti samo billjke koje se kompletno gaje u staklenicima.

O predlogu bi moglo da se glasa već u maju i, ako bude usvojen, stupio bi na snagu za nekoliko meseci, preneo je EurActiv.com.

Do zabrane iz 2013. došlo je nakon što zemlje koje su joj se protivile, uključujući Britaniju, nisu uspele da skupe dovoljno glasova. Od tada je protivljenje Britanije oslabilo, sudeći prema odbijenim ponovljenim zahtevima britanskih farmera da im se "hitno" odobri korišćenje zabranjenih pesticida.

"Količina naučnih dokaza o toksičnosti tih insekticida je tolika da nema šanse da te hemikalije mogu da ostanu na tržištu", smatra Martin Dermin (Dermine) iz PAN Evrope, mreže nevladinih organizacija za akcije protiv pesticida koja je dobila procureli predlog EK i "podelila ga" sa Gardijanom. "PAN Evropa će se sa svojim partnerima boriti za podršku predlogu većine članica". Inače, peticiju za zabranu neonikotinoida potpisalo je 4,4 vmiliona ljudi. Postoji snažan naučni konsensus da su pčele izložene pesticidima neonikotinoidima na poljima i da ozbiljno trpe od doza koje prime. Za sada je malo dokaza da to vodi smanjenju ukupne populacije pčela ali se rezultati velikih ispitivanja na terenu očekuju uskoro. Komisija je ipak odlučila da ide na potpunu zabranu na osnovu procene rizika Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) objavljene 2016. godine.

Agencija je razmotrila dokaze koje su joj dostavili proizvođači pesticida i Komisija je zaključila da je kod "većine kultura" uočen "visok akutni rizik za pčele" od imidakloprida i klotianidina koje pravi Bajer (Bayer).

 

Bayer i Syngenta gube bitku - zabrana će biti potpuna!

Za Sindžentin (Syngenta) tiametoksam Komisija je saopštila da dokazi kompanije "nisu dovoljni" da se odbaci rizik. "Nauka se trka sa industrijom pesticida ... Ako se poljoprivrednici oslobode neonikotinoida, imaće veću kontrolu nad svojom zemljom i moći će da odbace savete proizvođača pesticida", rekao je Pol de Zilva (Paul de Zylva) iz organizacije Prijatelji Zemlje. Međutim, Sara Mekrdži (Sarah Mukherjee), direktorka Udruženja za zaštitu roda (CPA) koje predstavlja prizvođače pesticida, kaže: "Razočarani smo predlogom (EK) koji više izgleda kao politička presuda nego kao glas nauke".

Ona kaže da je procena Agencije zasnovana na onome što CPA vidi kao neizvodljive smernice koje nemaju formalno odobrenje članica EU: "Predlog je zasnovan na proceni za koju je korišćen neodobreni dokument 'Smernice za pčele' i odlično ilustruje posledice korišćenja ti smernica. Većina proizvoda za zaštitu roda, uključujući one koji se koriste u organskoj poljoprivredi, ne može da prođe te kriterijume".

Direktor organizacije Baglajf (Buglife) Mat Šardlou (Matt Shardlow) pozdravio je predloženu zabranu: "EFSA je potvrdila više od 70 visokih rizika od semena cerealija tretiranog neonikotinoidima". On kaže da ti pesticidi mogu da se zadrže u tlu, kao i da zabrana treba da se zbog predostrožnosti odnosi i na stakleničku proizvodnju.

Ranije ovog mesca stručnjaci UN za hranu i zagađenje objavili su nekoliko kritičkih izveštaja o pesticidima ističući da je mit da su potrebni kako bi se prehranila planeta. Takođe su pozvali da se usvoji nova globalna konvencija o kontroli upotrebe pesticida.

"S obzirom na neuspeh industrije pesticida da prihvati ekološke posledice korišćenja neonikotinoida, složili smo se da je preko potrebna nova globalna konvencija", kazao je Šardlou.

Izvor: EurActiv.rs

Deveti međunarodni pčelarski sajam svečano je otvoren je potpisivanjem Sporazum o saradnji Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i opštine Rača o gradnji pogona za prikupljanje i plasman meda Saveza pčelara.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović istakao je da je pčelarska proizvodnja jedna od najboljih stvari koju Srbija ima.Veoma je važno da razvijamo pčelarstvo. 2013. je više izvezeno meda iz Srbije, nego svog mesa iz Srbije goveđeg, svinjskog i pilećeg. Ovo je mnogo važna priča za Srbiju. Ccitav koncept razvijanja dodate vrednosti u proizvodnji apsolutno je ostvariv u pčelarstvu i zbog toga, priča o izgradnji pogona u Rači veoma je važna, jer će na jednom mestu moći da bude sakupljanje, pakovanje, izvoz i brendiranje našeg meda”, rekao je Nedimović nakon svečanosti otvaranja sajma. Nedimović kaže da će Ministarstvo poljoprivrede dati svoj pun doprinos tome, a naročito će promovisati priču o srpskom kvalitetu, te da se “konačno razdvoji žito od kukolja i da ono što je pravi med bude na rafovima i Srbije, a i u inostranstvu”. Radna grupa na terenu, naglašava ministar, pokazala je dobre rezultate i jedan od fokusa upravo je borba protiv nelegalnog meda. Ljudi iz SPOS su afirmisali tu priču i stavili je u prvi plan. Nije još stvar gotova, borba predstoji, ali mi ne odustajemo. U narednih 10 dana izaći ćemo sa svim pravilnicima uz koje ćemo subvencionisati sve poljoprivredne proizvođače, u ovom slučaju pčelare", rekao je ministar. Najveći procenat rasta obezbedili smo upravo za pčelare, mislim da je to jako važno, a spremili smo i izmene zakona o bezbednosti hrane, koje na potpuno nov način regulišu tu materiju i da stavimo tačku da kažemo da možemo da budemo bezbedni u tom delu poljoprivredne proizvodnje, kazao je on.


Ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić kaže da je “svakako očigledno” koliko vlada Srbije ceni sve što radi Pčelarski savez Srbije i koliko je važno pčelarstvo za našu zemlju. Gradnja pogona u Rači pravi je pokazatelj potencijala Srbije, povezivanje lokalnih preduzetnika i njihov zajednički nastup na tržištu, da bi bili jači nego pojedinačno i to je primer kako treba da se stimuliše i ohrabruje lokalni ekonomski razvoj, primer je za sve druge industrije šta možemo kada se ujedinimo”, rekla je ministarka. Kako je rekla, dva njena najlepša posla su informacione tehnologije i pčelarstvo, koji su jako različite, a u stvari tako iste stvari, pokazuju svu snagu i potencijal Srbije. Ako ih mi podržimo kako treba kao vlada Srbije, prepoznaće Srbiju kao šampiona, ne samo u Evropi, već i u svetu", rekla je ona. Iz ugla mog resora, Savez pčelarških organizacija je važan, mislim da je osnova razvoja Srbije lokalni ekonomski razvoj, a to se najbolje ogleda u tome što vi radite- udruživanje lokalnih privrednika, preduzetnika, proizvođača i povezivanje opština kako bi se generisao razvoj za sve građane, rekla je Brnabić. Zato je, podvlači ona, posebno važna inicijativa da SPOS napravi sopstvenu fabriku meda, te da joj je drago da su se lokalne samouprave takmičile da ponude najbolje uslove i da je pobedila Rača, kojoj je čestitala. Trudiću se svakako da dobijanje dozvola i izgradnja te fabrike protekne u najboljem mogućem redu, da se sledeći put vidimo na otvaranju pogona, da vlada pruži podršku u izvozu meda iz Srbije", dodala je ministarka. Kako je rekla, sledeći cilj za sve nas je organizacija Svetskog pčelarskog kongresa 2021, i to je ono gde ćete sledeći put imati punu podršku vlade. "Hvala vam na partnerstvu sa vladom, mi stojimo ovde da pomognemo sve što dolazi od vas”, rekla je Brnabić.


Idejni tvorac sajma predsednk Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Zzivadinović istakao je da su prisutni ministri mnogo učinili da se sklone falsifikate meda sa tržišta, odnosno nelojalna konkurencija, i naveo podatak da Srbija ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na planeti. Jedna košnica na šest stanovnika, to nema nijedna zemlja, u Kini jedna košnica na 226 stanovnika, Slovenija velika pčelarska zemlja, jedna košnica na 14 stanovnika, zaista možemo biti ponosni, najviše košnica po glavi imamo, a to je oko 1,2 miliona košnica”, rekao je Zzivadinović. Živadinović je ministrima Nedimoviću i Brnabić uručio najviša priznanje Saveza pčelara “počasni član Saveza”, kao i predsedniku Svetske pčelarske organizacije Filipu Mekejbu.


Ovogodišnji, deveti Međunarodni pčelarski sajam traje do sutra i ima 114 izlagača, dok je prošle godine imao 12.000 posetilaca.

 Izbor: Tanjug/B92

Snike možete pogledati na linkovima:

https://www.facebook.com/pg/agrobiznismagazinsrbija/videos/?ref=page_internal 

Fotografije sa događaja pogledajte ovde: 

https://www.facebook.com/pg/agrobiznismagazinsrbija/photos/?tab=album&album_id=778578305629140 

Za više informacija iz pčelarstva posetite našu stranicu za ovu temu na linku: http://agropress.org.rs/cir/rubrike/stocarstvo/pc-l-rs-v 

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović otvoriće sutra, 4. marta 2017. godine u 10 sati Deveti državni pčelarski sajam u Hali 2 Beogradskog sajma. Organizator sajma sa međunarodnim učešćem je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), a najavljeno je da će manifestacija ove godine okupiti rekordnih 114 izlagača. Agrobiznis magazin za ovu priliku pripremio je popust za posetioce sajma i izlagače. Posetite štand Agrobiznis magazina u hali 2 gornji deo.  

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31