Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pčelinje paše, a ako je ima (bela detelina, konjski bosiok), ona je slaba. Sa ovim mesecom nastaju velike promene u pčelinjim društvima koja već osećaju da se približava period mirovanja.
Ako ste sve uradili kako treba ranije, u septembru, aktivnosti na pčelinjaku su znatno manje. Do sada se pokazalo da mnogi pčelari ostave niz radova iz avgusta za septembar. To, svakako, nije dobro. Treba uraditi prihranjivanje pčela, obezbeđenje kvalitetnog saća u košnici, provera kvaliteta i količine meda, odnosno rezervne hrane, jesenji pregled pčelinjih društava, otklanjanje nedostataka u košnici.
Potrebno je da do kraja septembra pčele prerade, imajući u vidu da je društvima za zimovanje potrebno 15–20 kg zimske hrane. Minimalna količina hrane kojom se može zazimiti pčelinje društvo je oko 12 kg hrane, ali u tom slučaju već sredinom februara moramo dodati pogaču što opet pre vremena iscrpljuje zimske pčele. Svaka zdrava pčelinja zajednica sa dovoljnim zalihama hrane, vratit će uložena sredstva tokom sezone i nekoliko puta ma koliko utrošili na nju i to treba imati u vidu prilikom uzimljavanja.
Septembar je mesec u kome se nastavlja kasno-letnji tretman protiv varoe. Stručnjaci kažu da ako u ovo vreme nađemo više od jedne varoe na deset trutovskih larvi, onda se nalazimo u zoni visokog rizika od invazije i moramo hitno intervenisati. Mogu se koristiti sva raspoloživa sredstva, a temperaturni opseg u septembru naročito pogoduje primeni mravlje kiseline, te je ovaj period idealan za sticanje iskustava u radu sa njom kod pčelara koji je nikada
nisu koristili.
Spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takođe je jedan od bitnih radnji koje treba izvršiti početkom ovog meseca, ako
to ranije nismo obavili. Društva koja nisu toliko jaka da se mogu zazimiti, odnosno da je broj pčela možda dovoljan da društvo prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog društva očekuju visoki prinosi, onda pčelar mora da preduzme određene mere radi ojačavanja pčelinjih društava. Slabija pčelinja društva koja ne pokažu svoje kvalitete treba spojiti sa srednje jakim društvima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Postupak registracija objekata za pakovanje meda na poljoprivrednom gazdinstvu se liberalizuje u skladu sa propisima u Evropskoj uniji, čime je ostvarena dugogodišnja težnja Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Borba SPOS-a da se ovaj problem reši, kako se navodi na sajtu krovne pčelarske organizacije, počela je još 2007. godine, i trajala je celih 12 godina. Nakon prve 4 godine ukinut je stari Pravilnik, nakon čega je registracija bila dosta olakšana. Međutim, donošenjem najnovijeg Pravilnika rešeni su apsolutno svi problemi, a registracija prostorija u domaćinstvu drastično je pojednostavljena, ali i obavezna.

Time je svakom pčelaru omogućeno da legalno nastupa na tržištu, bez ikakvih bojazni, navodi se na sajtu SPOS.

Od sada će svaki pčelar dobiti "RS broj" i biti praktično tržišno izjednačen sa zajedničkom fabrikom za plasman meda, ili bilo kojom drugom fabrikom, i to bez dodatnih troškova.

SPOS je omogućio da svaki pčelar član SPOS-a može da koristi teglu SPOS-a na gazdinstvu i da sam plasira svoj med, a Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo, nastupaće na tržištu Srbije i inostranstva sa istom tom teglom, ali će med u nju biti pakovan u Pogonu, a ne na gazdinstvu pčelara, u skladu sa propisima, i kao takav će ići u trgovine.

Novim Pravilnikom je najpre definisano šta se podrazumeva pod objektom za primarnu proizvodnju meda: "Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovani objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet".

Pravilnik sada pravi razliku između registrovanih i odobrenih objekata. Do sada su svi bilo isključivo "odobravani", što je podrazumevalo izlazak posebne Komisije Ministarstva poljoprivrede na teren, kako za firme i preduzetničke radnje, tako i za pčelare primarne proizvođače.

Pčelar na svom poljoprivrednom gazdinstvu registruje objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela na osnovu prava svojine, odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Da bi to uradio, pčelar mora biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, tj. imati RPG (Registrovano poljoprivredno gazdinstvo), koje je inače preduslov i za dobijanje subvencija.

On podnosi zahtev Ministarstvu koje proverava da li je pravilno popunjen i isključivo na osnovu uredno podnetog zahteva automatski uje objekat u Registar objekata i određuje "registarski broj", koji je jedinstven za taj objekat, i sa kojim se nastupa na tržištu (mora biti upisan na etiketu tegle, recimo).

Taj registarski broj imaće isti status kao dosadašnji RS broj (odobrenim objektima koje registruju preduzetnici i firme, za koje je postupak znatno komplikovaniji jer izlazi Komisija Ministarstva na teren da se prethodno uveri u stanje, dodeljuje se "veterinarski kontrolni broj", do sada popularno poznat kao RS broj). I registarski broj i veterinarski kontrolni broj na tržištu imaju potpuno isti status.

Najkasnije u roku od tri meseca od dana automatskog upisa u Registar registrovanih objekata, obaviće se službena kontrola radi provere ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Med se može vrcati na primer u kuhinji, naravno u periodu kada se ne sprema hrana. Može se skladištiti u ambalaži koja je namenjena za med (naravno da ne može u kanti od polikolora, već u ambalaži koja je namenjena za prehrambene namirnice: prohrom, prehrambena plastika i drugo).

Prostorija u kojoj se skladište med mora biti uredna i čista, ne sme imati glodare i slično (naravno da se med ne može čuvati u iole neuslovnim prostorijama kao što su nadstrešnice ili neuslovne garaže i slično). Ne mora da postoji poseban sanitarni čvor, jer u kući već imate toalet koji ispunjava sve uslove.

Prema tome, ne mora se investirati u bilo kakve nove prostorije.

Registracija u domaćinstvu je obavezna, i krajnje jednostavna. Ako pčelar nema registarski broj, praktično neće moći da preda med ni na otkup otkupljivačima. Zato SPOS preporučuje da se što pre podnese zahtev. dok još nema gužve i dok Ministarstvo nije zatrpano zahtevima, kako posle ne biste imali operativnih.

Registar objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u registar.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2623648/svaki-pcelar-od-sada-lako-moze-da-registruje-objekat-za-proizvodnju-meda

Kada je porodica Gligorijević iz sela Divčevići kod Kosjerića počela da prerađuje voće i proizvodi 100% prirodne kašaste sokove od bobičastog voća, vodili su se idejom da voće koje imaju u sklopu svog domaćinstva više ne prodaju kao sirovinu, već da maksimalno iskoriste potencijal koji imaju kako bi tržištu ponudili gotov proizvod.

Gligorijevići su proizvodnju voćnih sokova otpočeli pre tri godine, kada su se iz grada preselili na svoje seosko imanje, a prošle godine su i registrovali firmu Srberry.

Kako za eKapiju kaže Aleksandar Gligorijević, u okviru imanja nalaze se voćnjaci na površini od 2 hektara.

- Gajimo crnu ribizlu sorte Titania i malinu Vilamet od kojih pravimo sokove, a po potrebi otkupljujemo provereno voće i od svojih komšija - navodi Aleksandar i dodaje da su asortimanu firme Srberry može naći još i sok od kupine.

Svi Srberry sokovi zaslađeni su bagremovim medom, što je, ističe naš sagovornik, kvalitet retko dostupan na tržištu.

- Tehnologija proizvodnje je tradicionalna, u kombinaciji sa savremenim mašinama, ali sa dosta manufakturnog rada, kako bi se dobio proizvod ovakvog kvaliteta. Sokovi se proizvode hladnom pasterizacijom, na temperaturi od 78 do 82 stepena, da bi se maksimalno sačuvala prirodna svojstva voća - ističe Aleksandar.

Da bi kvalitet bio očuvan, Srberry sokovi se pakuju isključivo u staklene flaše, od 0.2, 0.75 i 1 litar, a dobavljači su im firme Glas market, Bumbar i Geneza.

Svoje sokove Gligorijevići plasiraju u trgovine, kafiće, restorane i hotele širom Srbije, kao i putem direktne prodaje, a, kako navodi Aleksandar, trenutno su u pregovorima i za izvoz u Kinu.Trenutni kapacitet proizvodnog pogona je 400 litara soka dnevno, ali Gligorijevići planiraju investicije u povećanje obima proizvodnje.

Nedavno su od Fonda za razvoj dobili sredstva za nabavku duplikatora od 1.000 litara i za obrtna sredstva , tako da će nakon tih investicija, prema rečima Aleksandra, proizvodni kapacitet pogona biti udvostručen i iznositi 1.000 litara dnevno.

- U planu nam je bila i dogradnja magacina gotovih proizvoda, ali, nažalost, za to nismo dobili podršku Fonda, pa ćemo magacin morati da iznajmimo - govori Aleksandar.

On otkriva da će Srberry proširiti i lepezu svojih proizvoda.

- Planiramo da uvedemo nove ukuse sokova, a pre svega šljive, koje ima dosta u našem okruženju a sasvim je zapostavljena kada su sokovi u pitanju - zaključuje Aleksandar Gligorijević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2607521/prirodni-sokovi-sa-bagremovim-medom-srberry-iz-kosjerica-cedi-voce-na-tradicionalan

Kilogram meda na beogradskom tržištu već je 800 dinara, a u sezoni najveće potražnje, na jesen i zimu, cena će probiti i svih 1.000 dinara jer je proizvodnja meda u Srbiji ove sezone na minimumu.

Srbija, zavisno od pašne sezone, godišnje proizvede od 6.000 do 12.000 tona meda, najviše bagremovog, koji je i najtraženiji. Iako preciznih podataka nema, taj prinos ove godine daleko je manji, do te mere da pojedini pčelari nisu iscedili nijedan kilogram bagremovog meda. Uzrok ogromnom deficitu meda, kako objašnjavaju, jesu krajnje nepovoljni vremenski uslovi, ali i nekoliko masovnih trovanja pčela u različitim krajevima Srbije.

"Najpre nas je zadesilo dosta kiše, i to na prve udarne paše, zbog čega je ovogodišnja i najznačajnija bagremova paša potpuno podbacila u prinosima. Dani nakon kiše su bili toliko hladni da pčele prosto nisu izletele iz košnica, a i kada izađu, to je bilo tek oko podneva, ali ne toliko intenzivno. Dešavalo se da i ranijih godina bude dosta kiše i da one donesu izvesnu količinu meda, ali se nije kao ove godine dogodilo da podbace sve paše. Sva jaka društva ove godine su se rojila, što je zbog vremenskih prilika nemoguće bilo sprečiti", priča Milorad Evtić, predsednik Asocijacije pčelarskih organizacija Kolubarskog, Mačvanskog i Sremskog okruga.

Uz loše vreme, pčelare su ove godine zadesili masovni pomori pčela. Razlog je upotreba zakonom zabranjenog prskanja voća insekticidima, i to baš u vreme cvetanja. Tako je najpre uništeno čak 600 pčelinjih zajednica na području Sivca, 400 ih je stradalo na području Valjeva, u okolini Kovačice uginula je populacija 130 košnica, a nekoliko desetina je otrovano na području Aleksinca i Barajeva. Minimalna trovanja prinos bagremovog meda smanjila su za trećinu, a tamo gde su pomori bili veći šteta je bila stopostotna."Zbog svega većina pčelara bagremov med uopšte nije cedila. Nakon toga, ko je selio košnice na lipu bilo je određenih količina, oko desetak kilograma po košnici, i to kod društava koja se nisu izrojila u vreme bagrema. Suncokret je ranijih godina donosio prosečan prinos oko 20 kilograma, a ove godine jedva do 10 po košnici", navodi Evtić i dodaje da će se sve to odraziti na cenu meda u narednom periodu.

Kilogram bagremovog meda, i to lanjskih zaliha, može se u unutrašnjosti Srbije još uvek kupiti za 700 dinara, ali je njegova cena na beogradskom tržištu već 800 ili više od 800 dinara. Zbog deficita meda, kako procenjuju pčelari, tokom jeseni i zime kada je najveća potrošnja ovog proizvoda, bagremov, lipov i livadski med neće biti ispod 1.000 dinara za kilogram.Iz Srbije je u 2018. godini izvezeno 2.744 tone meda, što neće biti ove godine kako procenjuju trgovci. Bruto cena postignuta za tu količinu meda iznosi 12.369.800 dolara. To je nešto veća količina izvezenog meda nego prethodne 2017. godine, kad je izvezeno 2.538.140 kg, ali je cena bila daleko manja - 9.776.312,72 dolara. Najviše je izvezeno u Norvešku, i to 620 tona. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Srbiji je bilo 849.000 košnica, što je 43 odsto više nego u 2011. godini. Rekordna proizvodnja od 9.500 tona bila je 2013, a i izvoz je bio rekordan, od 4.500 tona u vrednosti od 14 miliona dolara.

Trenutne otkupne cene

1 kg bagremovog 5-8 €

1 kg livadskog 3,5-4,5 €

1 kg suncokretovog 2,5-2,8 €

1 kg cvetni 3,3-3 €

1 kg šumski 3,7-5 €

Inovativni klaster "Panonska pčela", u saradnji s Naučnim institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada organizuje treće po redu Međunarodno senzorno ocenjivanje kvaliteta meda pod nazivom "Kvalitetom do novih tržišta - 2019".

Na takmičenje mogu da se prijave svi pčelari iz zemlje i inostranstva koji dostave uzorke meda. Med mora biti sakupljen u 2019. godini, ne sme biti kristalizovan i može imati najviše 20 odsto vlage.Za svaki uzorak potrebno je dostaviti po tri poduzorka u staklenim teglama od 450 grama. Na teglama treba da je naznačena samo vrsta meda, a svi ostali podaci unose se na prijavni formular.

Uzroci meda se dostavljaju od 19. avgusta do 30. septembra 2019. Inovativnom klasteru "Panonska pčela". Teglice se mogu lično predati, a moće ih je dostaviti i putem pošte, adekvatno zapakovane.Rezultati ocenjivanja biće postavljeni na sajtu Klastera do 15. oktobra 2019. i predstavljeni na Sajmu turizma u Novom Sadu u okviru manifestacije "Pčelarski sokak", a proglašenje pobednika i uručenje nagrada planira se za 16. 10. 2019. na Svetski dan hrane u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije.

Sva količina meda koja ostane posle ocenjivanja biće donirana u hunamitarne svrhe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/kvalitetom-do-novih-trzista-poziv-na-senzorno-ocenjivanje-meda-evo-koji-su-uslovi/3swybkv

Vreme ove godine nije naklonjeno pčelarstvu pa su očekivanja da meda neće biti ni približno kao lane, kada smo ga imali 10.000 tona.

– Kiša tokom cvetanja bargema sprala je nektar s cveta pa je bagremova paša podbacila, dok je u vreme cvetanja lipe po košnici dobijeno od deset do 15 kilograma meda – kaže predsednik Saveza pčelarskih organizaicija Vojvodine Radomir Vlaco.

– Naša pokrajina nije bogata livadama, a u vreme najveće paše, cvetanja suncokreta, padala je kiša i bilo zahlađenje pa opet nije bilo uslova za lučenje nektra.

On savetuje da mladi pčelari, kojih je u toj grani poljoprivrede sve više, treba da se okrenu i proizvodnji drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelar iz Savinog Sela Tibor Mandić, koji drži pčele već 25 godina i ima 130 košnica, kaže da će ove godine u poslu opstati samo oni koji se bave i drugim zanimanjem ili su dugo u pčelarstvu pa su razvili i drugu proizvodnju, a ne samo med.

– Paša je podbacila zbog kiše i hladnih noći – kaže Mandić. – Pčele ne padaju ispred košnica već se gube u polju, ili, ukoliko stignu do košnica, ne donose med. Svaki dan se meri količina koju donesu te smo bili prinuđeni na to da ih prehranjujemo, čak smo to činili i u najvećoj paši suncokreta pa je zarada svake godine sve tanja.

Zbog loše klime poslednjih godina, kaže taj pčelar, godišnji prosek po košnici je deset do 15 kilograma meda, a kada u godini ima sunca, bivalo ga je i 40 pa i 50 kilograma po košnici. Sve ove godine, priča Mandić, opstao je jer je, baveći se pčelarstvom, zaradio i penziju. Kaže da dobro dođu i subvencije koje država daje pčelarima, ali ne svim, već samo onima koji imaju više od 30 košnica, pa tako dobije oko 90.000 dinara, što je taman da plati troškove za vosak i kupi tegle.

Ove godine mešani medovi i cvetni od lane bili su 600 dinara kilogram, bagremov je bio 800, ali pošto ga ove godine neće biti, kilogram meda, ističe Mandić, sigurno neće biti ispod 1.000 dinara.Na području pokrajine prošle godine registrovano je 5.000 pčelinjih gazdinstava i ukupno 292.000 košnica, što znači da prosečno ovdašnji pčelari imaju 50 košnica. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Vlaco kaže da je lane naša zemlja izvezla 2.700 tona meda, najviše u Nemačku, Italiju i Norvešku, i ostvarila prihod od oko 11 miliona dolara.

– Nemci su naši najveći kupci meda – navodi Vlaco, i uz te podatke spominje još jedan: da ovdašnje stanovništvo nije veliki potrošač meda, svega pola kilograma po glavi stanovnika godišnje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/ove-godine-malo-meda-pcele-na-prehrani-kisa-sprala-nektar-10-08-2019

Pčelari u kraljevačkom kraju umesto da cede bagremov med, počeli su da prehranjuju pčele. Zbog dugotrajnih kiša u maju i junu, pčelinja društva nisu ni radila. Ono malo unosa meda sa cveta bagrema i voća, a to je tek oko dva ili tri kilograma po košnici, umesto ranije prosečnih oko 15, pčele su pojele i sada im preti glad.

- Ne pamti se ovako loša godina. To će se svakako odraziti i na cene meda na tržištu. Već je sa 800 dinara po kilogramu med ovih dana poskupeo na 1.000 dinara. Strahujemo da se ne pojavi veća ponuda jeftinog meda, koji uistinu i nije med - kaže za današnju Politiku Dragan Rakićević, predsednik Društva pčelara u Kraljevu.

Društvo ima 200 pčelara, ali se procenjuje da ih ukupno ima 500 na ovom području. U sezonama kada je paša normalna, ovde oko 10.000 košnica ubere oko 100 kilograma bagremovog, cvetnog, livadskog i šumskog meda, visokog kvaliteta.

Sve više meda odavde se i izvozi, a cena je oko 4 EUR, 5 EUR po kilogramu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2592649/kise-sprecile-pcelinju-pasu-ocekuje-se-poskupljenje-meda

Genetski modifikovani organizmi, ili GMO odavno izazivaju polemiku u javnosti, ne samo u Srbiji već širom sveta. Ljudi se pitaju kako oni utiču na njihovo
zdravlje, na zdravlje životinja, da li će biti posledica po čoveka i okolinu u budućnosti. Tako se i naš čitalac, Pera Milovanović, javio sa zanimljivim pitanjem. Kako GMO utiče na pčele, šta se dešava ako pčela posećuje takve biljke, da li to utiče na nju, na med, kakav je polenov prah.
Može li se to dokazati?
Iznenadni i rasprostranjeni nestanci odraslih pčela iz košnica, nazvani poremećaj kolapsa kolonija (CCD), postali su nacionalni problem u Americi još pre više od 10 godina. Tvrdnje su kružile da određene GMO biljke štete pčelama. Ove tvrdnje su opovrgnute od strane pojedinih predstavnika stručne zajednice. Prema Ministarstvu poljoprivrede SAD, CCD je "sindrom definisan kao mrtva kolonija bez odraslih pčela ili mrtvih pčelinjih tela, ali sa živom maticom i medom još uvek prisutnim larvama pčela.

„Od krize poremećaja kolonije u 2006. godini velika pažnja je usmerena na zdravlje pčela. Naučna zajednica se slaže da je CCD komplikovano pitanje, bez ijednog poznatog uzroka. Različiti faktori doprinose CCD-u, uključujući parazite kao je Varroa i nedostatak adekvatne ishrane. Američka agencija za zaštitu životne sredine je identifikovala Varroa mite kao“ glavni faktor koji ugrožava gubitak kolonija u SAD-u i drugim zemljama".
Kakva je veza između pčela i GMO?
Neke genetski modifikovane useve izražavaju osobine otpornosti na insekte, ali rezultati istraživanja na ovim biljkama ukazuju da nisu štetne za pčele
i med. Insekticidni proteini proizvedeni od trenutno dostupnih kultura zaštićenih od insekata su izvedeni iz uobičajene bakterije na zemljištu, bacillus thuringiensis, i svi proteini koji se koriste u GM biljkama zaštićenim od insekata su testirani na toksičnost na pčel. Nijedan od ovih proteina nije pružio nikakve dokaze o šteti u kratkotrajnim ili dugoročnim ispitivanjima i kod odraslih i mladih pčela. Međutim zabrinjavajuće je da tip insekticida koji se nazivaju neonikotinoidi - ili „neonici“ - može negativno uticati na zdravlje pčela.
Ponekad je upotreba neonika povezana sa genetski modifikovanim usevima, ali neonici se koriste i za GMO i za ne-GM sorte useva, kao što su kukuruz, soja i suncokret. Neonici su najčešće korišćena klasa insekticida i počeli su da se koriste kao zamena na više toksične organofosfate.
Mogu se primenjivati različitim metodama, uključujući primenu na zemljištu ili prilikom tretmana semena namenjenog za setvu. Dok istraživanja pokazuju da neonici i GMO nisu uzroci kolapsa pčelinjih društava, biotehnološke kompanije nastavljaju da istražuju i rade više studija, kako bi istražile ulogu poljoprivrede u
zdravlju pčelinje populacije. Imajući u vidu da u Srbiji gajenje GMO biljaka nije dozvoljeno, trenutno se može reći da imamo manje brige nego poljoprivrednici u Americi. Za ovu temu je zanimljivo i to da je Evropski sud pravde 2011. godine doneo odluku da se med koji sadrži polen GMO biljaka mora biti posebno obeležen pre prodaje. Med iz Srbije zahvaljujući činjenici da proizvodnja GMO nije dozvoljena je na ceni na tržištu EU i to treba iskoristiti za dalji razvoj
pčelarstva.

U Rimu je održana svečana dodela nagrada Internacionalnog konkursa „Biol Miel 2018“ u prostorijama italijanskog Ministarstva poljoprivrede. Kako nam je
istakla Biljana Ranđelović kao proizvođač iz Srbije „Timomed” apsolutni je pobednik u kategoriji organski bagremov med. Ova nagrada je utoliko značajnija jer je konkurencija bila veoma jaka. Naš organski med je pobedio među 200 učesnika iz cele Evrope, a Biljana Ranđelović je u svojstvu predstavnika
ove knjaževačke kompanije primila nagradu.

„Ovo je izuzetan rezultat za srpsko pčelarstvo koji nam otvara vrata u do sada nedovoljno iskorišćeni segment izvoza gotovog proizvoda. Naš cilj je
da pokrenemo izvoz gotovih pakovanih proizvoda I da senzibilišemo svest EU kupaca o kvalitetu gotovih poljoprivrednih proizvoda, koje Srbija
može da ponudi kao prioritet u odnosu na dosadašnji način izvoza, koji nas svrstava gotovo isključivo u dobavljače repromaterijala” rekla je Biljana
Ranđelović za Agrobiznis magazin.
TIMOMED postoji dvadeset osam godina i lider je u ovoj branši na teritoriji Srbije, i prvi izvoznik na Bliski istok, EU i Ameriku. Ova kompanija ima preko
500 košnica, a ostatak kupuje od pčelara kooperanata. Pored meda, na tržište plasiraju i druge pčelinje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin

Različiti pesticidi i gubitak prirodnog staništa problemi su sa kojima se pčele već godinama sreću. Da bi ovo sprečili, naučnici sa brojnih univerziteta u svetu tražili su načine i vršili ispitivanja kako da taj problem reše, a na kraju su se okrenuli prirodi za pomoć.

Kao najboljeg partnera medonosnih pčela vide vrstu japanske divlje pčele koja je čak 7 puta brža od običnih.

- Pčele na koje smo navikli nalaze se u teškom stanju. Pošto su pripitomljene, one su lenje i nisu poput svojih divljih rođaka. Jedna medonosna pčela za minut obiđe dva cveta, dok njena rođaka iz Japana poseti njih 15. Takođe, može nositi i 100 puta više polena nego obična pčela", kazao je biolog i specijalista za zaštitu okoline, David Bidindžer.

Ovaj biolog na Univerzitetu u Pensilvaniji vodi tim koji pomaže Saveznoj vladi da pronađe rešenje da sačuva pčele. Osim želje da zaštiti prirodu, SAD ne želi ostati bez poljoprivrede koja zavisi od pčela i godišnje donese 15 mlrd USD u državnu kasu. Na sličnom projektu rade i Norvežani, čiji su biolozi napravili pčelinje auto-puteve.

Norvežani su povezali zelene površine kako bi pčelama dali dovoljno prostora za njihov rad. Zbog tog su neki građani morali da postave biljke na svoje krovove da bi osigurali nesmetan život pčelama koje su od životnog značaja.

Ako taj projekat uspe, norveški naučnici veruju da će i ostale zemlje slediti njihov primer. Ako ovi planovi ne uspeju, Zemlja bi uskoro mogla ostati ne samo bez meda, nego i bez hrane, a ima sve više stanovnika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2583568/divlje-pcele-iz-japana-cak-7-puta-brze-od-obicnih

Poljoprivredno gazdinstvo Janković iz Jagodine, koje čine Danijel, Dragana i njihova ćerka Tijana, pre dve godine počelo je da pravi specifične proizvode od meda. I svako je osmislio svoj proizvod. Danijel izrađuje lekoviti liker od meda, Dragana je čuvena po medenjacima, a Tijana je osmislila "žaoku", proizvod protiv upale grla. Svi zajedno prave "gogolino", eurokrem od šumskog meda, kakaoa i lešnika. Osnovna sirovina je med koji dobijaju od pčela iz 40 košnica, smeštenih u planinskom rekovačkom selu.

- Da bih napravio originalni liker od meda, savetovao sam se sa dugogodišnjim pčelarima, koristio sam literaturu, a pratim i sva predavanja već osam godina, koliko se bavim pčelarstvom. "Gogolino" je veoma tražen, jer je ukusniji od bilo kog eurokrema, a pošto su sastojci veoma koncentrisani, uzima se samo jedna kašičica izjutra - kaže Danijel.

Njegova supruga Dragana već godinama pravi torte, kolače, ukrase od fondana, a kako je veoma kreativna, da bi se uključila u porodični posao, počela je da pravi medenjake kojima deca ne mogu da odole, kako zbog ukusa, tako i zbog oblika.

- Medenjake pravim isključivo na biljnoj bazi, od prirodnih začina, bez dodataka konzervansa i šećera. Koristim samo čist med. Što se tiče oblika, deci se najviše dopadaju pčelice, mede, cvetići, srca - kaže Dragana.

Tijana, kojoj je na Farmaceutskom fakultetu ostalo još samo da odbrani diplomski, došla je na ideju da napravi "žaoku" najpre za sebe, jer je često koristila tablete protiv upale grla. Pošto se uverila da grlo prestane da je boli posle dva dana, počela je da spravlja "žaoku" i za mušterije. Njen proizvod je zdraviji i jeftiniji od onog iz apoteke.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2578975/jankovici-iz-jagodine-od-meda-prave-eurokrem

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30