Rani aprilski mrazevi, pa suša zadali su pčelarima glavobolje i učinili 2017. jednom od najgorih godina za proizvodnju meda, koga nikad nije bilo manje.

Pčelari Republike Srpske još pamte 2015. godinu kada je ostvarena rekordna proizvodnja meda u iznosu od skoro 2.000 tona, međutim, kako sami kažu, odmah su znali da će se ta godina teško ponoviti.

Ove godine, kažu, potpuno druga priča.

Mraz u aprilu je potpuno desetkovao prve cvetove bagrema i livadskih biljaka, a vrućine koje su usledile, samo su dodatno otežale proizvodnju meda.

Pčele su preživljavale zahvaljujući prihranjivanju, zima je skroz neizvesna, a situaciju dodatno pogoršava to što im je ovo druga loša godina za redom.

Građani već strahuju da bi i med mogao doživeti sudbinu voća, povrća, mesa, mleka ali i ostalih proizvoda koji već sada drastično poskupljuju.

Međutim, Damir Barašin sekretar Saveza udruženja pčelara Republike Srpske, objašnjava da poskupljenja za sada neće biti, bar ne u Krajini.

- Godine 2016. i 2017. su katastrofalne. Sve je desetkovno još od početka godine. Situacija sa medom je loša, čak smo nekoliko puta i razgovarali na temu poskupljenja, bilo je i inicijativa, ali mislim da to nije pametan potez. Ne bi bilo fer da med poskupi, jer je finansijska situacija građana ionako loša. Med u Krajini ostaje oko 15 KM, dok je u Hercegovini nešto skuplji – objašnjava Barašin.

Dodaje da ako dođe do novih inicijativa za poskupljenje meda, ta inicijativa neće imati podršku banjalučkih pčelara.

Međutim, neke je prazna saća ipak naterala da povećaju cene.

Oni koji već dugo godina vode brigu o košnicama kažu da ne pamte ovako loše godine, tako je med u Hercegovini poskupeo nakon 15 godina.

- Med u Hercegovini je tačno 15 godina bio 15 KM po kilogramu, a pre nekoliko meseci je poskupio na 18 KM. Ne znam da li će biti većih poskupljenja, ne bi trebalo, ali opet videćemo – kaže Božo Vujović, pčelar iz Bileće.

Dodaje da je u Hercegovini med poskupio, jer je potražnja velika, te da može reći da niko u Hercegovini više nema meda.

- Ja 35 godina vodim dnevnike, pišem kakav je koji dan bio i vodim evidenciju o svemu i mogu reći da nikada nije bilo ni slično. Ovo je katastrofa. I da je najlošija godina do proleća vaga pokaže 15 kilograma, a ove godine nije bilo ništa. Eto koliko je loše – objašnjava Vujović.

Zabrinuti su i kupci, koji u svojim kuhinjama ne žele uvozne proizvode sumnjivog kvaliteta, već redovno kupuju domaći med.

- Nikada ne kupujem uvozni med, jer im ne verujem. Godinama kupujem samo domaći, od proverenih proizvođača, tako me zabrinulo to što ga nema. Neka poskupe ako treba malo, samo da ga ne nestane, jer ga moja porodica i ja svakodnevno koristimo – kaže Vera Malić iz Prnjavora.

Sudeći po svemu, vreme nije štedilo nikoga pa ni pčelare, kojima je svaki sledeći mesec neizvestan. I dok sa setom pričaju o uspešnoj 2015. godini, nadajući se da bi se nekada mogla ponoviti, pčelari se brinu za prazna saća i planiraju kako da prežive zimu.

Primorani da uvoze

Druga loša godina zaredom sa sobom donosi i lošu prodaju, a očekuje se i da dodatno poraste uvoz meda u BiH, koji je čak 80 puta veći od izvoza. Pčelari upozoravaju kupce da budu oprezni jer je kvalitet meda koji se nalazi na policama marketa, ili kesicama u kafićima, sporan, ali ga građani zbog niske cene masovno kupuju.

Izvor: www.blic.rs

Ministarstvo poljoprivrede iz trgovinskog lanca „Ideja” povlači livadski med pod robnom markom „K plus”, pošto je utvrđeno da je reč o falsifikatu, saznaje „Politikin” Potrošač. Med koji je bio na akciji od 25. do 27. avgusta prodavao se za 569 dinara po kilogramu, dok je uz ovu teglu trgovac drugi kilogram nudio za samo 171 dinar, što je popust od 70 procenata. Ovo je izazvalo sumnju potrošača, a potom i domaćih pčelara koji se već godinama bore protiv falsifikata meda. Slučaj je prijavljen inspekciji koja je odmah reagovala, kontrolisala ovaj med i pronašla falsifikate zbog čega je i preduzela mere, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, za naš list. – Posle prvobitne kontrole, uradili smo i superanalizu koja je potvrdila prethodne nalaze i izdat je nalog da se roba povuče, kaže Nedimović i dodaje da će se danas znati više detalja o količinama i akciji koju je Ministarstvo poljoprivrede sprovodilo u poslednja tri meseca na suzbijanju falsifikata meda. Inače, inspekcija je nakon dospele superanalize ušla u pogone proizvođača koji je pakovao med za „Ideju”, ali Ministarstvo poljoprivrede još nije objavilo o kojoj firmi je reč.

Proizvodnja meda u Španiji opala je 2016. godine za 4%, upozorilo je ministarstvo poljoprivrede zemlje koja ima najviše košnica u Evropskoj uniji. I dok proizvodnja meda opada, broj košnica u Španiji nastavlja da raste ali je uglavnom reč o košnicama pčelara amatera. Smanjenje broja pčela, koje opraše između 5 i 8% globalne proizvodnje hrane, predstavlja ozbiljnu pretnju lancu ishrane, upozorava se u izveštaju EFEagro, partnera portala EURACTIV.com.

Trend pada proizvodnje meda u Španiji počeo je 2012, pokazao je godišnji izveštaj ministarstva poljoprivrede, ribarstva, hrane i prirodne sredine te zemlje. U 2016. Španija je proizvela 32.076 tona meda, za 7,35% manje nego pre samo pet godina. Uprkos tome, broj odgajivača pčela nastavlja da raste i premašio je 30.000. U 2016. je bilo 30.920 pčelara ili 12% više nego 2015.

Rast je rezultat povećanja broja pčelara-amatera. Naime, broj profesionalnih pčelara u poslednjih deset godina stagnira na oko 5.000. Španija je neto uvoznik meda i uvozi za oko dve tone više nego što izvozi.

Ta zemlja je sa 2,45 miliona košnica najveći pčelar u Evropi - u Španiji se nalazi 15,66% svih košnica registrovanih u Evropskoj uniji. Gledano prema broju košnica slede Francuska i Grčka sa 1,63 odnosno 1,58 miliona.

EURACTIV.com prenosi i da je svaki Španac u 2016. pojeo u proseku 0,7 kilograma meda.

Ugrožen globalni lanac ishrane

Pčele su glavni oprašivači u većini ekosistema i imaju ključnu ulogu u lancu ishrane. Međutim, njihov broj se širom planete brzo smanjuje zbog gubitka staništa, klimatskih promena, invazivnih vrsta i upotrebe pesticida. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da je 9,2% vrsta pčela ugroženo. "Najveći broj ugroženih vrsta je u južnoj i centralnoj Evropi", navodi se u tom izveštaju objavljenom u aprilu 2017. "Najveću opasnost za evropske pčele predstavljaju gubitak staništa zbog intenziviranja poljoprivrede odnosno veće upotrebe pesticida i đubriva, urbani razvoj, češći požari i promene klime", upozorava se u izveštaju.

U istraživanju urađenom za UN iz 2016. navodi se da od oprašivanja u potpunosti zavisi 5-8% globalne poljoprivredne proizvodnje, uključujući "velikog broja vrsta voća, povrća, semena, oraha i uljarica koji obezbeđuju najveći deo hranljivih materija, vitamina i minerala u ljudskoj ishrani".

 

Izvor: EURACTIV.com

U organizaciji Grada, Odeljenja za poljoprivredu i šabačkih udruženja, počeo je drugi Internacionalni festival pčelarstva. Ove godine, na Sajmu učestvuje pedesetak proizvođača meda i opreme.

Na području Grada Šapca, registrovano je pet udruženja pčelara. Godišnje se proizvede oko 350 tona meda.

"Ja imam oko 200 košnica. Festival je dobra prilika za upoznavanje proizvođača i kupaca. Posebno je veliki podsticaj za mlade pčelare", kaže Branko Mijić, predsednik Društva pčelara "Prnjavor".

Vladimir Špegar, načelnik Odeljenja za poljoprivredu kaže da je Šabac jedan od gradova koji ima najviše košnica u Srbiji.

"Agrarni budžet u okviru budžeta grada podržava sve obuke, projekte i manifestacije koje podstiču proizvodnju meda u našem kraju. Želimo da budemo još bolji i uspešniji zato što imamo i prirodne i ljudske potencijale za to", kaže Dušan Kostadinović, zamenik gradonačelnika.

Sajam će trajati do 20 časova kada će biti održan i koncert starogradske muzike. Posetioci će, pored pčelinjih proizvoda i savremene opreme, imati priliku da vide i saznaju i kako se pre 3.000 godina, pravila ambalaža za med.

Izvor: www.rts.rs

Septembar je mesec, kada je lako dovršiti poslove, i ispraviti greške ukoliko smo ih načinili na pčelinjaku u prošlom mesecu. Ako smo pravi pčelari, ljubitelji pčela, već početkom ovog meseca, sve je bilo spremno za prezimljavanje. Ono je izuzetno važno, jer ne kaže se bez razloga: “kako uzimiš, tako ćeš i vrcati”. Razlog je jasan: pčele izvedene u septembru su one koje najduže žive, i koje će biti smenjene mladim naslednicama, tek nakon sedam meseci prebrodivši sve zimske nedaće.

Pčele osećaju nadolazeću zimu, pa lagano smanjuju leglo, nad kojim se formira medna kapa. Sve pukotine na košnici i nepotrebni otvori, koje je pčelar napravio biće ispropolisani. Ceo avgust pčele su bile na tihoj livadskoj paši. Iskustva pčera naših krajeva govore da posle 5. avgusta ne treba oduzimati med, pa ako je ovo pravilo ispoštovano, zalihe hrane su značajne. Tu se, pre svega, misli na zalihe meda koji je glavni energetski izvor, i čije rezerve treba da iznose u našim klimatskim uslovima oko 20 kilograma. Smatra se da je ova masa meda dovoljna za ishranu, ali je njena uloga takođe i u omogućavanju, da se zadrži relativno stabilna temperatura u zoni klubeta.

Poznato je da se med prilikom dekristalizacije u zimskim mesecima vrlo sporo zagreva, a kada je vraćen u tečno stanje i usut u ambalažu, on ostaje još veoma dugo topao. Ova fizička osobina može se uporediti sa tromošću teških vozila: potrebno je dosta snage da se ubrza, a kada postigne brzinu s mukom ga zaustavljamo. Isto tako i medna kapa štiti od naglih temperaturnih promena pčelinje klube. Ona je sa gornje strane, i ka njoj se kreće vrući vazduh.

Ramovi koji ostaju u plodištu treba da su u izgrađeni kao idealno radiličko saće. Dobro je da su to satovi u kojima je izvedeno tek nekoliko generacija pčela, ne devičansko žuto saće već saće u boji roze vina. Idelano je ako je ovakav asortiman saća ostavljen pčelama još prošlog meseca da na njemu same oforme svoje gnezdo, pošto one to najbolje znaju. Intervencije pčelara često mogu da nanesu više štete nego koristi.


Već sada, a to važi za čitavu jesen, potrebno je obratiti pažnju da li ima nekog unosa, jer ako ga nema postoji opasnost od grabeži. U tom slučaju, sve intervencije koje zahtevaju otvaranje košnica moraju se vršiti isključivo u jutarnjim ili večernjim satima.

Sada košnica postaje jedno telo. Plodište i medište kod nastavljača činiće prostor u kome društvo treba da prezimi. U kojem delu, gornjem ili donjem, individualana je osobina svake zajednice i zaludan je posao pčele primoravati da se povinuju pravilima koja smo negde pročitali ili čuli. Snažna, brojna društva želeće da budu bliže svežem vazduhu i težiće da budu dole. Zimljivije matice povlaćiće se nagore idući za toplotom.

Satovi koji su činili medište postali su nepotrebni, a saće valja sačuvati. Najbolja zaštita saća je ona koju same pčele bez ikakvih hemikalija već milionima godina vrše. Potrebno je takve ramove, u kojima je uvek još i ponešto zaostalog meda, postaviti ispod plodišta. Pčele će ovaj med preneti u mednu kapu, a krećući se po tom saću da bi ulazile i izlazule iz košnice, štitiće ga sigurno od voskovog moljca.

Matična rešetka više nema nikakvu ulogu i treba je ukoniti. Pčelari koji imaju prostora odložiće je u ostavu, koji nemaju imaće samo problema gde da je smeste. Najjednostavinje rešenje je ostaviti je u samoj košnici, ali na podnjači. Tu će biti od koristi jer će činiti neprobojnu barijeru miševima, rovčicama, leptiru medojedu i drugim štetočinama da prodru u košnicu, pa će postavljanje češljeva biti izlišno. Pčele će mnogo lakše, kao u sred leta, moći slobodno da ulaze u košnicu, posebno polenarice koje neće na cilju ostajati bez tovara praha koji im u gužvi skidaju češljevi, a trutova već i onako nema više.

Na kraju, nikako ne smemo zaboraviti na varou. Mnogi pčelari uljuljkani letošnjim velikim vrućinama, ponadali su se da smo se ove napasti rešili. Međutim, već prva kontolna tretiranja ukazala su na njen veliki broj. Zaista upozoravajuće.

Izvor: zdravasrbija.com

Apiterapija pripada metodi alternativnog lečenja u kojoj se koristepčelinji proizvodi kao što su polen, pčelinji otrov, vosak ili med. Ne postoji određeni kurs ili škola za izučavanje korišćenja apiterapije. Međutim, apiterapija se svakodnevno praktikuje samim konzumiranjem pčelinjih proizvoda. Veruje se da je uspešna kod lečenja multiple skleroze, osteoartritisa, reumatoidnog artritisa i alergija. Pokazala se izrazito egikasnom u lečenju kašlja, herpesa, predmenstrualnog sindroma,polenske groznice, visokog holesterola i prehlade. Ostale upotrebe uključuju poboljšanje sportskih performansi i lečenje rana nakon operacije na području usne duplje. Med se često direktno nanosi na mesto opekotine i rane. Različiti pčelinji proizvodi koriste se za lečenje različitih medicinskih stanja. Na primer, pčelinji otrov se koristi za smanjenje osetljivosti na ubode pčela. Postoje verovanja da pčelinji otrov smanjuje bol i otekline, ali novija istraživanja su to demantovala. Naučnici su ustanovili da se med i ostali pčelinji proizvodi kao što je propolis uspešno bore protiv bakterija i virusa. Međutim, ne postoje naučni dokazi koji upućuju da i matična mleč ima takav učinak. ASTMA Dobro izmešati 1/4 kg meda i 1/4 kg neslanog maslaca pa mešavini dodati 3-4 kašike narendanog rena i 100 g istucanog belog luka. Uzimati triput dnevno, po 1 kašičicu. ČAJ ZA BRONHITIS I ASTMU Napraviti čaj od cvetova crvene deteline u razmeri 1:20 i piti s medom tri puta po jednu šoljicu. NIZAK KRVNI PRITISAK Svako jutro natašte pojesti 2 narendane jabuke dobro zaslađene medom i popiti čaj od lista koprive (30 g na 1 litar vode) zaslađen medom VASOK KRVNI PRITISAK Sok od 1 limuna pomešati sa kašikom meda u čaši tople vode i piti svakodnevno. Ovo je korisno i za dobar san, smirivanje nerava i sprečavanje infekcija grla.

U blizini Bačke Topole, uginulo je više od hiljadu pčelinjih zajednica. Pčelari i aktivisti udruženja za zaštitu prirode to nazivaju pravom ekološkom katastrofom.

Pčelari sumnjaju da je pomor izazvao herbicid i insekticid total. Inspekcije analiziraju uzorke bilja sa okolnih njiva i uginule pčele.

“Jednostavno to je ekološka katastrofa, to što se desilo taj pomor”, kaže Radomir Ivković. 

“Svaki dan one padaju. Ali, ovo je sve, evo vidite. Ma, ta je gotova, ta je zatrovana", dodaje. 

Prve znake trovanja primetio je jedan pčelar prošlog vikenda. Kada je toga dana Pero Popović krenuo u obilazak svojih košnica, imao je šta da vidi. 

“Video sam mrtve pčele ispred, mnogo, gomilu mrtvih pčela oko košnica”, navodi Popović. 

Njegovi pčelinjaci nisu jedini. Uništeno je više od hiljadu društava pčela, uginulo je za samo nekoliko dana. 

Pčelari sumnjaju da je uzrok hebricid total, kojim se zaprašuje ambrozija. 

Pčelari su podigli kredite, uložili desetine hiljada evra u ovaj posao. Zaradu je većina njih trebalo da počne da ostvaruje tek za tri godine. Sada računaju na neplanirani trošak. Za analize, koje po uzorke samo za bilje koštaju 150.000 dinara. 

Izvor: www.b92.net

Među aromatičnim začinima koji se istinski izdvajaju od drugih svakako je cimet. Da je poseban, pokazuju i rukopisi u sanskritu napisani 2800. godine pre nove ere. Potiče se Cejlona (Šri Lanka) gde se najviše i gaji, pored Kine, Indije, Indonezije i Meksika. U drevnom Egiptu koristio se kao lek, aroma u pićima i za balzamovanje. Budući da je bio redak i izuzetno skup, poput zlata, Holanđani i Portugalci vodili su stogodišnji rat kako bi ga se domogli. Tek pri kraju XIX veka prestaje da bude engleska ekskluziva i širi se po celom svetu. Cimet (Cinnamomum verum) je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara. Kora drveta se čisti, suši i mota u valjkaste štapiće. Iako postoji nekoliko stotina vrsta i podvrsta ove biljke cimet, za začin se koriste dve vrste: cejlonski cimet i kineski cimet koji potiče sa Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe vrste, uglavnom u desertima, dok je u Aziji cimet neizostavni sastojak slanih jela. Cejlonski cimet u prodavnice stiže u obliku štapića i ima nežniju i prijatniju aromu nego kineski, koji je oštriji i ljući. Što se kvaliteta tiče, najviše se ceni cimet koji se gaji na Madagaskaru, Cejlonu i Sejšelima. U hemijskom sastavu nema razlika između ovih vrsta. Cimet je odličan izvor mangana, gvožđa, kalcijuma, bakra i cinka, a stručnjaci preporučuju da se ovaj začin dodaje kafi, voćnim sokovima, žitaricama i pecivu. Od vitamina sadrži vitamin C, K, pirodoksin (B6) i riboflavin (B2). Zbog lekovitih sastojaka, ovom biljkom se ozbiljno bavi i zvanična medicina. Uzimanjem samo pola kašičice cimeta dnevno dijabetičari mogu u znatnoj meri da smanje nivo šećera u krvi, jer njegovi sastojci kompleksa katehina i epikatehina aktiviraju insulin i sa njim zajednički deluju. Eksperimentalno je dokazano da cimet snižava i nivo masti i lošeg holesterola, ima fungicidno dejstvo, odnosno uništava gljivice i sprečava njihov rast. U cimetu ima i salicilata koji snižavaju temperaturu i deluju protivupalno. Nedavna istraživanja pokazala su da cimet može da se koristi i kao alternativa tradicionalnim konzervansima hrane, jer njegova esencijalna ulja poseduju i antimikrobno delovanje. Grupa naučnika sa državnog Univerziteta u Kanzasu utvrdili su da se cimet odlično bori sa bakterijom ešerihijom koli u nepasterizovanim voćnim sokovima, što je veoma važno u eri preterane upotrebe po zdravlje štetnih materija za konzervaciju hrane. I kozmetička industrija često poseže za cimetom, bilo u obliku praha, komadića ili ulja i sve je više parfema, krema, sapuna i drugih proizvoda sa osvežavajućim mirisom ovog začina. JABUKA i CIMET – SAVRŠEN PAR Ako su neka voćka i začin prosto stvoreni jedno za drugo, to su svakako jabuka i cimet. Bilo da se priprema pita od jabuka posuta mlevenim cimetom i šećerom u prahu ili je u pitanju čaj, jabuka i cimet zajedno su prava poslastica za sva čula. SUTLIJAŠ SA CIMETOM – UKUS DETINJSTVA Niko ne može da odoli slatkom ukusu sutlijaša s cimetom koji nas prvim zalogajem vraća u detinjstvo. Za pripremu ove poslastice potrebni su vam samo pirinač, voda, šećer, mleko i cimet. CIMET I MED – ELIKSIR ZDRAVLJA Smatra se da cimet i med u kombinaciji mogu izlečiti mnogo toga, kao i problem debljine. Namaz meda i cimeta na krišku hleba za doručak drastično smanjuje mogućnost srčanog udara. Svakodnevna upotreba ove dve namirnice podiže imunitet i štiti organizam od bakterija i virusa. Dovoljno je da se ujutru u čašu vode razmuti pola kašičice meda i sasvim malo cimeta i to popije. Upućeni tvrde da se na ovaj način postiže savršena vitalnost. Med pomešan sa cimetom rešiće problem hroničnog kašlja i začepljenih sinusa. Čaša tople vode sa dve kašičice meda i kašičicom cimeta može da izleči i hronični artritis. Takođe, kombinacija meda i cimeta rešava sve probleme u stomaku, od preteranih vetrova, lošeg zadaha, pa čak i čira na želucu. U zemljama Dalekog istoka žene vekovima, da bi ojačale matericu i zatrudnele, mešavinom od pola kašičice cimeta i jedne kašičice meda mažu desni više puta tokom dana. Mešajući se sa pljuvačkom, navedena smesa ulazi u krvotok i odlazi na željena mesta postižući očekivanu delotvornost.

Manuka med bi mogao biti najlekovitiji med na svetu! To je monoflorni med, koji pčele proizvode iz cveća sa manukinog drveta (lat. Leptospermum scoparium). Manuka med, poznat je po svojim izuzetnim antibakterijskim svojstvima, koja se, za razliku od ostalih vrsta meda, ne uništavaju tokom razvodnjavanja, izlaganja suncu ili toploti. Hiljadama godina je poznat domorodačkim narodima Novog Zelanda.

Na Novom Zelandu je istraživačka grupa sa Univerziteta Vaikato još 1981. otkrila da manuka med ima stabilna, moćna i jedinstvena antibakterijska svojstva, koja nisu prisutna ni u jednoj drugoj vrsti meda. U studiji je ovaj med uništio gotovo sve tipove bakterija, koje su mu bile izložene.

Smatra se delotvornim čak i protiv H. Pylori – uzroka većine čireva na želucu, E. Coli – najčešćeg uzroka inficiranih rana i Streptococcus pyogenes – uzroka bolnog grla.

Pomaže kada standardni lekovi zakažu

Odlike: visoka koncentracija lekovitih sastojaka, nizak udeo vode, niska kiselost i prisutnost posebnih lekovitih spojeva iz cvetova manuke.

Širom interneta možete naći mnogo oduševljenih korisnika od kojih su se neki spasili i od amputacije udova.

Istraživanje sprovedeno na 17.000 ljudi pokazalo je korist u lečenju hroničnog bronhitisa, bronhijalne astme, rinitisa i sinusitisa.

Kako prepoznati pravi manuka med

Nisu svi manuka medovi napravljeni jednako. Zavisno od sezone i mestu pravljenja, aktivni sastojci u njima variraju. Najkvalitetniji je onaj divlji iz ruralnih područja Novog Zelanda.

Upotreba

Kod oralne uporabe, uzima se čajna kašičica UMF manukinog meda tri puta dnevno, a ako je upala akutna, uzima se po jedna kašika svaki sat.

Manuku možete koristiti kao i bilo koji drugi med - oralno, lokalno, u nezi kože i za kuvanje.

Ovaj med ne smeju koristiti osobe alergične na pčelinje proizvode i deca mlađa od godine dana.

Izvor: www.vesti-online.com

 

Za razliku od mnogih drugih životinja, koje savremeni čovek gaji zbog ekonomske koristi, medonosna pčela je mnogo više povezana sa prirodnom sredinom. U prirodnim uslovima i van kontrole pčelara, ponaša se isto kao i u staništima (košnicama) specijalno za njih napravljenim. Odbegli pčelinji roj u nekom prirodnom staništu (šuplje drvo, udubljenje u steni i slično), opstaće bez teškoća, ako u okolini ima dovoljno izvora nektara, i polena.

Zbog dramatičnih promena koje je donela savremena civilizacija, u pogledu iskorišćavanja prirodnih resursa, postalo je uobičajeno da se mnoge negativnosti, koje se javljaju u životu čoveka, životinja pa i biljaka, pripisuju stresu.

Kako otkloniti stres kod pčela, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2839-kako-otkloniti-stres-kod-pcela

 

 

 

 

Nakon što je pronađen kolač, koji je posle 106 godina mirisao "jestivo", postavilo se pitanje, postoji li još namirnica koje imaju slične osobine? Odgovor je, zapanjujuće, da.

Prvi na listi je med. Pre dve godine, arheolozi su izjavili da su pronašli med, star 3.000 godina, prilikom iskopavanja grobova u Egiptu. Tvrdili su da je bio poptuno jestiv.

Med je dugotrajan, jer ima malo vode, a mnogo šećera, pa bakterije ne mogu rasti na njemu. Takođe sadrži malu količinu hidrogen peroksida, koja sprečava rast mikroba. Zato ga pčele proizvode u svojim košnicama – ujedno je i hrana i zaštita.

Iako ponekad deluje da je pokvaren, kada se kristališe, jednostavnim zagrevanjem, med će se vratiti u svoj pravi oblik.

Sušene mahune takođe nemaju rok trajanja. Sušen pasulj, sočivo i ostale mahune povećavaju koncentraciju šećera, dok smanjuju koncentraciju vode, što sprečava pojavu bakterija i buđi. Međutim, ukoliko ih izložite vodi, mogu trajati samo nekoliko meseci.

Možda će ovo zvučati čudno, ali soja sos je takođe na listi ovih dugotrajnih namirnica. Ima potencijal da se ne pokvari čak tri godine, neotvoren. Ukoliko se otvori, rok trajanja zavisi od mesta i načina na koji se čuva, kao i od samog soja sosa.

Sirće i beli pirinač su takođe namirnice koje se ne kvare, kao i crna čokolada. Dodatak mleka joj skraćuje rok trajanja, ali ukoliko se dobro čuva, crna čokolada može trajati i do dve godine.

Šećer i so se takođe ne kvare, zbog toga što izvlače vodu, pa bakterije ne mogu rasti na njima. Ukoliko se šećer i so čuvaju na pravi način, daleko od vlage i u zatvorenim posudama, mogu trajati večno.

Za sve ostale namirnice važno je gledati ne samo rok upotrebe naznačen na pakovanju, već i to kako hrana izgleda i miriše, piše CNN.

Izvor: rs.n1info.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30