Postoji razlika u postupku dodavanja nastavaka kod onih koji koriste matičnu rešetku i onih koji je ne koriste. Oni koji koriste matičnu rešetku, dodaju nastavak iznad rešetke i kada ga pčele napune do dve trećine nektarom, taj se nastavak uklanja i na matičnu rešetku se stavlja novi, sa izgrađenim saćem, a na njega onaj, već skoro napunjeni. Pre medišnog nastavka, ukloni se matična rešetka i vrši manipulacija okvirima u prva dva u kojima je leglo. Ako su društva jaka i imaju puno okvira zatvorenog legla, onda se deo onih sa leglom može prevešati u medišni nastavak, a pored njih se stave okviri sa satnom osnovom, da bi zaposlili pčele voskarice i smanjili mogućnost ulaska u rojevni nagon.

Time smo povukli deo pčela u medište (u koje nekada pčele ne žele da pređu, nego radije ostaju u plodištu, ispod matične rešetke i ulaze u rojevni nagon), a dodavanjem praznih okvira u plodište, omogućili matici da zaleže novo leglo. Pre početka glavne paše, svo leglo se diže iznad matične rešetke, a matica se na jednom okviru otvorenog legla spušta u prvi nastavak koji je napunjen izgrađenim saćem. Time se smanjuje količina legla za vreme glavne paše i omogućava da se što veći broj pčela regrutuje iz pčela hraniteljica legla u primateljice. To je neobično važno zbog toga, što od jedne pčele izletnice, nektar preuzima čak 10–12 pčela primateljica, tokom jakih paša, prenose ga u medište i tamo se zadržavaju, prerađujući nektar oko dvadeset minuta. Iz toga izlazi zaključak da je za vreme glavne paše potrebnije imati daleko veći broj pčela primateljica, nego pčela izletnica, navodi se na sajtu SPOS-a. Svi do sada opisani postupci imaju svoje nedostatke. Primena takvog načina pčelarenja rezultuje velikim gubitkom vremena, a na kraju obaveznim i trajnim oštećenjem kičme pčelara koji ga primenjuje. Osim toga, česta otvaranja košnice izazivaju stres kod pčela i smanjenje prinosa. Manipulacija okvirima i razbijanje strukture legla, koju je formirala matica, u krajnosti rezultuje slabljenjem društava. Postavljanjem matične rešetke, postavljamo jednu branu između medišta i plodišta i smanjujemo protok pčela. U svemu tome, postoje pčelari, čak i predavači, koji preporučuju stavljanje neuokvirene matične rešetke direktno na satonoše, navodeći kao razlog sprečavanje gradnje zaperaka. Činjenica što su time pčele prisilili, da prilikom prelaska iz jedne ulice u drugu u samom plodištu moraju dva puta proći kroz matičnu rešetku, ne predstavlja nikakav problem?

Uvidevši sve te nedostatke, prešao sam na način pčelarenja bez matične rešetke. Nastavke dodajem jedan na drugi, bez uklanjanja prethodno stavljenog nastavka. U novi nastavak stavljam po dva rama sa satnim osnovama na mesto 2 i 8. Takvim načinom pčelarenja smanjujem stres kod pčelinjih društava, dozvoljavam im da se razvijaju i formiraju leglo na prirodan način, a ja dobijam jako puno na vremenu. U krajnosti, sve to rezultira većim prinosima i snažnijim zajednicama. Moje su zajednice u sezoni na 5, čak i 6 LR nastavaka, i veoma su snažne. Jedino otvaram plodište onda kada u njega stavljam ram građevnjak, ali o tome kasnije. Okruglim letom skraćujem put pčelama do okvira u koje će odložiti nektar. Za svaki okrugli otvor imam i čep, kojim vršim manipulaciju okruglim otvorima. Zašto je potrebna ta manipulacija? Ako imamo okrugle otvore, pčele će popunjavati zadnji deo okvira, udaljen od okruglog leta, a prednji će ostajati prazan. Kad prođe glavna paša i dođe do smanjenja unosa nektara, pčele se posvete preslaganju meda iz okvira koje su napunile po celoj košnici, nastojeći da ga prenesu u gornje nastavke, a u donjima deblokiraju maticu. U tom momentu treba zatvoriti okrugla leta na gornjem nastavku, a kada u njemu poklope saće do dve trećine, onda zatvaram i okruglo leto na nastavku ispod njega i tako omogućavamo pčelama da u potpunosti napune gornje nastavke medom. Čim do kraja poklope saće u gornjem nastavku, možemo ga oduzeti i prepustiti im da popunjavaju ostale nastavke.

 

Gde postaviti košnice?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3330-gde-postaviti-kosnice

 

 

 

Pčelinjak traži zaklonjeno mesto, položajem prema suncu i dalje od svake buke. Pčelinjak treba da bude na mestu gde nema promaje. Dovoljno je ako kroz pčelinjak struji jedva osetljiva vazdušna struja, posebno ako je pčelinjak postavljen između kakvog useka, udoline, između velikih zgrada, visokih zidova itd... Ispred košnica treba da bude 8-10 m čistina.

Najbitnije je da košnice budu postavljene vodoravno. Najčešće se koriste Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30 cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti zavisiće od mnogih okolnosti.

Na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

 

Savet iskusnog pčelara: Ishrana pčelinjeg društva

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3314-savet-iskusnog-pcelara-ishrana-pcelinjeg-drustva

 

 

 

Zdrave i jake zajednice sa dovoljno hrane u plodištu su bez ikakve sumnje, osnovno i zlatno pravilo uspešnog pčelarenja. Priznajem, iako je to bila prva lekcija, koja mi je servirana u pčelarstvu, jedno je bilo kada mi to neko govori ili dok čitam u literaturi, a sasvim drugo, kada sam spoznao i uverio se u značaj tog pravila.

"I kada sam prihvatio da napišem tekst po izboru za novembarski broj Agrobiznis magazina, nisam imao mnogo dilema. Biće to definitivno o hrani pčele. Kvalitetnoj i pravoj hrani za koju poslednjih godina svi vodimo Sizifovu borbu, i njenom značaju za pčele", rekao nam je Željko Pavlović, koji je svoje iskustvo u pčelarenju i ovoga puta podelio sa nama. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

Od novembra meseca, otvaranje košnica se ne praktikuje, mada ima slučajeva kada je to potrebno. Ovo je mesec kada dolaze hladniji dani, i pčelama je potrebno obezbediti mir i zaštitu. Veća aktivnost pčela u zimskim mesecima nije nepoželjna, ali nosi rizik za ona društva, koja nemaju lagerovane dovoljne količine hrane, s obzirom da povećana aktivnost znači i veći utrošak hrane. Preporuka je da se slabija društva spajaju, i zazimljuju po mogućstvu sa mladom maticom.

Starije matice su iscrpljene, i može se desiti da uginu u toku zime, što može dovesti do poremećaja zimskog klupka, i propadanja društva. Pčelinje društvo čija matica ugine preko zime, u rano proleće postaje trutovska zajednica, ukoliko se pravovremeno ne doda matica, ili spoji sa drugom zajednicom. Zato je najbolje pre zazimljavanja zameniti sve sumnjive i stare matice mladim maticama, ukoliko to nije napravljeno ranije. LR ili AŽ košnice treba da imaju najmanje 10 do 15 kg meda, s tim da se uzme u obzir jačina društva, kao i karakteristike zime u mestu gde pčelinjak zimuje. Svaki okvir treba da ima najmanje 1,5 do 2 kg meda.

Pčelama hladnoća smeta mnogo manje od potencijalne vlage, koja se može javiti u košnici, ako je previše izolujemo. Utopljavanje se uglavnom radi, radi zaštite legla, kojeg u ovom periodu nema mnogo. U novembru se, po potrebi, vrši ponovno tretiranje protiv varoe, sređuje se okolina pčelinjaka, pretapa se višak i stari vosak, prepakuje oprema i materijal za rad, i u slučaju snega, čiste se naslage na košnicama. Moraju se dobro proveriti ispravnost i zaštićenost košnica, i u slučaju pojave miševa, postaviti češnjeve na ulaze.

Oni pčelinjaci koji se nalaze na terenima sa izraženim naletima vetrova, moraju se dodatno obezbediti od prevrtanja košnica (pravljenjem stabilnijih postolja), i stavljanjem pritiskivača na krovove (cigla, blok, drvo).

 

Lažni med u EU

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3228-lazni-med-u-eu

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

 

Pored medapčelinjeg voskamatičnog mlečaperge i propolisa, postoji još jedan koristan pčelinji proizvod, koji zauzima vidno mesto kako u narodnoj, tako i u zvaničnoj medicini nekih zemalja. Ovo je najmanje korišćen proizvod za razliku od drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelinji otrov proizvodi otrovna žlezda koja je u neposrednoj vezi sa žaočnim aparatom pčele radilice. Novo izležena pčela radilica ima malo otrova, ali sa starošću se ta količina povećava, do oko 0,4 mg kada je pčela stara 15 dana. Najviše otrova proizvode pčele posle 20 dana života. U slučaju da se ta rezerva iscrpe, pčela nema načina da je nadoknadi. Pčelinji otrov sadrži mravlju, sonu i ortofosfornu kiselinu, zatim sumpor, fosforno-kiseo magnezijum i dr.

Dejstvo pčelinjeg otrova na čovečiji organizam vrlo je složeno i uglavnom zavisi od doze otrova, mesta uboda, osobenosti organizma, a naročito od njegove individualne osetljivosti. Pčelinji otrov se različito manifestuje kod raznih osoba. Obično izaziva karakterističnu lokalnu reakciju koja se ispoljava u osećanju bola, pojavi crvenila i otoka.

Pčelinji otrov se koristi kao lekovito sredstvo za reumatična oboljenja. On se sakuplja na taj način što se zadak pčele pritiska na upijaćoj hartiji da bi pčela ispustila otrov. Ovaj otrov se u farmaciji dalje prerađuje i prodaje u obliku masti ili tečnosti pod raznim nazivima.

Žaoka

Svako živo biće raspolaže izvesnim organima zaštite. Kod mednih pčela takav organ zaštite i napada izgrađen je u vidu tanke zaštićene žaoke, koja se lako i brzo zabada u kožu životinje. U pčela radilica i u matici, na zadnjem kraju tela nalazi se aparat koji nazivamo žaočni, sastavljen od žaoke, dveju otrovnih žlezda i rezervoara za sakupljanje otrova. Veća otrovna žlezda je oblika trubice, na donjem krajnjem delu nalazi se prošireni rezervoar otrova, koji je nastavak žlezde. Rezervoar se otvara na osnovi žaoke, ovo omogućava otvaranje male otrovne žlezde.

Žaoka se sastoji od nekoliko delova, spojenih pokretljivim mišićima. U stanju mirovanja oni su skriveni u posebnoj komori, na donjem delu trbuha i zadnjeg dela. Oštri delovi žaoke sastavljeni su od triju tankih, na vrhovima veoma oštrih, štapića, to su tzv. saonice dva bodeža. Bodeži se nalaze pod saonicama i mogu da klize po njima. Između saonice i bodeža nalazi se smešten uzani kanal kojim otiče otrov iz rezervoara i male žlezde. Krajevi bodeža su nazubljeni, tako da sprečavaju povlačenje bodeža iz kože u koju se zabadaju.

U trenutku uboda pčela podvija zadnji kraj tela, brzo istura žaoku i zabada bodeže u kožu, istovremeno, iz rezervoara i male žlezde svojim sakupljanjem istiskuje otrov u kanal bodeža, kroz koji ovaj deo dospeva u ranicu, stvorenu bodežima. Bodeži sa zupcima jako se drže u koži tako da pčela, pri pokušaju da se oslobodi i odleti, ostavlja celu žaoku koja iz nje tom prilikom izvuče i otrovne žlezde, usled ovoga dolazi do smrtonosnog oštećenja unutrašnjih organa. Neposredno posle toga ugine. Međutim, zaostala žaoka u telu napadnutog nastavlja da se refleksno skuplja i prodire dublje. Radom svojih muskula i dalje cedi otrov u toku narednih nekoliko minuta, iz otvorene žlezde i rezervoara.

Da bismo sprečili veće izlivanje otrova potrebno je što pre posle uboda prstima ili pincetom uhvatiti žaoku i to što bliže koži i izvaditi je iz ranice. Delovanje otrova, koji je prodro u ranicu, može se umanjiti kvašenjem, odnosno trljanjem mešavinom amonijaka i alkohola, alkoholom ili jakom rakijom. Ukoliko je ubod namerno izazvan u cilju lečenja, žaoku treba ostaviti u koži 5-10 minuta da bi se sva količina otrova iz otrovnih žlezda izlila u kožu.

Proizvodnja pčelinjeg otrova

Da bi se pčelinji otrov dobio u čistom stanju primenjuje se nekoliko postupaka. Jedan od ovih zasniva se na tome, što se pojedina pčela hvata prstima leve ruke za grudi, a desnom, pincetom hvata ispružena žaoka, tada se pažljivo izvlači iz tela zajedno sa otrovnim žlezdama. Izvađena žaoka stavlja se na čisto satno staklo i iglama pod lupom rascepkaju se rezervoar i žlezde sa otrovom. Posle toga se iglama odbacuje rezervoar i ostacima otrovnih žlezda, a na staklu ostaje čista kap otrova. Kad se nastavlja i na isto staklo se dodaje otrov izvađen iz ostalih pčela. Sakupljeni otrov može se preneti u ampulu ili epruvetu i čuva u čistom stanju ili razblaži fiziološkim rastvorom i u istom čuva. Fiziološki rastvor pravi se od 9 g hemijski čiste kuhinjske soli (NaCl) u 1000 ml destilovane vode i steriliše se 10 minuta na 120°C. Otrov se može i osušiti na staklu pa, u slučaju potrebe, treba ga rastvoriti bilo u fiziološkom rastvoru ili destilovanoj vodi.

Drugi postupak sastoji se u tome, što se pčela natera da ispušta otrov u destilovanu vodu, fiziološki rastvor, biljno ili bademovo ulje. Za ovu svrhu u pogodan sud nalije se određena količina destilovane vode, fiziološkog rastvora ili pomenutog ulja, do gornjeg ruba grlića boce, grlo suda treba pokriti tankom poroznom gumom privezanom koncem oko grlića suda. Pčelu treba prihvatiti prstima ili pincetom, namestiti iznad površine gume i držati je tako, da isturena žaoka prilikom ispuštanja otrova ne dodiruje površinu gume. Na ovaj način u jednom se sudu može sakupiti otrov od velikog broja pčela.

Proizvodnja većih količina pčelinjeg otrova postala je moguća tek posle otrkića da pčele reaguju na slab udar električne struje ispuštajem kapljice otrova. U industriji naročitim postupkom, primenom električne struje, pčele otpuštaju otrov koji se sakuplja bilo upijanjem (sa sunđerom) ili na drugi način i koristi za preradu u farmaceutske preparate u određenim dozama, za primenu u medicini.

Danas nije nikakav problem konstruisati i napraviti aparat za proizvodnju pčelinjeg otrova. Ispušten otrov se skida sa staklene ploče pomoću žileta. Pčele od kojih se na ovaj način eksploatiše otrov skoro redovno prežive, ali zbog velike količine ispuštenog alarmnog feromona pčelinje društvo postaje nervozno i agresivno, pa se zbog toga aparat može koristiti u ograničenom vremenskom periodu i nikako gde u blizini ima ljudi i domaćih životinja.

Dakle, pčelinji otrov se ne deponuje izvan pčelinjeg tela već ostaje u rezervoaru otrovne žlezde pčele sve dok ona nije prinuđena da je u samoodbrani upotrebi. Pčela radilica se može prinuditi da izbaci otrov ne gubeći žaoku i deo unutrašnjih organa kao što se to događa kada ubode čoveka ili neku drugo toplokvrnu životinju.

Izvor: www.tehnologijahrane.rs

Jak prolećni mraz, a zatim dugotrajne letnje suše, pa i čest led, umanjili su rod oraha 35-40 odsto.

Zbog toga će ove godine domaćice ređe praviti kolače, ili će se okrenuti voćnim poslasticama.

Smanjen rod oraha neminovno je doveo do povećanja cene očišćenih oraha na srpskim pijacama, pa se tako ovih dana za kilogram traži 1.200 dinara. Za taj novac može se kupiti gotovo 2,5 kilograma svinjskog buta, ili nešto manje od dva kilograma junećeg. Na novosadskim pijacama cena kilograma oraha kreće se između 1.100 i 1.200 dinara, dok se na beogradskim ustalila na 1.100 dinara, što je gotovo 400-500 dinara više nego lane. 

Valja podsetiti na to da su lane orasi izuzetno dobro rodili, što je uticalo na to da im cena bude znatno niža nego ove godine. Iako su lešnici prethodnih godina uvek bili skuplji, i smatrali se luksuznijom robom od oraha, njihova cena ovih dana ostala je na nivou prošlogodišnje, pa se tako i u Novom Sadu i Beogradu mogu kupiti za 1.000 dinara kilogram. Ni cena badema nije promenjena u odnosu na prošlu godinu, i za kilogram se traži između 1.000 i 1.100 dinara. 

Inače, Srbija ima oko 1,9 milion stabala oraha, na površini od oko 4.800 hektara, a prosečan godišnji rod, po podacima Privredne komore Srbije, kreće se od 14.000 do 23.000 tona. 

Stručnjaci smatraju da to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se oni često i uvoze. U PKS-u objašnjavaju da naši poljoprivrednici nisu previše zainteresovani za proizvodnju oraha, pošto ta kultura zahteva veću investiciju i duži period eksploatacije do najvišeg roda, a i zavisi od vremenskih prilika. U isto vreme, u Srbiji je poslednjih godina izraženo interesovanje za gajenje lešnika, a jedan od razloga je i to što je on interesantan konditorskoj industriji i što pojedine velike svetske kompanije već organizuju otkup, pa čak i proizvodnju lešnika u našoj zemlji. 

Takođe, uvoz lešnika u Srbiju je veći od uvoza oraha, a postiže i višu cenu na tržištu, pa je otud interesantniji i proizvođačima. 

Stručnjaci tvrde da je pitanje isplativosti u proizvodnji oraha i lešnika direktno vezano za potrebe konditorske i pekarske industrije jer su to najveći kupci. Sigurno je da srpski orah i lešnik mogu biti konkurentni, a da je tako, potvrđuje i podatak da se poslednjih godina povećava broj hektara novih zasada širom Srbije. Tim pre što se procenjuje da evropskom tržištu trenutno nedostaje čak 100.000 tona lešnika i oraha. Među najvećim svetskim uvoznicima lešnika su Nemačka, Italija, Francuska, Švajcarska, dok je najveći proizvođač Turska, koja drži više od 70 odsto udela na svetskom tržištu, a drugoplasirana je Italija s deset odsto svetske proizvodnje. 

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a najveći proizvođači su SAD i Kina, zatim Iran, Ukrajina, Čile i Turska, dok su najveći uvoznici SAD, Nemačka, Japan i Koreja.

Cena meda u odnosu na prošlu godinu malo je viša. Za kilogram meda, u zavisnosti od toga koji je u pitanju, treba izdvojiti od 700 do 900 dinara, mada ima i pijaca na kojima se traži 1.000. Takve cene takođe su posledica vremenskih uslova koji su pratili cvetanje biljaka tokom cele godine. U isto vreme, kvalitet meda je ostao na zavidnom nivou. Hladna zima i kišni maj uticali su na cvetanje bagrema pa je ove godine kod pčelara manje čistog bagremovog meda te je on zato skuplji.

Izvor: www.b92.net

 

Broj gladnih u svetu ponovo raste 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3169-broj-gladnih-u-svetu-ponovo-raste

 

 

 

O aktuelnim temama iz domena pčelarstva, uzimljavanju pčelinjih zajednica i savetima za predstojeći zimski period, razgovarali smo sa Željkom Pavlovićem, iskusnim pčelarom iz Lazarevca. U novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar, možete pročitati opširnije. 

Kada sam davne 1995. godine, iz radoznalosti rado provodio vreme sa pčelarima, pomagao im prilikom seljenja društva na bagremove i suncokretove paše, izrade košnica i ceđenja meda, nisam ni sanjao da će mi to jednog dana biti hobi, i uz to dodatni vid zarade.

Neko davno reče, kada čovek nešto stvarno i iskreno želi, pre ili kasnije to i ostvari. Tako sam i ja, 2011. godine, kupio tri nove DB12 košnice. Nedavno nakon toga, na poklon sam dobio još osam, takođe DB12 košnica u odličnom stanju.

Danas u pčelinjaku imam oko 70 košnica. Uspešno proizvodim med i ostale pčelinje proizvode.

Suncokretova paša važna kako za pčele, tako i za pčelare.

 

Kojim tipom košnica pčelariti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3129-kojim-tipom-kosnica-pcelariti

 

Četvrtog oktobra otvoren je 43. sаjаm pčelаrstvа „Tаšmаjdаn 2017“, koji je orgаnizovalo Društvo pčelаrа Beogrаd, tradicionalno u sаrаdnji sа Sаvezom pčelаrskih orgаnizаcijа Srbije, а pod pokroviteljstvom Grаdа Beogrаdа.

U ime Sаvezа pčelаrskih orgаnizаcijа Srbije, kao izaslanik predsednika SPOS-a, prisutne je pozdrаvio Vlаstimir Spаsić, glаvni i odgovorni urednik „Srpskog pčelаrа“.

U obrаćаnju prisutnimа, zаmenik grаdonаčelnikа Beogrаdа Andrejа Mlаdenović, istаkаo je dа Grаd Beogrаd iz godine u godinu povećаvа budžet predviđen zа pomoć grаđаnimа koji se bаve tom grаnom poljoprivrede.

Tokom trajanja sajma, posetioci su mogli da probaju med i druge pčelinje proizvode, prisustvuju predavanjima na temu meda u ishrani, kvalitetu pčelinjih proizvoda, novitetima u pčelarstvu...

Danas, poslednjeg dana sajma, interesovanje za pčelinje proizvode nije ništa manje nego prvog dana.

Na štandu porodice Milić, našao se livadski i bagremov med, pčelinji vosak, saće u medu, matična mleč, propolis, polenov prah, kao i različiti preparati sa matičnim mlečom, propolisom u medu, polenovim prahom u medu, semenom bundeve u medu, kao i kandirano voće u medu. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao gospodin Vladan Milić, saće u medu je lek drevne narodne medicine. Voštani poklopčići i zaperci sa medom, žvakanjem blagotvorno deluju pri lečenju sinusa i astme. Koristi se u vidu obloga od čistog voska, ili u smeši sa propolisom i medom, dodaje naš sagovornik.

saće u medu

Na štandu porodice Vulinović, uz pomoć dugogodišnjeg iskustva i znanja o lekovitom bilju, našla se kolekcija proizvoda za negu i zaštitu lica i tela sa terapeutskim dejstvom. Razne kreme za lice sa propolisom, losioni od pčelinjeg voska, melemi od propolisa i polena, mleko za telo od meda i lekovitog bilja, predstavljaju ono najbolje iz prirode. Kako je za Agrobiznis magazin istakao gospodin Stojan Vulinović, preparati su potpuno prirodni i zdravstveno ispitani, sačinjeni od biljnih ekstrakata i pčelinjih proizvoda u hidrofilnoj osnovi. 

 

 

 

Priču o tome kako su nam Slovenci “ukrali” ajvar i zaštitili to ime u svetu, retki nisu čuli. Stvari su, ipak, kako objašnjavaju stručnjaci, po Srbiju mnogo bolje. Ajvar, kao takav, ne može da se zaštiti, jer je to generičko ime. Zaštićeno može da bude samo ime proizvoda sa geografskim poreklom, a to su, srećom, Leskovčani već uradili.

I pored toga što je ajvar “sačuvan”, ostaje gorak ukus u ustima, jer je Srbija, zasada, i pored toga što ima mnogo toga da pokaže, u svetu zaštitila samo tri proizvoda - leskovački ajvar, bermet iz Sremskih Karlovaca, i med sa Fruške gore. Elaborate za zaštitu geografskog porekla, ima, međutim, više od 50 proizvoda, ali tu prednost retko ko koristi.

Sad je vreme za ajvar

- U slučaju proizvoda kao što je ajvar, upravo mu poreklo garantuje kvalitet - jasan je Stevica Marković, iz Udruženja “Leskovački ajvar” koje je zaštitilo ovaj delikates, ali i iz Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda iz Srbije - “Original Srbija”, čiji su osnivači Udruženje “Futoški kupus”, Udruženje proizvođača “Leskovački ajvar”, Društvo pčelara “Jovan Živanović” iz Novog Sada, Opštinsko udruženje pčelara “Homolje” Žagubica i Udruženje proizvođača sjeničkog jagnjeta “Sjeničko jagnje”.

Ovim udruženjima, kako objašnjava Marković, cilj je upravo da zaštite i “brendiraju” ono najbolje što Srbija ima, i da to na najbolji mogući način predstave ne samo u našoj zemlji, već i u svetu.

- Da bi se dobio proizvod koji ima zaštitu, mora da se poštuje elaborat, a to znači da se rade analize, kao i da sve bude u legalnim tokovima, pa samim tim i proizvod mora da ima nešto višu cenu - jasan je Marković. - Sa druge strane, međutim, kada potrošač kupi proizvod sa poreklom, siguran je šta je kupio, a i koje je osnovno značenje domaćeg, jer nema aditiva, konzervansa, veštačke boje... Takve proizvode strogo kontrolišu sertifikacione kuće, a svi oni koji kupuju proizvode bez sertifikacije ne mogu biti sigurni šta kupuju.

Stručnjaci Instituta za prehrambene tehnologije, novosadske institucije koja je pomogla i podržala proces sertifikacije većine domaćih zaštićenih proizvoda, objašnjavaju kako je lista ovih proizvoda relativno kratka - ima ih samo 52.

Do drugog stepena zaštite, koji podrazumeva da određeni proizvođači dobiju pravo da nose oznaku porekla, objašnjavaju u Institutu, stiglo je samo desetak proizvoda, a samo tri proizvoda se plasiraju sa ovom oznakom.

U Pirotu sve miriše na ajvar

Pravo da se nosi ova oznaka, jasni su stručnjaci, ne znači da je posao završen. On je, kako kaže, tada tek na početku, jer su tada stvoreni uslovi da se započne kampanja propagiranja ovog proizvoda, kao tradicionalnog, i specifičnog za određeni kraj.

- Nažalost, i priča o sertifikaciji kod nas nije imala svoj kontinuitet, već smo imali uspone i padove uz veću ili manju podršku države, a ako se uzme u obzir da je to proces koji dugo traje, i da se u pravilu štite proizvodi koje proizvodi veći broj ljudi, jasno je koliko je truda potrebno da se oni udruže i da se to privede kraju - kažu na Institutu. - Bilo bi veoma korisno kada bi još veći broj proizvoda dobio ovakav stepen zaštite.

MOGU I "VELIKI"

U Hrvatskoj imamo primer kako su se tradicionalnoj proizvodnji, koja karakteriše proizvode sa geografskim poreklom, pridružili i veliki proizvođači.

- Baranjski kulen ima zaštićeno poreklo, i proizvode ga mali proizvođači - ističu upućeni. - Ovom poslu, takođe, pridružio se, poštujući tradicionalnu tehnologiju i veliki proizvođač - “Belje”, koji upravo na tom proizvodu želi da gradi svoj brend i nastup na svetskom tržištu.

KUPCI TRAŽE SPECIFIČNO

Italija, ukazuju stručnjaci, ima više od 1.000 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Za to imaju i te kako dobar razlog, jer je poznato da kupci, posebno oni sa bogatih tržišta, traže specifične proizvode, kvalitetne ali i sa nekim drugačijim, neobičnim karakteristikama.

Izvor: www.novosti.rs

Med sadrži vitamine A, D, C, E, K, B – grupe, mineralne soli, mikroelemente, kalcijum, magnezijum, jod , natrijum, kaliju, fosfor, cink… Bakar, kobalt i gvožđe u medu pogoduju lečenju anemije, a med sadrži još i amino kiseline, enzime i organske kiseline potrebne za izgradnju i funkcije organizma. Svakodnevna upotreba meda može pomoći čoveku da uspešnije održava dobro zdravlje, i produži svoj radni i stvaralački vek. Preporučuje se od 60 -100 grama za odrasle, a za decu do polovine ove količine na dnevnom nivou.

Živimo u svetu brze zarade, gde mnogi ne mare za kvalitet proizvoda koji prodaju, već im je bitno kako će što lakše doći do novca, uz manje truda i ulaganja. I kod prodavaca meda postoji identičan problem. Med nije baš jeftin proizvod, te je najbolje informisati se kako da unapred znate da li ste izdvojili novac za pravi, kvalitetan med.

Postoje vrlo laki, korisni i praktični saveti kako to da proverite:

1. Uzmite malo meda i protrljajte ga između kažiprsta i palca dok se ne raspadne. Čist med je dobar za kožu i nije lepljiv. Ako počne da se lepi, znači da ima šećera i veštačkih zaslađivača u njemu.

2. Stavite malo meda na papir ili maramicu. Čist i prirodan med sadrži do 20% vode, i neće probiti papir dugo vremena.

3. Pčele instinktivno grade košnice na drveću i među stenama, kako bi se zaštitile od mrava. Stavite malo meda kod mrava i videćete da neće dirati med, ako u njemu nema veštačkog šećera.

4. Malo meda promešajte sa žumancetom. Ako je med čist, kada izmešate žumance, izgledaće kao da je skuvano.

5. Jednu kašičicu meda stavite u punu čašu vode. Veštački med će se početi otapati, a čisti med će se zgrudvati i spustiti na dno.

6. Namažite med na parče hleba. Prirodni med će stvrdnuti hleb za nekoliko minuta, dok će veštački med navlažiti hleb zbog sadržaja vode.

7. Neposredno pre gutanja, pravi med će vam dati osećaj bockanja u ustima, što lažni med ne može postići.

8. Ako vam se med kristalizuje tokom vremena, to je dobar znak. Imitacija meda će ostati glatka kao sirup, bez obzira na to koliko dugo ga čuvate, dok će se pravi med kristalizovati.

9. Vrh šibice umočite u med i pokušajte zapaliti. Prirodni med neće smetati zapaljenju šibice. Lažni med ima vode, pa se šibica zato neće zapaliti.

10. Stavite u mikrotalasnu dve do tri kašičice meda. Zagrejte na visokoj temperaturi. Prirodni med će se brzo karamelizovat i neće postati penast. Lažni med će se teško karamelizovati i biće prepun mehurića.

Izvor: www.kurir.rs

 

Ima li zarade od meda? Kakav je medonosni potencijal naše zemlje? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3083-ima-li-zarade-od-meda

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30