Posle vrcanja tj. centrifugiranja meda, potrebno je obratiti posebnu pažnju o smeštaju i čuvanju meda. Prvo treba odabrati pravu posudu u koju se med smešta. Potrebno je da se posude mogu dobro zatvoriti i smestiti u suve prostorije, u kojima nema vlage. Posude za med, moraju biti čiste i bez ikakvih mirisa, a ako se radi o manjim količinama, najbolje je sipati ga u staklene, glazirane ili emajlirane posude.

Ako je emajlirana posuda oštećena, to mesto treba premazati vrelim voskom, kako ne bi došlo do oksidacije lima. Kod većih količina meda, koristi se limena burad, koja moraju biti od nerđajućeg lima ili glazirana. Zreo med, ako se ispravno čuva, može ostati nepromenjen godinama. Nektar cvetova, sokovi plodova i slatki sokovi, koje izlučuju insekti, sami po sebi nisu med, oni to postaju, tek pošto ih pčele prerade dodajući im ferment invertazu. Sam nektar u sebi sadrži od 28 % do 79 % vode i sve dok se sadržina vode u njemu ne smanji na oko 20%, to nije pravi zreo med. Takođe, veoma je bitno da količina vode u medu bude pod kontrolom.

Med ne treba vrcati nezreo, odnosno onaj koji u sebi sadrži više vode, nego što je dozvoljeno. Za merenje sadržaja vode u medu, koriste se posebne sprave, kao što su hidromer i refraktomer. Ako u medu ima više vode, nego što je normalno, a šećera u nedovoljnim količinama, u njemu se razmnožavaju kvasne gljivice, a šećer se raspada na ugljen dioksid i alkohol.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za jul mesec. 

Kako da razlikujete pravi od lažnog meda, možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2516-kako-da-razlikujete-pravi-od-laznog-meda

 

 

Specijalni ramovi sa senzorima za košnice, koji svaku košnicu pretvaraju u pametnu, a pčelarima daju mogućnost da prate stanje u njima i reaguju na svaki problem, proizvod je koji je kragujevačkim srednjoškolcima doneo prvo mesto na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija.

Specijalni ramovi sa senzorima za košnice, koji svaku košnicu pretvaraju u pametnu, a pčelarima daju mogućnost da prate stanje u njima i reaguju na svaki problem, proizvod je koji je kragujevačkim srednjoškolcima doneo prvo mesto na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija.

"Lego buzz", kako je objasnila Jovana Mališić, specijalizovana je za pravljenje ramova koji se ubacuju u košnice i daju pčelarima važne informacije o stanju pčela.

U ram je ubačen mali kompjuter sa kamerom, mikrofonom i senzorima za temperaturu i vlažnost, a preko interneta, povezan je sa određenom veb adresom.

Na tu adresu šalje informacije sa kamere, mikrofona i senzora, pa pčelar može da vidi sve podatke.

- Ima i 'livestream' sa ulaza u košnicu, gde mogu da primete pojedine parazite koji se vide na pčelamai ranije dijagostikuju neku bolest. Mogui da čuju rojenje, koje je baš glasno, kao i da vide da li su temperatura i vlažnost odgovarajuća - objasnila je Jovana za Tanjug.

Dodaje da će se potruditi da postignu što bolji rezultat u takmičenju sa mladim evropskim preduzetnicima.

Sama ideja da se posvete unapređenju pčelarstva, rodila se tako što su, svesni da su pčele važan deo ekosistema, čitali o tzv. poremećaju kolapsa kolonije, zbog koga he broj pčela znatno smanjen, pa su želeli da pokušaju da reše problem.

Pred polazak u Brisel, ministar Knežević nagradio ih je knjigama Ive Andrića "Znakovi pored puta", a svakome od njih napisao je ličnu posvetu.

Izvršni direkrtor organizacije Dostignuća mladih u Srbiji, koja 12 godina sprovodi sprovodi programe preduzetničkog obrazovnja u školama i programe finansijske pismenosti, Darko Rovčanin kaže da je da je važno da se i kod dece i kod roditelja promene principi razmišljanja kako bi preduzetništvo postalo jedno od najvaznijih tema za karirejni razvoj mladih.

- Želja nam je da do 2020. godine program bude dostupan u svim školama, da svaka ima treniranog profesora koji može ovakvu vrstu aktivnosti da sprovodi u školi - rekao je Rovčanin.

Takmičenje koje se ove godine održava u glavnom gradu Belgije sledeće godine biće održano u Srbiji.

Rovčanin ističe da je to prvi put da se evropsko takmičcenje najboljih učeničkih kompanija održava van Evropske unije.

- Posle nepunih 15 godina od osnivanja organizacije došli smo u situaciju da budemo organizatori takmičenja za 40 timova iz 40 zemalja što je divna prilika da pokažemo ko smo i šta sve možemo da uredimo - rekao je on.

Inače, obrazovni program Dostignuća mladih u Srbiji pruža učenicima priliku da kroz mnoštvo praktičnih aktivnosti uz podršku nastavnika - mentora steknu upravljačke i organizacione veštine, sposobnost timskog rada i saradnje kao i da ojačaju ambicije.

Program je deo Decenije preduzetništva, a Ministarstvo privrede ga je podržalo sa 8,3 miliona dinara.

Izvor: www.blic.rs

U prostorijama opštine Ivanjica, potpisani su ugovori za dodelu košnica sa pčelama za 14 korisnica, koje su učestvovale na Javnom pozivu lokalne samouprave. Cilj ovog projekta, za koji opština izdvojila million dinara, je započinjanje sopstvene delatnosti pripadnica nežnijeg pola u okviru pčelarstva. One su dobile po pet košnica sa rojevima pčela.

Pravo učešća imale su sve osobe ženskog pola sa teritorije opštine Ivanjica koje se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili su osigurane na obavezno socijalno osiguranje po osnovu koji ne proizilazi iz radnog odnosa i da nisu korisnice (starosne i poljoprivredne) penzije, izuzev lica koja pripadaju nekoj od ranjivih i marginalizovanih grupa.

Ugovore damama uručio je predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, koji je tom prilikom rekao:

Lokalna samouprava je prepoznala značaj razvoja poljoprivrede na teritoriji opštine Ivanjica i intezivno radi na paketu mera za njen podsticaj. Izdvajanje sredstava za kupovinu košnica i rojeva pčela koje će omogućiti ovde prisutnim pripadnicama nežnijeg pola da započnu sopstveni biznis, samo je jedan od koraka koje preduzimamo kako bismo podstakli razvoj poljoprivrede. Pčelarstvo je važan segment na tom putu a posebno me raduje što su ove mere podsticaja usmerene prema dama koje će, nadam se, razviti uspešan posao - istakao je Lazović.

Korisnice su obaveštene da moraju ispuniti uslov naveden konkursom i učlaniti se u Društvo pčelara, Ivanjica. Na taj način osnažiće organizaciju što će usloviti razvoj pčelarstva na teritoriji ove opštine.

Ana Bogosavljević je jedna od dobitnica košnica i pčela. Planira da razvije ozbiljan biznis.

Nisam ranije imala priliku da se bavim pčelarstvom, ali moj stric ima bogato iskustvo i očekujem njegovu podršku u samom startu. Nadam se da ću uspeti ozbiljno da unapredim ovaj posao, volim pčele i spremna sam da usavršim proizvodnju meda, ako bude išlo po planu, i za velika tržišta.

Snežana Marić je već imala priliku da radi sa pčelama i kaže da joj je davnašnja želja da oformi sopstveni pčelinjak i proizvodi med.

Bila sam u dodiru sa pčelama od malih nogu, znam kako izgleda kada se one roje, upoznata sam sa čitavim procesom i mnogo se radujem što sam dobila ove košnice. Zaista mi puno znači što ću nakon toliko vremena raditi ono što volim. Beskrajno hvala lokalnoj samoupravi jer nam je omogućila da započnemo i razvijemo sopstveni biznis.

Ivana Stevanović krenula je očevim stopama koji je godinama uzgajao pčele.

Mnogo nam znači ova donacija opštine Ivanjica, drago mi je da su prepoznali našu potrebu da radimo i razvijamo biznis, tako da su nam dali dobar vetar u leđa a mi sada treba da opravdamo poverenje i unapredimo proizvodnju.

Izvor: www.blic.rs

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti.

Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec.

Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

Ako pčelar nije u mogućnosti da pčele odseli na neku značajniju pašu, dužan je da im pomogne ako lokalna paša totalno podbaci - nužnim zlom zvanim šećer. Ali ne samo njim. Jer sam šećer ne čini dobro pčelama. On je energetska hrana i ništa više od toga. Ni med, laički gledano, nije mnogo bolji. Jer, sadržaj vitamina, minerala i drugih vanenergetskih materija je realno smešno nizak. Njegova prava vrednost zapravo leži u sastojcima koji se često ne mogu ni izmeriti, a imaju presudan uticaj na život pčela. To su razni biljni hormoni, enzimi… Oni ispoljavaju neverovatan bioefekat, tako što ubrzavaju razvoj društava (u odnosu na šećer), podižu fiziološki kvalitet pčela i slično.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina.

Fondacija za zaštitu pčela pokrenula je inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela u Srbiji. Najavljeno je da će se u narednom periodu razgovarati s predstavinicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije da bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao predlog o zaštiti pčela.

Po rečima Slobodana Čumića iz Društva pčelara Beograda, važno je da se pčele zaštite jer je protekla godina iz mnogo razloga bila loša, a pre svega su podbacili prinosi bagrema i suncokreta. U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se pomenuti zakon donese, pogotovo jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80 odsto.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo kaže da pčelari imaju velike gubitke zbog prekomernog korišćenja herbicida i insekticida.

– To pčelarima donosi velike nevolje jer preveliko korišćenje hemijskih sredstava koje koriste voćari i ratari, pogotovo kad su biljke u cvetanju, prouzorkuje trovanje pčela – kaže Vlačo. – Neretko se dešava da pčele takav nektar i polen donesu i skladište u košnicu pa u prolećnom razvoju društva pčele dođu u kontakt s tim medom, što dovodi do slabljenja zajednica i gubitaka.

Po njegovim rečima, potrebno je da se pri donošenju zakona o pčelama povede računa o tome da je neophodno da se poštuje procedura vezana za upotrebu hemijskih sredstava, da se to čini u meri u kojoj je propisano i da postoji i obaveza da se pčelari obaveste kada se biljke tretiraju da bi se košnice na vreme sklonile i pčele zaštitile.


Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak. Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250.000 tona godišnje, uveze još oko 200.000 tona, pokazuju podaci Evrostata.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015, ali da je srpski med veoma tražen.

– Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno, uglavnom u zemlje EU, kazao je sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS-u Nenad Budimirović. – Najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda jer ima dosta falsifikata.

Po njegovim rečima, neophodna je referentna laboratorija koja će kontrolistai med, a osim podsticajnih sredstava koje obezbeđuje država, potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla jer je to dodatna vrednost koja bi našim proizvođačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

Govoreći o kvalitetu meda, Vlačo ističe da je svaki prirodni med dobar, a da li je pravi zna se ako se kristališe, pošto se svaki pravi med kristališe, a vreme kristalizacije se razlikuje. Po njegovim rečima, da bi se povećala proizvodnja meda u Srbiji, potrebno je povećati površine pod pčelinjom pašom.

D. Mlađenović

Subvencija Ministarstva

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je visinu subvencija kojima podstiču proizvođače meda dodatno uvećalo 20 odsto. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje. Po podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65 odsto od kupovne vrednosti.

Izvor: www.naslovi.net

I bi Sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Veseli i razdragani mališani sa svojim roditeljima, drugog dana uživali su u tradicionalnom ambijentu Novosadskog sajma. Toga dana Sajam je bio najposećeniji. Raduje nas što su i naši čitaoci i posetioci, došli i do našeg štanda u hali 2. Hvala vam na ogromnom interesovanju i poverenju, koje ste nam ukazali. U ovom izdanju za sve one, koji nisu bili u mogućnosti da posete Sajam, donosimo interesantne detalje, koje smo za ovaj put probrali u mnoštvu događaja, koji su obeležili prethodni mesec.

Svakako preporučujemo i naše stalne rubrike, u kojima savetujemo voćare, kako se čuvaju plodovi jagode. Takođe, iz sveta nauke, donosimo informaciju da je tim stručnjaka proizveo kozu pauka. Neverovatna činjenica da je paučina u mleku, svakako će i kod nas pokrenuti različite polemike. Naša zemlja ima dovoljno površina pod pašnjacima. Ovakav vid ishrane goveda je dosta jeftiniji u poređenju sa drugim načinima proizvodnje stočne hrane. Osim što obezbeđuje dovoljne količine hrane, pašnjačka ishrana podmiruje sve zahteve, koje goveda imaju za hranljivim elementima.

Za naš časopis, eksluzivno govori i Nj.E. Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela koja je u Srbiju došla nakon Argentine, Francuske i Španije. Sa njom smo razgovoarali o dosadašnjim iskustvima, ali i mogućnostima saradnje. Naravno i ovaj put visoka predstavnica Izraela naglasila je da nema ništa od priznanja nezavisnosti Kosova*.

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec. Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

Kako je najavljeno, u narednom periodu razgovaraće sa predstavinicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kako bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao predlog o zaštiti pčela.

"U našoj Fondaciji postoji inicijativa da se donese zakon o zaštiti pčela i u narednom periodu ćemo raditi na tome. Važno je da se pčele zaštite jer, protekla godina je iz mnogo razloga bila loša, pre svega, podbacili su prinosi bagrema i suncokreta", kaže Slobodan Čumić iz Društva pčelara Beograda.


U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela, pogotovo, jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80 odsto.

Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak, objavio je mariborski list Večer.

Slovenački pčelari su, piše mariborski list Večer, uz podršku vlade, pre dve godine predložili proglašenje svetskog dana pčela, a prema procenama slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, UN bi tu odluku trebao da donesu krajem ove godine.



Veliki ekonomski potencijal, ne samo u poljoprivredi nego i u drugim granama kao što je turizam, ima i Srbija, ocenjuju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije i Ministarstvu poljoprivrede.

"Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je dodatno uvećalo visinu subvencija za 20 odsto kojima podstiču proizvođače meda. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.

Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250 hiljada tona godišnje, oni uvezu još oko 200 hiljada tona meda, pokazuju podaci evropske statistike.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015. godine, ali da je srpski med, veoma tražen.

"Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno uglavnom u zemlje Evropske unije", kaže sekretar Udruženja za stočarstvo PKS, Nenad Budimirović.



"Ono što je najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda jer ima dosta falsifikata", napominje on.

Kako kaže, neophodna je referentna laboratorija koja će kontrolistai med, a pored podsticajnih sredstava koje obezbedjuje država potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla, jer, ističe on, to je dodatna vrednost koja bi našim proizvodjačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65 odsto od kupovne vrednosti.

"Da bi gazdinstvo dobilo pomoć države mora biti registrovano u Registru poljoprivrednih gazdinstava te da poseduje minimum 20 košnica i, izmedju ostalog, da ima pedigre o poreklu matice izdato od strane odgajivačke organizacije", kažu u Ministarstvu.

Najviši ukupni iznos podsticaja, kažu, koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je tri miliona dinara.

U 2016. godini Srbija je izvezla 2.145 tona meda u ukupnoj vrednosti od 8,2 miliona evra, dok je u istom periodu uvezeno 26 tona meda, ukupne vrednosti od 167 hiljada evra, pokazuju podaci ministarstva. "Proizvodnja meda u toku 2016. godine je bila izuzetno loša zbog loših vremenskih uslova iako je Srbija veliki potencijal zbog dobre klime i biljne mase za proizvodnju pčela", kaže Budimirović. Najznačajnije izvozno tržište meda za našu zemlju su, prema podacima PKS, zemlje članice EU, Italija, Norveška i Nemačka, a pojedinačno, izvozi se u Švajcarsku i arapske zemlje.

 

Izvor: www.b92.net

Sigurno vam se bar jednom u životu dogodilo da se pređete i umesto pravog meda kupite veštački. 

Pčelar Živan Radaković iz Sremske Mitrovice objašnjava kako da prepoznate pravi med i da vas trgovci više nikad ne pređu. 

Najbolje je da kupite med koji se kristališe. To je siguran znak da je med pravi.

Drugi način je da zahvatite malo meda kašičicom ili čačkalicom i pustite da pada. Ukoliko se slaže, med je pravi, ukoliko pravi kao kapljice i koncentrične krugove, u pitanju je lažni med - objašnjava Radaković. 

 

Sledeći put kada budete kupovali med, poslušajte ovaj savet da ne biste "lažni" med plaćali kao pravi.

 

Izvor: www.srbijadanas.com

Grabež se javlja kada pčelinja društva nemaju u prirodi dovoljno hrane – nektara. Tada pčele u potrazi za bilo kakvim mirisom slatke hrane ulaze u ostave, skladišta, prostorije gde se spremaju džemovi i sokovi, i pokušavaju da se snabdeju. Grabež se javlja kod bolesnih i slabih pčelinjih društava, bez matice, kada je odbrana košnice veoma slaba.

Dosta je lakše sprečiti pojavu grabeži nego je suzbijati kada se pojavi. Preporučeno je u pčelinjaku držati samo jaka i zdrava društva, vršiti prihranu društva samo uveče, pri pregledu ne držati košnicu previše otvorenu, kao i da krovove, podnjače i medišta košnica moraju biti dobro spojeni.

Suzbijanje grabeži je najefikasnije u samom početku kada treba odmah suziti ulaz napadnute košnice, tako da mogu da ulaze samo po 2-3 pčele odjednom. Pored toga, poželjno je na ulaz napadnute košnice staviti seno ili krpu natopljenu naftom, kao i košnice skloniti u taman i hladan podrum u jakom napadu pčelinjeg društva, a na mesto njih staviti prazne košnice. Radi sprečavanja ponovne pojave grabeži, društva odseliti u područja gde ima paše.

Po rečima pčelara, maj je najzanimljiviji mesec, kako za njih, tako i za pčele. Tokom ovog meseca dolazi do cvetanja bagrema i formiranja novih zajednica pčela, koje su u ovom vremenskom periodu najproduktivnije. Preporučeno je sprečiti rojenje ukoliko je to moguće. To se može postići povećanjem prostora u košnici, dodavanjem praznih medišta (nastavaka). Društva treba približiti glavnoj bagremovoj paši, kako bi se postigli veći prinosi meda. Ne bi trebalo izlagati ih suncu u periodu od 11 do 15 časova. Tokom ovog meseca potrebno je organizovati pripreme za ceđenje meda i sakupljanje prvih rezultata vrednog rada.

 

              

 

Seobu pčela trebalo bi obaviti krajem maja i početkom juna meseca. Ukoliko dođe do toga da bagremova paša ne daje povoljne rezultate, neophodno je prihranjivati pčele i održavati kondiciju radi radnog raspoloženja. Početkom juna može se pristupiti vađenju i ceđenju meda. Neophodno je pripremiti društva za livadsku pašu. Zbog visokih dnevnih temperatura potrebno je obezbediti dobru ventilaciju u košnici i vodu na pčelinjaku. Proizvodnja matica za potrebe pčelinjaka može se izvršiti tokom pomenutog meseca. To se može postići kupovinom pčelinjih društava, kupovinom i proizvodnjom matica, kao i formiranjem novih rojeva u pčelinjaku.

 

                     

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31