Pčelari u mnogim krajevima Srbije počeli su da vrcaju bagremov med. Mi smo posetili Marka Markovića koji sa svojim kolegama Ilijom i Aleksandrom privodi kraju ovaj posao. Svi su se složili da je ovogodišnji bagremov med izuzetnog kvaliteta, gust i da ga ima obilato.

Marko je inače u pčelarstvu svega tri godine, a ima 17 godina. Za sada kaže ima 30 društava. Planira i dalje da se širi. Inače je učenik srednje škole gde se školuje za kuvara. Već sada odlazi da radi na veseljima. 

Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša. Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Porodica Marković ovih dana ima puno posla jer se bave stočarstvom i proizvodnjom jagoda. Jagoda je kažu ove godine slabije rodila i očekuju prinos manji za 30%.

 

Tokom naše posete Sjenici i okolini,  bili smo u gostima kod profesora Murata Baždarevića,  koji je poznat mnogima u ovom kraju kao direktor gimnazije i profesor geografije,  ali i pored toga on je za 25 godina koliko pčelari, postao najznačajniji pčelar sa 170 društava. Profesor Baždarević ima pčelinjake na tri lokacije. Prva je pored porodične kuće u Sjenici, za koji kaže da se nalazi tu kako bi održavao kondiciju i kontakt sa pčelama, ima i pčelinjake u selo Kijevce, koje se nalazi 17 km od   Sjenice i selo Sugubine, koje je udaljeno 15 km od varoši. Što se tiče pčelarenja u Sjenici, Murat misli da su uslovi surovi, klimatske prilike nepovoljne, vegetacioni period kratak, ali i pored toga, med koji se dobija je veoma kvalitetan, to je livadsko – šumski med,  naglašava gospodin Murat. U Kijevcima je velika površina pod četinarima, mada četinar ne luči nektar nego polen i medljiku koji su dobar osnov pčelama za spremanje meda.

Prema rečima iskusnog pčelara u sjeničkom kraju ima dosta pčelara, oko 150, ali registrovanih ima vrlo malo. “ U Udruženju ima svega 5 -6 članova, dok je pre 8 godina bilo 110 članova, koji su plaćali članarine. Iz Udruženja ulažu napore da ponovo privuku zainteresovane, jer perspektive ima,  samo je potrebno uključivanje i edukovanje mladih ljudi o pčelarstvu” dodjaje Baždarević.

Sa Muratom Baždarevićem izvršili smo kratak preged košnica, gde smo mogli da konstatujemo da je ova godina jedna od onih kada su pčele izuzetno dobro prezimile u Sjenici.

Pretpostavljam da je to zbog blage zime. Nisam imao nijedan gubitak do sada, a imam 170 društava. Dva društva koja su mi bile slabija sam spojio, pa su i one sada dobro” pojašnjava nam domaćin.  On nam je ovom prilikom istakao, da je iz razgovora sa drugim pčelarima, saznao  da su i oni veoma zadovoljni sa prezimljavanjem pčela.

Na naše pitanje koliko hrane se na ovom mestu ostavlja pčelama u zimskom peridu,ističe nam da je pošle jeseni ostavljeno oko 15 do 18 kg meda u košnicama za hranu.

 

Ova količina meda je potrebna jer je zima duga i hrana predstavlja važan faktor da li će pčele prezimiti ili neće. U proleće je neophodno davati ishranu,  jer ukoliko se ne bi pripomogle, na ovom području teško koja pčela bi ostala” objašnjava nam Murat Baždarevići, i dodaje da na ovom terenu  unosa proteklih dana uopšte nije bilo,  ali da se uskoro očekuje početak behara, jer je maslačak već zapupio. Ovde će pčele sletati i na bagrem, lekovito bilje i brojne druge vrste,  što mu daje poseban kvalitet. Očekuje se da će nakon tri godine praktično bez meda, ova godina biti medna i dobra,  tako da bude jedno dobro vrcanje. U Sjenici se med vrca samo jednom,  jer je klima značajno različita u odnosu na predele na nižoj nadmorskoj visini. Sezona cvetanja kasnije kreće i ne može se očekivati unos kao što se to dešava na nižim nadmorskim visinama. Cena meda je 10 evra, ali ga nema za prodaju zbog loše tri godine uzastopno.

 

 

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68% šećera u prahu i 32% invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiču maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

Bez seoba pčela na pašu nema visoke proizvodnje meda. Teško je naći mesto na kom bi se moglo pčelariti a da to ne podrazumeva da pčele tokom cele sezone imaju dobru pašu.

Ukoliko se pčelari odluče da sele svoje košnice, trebalo bi pre svega da izračunaju koliki se prihod od paše očekuje i koliki će biti troškovi seobe. Naravno, treba uzeti u obzir eventualne štetne posledice, nastale seobom, na pčelinje zajednice (na primer gnječenje i gušenje pčela, habanje košnica, lomljene saća), a treba uzeti u obzir i koliko će se to odraziti na korišćenje kasnijih paša. Na pašu se isplati seliti samo onda ako se postignu srazmerno ukupno veći prihodi od ukupno ostvarenih troškovova pri korišćenju konkretne paše, tj. ako seoba na tu pašu doprinese povećanju ukupne proizvodnje i dobiti pčelinjaka u toku godine. Ukoliko selidba, radna snaga, gubici i slično imaju istu vrednost koliko i dobijeni proizvodi na toj paši, onda nema ekonomske isplativosti za seobu pčela.

Na glavnu pčelinju pašu treba seliti samo jake i zdrave pčelinje zajednice jer se od slabih ne mogu očekivati viškovi meda za vrcanje, jer najčešće troškovi seobe premašuju dobit od izvrcanog meda. Seoba slabijih pčelinjih zajednica se vrši samo ukoliko na prethodnom mestu nema uopšte nadražajne paše, ili ako pak predstoji tretiranje terena pesticidima štetnim za pčele.

Pčelinje zajednice koje boluju od zaraznih bolesti odraslih pčela ili pčelinjih legla ne smeju se seliti. Selidba pčela u ovakvom stanju je zakonom zabranjena i pčelar je zakonski obavezan, pre nego što preseli svoje pčele, da pribavi uverenje o zdravstvenom stanju svojih pčela.

 

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68kg šećera u prahu i 32kg invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiče maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Agrobiznis magazin, u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu “AGROPRESS”, organizovao je za vikend ,,Sajam hrane i pića“.

Kao i na  prethodnim manifestacijama, tako i na ovoj naši izlagači su uspešno predstavili svoje proizvode,  a bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, raznovrsnih zimnica, slatkiša, veoma kvalitetnih vina i rakija, sireva i suvog mesa.

Ljubitelji slatkiša uživali su u ukusima domaćih kolača,  vanilica, štrudli, i ostalih poslastica. Za to su se pobrinule naše učesnice, vredne žene iz Novih Banovaca. Udruženje žena ,,Mimoza“. Udruženje ima 20 članica, ali Jasmina, Nevenka i Gordana, su najvrednije. Ove žene vredno rade na promociji svoga kraja. Vanilice su prodale za 15 minuta, kao i štrudle. Nisam odavno probala takve štrudle, moraće Jasmina da nam otkrije tajnu kako ih pravi u nekom od narednih izdanja.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je bila na štandovina gde se prodaju sirevi i suvo meso.

Sir sa belim Tartufima, sir – slani sa pršutom, sir sa pečenim susamom, sir sa orasima, sir sa peršunom, sir sa povrćem, sir punomasni, paprika u pavlaci, lisnati sir, rolovani sir, sir stari polumasni i punomasni, kajmak sa pavlakom, kajmak bez pavlake, neslan sir – od jedan dan, kuvani sir, kačkavalj, slane torte od sira/sa spanaćem, listinom, zeljem, čvarcima, sa suhomesnatim proizvodima po želji, švapski sir, sir „pljevaljski“ i „kolašinski“ po recepturi, sirevi sa sastojcima po želji naručilaca.

Veverkova tajna uspeha lezi u posebnom prirodnom postupku proizvodnje koji su  dve godine razvijali i koji svakodnevno usavršavaju.  Kako nam je istako Mirko Perić, ,,Veverkova jazbina“ se nalazi u selu Petka kod Požarevca.  Veverko sadrži 70% meda i 30% lešnika. Na ideju je došao, tako što mu je otac pčelar, i on želi da nastavi tradiciju. Imali smo priliku i da probamo,, Veverkov med“ i slobodno možemo reći prava poslastica, kako za decu tako i za odrasle.

Kao i na svakom sajmu najveća gužva je na štandu gde se prodaje suvo meso. Poljoprivredno gazdinstvo, ,, Đumić Surduk“ , iz Surduka. Milan nije imao vremena da sedne i da odmori. Kao nam je istakao, ovo mu je drugi put da svoje proizvode prodaje na sajmu i prezadovoljan  je.

Da ne zaboravimo i naše stalne sokove iz Gornjeg Milanovca, vina iz negotinske krajine, gazdinstvo ,, Draganov“, iz Zrenjanina, Stoleta iz Medveđe, koji je zabavljao kao i uvek izlagače i posetioce.

 

U sredu, 24. januara 2018. godine, na Međunarodnoj zelenoj nedelji koja se održava u Berlinu od 19. do 28, održano je start ap takmičenje u vezi hrane. Izabrani preduzetnici su predstavili svoj proizvod i ideje žiriju.

 

Prvu nagradu na ovom takmičenju osvojila je onlajn kompanija iz Minhena (https://nearbees.de/). Svojim sloganom ,,Pronađite med u komšiluku’’ privlači kako kupce, tako i proizvođače. Ova firma svojim sajtom spaja proizvođače meda širom Nemačke, sa potencijalnim kupcima. I obrnuto. Na njihovom sajtu proizvođači mogu oglasiti svoj proizvod i obratiti se direktno kupcima. Kupci, sa druge strane, mogu na sajtu nearbees.de da pronađu lokalne pčelare i time podstiču njihov hobi. Preko ovog sajta je omogućena i besplatna dostava. Predstavljene su i razne zanimljive mešavine od meda, kao na primer med pomešan sa raznim cvetovima i drugih biljnih sorti, proizvode poput adekvatnih činijica za med, poklon kartice i sl.

 

Drugo mesto na ovom takmičenju dodeljeno je skupu farmi pod imenom Bickus (https://www.bickus.de/) iz severnog Hesea, u zapadno-centralnoj Nemačkoj. Ovaj lanac farmi koje obrađuju meso kokoši koje više ne ležu jaja na odgovoran i organski način, umesto da ih ostave industriji. Njihovi proizvodi su organski pileće meso, kao i, uz pomoć kuvarice Urslue Heinzelman, organski sosevi kao prilog supama, salatama itd.

 

Konačno, treće mesto, žiri je dodelio firmi Hiddenseer Kutterfisch (https://www.hiddenseer-kutterfisch.de/), udruženju ribara iz Rugena koji pecaju svojim tradicionalnim udicama i opremom i samo onu ribu koja se može preraditi i servirati, što predstavlja održivo upravljanje u ribolovnim  područjima.

Da li ste znali da na planeti postoji čak 20000 vrsta pčela, ali da ih jedino nema na Antarktiku? Ipak najraspotrostranjenija vrsta plčele je Apisi Milifera koja je poreklom iz Afrike a u evrospke zemlje se doselilia pre nego sto je naselila Aziju, Australiju i Severnu ameriku.

U evropi ostoji nekoli vrsta pčela koje se razlikuju se po boji, građi tijela, ponašanju, sposobnosti prikupljanja nektara, i dr.

Nama je napoznatija Kranjska pčela (apis mellifica var. carnica Pollm) - ili siva pčela nju nazivamo još i "domaća pčela". Pripada grupi tamnih pčela. Njeno telo je crne boje i obraslo sivkastosrebrnastim dlačicama. Matica ove vrste leže oko 2000 jajašaca dnevno što nam govori da ima iuzetnu plodnost. Postoji više podvrsta ove pčele koje zovu alpska, panonska i sredozemna.

Italijanska pčela apis meliffica var. ligustica, je sa Apeninskog poluostrva žućkaste boje navikla na dugotrajne paše i blagu klimu. Italijanska pčela ima vrlo blagu ćud, slabo izražen nagon za rojenjem, snažan razvoj tijekom ljeta i jeseni te vrlo visoka plodnost matice. Ova pčela prezimljuje u jakim zajednicama i u tom period troši mnogo hrane. Za ovu vrstu karakteristično je da ima slabiji instinkt za sakupljanje propolisa i nektara, međutim ima odličnu sposobnost korišćenja slabijih paša.

Kavkaska pčela (apis mellifica var. caucasica) - preklom je sa Kavkaza te je tako i dobila ime. Na osonovu spoljašnjeg izgleda može se reći da liči na Kranjsku ali kod nje razligujemo sivu i žutu. Ovu vrstu karakteriše  odlična obrambena sposobnost prema uljezima. Sama pčela ima duže rilce i marljivi je radnik na svim pčelinjim pašama, ali je sklona grabeži. Njena značajna sposobnost je skupljanje propolisa.

Tamna evropska pčela (apis mellifica var. mellifica L.) – dominantna je u proizvodnji meda u Nemačkoj. Karakteriše je krupna  građe s tamno sivagotovo crna boja. Otporna je i prilagođena za duge i hladne zime. Zbog te osobine tova ova se vrsta pčela može naći u Severnoj i Južnoj Americikao i Sibiru. Otporna je na bolesti dok med unosi slabije od Talijanske i sive Kranjske pčele.

 

Pčela "melipona anthidioides" česta je u Brazilu. Ovo su male tropske pčele koje nemaju žalac. Obično se nastanjuju sa gnezdima u šupljem drveću sa jednom maticom, a saće grade vodoravno.

Patuljasta pčela (Apis florea F.), vodi poreklo iz Indije. Osobina ove vrste je da gradi jednostruko saće na otvorenom prostoru, obično na nekom stablu. Specifičnost kod njenog saća je u tome da ova pčela gradi ćelije raznih veličina za radiličko saće, trutovsko i matičnjake koji imaju oblik žira.

Divovska pčela (apis dorsata) izgrađuje jednostruko saće na kojem živi. Sve ćelije saća gradi jednake veličine, bez razlike za trutovsko, radiličko ili za matičnjake. Dubina ćelija saća divovske pčele je i do 34mm. Kod ovih pčela nema razlike u veličini između radilica i matica.  Radilice kod ove vrste su dvostruko veće nego kod kranjske pčele. Divovska pčela živi na otvorenom pa je prema tome prilagodila način života. Obrambeni mehanizmi kod ove pčele su posebno izraženi i odlično čuva svoje leglo.

Afrikanizirana pčela - kako bi se dobila medonosna pčela sposobna da i u tropskoj klimi sa puno vlage uspešno oprašuje floru i da pritom sakupi što veće količine meda Brazilska vlada finansirala je nastanak ove vrste pčela.

Solitarne pčele ili pčele samice za razliku od medonosnih pčela ne prikupljaju veće količine meda u svoje nastambe. One žive usamljenički život tako da svaka ženka gradi svoje gnezdo.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede intenzivno radi na sprečavanju problema trovanja pčela u Srbiji, istakli su predstavnici tog ministarstva i dodali da, po tom pitanju, dobro sarađuju sa Udruženjem pčelarskih organizacija Srbije.

Načelnik fitosanitarne inspekcije u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević je rekao da se ta saradnja zasniva na preventivnom rešavanju svih problema koji mogu da nastanu u toku godine.
 
"Mi već poslednjiih četiri, pet godina pred početak sezone dajemo obaveštenje držaocima bilja kako pravilno da koriste sredstva za zaštitu bilja i kako treba da se uspostavi dobra saradnja između voćara, ratara i pčelara jer svi imamo zajednički interes, a to je da imamo što više pčela kako bi se povećao prinos i poboljšala poljoprovredna proizvodnja", istakao je Milojević.
 
On je naglasio da svake godine ima sve manje pritužbi na rad poljoprivrednih proizvođača.
 
"U toku 2017. godine je bilo oko desetak prijava pčelara koje su uglavnom bile lokalnog karaktera gde je, zahvaljujući preventivnom delovanju fitosanitarne inspekcije, sprečeno da dođe do masovnog pomora pčela, što smo imali ranijih godina", naglasio je Milojević.
 
Načelnik odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Ivanović je, govoreći o radu te i i fitosanitarne inspekcije u slučajevima trovanja pčela, pojasnio da se izlazi na teren i da se uzorkuju uzorci uginulih pčela koje se potom šalju na laboratorijsku analizu.
 
"Iz našeg iskustva masovno uginuće pčela je uglavnom posledica trovanja, a ne zaraznih bolesti s obzirom na to da se takvi efekti uginuća, odnosno propadanja legla javljaju u dužem vremenskom periodu. Međutim, i takvu mogućnost treba isključiti i zaštititi okolne pčelinjake i iz tih razloga veterinar koji je nadležan za taj teren uzorkuje uzorak na propisan način i šalje u laboratoriju koja je zakonom određena za utvrđivanje zaraznih bolesti", pojasnio je Ivanović.
 
On je istakao da u Srbiji još uvek ne postoji katastar pčelinje paše koji bi, kako kaže, mogućnost trovanja pčela sveo na minimum s obzirom na to da bi se u svakom trenutku znalo gde se koji pčelinjak nalazi.
 
Predsednik Odbora za zaštitu pčela SPOS-a Miloš Bogdanović je, sumirajući rezultate u 2017. godini, rekao da je tokom cele sezone bilo problema sa tretiranjem krpelja i komaraca iz vazduha.
 
"Na početku sezone, krajem aprila, bilo je prijavljeno tretiranje krpelja na teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora i teritoriji Apatina preparatom čija je aktivna materija lambda - cihalotrin vrlo toksična za pčele", dodao je on.
 
Koordinator stručne službe SPOS-a Radivoje Ranković je, govoreći o katastru pčelinjih paša, rekao da je SPOS pre dva meseca osnovao komisiju koja se bavi tom tematikom i uopšte problemom paša koji je zadesio pogotovo istočnu Srbiju.
 
Izvor: www.021.rs
 

Praktični saveti: Umnožavanje pčelinjih zajednica

 

Potrošačima u Srbiji uglavnom je nepoznat kvalitet namirnica koje kupuju u radnjama ili jedu u restoranima. Cena nije uvek merilo kvaliteta proizvoda.

Namirnice koje se najčešće lažiraju na srpskom tržištu, pokazuju podaci udruženja potrošača, ali i Ministarstva poljoprivrede, su rakija, vino i med.

Dodavanje u med šećera ili glukozno-fruktoznog sirupa, koji se pravi od kukuruza, kao i proizvodnja rakija od sirovina koje nemaju nikakve veze sa onim što piše na etiketi, među najčešćim su prevarama, navode u Ministarstvu poljoprivrede. Tako nesavesni proizvođači varaju potrošače koji misle da kupuju prirodni med, šljivovicu ili dunjevaču, a zapravo pazare kukuruzni sirup ili rakiju od repe i krompira. Time u nezavidan položaj dovode i proizvođače koji se pridržavaju propisa i stvaraju im nelojalnu konkurenciju.

- Poljoprivredna inspekcija nailazila je i na proizvođače rakija koji pod nazivom voćna rakija prodaju proizvode u koje dodaju i sirovinu koja nije poreklom iz voća - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Tako su nadležne inspekcije prošle godine utvrdile da od 32 ispitana uzorka rakije čak 19 ne zadovoljavaju kriterijume kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Prema podacima za 2017, zabeležena su tri proizvođača koji su proizvodili voćne rakije čije poreklo sirovine nije u potpunosti od voća.

- Neispravnost kvaliteta se skoro udvostručila, dok se poreklo alkohola koji nije iz voća uporno ne smanjuje uprkos tome što inspekcije sprovode edukaciju proizvođača i uprkos novim zakonskim rešenjima - kažu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da kvalitetne voćne rakije moraju biti odgovarajuće jačine, bistrine i prepoznatljive arome voća, a da dodavanje veštačkih aroma nije dozvoljeno.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da je šokantno što se u Srbiji, zemlji šljive, falsifikuje i šljivovica.

- To je poražavajuće. Imali smo ispitivanja prirodnih rakija gde je ustanovljeno da dunju ili kajsiju ima samo u tragovima, a poreklo alkohola je od krompira ili repe. Zato mora da bude uveden stalan sistemski nadzor i država mora da izdvoji više novca za ispitivanje kvaliteta namirnica - kaže Nikolić.

Kada se radi o kvalitetu vina, od 30 vrsta ispitivanih prošle godine, utvrđeno je da šest nije ispravno.

Zoran Nikolić kaže da se možda najadekvatniji komentar na ovu temu mogao čuti na jednom stručnom skupu o zaštiti geografskog porekla proizvoda, a to je da se "u Srbiji vino pravi i od grožđa".

- Ova šala nam sve kazuje. Niko od nas ne može sa sigurnošću da kaže da li je ijedan proizvod zaista onakav kakav treba da bude. Nismo iznenađeni podacima da se u našoj zemlji najčešće mogu naći lažirano vino, rakija i med - ističe Nikolić.

On dodaje da Ministarstvo poljoprivrede bukvalno svakog meseca treba da radi analize kvaliteta proizvoda.

- I to direktno iz marketa, bez najave. Ako se to radi stalno, šalje se poruka proizvođačima da se ne mogu igrati sa potrošačima - zaključuje Nikolić.

Krivično delo

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je "lažiranje" hrane, odnosno njenog porekla, pojava koja je u svetu i EU poznata pod terminom "food fraud" (prevare u hrani). "Lažiranje hrane ili prevare u hrani je definisano Zakonom o zaštiti potrošača kao nepoštena poslovna praksa i obmanjujuće poslovanje. S druge strane, Krivični zakon prepoznaje krivično delo prevare u koji svakako spadaju i dela iz prevara u hrani", naglašavaju u Ministarstvu.

 
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31