Da li ste znali da na planeti postoji čak 20000 vrsta pčela, ali da ih jedino nema na Antarktiku? Ipak najraspotrostranjenija vrsta plčele je Apisi Milifera koja je poreklom iz Afrike a u evrospke zemlje se doselilia pre nego sto je naselila Aziju, Australiju i Severnu ameriku.

U evropi ostoji nekoli vrsta pčela koje se razlikuju se po boji, građi tijela, ponašanju, sposobnosti prikupljanja nektara, i dr.

Nama je napoznatija Kranjska pčela (apis mellifica var. carnica Pollm) - ili siva pčela nju nazivamo još i "domaća pčela". Pripada grupi tamnih pčela. Njeno telo je crne boje i obraslo sivkastosrebrnastim dlačicama. Matica ove vrste leže oko 2000 jajašaca dnevno što nam govori da ima iuzetnu plodnost. Postoji više podvrsta ove pčele koje zovu alpska, panonska i sredozemna.

Italijanska pčela apis meliffica var. ligustica, je sa Apeninskog poluostrva žućkaste boje navikla na dugotrajne paše i blagu klimu. Italijanska pčela ima vrlo blagu ćud, slabo izražen nagon za rojenjem, snažan razvoj tijekom ljeta i jeseni te vrlo visoka plodnost matice. Ova pčela prezimljuje u jakim zajednicama i u tom period troši mnogo hrane. Za ovu vrstu karakteristično je da ima slabiji instinkt za sakupljanje propolisa i nektara, međutim ima odličnu sposobnost korišćenja slabijih paša.

Kavkaska pčela (apis mellifica var. caucasica) - preklom je sa Kavkaza te je tako i dobila ime. Na osonovu spoljašnjeg izgleda može se reći da liči na Kranjsku ali kod nje razligujemo sivu i žutu. Ovu vrstu karakteriše  odlična obrambena sposobnost prema uljezima. Sama pčela ima duže rilce i marljivi je radnik na svim pčelinjim pašama, ali je sklona grabeži. Njena značajna sposobnost je skupljanje propolisa.

Tamna evropska pčela (apis mellifica var. mellifica L.) – dominantna je u proizvodnji meda u Nemačkoj. Karakteriše je krupna  građe s tamno sivagotovo crna boja. Otporna je i prilagođena za duge i hladne zime. Zbog te osobine tova ova se vrsta pčela može naći u Severnoj i Južnoj Americikao i Sibiru. Otporna je na bolesti dok med unosi slabije od Talijanske i sive Kranjske pčele.

 

Pčela "melipona anthidioides" česta je u Brazilu. Ovo su male tropske pčele koje nemaju žalac. Obično se nastanjuju sa gnezdima u šupljem drveću sa jednom maticom, a saće grade vodoravno.

Patuljasta pčela (Apis florea F.), vodi poreklo iz Indije. Osobina ove vrste je da gradi jednostruko saće na otvorenom prostoru, obično na nekom stablu. Specifičnost kod njenog saća je u tome da ova pčela gradi ćelije raznih veličina za radiličko saće, trutovsko i matičnjake koji imaju oblik žira.

Divovska pčela (apis dorsata) izgrađuje jednostruko saće na kojem živi. Sve ćelije saća gradi jednake veličine, bez razlike za trutovsko, radiličko ili za matičnjake. Dubina ćelija saća divovske pčele je i do 34mm. Kod ovih pčela nema razlike u veličini između radilica i matica.  Radilice kod ove vrste su dvostruko veće nego kod kranjske pčele. Divovska pčela živi na otvorenom pa je prema tome prilagodila način života. Obrambeni mehanizmi kod ove pčele su posebno izraženi i odlično čuva svoje leglo.

Afrikanizirana pčela - kako bi se dobila medonosna pčela sposobna da i u tropskoj klimi sa puno vlage uspešno oprašuje floru i da pritom sakupi što veće količine meda Brazilska vlada finansirala je nastanak ove vrste pčela.

Solitarne pčele ili pčele samice za razliku od medonosnih pčela ne prikupljaju veće količine meda u svoje nastambe. One žive usamljenički život tako da svaka ženka gradi svoje gnezdo.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede intenzivno radi na sprečavanju problema trovanja pčela u Srbiji, istakli su predstavnici tog ministarstva i dodali da, po tom pitanju, dobro sarađuju sa Udruženjem pčelarskih organizacija Srbije.

Načelnik fitosanitarne inspekcije u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević je rekao da se ta saradnja zasniva na preventivnom rešavanju svih problema koji mogu da nastanu u toku godine.
 
"Mi već poslednjiih četiri, pet godina pred početak sezone dajemo obaveštenje držaocima bilja kako pravilno da koriste sredstva za zaštitu bilja i kako treba da se uspostavi dobra saradnja između voćara, ratara i pčelara jer svi imamo zajednički interes, a to je da imamo što više pčela kako bi se povećao prinos i poboljšala poljoprovredna proizvodnja", istakao je Milojević.
 
On je naglasio da svake godine ima sve manje pritužbi na rad poljoprivrednih proizvođača.
 
"U toku 2017. godine je bilo oko desetak prijava pčelara koje su uglavnom bile lokalnog karaktera gde je, zahvaljujući preventivnom delovanju fitosanitarne inspekcije, sprečeno da dođe do masovnog pomora pčela, što smo imali ranijih godina", naglasio je Milojević.
 
Načelnik odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Ivanović je, govoreći o radu te i i fitosanitarne inspekcije u slučajevima trovanja pčela, pojasnio da se izlazi na teren i da se uzorkuju uzorci uginulih pčela koje se potom šalju na laboratorijsku analizu.
 
"Iz našeg iskustva masovno uginuće pčela je uglavnom posledica trovanja, a ne zaraznih bolesti s obzirom na to da se takvi efekti uginuća, odnosno propadanja legla javljaju u dužem vremenskom periodu. Međutim, i takvu mogućnost treba isključiti i zaštititi okolne pčelinjake i iz tih razloga veterinar koji je nadležan za taj teren uzorkuje uzorak na propisan način i šalje u laboratoriju koja je zakonom određena za utvrđivanje zaraznih bolesti", pojasnio je Ivanović.
 
On je istakao da u Srbiji još uvek ne postoji katastar pčelinje paše koji bi, kako kaže, mogućnost trovanja pčela sveo na minimum s obzirom na to da bi se u svakom trenutku znalo gde se koji pčelinjak nalazi.
 
Predsednik Odbora za zaštitu pčela SPOS-a Miloš Bogdanović je, sumirajući rezultate u 2017. godini, rekao da je tokom cele sezone bilo problema sa tretiranjem krpelja i komaraca iz vazduha.
 
"Na početku sezone, krajem aprila, bilo je prijavljeno tretiranje krpelja na teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora i teritoriji Apatina preparatom čija je aktivna materija lambda - cihalotrin vrlo toksična za pčele", dodao je on.
 
Koordinator stručne službe SPOS-a Radivoje Ranković je, govoreći o katastru pčelinjih paša, rekao da je SPOS pre dva meseca osnovao komisiju koja se bavi tom tematikom i uopšte problemom paša koji je zadesio pogotovo istočnu Srbiju.
 
Izvor: www.021.rs
 

Praktični saveti: Umnožavanje pčelinjih zajednica

 

Potrošačima u Srbiji uglavnom je nepoznat kvalitet namirnica koje kupuju u radnjama ili jedu u restoranima. Cena nije uvek merilo kvaliteta proizvoda.

Namirnice koje se najčešće lažiraju na srpskom tržištu, pokazuju podaci udruženja potrošača, ali i Ministarstva poljoprivrede, su rakija, vino i med.

Dodavanje u med šećera ili glukozno-fruktoznog sirupa, koji se pravi od kukuruza, kao i proizvodnja rakija od sirovina koje nemaju nikakve veze sa onim što piše na etiketi, među najčešćim su prevarama, navode u Ministarstvu poljoprivrede. Tako nesavesni proizvođači varaju potrošače koji misle da kupuju prirodni med, šljivovicu ili dunjevaču, a zapravo pazare kukuruzni sirup ili rakiju od repe i krompira. Time u nezavidan položaj dovode i proizvođače koji se pridržavaju propisa i stvaraju im nelojalnu konkurenciju.

- Poljoprivredna inspekcija nailazila je i na proizvođače rakija koji pod nazivom voćna rakija prodaju proizvode u koje dodaju i sirovinu koja nije poreklom iz voća - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Tako su nadležne inspekcije prošle godine utvrdile da od 32 ispitana uzorka rakije čak 19 ne zadovoljavaju kriterijume kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Prema podacima za 2017, zabeležena su tri proizvođača koji su proizvodili voćne rakije čije poreklo sirovine nije u potpunosti od voća.

- Neispravnost kvaliteta se skoro udvostručila, dok se poreklo alkohola koji nije iz voća uporno ne smanjuje uprkos tome što inspekcije sprovode edukaciju proizvođača i uprkos novim zakonskim rešenjima - kažu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da kvalitetne voćne rakije moraju biti odgovarajuće jačine, bistrine i prepoznatljive arome voća, a da dodavanje veštačkih aroma nije dozvoljeno.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da je šokantno što se u Srbiji, zemlji šljive, falsifikuje i šljivovica.

- To je poražavajuće. Imali smo ispitivanja prirodnih rakija gde je ustanovljeno da dunju ili kajsiju ima samo u tragovima, a poreklo alkohola je od krompira ili repe. Zato mora da bude uveden stalan sistemski nadzor i država mora da izdvoji više novca za ispitivanje kvaliteta namirnica - kaže Nikolić.

Kada se radi o kvalitetu vina, od 30 vrsta ispitivanih prošle godine, utvrđeno je da šest nije ispravno.

Zoran Nikolić kaže da se možda najadekvatniji komentar na ovu temu mogao čuti na jednom stručnom skupu o zaštiti geografskog porekla proizvoda, a to je da se "u Srbiji vino pravi i od grožđa".

- Ova šala nam sve kazuje. Niko od nas ne može sa sigurnošću da kaže da li je ijedan proizvod zaista onakav kakav treba da bude. Nismo iznenađeni podacima da se u našoj zemlji najčešće mogu naći lažirano vino, rakija i med - ističe Nikolić.

On dodaje da Ministarstvo poljoprivrede bukvalno svakog meseca treba da radi analize kvaliteta proizvoda.

- I to direktno iz marketa, bez najave. Ako se to radi stalno, šalje se poruka proizvođačima da se ne mogu igrati sa potrošačima - zaključuje Nikolić.

Krivično delo

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je "lažiranje" hrane, odnosno njenog porekla, pojava koja je u svetu i EU poznata pod terminom "food fraud" (prevare u hrani). "Lažiranje hrane ili prevare u hrani je definisano Zakonom o zaštiti potrošača kao nepoštena poslovna praksa i obmanjujuće poslovanje. S druge strane, Krivični zakon prepoznaje krivično delo prevare u koji svakako spadaju i dela iz prevara u hrani", naglašavaju u Ministarstvu.

 
 

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, treba da uradite sledeće:

1. Ako je to matica u punoj nosivosti, ona će zbog težine u najvećem broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate, primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.

2. Ako je matica mlada i od skoro u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa postupite na sledeći način:

- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90 % slučajeva sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.

- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

SPOS je došao do saznanja koja su uslovila postavljanje sumnje da se našim konditorima pokušava da isporuči neispravan med za izradu konditorskih proizvoda. Sumnju smo preneli ministru poljoprivrede koji je odmah poslao inspekciju na teren i utvrđeno je da je firma AZA d.o.o. iz Starih Ledinaca pokušala da isporuči kompaniji Bambi neispravan med, u kome je, između ostalog, nađeno neverovatnih čak 17,3% maltoze, što se nikada i ni na koji način ne može naći u prirodnom medu, dok je sadržaj glukoze i fruktoze bio poremećen i nesvojstven medu. SPOS je shodno Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, zatražio sve podatke o ovom slučaju od Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede radi javnog objavljivanja tih podataka, i dobio ih, te ih sada činimo dostupnim svim građanima.

Naime, po prijavi SPOS-a inspekcija je sačekala isporuku meda firme AZA doo iz Starih Ledinaca koncernu Bambi u Požarevcu, i kontrola je obavljena 2. i 3. oktobra 2017. godine. Med je uzorkovan, a inspektor je zabranio promet 9.024 kg meda iz te isporuke, do pristizanja rezultata analize. 

Analiza meda je urađena u SP Laboratoriji AD Bečej. 

Sadržaj glukoze je iznosio 32,6 grama, a fruktoze 18,6 grama, što je ukupno svega 51,2 g na 100 g meda, umesto minimalnih 60 g shodno Pravilniku. 

Interesantno je da je u medu nađena maltoza u količini od 17,3 grama na 100 g meda, što se nikada i ni na koji način ne može naći u prirodnom medu, obično se kreće oko 1,5 g. 

Aktivnost dijastaze je bila svega 5,97, a minimum je 8 po Pravilniku. 

Nakon pristizanja rezultata analize, inspektor 18. oktobra 2017. godine donosi rešenje i nalaže vraćanje kontigenta meda dobavljaču, firmi AZA doo Stari Ledinci. 

AZA doo Stari Ledinci, shodno dokumentima dostavljenim SPOS-u od strane Uprave za veterinu, donosi „Informaciju o povlačenju proizvoda“, tj. meda lota 166, sa napomenom „Lot 166 biće vraćen u AZA d.o.o. i odlučiće se dalje“.

Direktor proizvodnje AZA d.o.o. 8. novembra 2017. godine u „Izveštaju o neusaglašenosti“ piše, između ostalog, sledeće: „Cvetni med Lot 166 koji je vraćen u AZA doo biće korišćen za proizvodnju rakije od med“

Da će taj med koristiti za pečenje rakije – medovače, vlasnik firme AZA d.o.o. izjavio je veterinarskom inspektoru i prilikom vanredne inspekcijske kontrole 7. novembra 2017. godine. 

Javnost zanima šta se dalje dogodilo sa tim vraćenim medom i tražimo od firme AZA, u interesu javnosti, da se javno izjasni šta je učinjeno sa medom, da li je zaista iskorišćen za proizvodnju rakije medovače. Jer, mi smo mislili da se rakija medovača proizvodi od pčelinjeg meda, a pošto mi u SPOS-u, kao i mnogi stručnjaci za med koje smo konsultovali, nismo nikada čuli da se u pčelinjem medu može naći 17,3% maltoze, onda postoji više nego osnovana sumnja da se ovde ne radi samo o neispravnom medu, već o medu u koji je dodata maltoza, jer je pčele sigurno nisu mogle uneti u med u toj ogromnoj količini. Posebno zabrinjava zapisnik inspektora od 7. novembra 2017. godine u kome inspektor donosi rešenje da firma AZA d.o.o. dostavi inspektoru dokaz o utrošku meda za proizvodnju rakije (isti inspektor 17. novembra donosi Službenu belešku da je lično prisustvovao prebacivanju tog meda u objekat za proizvodnju rakije)! U tom zapisniku je veterinarski inspektor napisao da se telefonski konsultovao sa poljoprivrednom inspektorkom Ivankom Popov (ako smo dobro pročitali rukopis) i da je ona dozvolila preradu tog meda na taj način. Jer, pretvaranje pčelinjeg meda u rakiju ne bi bilo sporno čak i ako ima poremećen nivo dijastaze na primer, ali itekako se pitamo i pitamo celu srpsku javnost, može li se zakonski praviti rakija od nečega što očito ne može biti med? Koliko je nama poznato, proizvodnja rakije od glukozno fruktoznog sirupa je zabranjena? Ako nije, neka nas neko ispravi, ali mi ne vidimo razliku između dodavanja šećera od šećerne repe ili sirupa od kukuruza kljuku od kog će se peći rakija. Jer, sama firma AZA d.o.o. u svojim gore navedenim dokumentima navodi sledeće: „Takođe se Medenko više neće držati u buradima u kojima se isporučuje med za Bambi, da ne bi došlo do zamena ambalaže“, kao i „Takođe će se skladištiti u drugi deo magacina, da ne bi dolazio u kontakt sa gotovom robom za Bambi“. Logički pretpostavljamo da to znači da je firma AZA d.o.o. zaključila da je došlo do zamene ambalaže prilikom isporuke meda za Bambi i teške greške u sprovođenju HACCP-a? Voleli bismo da dobijemo izjašnjenje firme AZA d.o.o. po tom pitanju, te potvrdu ili demantovanje naše logične pretpostavke i kompletno objašnjenje šta se desilo sa tim medom i da li je zaista pretvoren u rakiju medovaču kako su izjavili inspekciji. Jer ako je tako, kako je onda taj med koji u sebi sadrži glukozno-fruktozni sirup (što Medenko jeste, kao proizvod od meda i glukozno-fruktoznog sirupa), mogao da se koristi za pečenje rakije MEDOVAČE, kad nije čist pčelinji med, već sadrži ogroman procenat glukozno-fruktoznog sirupa? 

Obratićemo se i Ministarstvu poljoprivrede sa ovim pitanjima, jer ako smo u pravu, i ako rakija medovača ne može da se pravi i od glukozno-fruktoznog sirupa, već VALJDA isključivo od meda, onda bi nadležni inspektor koji je dozvolio takvu preradu morao da odgovara za ozakonjenje pravljenja lažno deklarisanog proizvoda – medovače, od nečega što NIJE čist med po priznanju same firme AZA d.o.o. 

Žao nam je što je koncern Bambi bez sopstvene krivice uvučen u ovu aferu, ali nadamo se da će im ovo iskustvo pomoći da još kvalitetnije kontrolišu kvalitet meda koji im dobavljači isporučuju, a preporučujemo im da u ugovoru sa dobavljačima stave visoke kaznene klauzule kako bi time iz glave dobavljača izbili ma i pomisao da im isporuče neispravan med. SPOS i Bambiju i svim drugim konditorima stoji na raspolaganju za sve dalje konsultacije da se slične stvari ne ponavljaju. Konditorima se zahvaljujemo što koriste med u svojim proizvodima na radost potrošača, i pozivamo ih da i dalje šire lepezu proizvoda sa medom kao sastojkom. 

SPOS se najsrdačnije zahvaljuje ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću na velikoj želji da se Srbija konačno reši neispravnog meda, kao i na brzom reagovanju i slanju inspekcije na teren u ovom konkretnom slučaju. Drago nam je što je konačno za ministra postavljen čovek koji maksimalno odgovorno radi svoj posao, i pravi revolucionarne pomake u borbi protiv neispravnog meda na tržištu, o čemu će tek biti reči narednih dana. 

 

Izvor: spos.info

 

Lažni med u EU

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3228-lazni-med-u-eu

 

U decembru, prvom mesecu zime u kontinentalnom klimatskom području, pčelinja društva su već oformila zimsko klube. Priroda se postarala da se pčelinje klube formira neposredno ispod medne kape u plodištu. U područjima koja su nešto hladnija, moguće su i obilne snežne padavine. To ne treba da brine pčelara jer to pčelama odgovara.

Bitno je da pčelar češće obilazi svoj pčelinjak. Jedan od razloga za to su brojne štetočine kojima odgovara ova klimatska situacija. Kontrola postavljenih češljeva na letima košnice je rutina pri svakoj poseti pčelinjaka u decembru. Stalno provetravati postolja na kojima su košnice, kao i njihovu stabilnost. Sve to proveravati, kako ne bi zbog čestih padavina tlo propalo.

Pčelari koji očekuju profit od pčelarstva neće propustiti da izvrše vizuelan pregled pčela. Na taj način se pčele ne uznemiravaju. Posmatra se opšte stanje košnica sa osvrtom na poletaljku. Prati se izlet pčela. U dobrom su stanju one koje izleću iz svoje košnice kao iz „puške“. Za izradu nove opreme i stručno usavršavanje, decembar je jedan od najpogodnijih meseci, jer ima najmanje posla na pčelinjaku.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Savetujemo kako da koristite lekove u pčelarstvu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3346-savetujemo-kako-da-koristite-lekove-u-pcelarstvu

 

Kako svi lekovi moraju biti registrovani u Agenciji za lekove po važećem zakonu tako moraju biti i lekovi koji se koriste u pčelarstvu. Lekovi koje koristimo u pčelarstvu delimo na: registrovane za upotrebu u pčelarstvu, registrovane za upotrebu u veterini ne u pčelarstvu (amitraz na primer je ektoantiparazitik), neregistrovane  i zabranjene.

Pčelari se uglavnom sami odlučuju za neki od lekova za pčele. Pri tome se ne vode osnovnim principima za izbor po farmakologiji (nauci o lekovima). Zahtevi koje bi trebalo da ispuni lek su  da je efikasan protiv bolesti za koju ga primenjujemo, da je lako dostupan, da je jeftin, da ima poznati sastav i osobine lekovite materije, da nema neželjene efekte, da nema rezidua (ostataka) u saću i medu i da ne smanjuje proizvodne sposobnosti matice  i radilica. Način aplikacije (davanja) leka zavisi od vrste leka i može biti: kroz sirup, kroz pogače, stavljanjem letvica u pčelinju zajednicu, nakapavanjem  po ulicama  ili rasprskivanjem po ramovima i satonošama. Izbor leka se vrši na osnovu tačno postavljene dijagnoze. Za to je potrebno uzeti adekvatan uzorak pčela (30 do 50 pčela kada se sumnja na neku bolest ili 300 do 500 pčela kada nema opravdane sumnje) ili 10x10cm legal koji se šalju u referentnu laboratoriju .

Svi ovi lekovi trebalo bi da se primenjuju po proizvođačkom uputstvu. Na primer: BeeVital Hive  Clean nakapavanjem po ulicama 15 do 20 ml u proleće u jesen i pred zimu. Apilivevar štapići se ostave u košnici 24 do 30 do 35 dana (jedan do jedan i po razvojni ciklus pčele jer je bolest i pčela i legla to jest parazit). Apigard (paštete) staviti 1 a posle 15 dana i drugu. Tretman traje 30 dana. Mora se uraditi čitav pčelinjak da ne dođe do grabeži. Oksalna se pravi od 35g oksalne 600ml destilovane vode i 600g šećera i nakapava se 5ml po ulici pčela u zimskom periodu kada su pčele u klubetu i kada ne izlaze iz košnice. Mravlja se stavlja natopljena na trulex krpu u sva 4 ugla košnice preko satonoša. Takođe voditi računa o spoljašnjoj temperaturi koja ne sme pelaziti 25 stepeni celzijusa. Furmitom postaviti po uputstvu i temperatura mora biti danima između 14 i 25 stepeni celzijusa. Nozevit se nanosi preko satonoša.

Ostale bolesti pčela i legla se ne leče već se sve neškodljivo uklanja osim Evropske kuge legla, koja je mešana bakterijska infekcija, i koja se uslovno leči.

Preporuka za korišćenje lekova u pčelarstvu bila bi: uraditi sve da do bolesti ne dođe. Ako se posumnja na bolest uzeti adekvatan uzorak i poslati ga u referentnu laboratoriju. Po dobijanju dijagnoze lečiti po nalogu veterinara. Ako sami lečite birajte registrovane preparate. Nikako ne lečiti bez postavljene dijagnoze i to neregistrovanim preparatima.

 

Najbolji načini za dodavanje nastavaka u košnice 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3333-najbolji-nacini-za-dodavanje-nastavaka-u-kosnice

 

Postoji razlika u postupku dodavanja nastavaka kod onih koji koriste matičnu rešetku i onih koji je ne koriste. Oni koji koriste matičnu rešetku, dodaju nastavak iznad rešetke i kada ga pčele napune do dve trećine nektarom, taj se nastavak uklanja i na matičnu rešetku se stavlja novi, sa izgrađenim saćem, a na njega onaj, već skoro napunjeni. Pre medišnog nastavka, ukloni se matična rešetka i vrši manipulacija okvirima u prva dva u kojima je leglo. Ako su društva jaka i imaju puno okvira zatvorenog legla, onda se deo onih sa leglom može prevešati u medišni nastavak, a pored njih se stave okviri sa satnom osnovom, da bi zaposlili pčele voskarice i smanjili mogućnost ulaska u rojevni nagon.

Time smo povukli deo pčela u medište (u koje nekada pčele ne žele da pređu, nego radije ostaju u plodištu, ispod matične rešetke i ulaze u rojevni nagon), a dodavanjem praznih okvira u plodište, omogućili matici da zaleže novo leglo. Pre početka glavne paše, svo leglo se diže iznad matične rešetke, a matica se na jednom okviru otvorenog legla spušta u prvi nastavak koji je napunjen izgrađenim saćem. Time se smanjuje količina legla za vreme glavne paše i omogućava da se što veći broj pčela regrutuje iz pčela hraniteljica legla u primateljice. To je neobično važno zbog toga, što od jedne pčele izletnice, nektar preuzima čak 10–12 pčela primateljica, tokom jakih paša, prenose ga u medište i tamo se zadržavaju, prerađujući nektar oko dvadeset minuta. Iz toga izlazi zaključak da je za vreme glavne paše potrebnije imati daleko veći broj pčela primateljica, nego pčela izletnica, navodi se na sajtu SPOS-a. Svi do sada opisani postupci imaju svoje nedostatke. Primena takvog načina pčelarenja rezultuje velikim gubitkom vremena, a na kraju obaveznim i trajnim oštećenjem kičme pčelara koji ga primenjuje. Osim toga, česta otvaranja košnice izazivaju stres kod pčela i smanjenje prinosa. Manipulacija okvirima i razbijanje strukture legla, koju je formirala matica, u krajnosti rezultuje slabljenjem društava. Postavljanjem matične rešetke, postavljamo jednu branu između medišta i plodišta i smanjujemo protok pčela. U svemu tome, postoje pčelari, čak i predavači, koji preporučuju stavljanje neuokvirene matične rešetke direktno na satonoše, navodeći kao razlog sprečavanje gradnje zaperaka. Činjenica što su time pčele prisilili, da prilikom prelaska iz jedne ulice u drugu u samom plodištu moraju dva puta proći kroz matičnu rešetku, ne predstavlja nikakav problem?

Uvidevši sve te nedostatke, prešao sam na način pčelarenja bez matične rešetke. Nastavke dodajem jedan na drugi, bez uklanjanja prethodno stavljenog nastavka. U novi nastavak stavljam po dva rama sa satnim osnovama na mesto 2 i 8. Takvim načinom pčelarenja smanjujem stres kod pčelinjih društava, dozvoljavam im da se razvijaju i formiraju leglo na prirodan način, a ja dobijam jako puno na vremenu. U krajnosti, sve to rezultira većim prinosima i snažnijim zajednicama. Moje su zajednice u sezoni na 5, čak i 6 LR nastavaka, i veoma su snažne. Jedino otvaram plodište onda kada u njega stavljam ram građevnjak, ali o tome kasnije. Okruglim letom skraćujem put pčelama do okvira u koje će odložiti nektar. Za svaki okrugli otvor imam i čep, kojim vršim manipulaciju okruglim otvorima. Zašto je potrebna ta manipulacija? Ako imamo okrugle otvore, pčele će popunjavati zadnji deo okvira, udaljen od okruglog leta, a prednji će ostajati prazan. Kad prođe glavna paša i dođe do smanjenja unosa nektara, pčele se posvete preslaganju meda iz okvira koje su napunile po celoj košnici, nastojeći da ga prenesu u gornje nastavke, a u donjima deblokiraju maticu. U tom momentu treba zatvoriti okrugla leta na gornjem nastavku, a kada u njemu poklope saće do dve trećine, onda zatvaram i okruglo leto na nastavku ispod njega i tako omogućavamo pčelama da u potpunosti napune gornje nastavke medom. Čim do kraja poklope saće u gornjem nastavku, možemo ga oduzeti i prepustiti im da popunjavaju ostale nastavke.

 

Gde postaviti košnice?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3330-gde-postaviti-kosnice

 

 

 

Pčelinjak traži zaklonjeno mesto, položajem prema suncu i dalje od svake buke. Pčelinjak treba da bude na mestu gde nema promaje. Dovoljno je ako kroz pčelinjak struji jedva osetljiva vazdušna struja, posebno ako je pčelinjak postavljen između kakvog useka, udoline, između velikih zgrada, visokih zidova itd... Ispred košnica treba da bude 8-10 m čistina.

Najbitnije je da košnice budu postavljene vodoravno. Najčešće se koriste Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30 cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti zavisiće od mnogih okolnosti.

Na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

 

Savet iskusnog pčelara: Ishrana pčelinjeg društva

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3314-savet-iskusnog-pcelara-ishrana-pcelinjeg-drustva

 

 

 

Zdrave i jake zajednice sa dovoljno hrane u plodištu su bez ikakve sumnje, osnovno i zlatno pravilo uspešnog pčelarenja. Priznajem, iako je to bila prva lekcija, koja mi je servirana u pčelarstvu, jedno je bilo kada mi to neko govori ili dok čitam u literaturi, a sasvim drugo, kada sam spoznao i uverio se u značaj tog pravila.

"I kada sam prihvatio da napišem tekst po izboru za novembarski broj Agrobiznis magazina, nisam imao mnogo dilema. Biće to definitivno o hrani pčele. Kvalitetnoj i pravoj hrani za koju poslednjih godina svi vodimo Sizifovu borbu, i njenom značaju za pčele", rekao nam je Željko Pavlović, koji je svoje iskustvo u pčelarenju i ovoga puta podelio sa nama. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31