Hiljadu komplikovanih koraka potrebno je da se dobije „Ljuti štrajk”. Ovim imenom svoje proizvode od paprike, koja raspaljuje vatru u ustima i stomaku, naziva vajar Bogdan Vasić. On na imanju sela Vrdila kod Valjeva pravi ljuto sirće i sos. A koliko je uspešan u tome pokazao je na „Prolećnom ukus festu” u holu „Kombank dvorane”.

„Nije lako posao, ali ja ugađam čulima. Volim paprenu hranu, pa sam odlučio da istražujem. U tome mi pomaže matematički proračun, za koji sam oduvek imao dara. Shvatio sam da draž ljutog jela nestaje tokom kuvanja, a mudro slovo je u fermentaciji”, otkriva Vasić jednu od tajni svog umeća.Počasni gost manifestacije bila je ambasada Egipta. Njihov živopisno uređen štand privukao je posetioce i sladokusce jer su se služili tradicionalni specijaliteti neobičnih aroma. U činijama ? baklave i mantije. Recept se tražio za falafel - ćuftice od povrća. „One se oblikuju, pa malo odleže da upiju začine, a zatim se pohuju”, prepričavale su domaćice ono što su upamtile.

Deci se dopao slatkiš umeli, spremljen od kora i napunjen bademima i pistaćima. Zdrave i hranljive su egipatske đakonije, a okrepljujući je bio i sok od hibiskusa. Služilo se mleko od kokosa.

Prvi put na festivalu izloženi su med i medovača u koje su umešani zlatni listići. To je izum pčelara Antonija Jovanovića i njegove supruge Vesne iz Arilja.

„Imamo sertifikat na kome piše da je 23-karatno zlato jestivo. Lekovito svojstvo nema, ali zdravlju ne odmaže”, kaže Antonije i dodaje da su teglice zlatnog meda često puta darovane u diplomatskim misijama. „Med za medalju”, tvrde oni koji su ga sinoć pazarili.Dame su merkale pomade, losione, sapune, tinkture i razne kreme za negu tela. Na prirodnoj bazi pravi ih inženjerka poljoprivrede Jelena Škrbić iz Novog Sada. Rado je davala savete, a pomadama su mogle da se „nahrane” ruke i lice.

Izložbenim prostorom širio se miris čaja spreman od trava sa Stare planine. U hodu su se jeli sendviči s namazima od pečuraka i tvrdog sira.

Oni koji su se uželeli kolača po starinskim receptima čekali su u redu da bi okusili salčiće i kuvane, šarene, slane đevreke. Majstor za ove slatkiše iz „bakine vanglice” je Sandra Đuretić. U poslu joj pomaže kćerka Snežana, maturantkinja.

A da postoje čvarci uvaljani u kakao, cimet i beli luk gurmane je uverio Milan Kosanović iz mesta Martinci kod Sremske Mitrovice. Vičan je on i u spremanju kobasice kakvu su jeli sirmijumski legionari To je, uverava ovaj domaćin, kobasica kakve nadaleko nema, po receptu iz drugog veka s mediteranskim začinima i prstohvatom tajne. Pršuta se, kaže, čuva u drvenim sanducima i pšenici.U ponudi su bili i posni ćevapi. Pekli su ih pred mušterijama Bogdan Bogdanović i Nikola Lazić iz Rume. Njihovi vegapčići nisu kalorični i bogati su vlaknima. Mese ih od proklijalog žita.

Samohrane majke i žene s invaliditetom iz Lebana udružile su se u „Radansku ružu” i uspele da kao mala fabrika na ovom skupu ponude razne proizvode poput ajvara, slatka, džema, peglane paprike...

Iz Istre su stigli maslinovo ulje i specijalne salate. Iz Bosne i Hercegovine sirevi i mlečni proizvodi. Jagma je bila za pečenim sirom sa slaninom. Nudili su se recepti za prolećnu detoks čorbu koja je mogla da se proba.

Na festivalu, koji traje i danas do 19 časova, predstavljeno je više od dve hiljade proizvoda iz cele Srbije i regiona.

„Prolećni ukus fest” podržali su Ministarstvo poljoprivrede, Sekretarijat za privredu i turizam Skupštine grada Beograda i Turistička organizacija Beograda.

„Oseti ukus proleća” moto je festivala koji je opravdao svoj naziv.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425713/Festival-na-kome-sva-cula-uzivaju

Novi pogon za preradu meda u kanjiškom preduzeću „Tisakoop“ d. o. o. simboličnim presecanjem vrpce predali su na upotrebu predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i ministar poljoprivrede u Vladi Mađarske dr Ištvan Nađ u prisustvu domaćina iz te uspešne porodične firme i gostiju.Ulaganje je veće od tri miliona evra, uz podršku Fondacije „Prosperitati“ novcem obezbeđenim iz Mađarske i sopstvenim ulaganjima „Tisakoopa“. Direktor „Tisakoopa“ Karolj Kermeci kazao je da je kapacitet pogona prerada i pakovanje više od 1.000 tona meda godišnje, obezbeđenjem sirovina u saradnji s preko 200 pčelara iz Vojvodine.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor rekao je da je ta podrška za ekonomsko osnaživanje značajna iz više aspekata, o čemu najbolje govore brojke. On je to potkrepio podacima da je iz kanjiške opštine za tri godine za novac Fondacije „Prosperitati“ aplicirao 1.331 zainteresovani, a da su realizovani njihovi razvojni poduhvati vredni 4,2 milijarde dinara, od čega je 2,1 milijarde bespovratno, što je vrednost dvogodišnjeg buyeta opštine Kanjiža.

Mislim da su to ogromne cifre, veoma značajne, s jedne strane, samim korisnicima tih para, a s druge, i za razvoj opštine Kanjiža, rekao je Pastor.

Jer, dodao je, taj novac ostaje ovde, ovde doprinosi jačanju privredne delatnosti.

Posebno je značajno da podvučem da je od 23 velika projekta koje smo realizovali u Vojvodini, pet na teritoriji kanjiške opštine, koja je jedna od uspešnijih u korišćenju tih mogućnosti, kazao je Pastor.U preduzeću „Tisakoop“ je, zahvaljujući pomenutom ulaganju, otvoreno više od 20 novih radnih mesta, od integratorskih poslova u pripremi sirovinske baze, laboratorijskih analiza, do prerade i pakovanja gotovih proizvoda za isporuku na tržište.

Kvalitetan med je atraktivan za plasman na domaćem i inostranom tržištu pa ćemo s našim brendom „Tisamed” biti zastupljeni tamo gde smo inače već prisutni s poslovanjem, a takođe i u našim „HUngarikum centrima”, koja imamo u više gradova, najavio je direktor Kermeci.

Kako je dodao, za izvoz im je interesantno tržište Zapadne Evrope i Skandinavije, a već su dobili veoma pozitivne ocene u predstavljanju na tržištima Rusije i u Dubaiju u Arapskim emiratima.

Preduzeće „Tisakoop“ bavi se uvozom mađarskih prehrambenih proizvoda još od 1990. godine, a po rečima direktora Kermecija, na osnovu dobre logističke infrastrukture, iskustva i poslovnih odnosa uspostavljenih u proteklom periodu, u „Tisakoopu“ su 2017. godine odlučili da delatnost prošire na preradu i pakovanje meda. Podlogu za proširenje delatnosti predstavljala je podrška dobijena iz Fondacije „Prosperitati“, kao integratora u proizvodnji meda, pa je investicija završena prošle godine.

U „Tisakoopu“ žele da iskoriste sve prirodne resurse, u kombinaciji s najnovijom tehnologijom za preradu meda, odnosno da tržištu isporučuju visokokvalitetne proizvode sopstvene robne marke „Tisamed“. Direktor „Tisakoopa” objašnjava da su na osnovu ugoora s Fondacijom “Prosperitati” u obavezi da integrišu pčelarsku proizvodnju u Vojvodini, pa je taj deo posla uspešno započet sklapanjem ugovora s pčelarima. Osim plasmana na domaćem tržištu, kanjiška firma računa i na izvoz, čim dobije izvozni broj za proizvodni pogon.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/u-kanizi-pogon-za-preradu-1000-tona-meda-13-03-2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednjih godina prepoznalo je pčelarstvo kao granu poljoprivrede koja daje veliki doprinos srpskoj poljoprivredi i stoga posredstvom Uprave za Agrarna plaćanja dodeljuje različite vrste podsticaja pčelarima, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Reč je o različitim vrstama podsticaja, od onih po košnici pčela i subvencijama za kupovinu opreme i pčelinjih matica, preko podsticaja za organsku proizvodnju, preradu i marketing, pa do ulaganja u male proljoprivrednike.

Podsticaji po košnici pčela

Podsticaji po košnici pčela dodeljuju se u iznosu od 720 dinara po registrovanoj košnici. Podnosi se samo obrazac zahteva za podsticaje po košnici pčela za tekuću godinu, i to u terminu od 15. aprila do 31. maja. Preporuka je da se zahtev podnese što ranije, budući da se sredstva dodeljuju prema redosledu prijava.

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji po košnici pčela se dodeljuju za najmanje 30, a najviše 200 registrovanih košnica pčela. Međutim, prema postignutom dogovoru sa ministrom poljoprivrede, očekuje se izmena ovog Pravilnika, pa će raspon za dodelu podsticaja biti u 2019. godini od 20 do 1.000 registrovanih košnica pčela. 



Podsticaji za kupovinu opreme 

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo se mogu dobiti za:

1) Košnice i delove košnica;
2) Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska (maksimalno 0,75 kg po obeleženoj košnici);
3) Centrifuge;
4) Električni otklapač saća;
5) Kade za otklapanje saća;
6) Električne pumpe i punilice za med;
7) Prohromsku ambalažu za med;
8) Topionike za vosak;
9) Električne dekristalizatore;
10) Automatski sto za pakovanje meda;
11) Sušaru za polen;
12) Stresač pčela i izduvač pčela (tzv. ručni duvač za lišće);
13) Pčelarske vage za merenje košnica;
14) Kontejnere za držanje i transport pčela;
15) Duplikatore za med, sa ili bez mešača;
16) Kontejnere i platforme za držanje i transport pčela;
17) Sve vrste prikolica za motorna vozila za prevoz košnica, kontejnera i platformi;
18) Mlin za šećer i mašine za izradu testa (pogača) za dohranu pčela;
19) Ručne prese za satne osnove;

Potrebno je da gazdinstvo koje podnosi zahtev ima između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. godinu koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana, minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje. 

Zahtevi za podsticaje za nabavku opreme se ne podnose u unapred definisanom roku, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, već tek nakon raspisivanja javnog poziva od strane Ministarstva, jednom ili više puta u toku kalendarske godine, do utroška raspoloživih sredstava. Podsticaji za nabavku opreme u pčelarstvu iznose 50-65% od iznosa cene bez PDV-a, a iznos zavisi od toga da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde je iznos podsticaja 65% od iznosa cene bez PDV-a, dok u suprotnom podsticaji iznose 50% iznosa cene bez PDV-a. 

Najviši ukupni iznos podsticaja za nabavku opreme u pčelarstvu koji korisnik može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara.
 

 


Podsticaji za kupovinu pčelinjih matica

Podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje, između ostalog obuhvataju i pčelinje matice. Pravo na podsticaje se ostvaruje ukoliko gazdinstvo ima najmanje 5 a najviše 500 košnica pčela, iznos na računu za kupovinu pčelinjih matica je najmanje 20.000 dinara i ukoliko je realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Zahtev se podnosi u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu, i to u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, pri čemu maksimalni iznos podsticaja po pčelinjoj matici ne može biti veći od 600 dinara. Maksimalni iznos koji korisnik može da ostvari za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.
 


Podsticaji za organsku proizvodnju

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u organskoj stočarskoj proizvodnji po košnici pčela, podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje i to od 3. maja do 30. juna tekuće godine. Pravo na ove podsticaje može da ostvari lice sa najmanje deset košnica pčela. Iznos podsticaja je za 40% veći u odnosu na konvencionalno pčelarstvo, pa podsticaji po košnici pčela za organsko pčelarstvo iznose 1.008 dinara po košnici.

U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 55.000.000 dinara u toku jedne godine.

Podsticaji za preradu i marketing 

Ova vrsta podsticaja predstavlja program podrške za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda, kroz sedam vrsta investicija. To su:

1) izgradnja objekata za preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom;
2) nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda;
3) nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda;
4) nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije;
5) nabavka opreme za dezinfekciju radnika;
6) nabavka laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona;
7) marketing proizvoda.

Zahtev se podnosi za svaku kalendarsku godinu u periodu do 1. novembra tekuće godine. U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 3.500.000 dinara.


Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Pravilnik o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruje nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava počev od 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi prijavu na konkurs i nalazi se u aktivnom statusu - na dan podnošenja zahteva ima navršenih najmanje 18, a najviše 40 godina života u toj kalendarskoj godini i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na konkurs, koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu. Maksimalni iznos podsticaja za nabavku selekcionisane pčelinje matice je 600 dinara, dok je maksimalni iznos koji pčelar može da ostvari po ovoj vrsti podsticaja 1.500.000 dinara. 

Izvor: www.ekapija.com, SPOS 

U Sportskoj hali u Vranju prethodnog vikenda održan je Drugi pčelarski sajam jugoistočnog Balkana. Predstavilo se 70 izlagača iz Srbije, Makedonije, Albanije, Bugarske, Crne Gore, Turske...

Ovu privrednu manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu privrede Velimir Stanojević koji je rekao da su pčelari kao organizacija neprikosnoveni kada je poljoprivreda u pitanju i naveo da oni mogu služiti kao primer ostalim granskim udruženjima.

"Pčelari najviše napreduju tamo gde imaju pomoć lokalnih organizacija i lokalne samouprave bez čije podrške taj efekat ne bi bio isti. Prošle godine smo imali 14.000 zahteva za subvencije po košnici, a ove samo do sada oko 15.000, što znači da je za oko godinu dana ta pčelarska porodica za oko 1.000 članova veća“, rekao je Stanojević.

U ime domaćina govorio je gradonačelnik dr Slobodan Milenković, koji je istakao da Vranje, osim po bogatom kulturnom nasleđu, pesmi, igri i tradiciji, polako postaje prepoznatljivo i po Sajmu pčelarstva. On je dodao da je namera lokalne samouprave da ovaj sajam bude najbolji u regionu.

„Potrudili smo se da ovaj sajam ne bude samo prodajno-izložbenog, već i edukativnog karaktera, da pčelari imaju priliku da uporede svoja znanja i dostignuća sa onima koja postoje u svetu“, rekao je dr Milenković i dodao da je znanje jako onoliko koliko se nadograđuje.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović zahvalio se lokalnoj samoupravi na podršci i izrazio očekivanje da će sajam u Vranju prevazići lokalne i regionalne okvire s obzirom na veliki odziv izlagača i posetilaca. Brojnim posetiocima predstavljeni su prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaji.

 Svoje proizvode, bagremov, livadski i med od uljane repice izložio je pčelar Zlatomir Tomić iz Jarkovca kod Zrenjanina koji kaže da ovaj proizvod treba isključivo kupovati od pčelara, a ne preprodavaca i napominje da za razliku od veštačkog prirodni med kristališe.

U okviru sajma održana je tribina o načinu rada pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS „Naš med“. Priređeno je i predavanje američkog istraživača i molekularnog biologa Mišel L. Smita. Organizator Sajma, koji je bio izuzetno posećen, je Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije Vranje, u saradnji sa Društvom pčelara „Matica“ iz Vranja.

 

Izvor: https://jugpress.com/u-vranju-odrzan-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana/ 

 

 

 

Na području Jablaničkog okruga registrovano je 24 hiljada pčelinjih društava, a od toga 300 pripada petočlanoj porodici Stanić iz Šišinca, koji na godišnjem nivou proizvedu i do 10 tona meda.Glava porodice Dragan Stanić pčelarstvom se profesionalno bavi već 20 godina, a ljubav prema pčelama nasledio je od svojih predaka, koji su se ovom granom poljoprivrede bavili denecijama unazad.

„Mogu da vam kažem da je to čist, unosan posao, može da se živi normalno, da se izdržava cela porodica i da se zaradi. Bitno je da imamo volje i da volimo posao koji radimo, sa komšijama nemamo problema, svi mi izlaze u susret, jer svi od toga imamo koristi, i mi i voće“, priča nam Dragan Stanić kome je 2015. godine uručena nagrada za proizvođača godine.

Stanići sebe nazivaju selećim pčelarima, jer košnice imaju na više lokacija u Jablaničkom okrugu, uglavnom na Radan planini i Vlasini, a novac od proizvodnje i prodaje svih vrsta meda od bagremovog, šumskog i livadskog jedini je izvor prihoda za ovu porodicu.

"Med prodajemo na veliko , naš glavni kupac je „Medino“ , ali i svako ko dođe i izrazi želju da kupi kod nas može to da učini , a da vam kažem često se desi i da poklonimo med. Imamo sve proizvode od mlečnjaka, propolisa, meda u saću i matice“, objašnjava Stanić i dodaje da svakom ko izrazi želju da čuva pčele stoje na usluzi.

Veliku zahvalnost duguju i lokalnoj samopravi koja pomaže i podstiče njihov posao, a Dragan kaže da i sama dodela pčelarske opreme mnogo znači mladim pčelarima početnicima.

„Ceo naš okrug ima lepu prirodu, možemo mnogo toga da učinimo da se što više razvije pčelarstvo. Ima perspektive za mlade ljude koji hoće da radi, a ja im stojim na usluzi, da im poklonim rojeve i da im dam savete“, kazao je Stanić.

Ova delatnost koja ima poseban privredni i ekološki značaj, zahteva dosta učenja, strpljenja i ulaganja, ali potencijali za bavljenje pčelarstvom u Jablaničkom okrugu još uvek su nedovoljno iskorišćeni.Kako to ne bi ostalo tako, lokalna samouprava je ove godine za poljoprivredu izdvojila oko 90 miliona dinara, dok će za subvencije biti izdvojeno oko 25 miliona dinara.

"Porodica Stanić je već bila korisnik subvencija, a evo ja ih pozivam da se ponovo prijave na konkurs i dodatno unaprede svoju proizvodnju“, poručio je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je sa svojim saradnicima posetio ovu porodicu na jednoj od lokacija gde čuvaju košnice, u selu Vina.

Razlog njegove posete je kako kaže, promocija pčelarstva koje jeste teška i zahtevna delatnost, ali na primeru Stanića može se videti da je to veoma unosan posao.

„Praksa obilaska naših privrednika postoji sa ciljem upoznavanja njihovog poslovanja, potreba i eventualnih problema. Mi ih na ovaj način upoznajemo i pružamo im podršku da nastave sa dobrim radom“, kazao je Cvetanović.

Draganu i njegovoj porodici poželeo je uspešnu godinu i da im posao neprestano raste, kako bi im se ostvario njihov cilj da jednog dana brenduju svoj med.

Predsednik udruženja pčelara Leskovac i savetodavac poljporivredne stručne službe Nenad Stefanović kazao je da se za razliku od prethodnih godina za ovu 2018., može reći da je što se tiče prinosa srednja godina, i da se prinos kreće od 15 do 18 kilograma u zavisnosti da li je to seleći ili stacionirani pčelar.

Izvor: http://jugmedia.rs/cela-porodica-zivi-od-proizvodnje-meda/

 

Cvetovi bagrema najjače luče nektar na dnevnoj temperaturi od 20 do 25°C, sa optimalnom vlažnošću vazduha i tla, kada je vreme bez vetra, uz jutarnju rosu i temperaturu iznad 16 °C.

U zavisnosti od položaja i vremenskih prilika, sastava zemljišta i osunčanosti, bagrem obično cveta najranije krajem aprila, a najkasnije u maju. Međutim, ove godine zabeleženo je još jedno cvetanje bagrema,  i to u avgustu.

Bagrem cveta pri temperaturi od 20 do 25 stepeni,  pri optimalnoj vlažnosti tla, što može biti i razlog ponovnog cvetanja bagrema u avgustu. Naime, posle obilnih kiša u julu,  konačno su stigli topliji dani u avgustu, ali bez nesnosnih vrućina i letnje žege,  koja je uobičejane za ovo doba godine.

Ponovo  cvetanje bagrema u avgustu  posebno  je obradovao pčelare koji će posle tri prolećne paše, imati priliku za još jednu ispašu pčela i proizvodnju izuzetno cenjenog i traženog bagremovog meda.

Cvetanje i medenje bagrema

Bagrem je listopadno drvo poreklom iz Severne Amerike. Može da dostigne visinu do 25 metara, a prečnik stabla je najviše 50 santimetara. Mlade grane su sa oštro zašiljenim trnovima, koji štite pupoljke, a listovi su neparno perasti, sastavljeni od devet do 21 eliptičnog listića. Cvetovi su beli, jakog ali prijatnog mirisa i sakupljeni su po 15 do 20 cvetova u lepe viseće, grozdaste, rastresite cvasti.

U zavisnosti od klimatskih uslova i nadmorske visine cvetanje bagrema obično traje oko mesec dana, pa pčelari bagrem najčešće koriste za tri paše. Cvetovi bagrema najjače luče nektar na dnevnoj temperaturi od 20 do 25°C, sa optimalnom vlažnošću vazduha i tla, kada je vreme bez vetra, uz jutarnju rosu i temperaturu iznad 16 °C.

Dnevni unosi na ovakvoj paši mogu da budu do 15 kg nektara, a ukupan prinos sa jedne paše i 70 kg nektara po košnici. Prinos meda sa jednog hektara može da bude do 1.000 kg.

Doduše, ovi podaci važe za prolećno cvetanje bagrema, dok je sada situacija verovatno nešto drugačija.

Na jednoj lokaciji cvetanje bagrema, odnosno lučenje nektara, obično traje do 14 dana. Lučenje nektara je najintenzivnije od trećeg do desetog dana cvetanja. Zanimljivo je da u nižim predelima, s plodnijim zemljištem, bagrem ranije cveta i luči mnogo više nektara, nego u brdsko-planinskim oblastima. Takođe, starija i usamljenija stabla izdašnije luče nektar, nego mlada u gustim bagrenjacima.

Prinos zavisi od starosti stabala

Prinos bagrema zavisi i od starosti zasada. Ako je starost stabala više od 30 godina, prinos po hektaru znatno opada i u 36. godini iznosi 192 kg meda po hektaru. Najbolji i najkvalitetniji medi dobija se od stabala starosti 15 godina,  kada pčele mogu da proizvedu i do 420 kg meda po hektaru bagrema.

Bagremov med je odličnog kvaliteta, lakog i vrlo prijatnog mirisa i ukusa, pa ga najviše vole deca. Spada u red najcenjenijih medova. Skoro je bezbojan, kristalno providan i teško se kristališe. Ponekad je potrebno da prođe i više godina da bi se „ušećerio“ bagremov med.

Novo cvetanje bagrema u avgustu,  dobro će doći srpskim pčelarima, jer su ovog leta muku mučili sa ispašom pčela,  zbog obilnih kiša koje su „isprale“ polen i nektar iz biljaka. Stabilizacija vremena i više sunčanih dana,  donosi dodatno vreme za još po neku ispašu,  pre nego što krajem leta i početkom jeseni,  započnu pripremu svojih košnica i pčela za predstojeću zimsku sezonu. 

 

Izvoz meda u prvih pet meseci povećan je za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine, pa je tako iz Srbije od januara do maja u svet otišlo 852 tone meda vredne četiri miliona dolara.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), najveća izvozna tržišta su Norveška i Italija, a izvoz u SAD i Makedoniju višestruko je povećan proteklih godina.
Firme registrovane za izvoz meda i proizvoda od meda prošle godine su izvezle za godinu dana 2.538 tona "pčelinjeg zlata" u vrednosti 9,8 milion dolara, najviše u Italiju, Norvešku i Nemačku.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Srbiji je bilo 849.000 košnica, što je 43 odsto više nego u 2011. godini.

Stručnjaci kažu da se očekuje dalji rast broja košnica u Srbiji jer se sve više ljudi odlučuje da se bavi pčelarstvom.

Ove godine, pokazuju podaci PKS, proizvodnja bagremovog i lipovog meda bolja je nego prethodne, ali je proizvodnja suncokretovog meda manja zbog obilnih kiša.

Obzirom da je srpski med posebno kvalitetan i prepoznat među kupcima u svetu, med je u perspektivi velika izvozna šansa Srbije jer je cela zemlja pogodna za razvoj pčelarstva, a država pri tome nudi i subvencije za nabavku opreme i pokretanje medarske proizvodnje.

Zato je nedavno predloženo, u okviru Grupacije za pčelarstvo PKS, da se razmotri formiranje Instituta za pčelarstvo, jer je Srbija jedina zemlja u okruženju koja ga nema, a u toku je izrada i Programa razvoja privrednog pčelarstva u Srbiji.

Glavna dobit u ovoj privrednoj grani nije samo proizvodnja meda, već i oprašivanje biljnih kultura, pa tako istraživanja u svetu potvrđuju da se pravilnom upotrebom pčela u oprašivanju, uz ostale mere, prinos u poljoprivrednim kulturama povećava od 60 do čak 100 procenata.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/825048/pcelarstvo-sve-popularnije-raste-izvoz-meda/

Mnogi greše kada misle da medljiku pčele ne zatvaraju, zapravo je istina da neku medljiku pčele zatvaraju neku ne, u zavisnosti koja je i sa kog drveta potiče. Medljika se ne preporučuje da ostaje u košnici  za zimovanje pčela jer je teško svarljiva, narošito u predelima gde malo ima pročisnih izlazaka zimi smatra Slobodan Jović iskusni pčelar i edukator.  Medljika ili medena rosa vrlo je specifičan pčelinji proizvod. Ne nastaje iz nektara biljaka, već na listovima šumskog drveća i drugačijeg je sastava u odnosu na ostale vrste meda. Postoje dve vrste medljike: životinjska i biljna (medna rosa)...

Najsigurniji način raspoznavanja nektarskog i medljičinog meda su probe za otkrivanje medljike. Rade se tako što se jedan deo meda rastvori se u istoj količini destilovane vode. Ovom rastvoru se dodaje deset delova 96%-nog alkohola. Ako postoji medljika, rastvor postaje mutan i na dnu epruvete se pojavljuje talog. U protivnom rastvor ostaje proziran.

Prema podacima RZS danas u Republici Srbiji ima oko 850 hiljada pčelinjih zajednica, u posedu 31 hiljadu poljoprivrednih gazdinstava - pčelara. Trenutno je oko 9.000 pčelara organizovanih u 218 lokalnih udruženja, koja su registrovana u jedinstveni Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).


PROIZVODNjA MEDA
Različite vrste meda koje potiču sa geografskog područja Srbije su visokog kvaliteta i mogu se svrstati u više sortnih grupa: bagremov med, livadski med, lipov med, suncokretov med, medljikovac i nekoliko vrsti egzotičnih medova (žalfija, kesten, vrijesak). Lisabonskom konvencijom su Homoljski med, Fruškogorski lipov med, Kačarski med, Đerdapski med i Vlasinski med zaštićeni na međunarodnom tržištu na osnovu svog geografskog porekla. Pored meda, postoji i proizvodnja drugih pčelinjih proizvoda: matičnog mleča, propolisa i polena.

SPOLjNOTRGOVINSKI BILANS
Med je jedan od retkih proizvoda sa kojim naša zemlja ima pozitivni izvozni bilans. Veoma je važno napomenuti da se značajne količine meda izvezu na godišnjem nivou. Prema podacima Uprave Carina u 2017. godini Republika Srbija je izvezla 2.538 tona meda u vrednosti od skoro 10 miliona dolara.
Najznačajnije izvozno tržište su zemlje članice EU, (Italija, Nemačka, Norveška...) zatim Austrija, Belgija, i zemlje CEFTA sporazuma, (Crna Gora, Makedonija i B i H), dok se manje količine meda izvoze na tržište ostalih zemalja, (Australija, SAD, Kuvajt...).
Za sada u Srbiji postoji 7 subjekta koji imaju izvozne brojeve za izvoz meda u zemlje članice EU, a to su: Medopromet iz Subotice; Timomed AD iz Knjaževca; Aza ledinci, Fruška Gora; Cmana promet iz Krnjeva; Biodvig iz Kragujevca; Apikaze honej iz Belanovice i Venerum apis iz Smederevske Palanke.

Pčelari u mnogim krajevima Srbije počeli su da vrcaju bagremov med. Mi smo posetili Marka Markovića koji sa svojim kolegama Ilijom i Aleksandrom privodi kraju ovaj posao. Svi su se složili da je ovogodišnji bagremov med izuzetnog kvaliteta, gust i da ga ima obilato.

Marko je inače u pčelarstvu svega tri godine, a ima 17 godina. Za sada kaže ima 30 društava. Planira i dalje da se širi. Inače je učenik srednje škole gde se školuje za kuvara. Već sada odlazi da radi na veseljima. 

Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša. Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Porodica Marković ovih dana ima puno posla jer se bave stočarstvom i proizvodnjom jagoda. Jagoda je kažu ove godine slabije rodila i očekuju prinos manji za 30%.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31