Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom načinu pčelarske proizvodnje, kao i u drugim granama poljoprivrede, proizvođač treba da bude upoznat sa osnovnim načelima koja treba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, pri izboru lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji. Izbor lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele
je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji. Odgovarajuća je ona lokacija u čijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodne medonosne
flore ili organski sertifikovanih proizvoda površine u radijusu od 3 kilometra. Na površini pčelinje paše mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali pod uslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebu nedozvoljenih veštačkih đubriva i pesticida. Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih mogućih izvora zagađenja, kao što su autoputevi, urbani centri, deponije i industrijski objekti. Ukoliko se u blizini pčelinjaka nalaze površine pod industrijskim kulturama koje se uzgajaju na ekstenzivan način (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pčelar od proizvođača obezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da je genetički modifikovan. Na teritoriji na kojoj se napasaju pčele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalni pčelinjak.
Razlog za ovo je što pčele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz košnica, pa ako organska porodica unese med iz konvencionalne, znači unosi kontaminirani med koji meša sa svojim. Menjanje lokacije pčelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljava spomenute kriterijume za organsku proizvodnju. Oplemenjivanje pčelinje paše preko zasađivanja ili zasejavanja medonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organsku proizvodnju. Ipak, ovu meru pčelari treba kontinuirano da praktikuju da bi povećali medeni bilans pčelne paše, a sa time i rentabilnost pčelarske
farme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke za nekoliko godina od njihovog zasađivanja počinju sa nektarenjem i proizvodnjom polena.
Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj produkciji od 1.000 kg nektara na 1 ha nenadmašna medonosna biljka. Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajdučka trava i dr, poželjno je da se zasade oko pčelinjaka, iz razloga što one ulaze u sastav raznih čajeva koji se dodaju preventivno i terapeutski pri lečenju određenih bolesti pčela(vapneno leglo, upala creva kod pčela, varoza i sl.). Postojeća pčelarska praksa da pčelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnim osnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato štotakve satne osnove u sebi sadrže materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).
Pri organskom načinu proizvodnje potrebna je zamena saća kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanim od voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da se iskoristi vosak koji se dobija od voštanih poklopčića pri ceđenju meda, pre svega zbog dovoljnih količina voska koje se dobijaju na ovaj način. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sa bočnih nadgradnji nosača ramova, kao i vosak sa ramova gradionika koji ujedno služe i za mehaničku borbu protiv pčelinjeg krpelja. Sav vosak iz pčelinjaka treba da bude zamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi za organsku proizvodnju meda.Odbacivanje veštačkih boja koje se koriste za bojenje pčelinjih sanduka je važan uslov u organskoj proizvodnji. Za zaštitu sanduka treba da se koriste prirodne boje na bazi lanenog semena . Uklanjanje stare boje sa sanduka vrši se struganjem, brušenjem, zagrevanjem i slično. Ukoliko ekonomska logika opravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopšte i ne budu obojeni. Postoji više recepata za pripremanje prirodnih boja, koji obezbeđuju kvalitetnu i jeftinu zaštitu sanduka.
Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pčelinjeg voska se zagrevaju do topljenja. Dok je rastvor još uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacija se suši sporo (24 časa), pa se zato drugo premazivanje vrši sledećeg dana. Premazivanje se završava kada se uoči da se smesa više ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjem sanduka zaštićeni su za period od tri do četiri godine, posle kojih se postupak ponavlja. U ishrani pčela nije dozvoljena upotreba običnog šećera (beli šećer – saharoza). Za zimsku prehranu i za prolećnu stimulaciju pčela, potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne količine meda i polenovog praha. Uobičajeno potrebna količina iznosi od 15 do 20 kg po pčelinjoj porodici. U slučaju da jesenja paša nije obezbedila dovoljne količine hrane, pčelar može da interveniše dodavanjem organskog meda, organskog šećera ili kombinovano kao šećerno medno testo zime, ili šećerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najtežih za ispunjavanje, posebno u sušnim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvesti kontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sa kolikom količinom hrane će se intervenisati. Organska proizvodnja je od posebnog značaja za zdravlje i blagostanje životinja, pa je u skladu sa tim, sečenje krila maticama pri njihovom obeležavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i „istrošenih“ matica vrše pčele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta za opstanak, pri čemu i pčelari mogu da intervenišu posebnim tehnikama.
Mlade matice mogu da se obeležavaju i zamenjuju po potrebi. Kao obavezna aktivnost u organskom pčelarstvu je numerisanje pčelinjih sanduka i vođenje pčelarskog dnevnika. Najbolje je da pčelar ažurira dnevnik o tehničkim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazu materijala i proizivoda. Prvi je važan za potrebe pčelara koji na osnovu proizvodnih svojstava pčelinjih porodica može da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti. U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvoda evidentiraju se svi proizvodi koji su ušli na pčelarsku farmu (zaštitna sredstva, boje, ramovi, žica i sl.) i proizvodi koji izlaze iz farme (med, polen, propolis, matični mleč).Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim ili izdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni računi i sl.),
daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela.
Organska pčelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Sa ulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje
ulazi u prelazni period. Period prelaza u pčelarstvu traje različito, zavisno od toga da li ispunjava zahteve naložene od kontrolnog i sertifikacionog tela. U najboljem slučaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matičnog mleča i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija se sertifikat za organski vosak, zato što su za promenu konvencionalnog sa organskim voskom potrebne najmanje tri godine. Posle zamene voska cela proizvodnja dobija status organske proizivodnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, treba da uradite sledeće:

1. Ako je to matica u punoj nosivosti, ona će zbog težine u najvećem broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate, primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.

2. Ako je matica mlada i od skoro u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa postupite na sledeći način:

- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90 % slučajeva sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.

- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

Kada smo stigli kod porodice Despotović, u Slobomir kod Bjeljine, srdačno nas je dočekao domaćin Miko sa suprugom i érkom.  Do sada smo odlazili kod pčelara sa porodičnom tradicijom bavljenja pčelarstva, ali ova je drugačija. Kako ističe naš sagovornik, pčelarstvom je počeo da se bavi 1975. godine. Od tasta je dobio dve košnice, i tako su supruga Radinka i on počeli da se bave pčelarstvom.

- Počeli smo sa dve, i kako je ljubav prema pčelarstvu rasla, tako se povećavao broj košnica. Danas, broj pčelinjih društava porodice Despotović iznosi oko 350. Košnice su smeštene na dva porodična imanja. Na ušću Save i Drine u bijeljinskoj opštini, i u Novom Selu na Sokocu.

Osim njih dvoje, pčelarstvom se bave dve ćerke i zet. Ujeda ima dosta, ali pčelama treba prići bez nervoze, staloženo, one ne vole brze pokrete.

Porodica Despotović proizvodi sve proizvode: med, polen i propolis. Glavna proizvodnja je matični mleč, kojoj su se najviše posvetili ćerka Danijela i zet Bojan.

Prošla godina je bila jako loša, a i ova je slaba. Kako ističe naš sagovornik, nemaju baš neku pomoć od države. Dobijaju 4,5 maraka po košnici, što je jako malo. Po njegovim rečima, bolje je da im daju lekove, nego što im daju jako malo para. Imaju veću pomoć od opštine.

Prema Mikovim rečima, dobar deo pčelara će prestati da se bavi pčelarstvom, mnogi su nestali, i  nemaju od čega da ulože. Neću da odvraćam ljude, ko nema zaposlenja trebalo bi da počne, ali mora sve da proizvodi, mada tu nema nekih para.

Treba početi sa 5 košnica i to LR, pa onda kada se obuče može AŽ. Proizvodnja matica je takođe interesantna i tu treba iskustva.

Za Agrobiznis magazin, Radinka Despotović, suvlasnica preduzeća „Bimed“, pokazala je sa ćerkom Danijelom postupak kako se dolazi do krajnjeg proizvoda u pčelarstvu, odnosno matičnog mleča.  Ona je ovom prilokom rekla da je njihova firma bazirana samo na pčelama i pčelinjim proizvodima. Mi ne proizvodimo mnogo meda, navodi Radenka. Sav potencijal i snagu usmerili smo ka proizvodnji matica, matične mleči, propolisa i polenovog praha. To je ono po čemu su nadaleko poznati. Proizvodi su isključivo prirodnog porekla, bez dodataka hemijskih supstanci. Među njihovim proizvodima, izdvaja se propolis mast, proizvod sa velikom koncentracijom propolisa. Propolis mast je jako lekovit proizvod, koji rešava sve probleme na koži. Matična mleč je najsavršeniji proizvod za imunitet čoveka. Dopire do svake ćelije u ljudskom organizmu. Kako nam je istakla Radenka, postoje naučno istraživački radovi koji ukazuju na to, da kada bi čovek jeo matičnu mleč radi prevencije, ne bi mogao da oboli od opakih bolesti.

Video prilog je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&t=294s 

Kako smo videli, ćerka Danijela iz košnice vadi ram, na kome se nalaze kućice, u kojima je smeštena matična mleč. U svakoj košnici nalazi se po jedan ram, koji u košnici stoji 72 sata. Postupak vađenja larvi i matične mleči je jednostavan. Kućice se iseku, iz njih se izvadi larva i matična mleč. Proces vađenja larvi i matičnog mleča se ponavlja na svaka tri dana. Nakon vađenja matične mleči, pronalaze se larve koje su male i stare samo tri dana. Izvade se iz košnice, stavljaju u kućice i proces pravljenja matične mleči se ponavlja. Kako nam ističe Danijela, potrebno je iskustvo, dugogodišnji rad i strpelenje za obavljanje ovog posla, kako bi se došlo do željenih rezultata. Svoje proizvode predstavljaju širom Bosne i Hercegovine, i van zemlje. Mnogobrojne nagrade znak su da idemo u pravom smeru. 

Ukratko rečeno, postupak se započinje dodavanjem larve i malo matičnog mleča u matičnjake nakon čega se ram stavlja u košniicu gde ostaje do 72 sata tokom tog perioda pčele donose matičnu mleč. Pootom se ram donosi u prostoriju gde se počinje sa postupkom vađenja matičnog mleča. Prvo se skinu poklopčići, kako bi larve ostale čiste. Pristupa se postupku vađenja larvi. Odstranjuje se jedna po jedna larva i vadi matični mleč, navodi nam Danijela koja je takođe izabrala svoj put u pčelarstvu zajendno sa porodicom. Tradicija se nastavlja…

 

Proizvodnja matica

Ono što je bitno reći, jeste da ovi vredni ljudi  puno  ulažu u nauku i edukaciju. U svojoj biblioteci imaju puno naslova raznih svetskih autora-istako nam je Miko i ukratko objasnio postupak proizvodnje matica.

Za proizvodnju matica, kako nam kaže Miko Despotović, potrebno je dosta iskustva, nije uopšte lak posao, kako neki misle.  Porodica Despotović, u svom pčelinjaku ima oko 130 oplodnjaka, LR ram koji je izlomljen u tri dela, standardan je.  Da bi zamenili staru maticu, najbitnije je imati novu maticu. Miko svake godine iz Slovenije nabavlja rodonačelnice matice, iz Centra za razvoj pčelarstva. Dobili smo kranjsku pčelu rodonačelnicu, koja je testirana. Od nje se proizvode matice, presađuju se njena jaja u košnicu koj će da proizvodi matičnjak. Nakon deset dana, matica zatvara matičnjak, i prenosi se u oplodnjak. Iz oplodnjaka  šesnaesti dan, mora da izađe iz larve. Rodonačelnice su majke matice, dodaje Miko. One su selekcionisane za proizvodnju meda i matične mleči. To pčelari u Sloveniji najbolje rade. Kako nam ističe Miko, njegov ze je Pragu bio kako bi usavršio veštačku oplodnju matica. On podseća da genetski preneseno svojstvo na buduće pčele, najvećim delom zavise od truta. Veštačka oplodnja poznata je po tome što se matica oplodi pomoću specijalnih instrumenata. Takva oplodnja i u praksi polako dobija na popularnosti, čak i kod specijalizovanih komercijalnih odgajivača matica. Rodonačelnice matice, su skuplje u Sloveniji nego kod nas, ističe Miko. Pčelar koji uzgaja matice za tržište dužan je da tokom celog procesa vrši kontrolu zdravstvenog stanja svih pčelinjih zajednica koje u tom procesu učestvuju. Posebno česte kontrolne preglede treba vršiti na eventualnu pojavu nozeme. Matice zaražene nozemom, bez obzira na kvalitet odgajanja vrlo brzo ulaze u proces tihe zamene.

 

Matični mleč u službi očuvanja imunog sistema

Matični mleč sadrži esencijalne hranljive sastojke neophodne za održavanje dobrog zdravlja. Sadrži sve vitamine B-komleksa, vitamine A, C, D i E, sve aminokiseline, proteine i minerale. Najveći je izvor pantotenske kiseline (vitamina B 5) koji je do sada pronađen. Matični mleč se zbog svog hemijskog sastava smatra se eliksirom mladosti, izuzetan je biostimulator, imunomorulator, regenerator.

Matični mleč sprečava razvoj bakterija i povećava snagu imunološkog sistema. Pospešuje oporavak, ublažava anksioznost i potištenost, otklanja nesanicu, pomaže da se normalizuju telesne funkcije, usporava proces starenja, poboljšava moć pamćenja, koristi se u prevenciji karcinoma. Žene koje teško podnose menopauzu takođe bi trebalo da koriste matični mleč.  Takođe, sadrži kompleksna jedinjenja koja stimulišu ženske i muške žlezde, te deluje kao prirodni hormon. Pokazao se blagotvornim u lečenju steriliteta. Jača seksualnu sposobnost.

Nakon 15 do 30 dana uzimanja matičnog mleča  u kontinuitetu, potrebno je napraviti pauzu i istom vremenskom periodu. Razlog zbog kojeg je neophodno  praviti pauzu je antibakterijsko svojstvo matičnog mleča.

Maksimalna dnevna doza za odrasle osobe je 1 gram i nikako više od toga.  Ako se matična mleč koristi za prevenciju dovoljno će biti čak 200-500 mg dnevno, zavisno od vašeg zdravstvenog stanja.

Uzima se sa plastičnom ili drvenom kašikom i drži pod jezikom 5 do 10 minuta. Na taj način se lagano otapa u ustima, apsorbuje u krvotok i deluje na ceo organizam. Pored svih  dobrih osobina, trebalo bi naglasiti da je matični mleč siguran za upotrebu samo ako se ne koristi dugoročno. U suprotnom, može da izazove nuspojave i ozbiljne alergijske reakcije kao što su osip,oticanje grla i stomacne tegobe.Imuni sistem poslednja je linija odbrane koja se aktivira kada infekcija već prodre u organizam.

Propolis prirodni antibiotik

Propolis je prirodni antibiotik, jer ima jako antibiotičko dezinfekciono dejstvo. Primenjuje se kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, odnosno za podizanje opšteg stanja organizma. Efikasan je kod čireva, uboda, kod ekcema, psorijaze, kod gljivičnih oboljenja kože.  Propolis sadrži 50% smole, 30% voska, 10% eteričnih ulja, 5% cvetnog praha, brojne vitamine i minerale, organske kiseline, polifenole, flavonoide.

Video prilog je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=WkWvh9cDdKM&t=33s 

Pogledajte video prilog o dečku koji pčelari od 14. godine, a sada mu je tek 16! https://www.youtube.com/watch?v=XwsVvjg1hno 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31