Zahvaljujući Slaninijadi, u Kačarevu veliki broj domaćinstava gaji svinje. Najveću farmu tovljenika ima Predrag Marčetić, dok se Dušan Kondić još pre 20 godina opredelio za uzgoj mangulica. Na tržištu je velika potražnja, pa je i njihova zarada dobra. Predrag Marčetić iz Kačareva je do pre godina držao zlataru, a onda se preorijentisao na stočarstvo, jer je u toj grani poljoprivrede video šansu za dobru zaradu. Sagradio je modernu farmu gde može da smesti 400 tovljenika, koje tri puta godišnje isporučuje poznatom kupcu.

"Ovo je tip farme koji zadovoljava i evropske standarde. Sve je automatizovano unutra, po pitanju hranjenja, pojenja i izđubravanja. Jedan radnik može da opsluži i do 2 500 tovljenika", kaže Marčetić.

Prošle godine je cena prasadi koju kupuje i tovi bila velika, zbog čega Predrag nije zadovoljan, zato planira da proširi svoju farmu.

"Prvo što ću uraditi je prasilište, da napravim objekat sa 100 krmača, da proizvodim svu prasad koju ja utovim. To bi bilo 2 500 do 3 000 tovljenika na godišnjem nivou", kaže Marčetić.

U Kačarevu se gaje i mangulice, a najveći proizvođač je Dušan Kondić, koji je u tom poslu nasledio svoje roditelje. Ove životinje jedu isključivo organsku hranu.

"Hranimo ih sa žitom, ječmom, kukuruzom, zob, ovas, samo sa domaćom hranom", kaže Dušan Kondić, uzgajivač mangulica.

Dušan pravi sve mesne prerađevine, a za predstojeću Slaninijadu pripremio je 300 kilograme kobasica, 400 kilograma slanine i još pečenice, švargle, čvarke i mast. Sve je zdravo i kvalitetno, a dokaz je i nagrada za najbolju slaninu pretprošle godine.

"Sad smo zaklali 20 svinja, osušili smo to, stavili na promaju i još desetak dana treba tako da stoji", kaže Kondić.

Dušan, kao ni ostali uzgajivači, nema problem sa prodajom. Na tržištu je velika potražnja, pa su njegovi planovi da kad ode u penziju za nekoliko godina proširi proizvodnju. Hoće da gaji 50 svinja i napravi pečenjaru, čime će zaokružiti proizvodnju.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3412836/-na-trzistu-je-velika-potraznja-za-mangulicama.html

Posle povlačenja Turaka, sa prostora Panonske nizije, ostalo je veoma malo svinja. Turci nisu koristili meso ove životinje iz religijskih razloga. Odgajanje ove vrste je bilo prepušteno severnim delovima Mađarske i Erdelju. Krajem 18. veka, severni deo Mađarske kraljevine i Austrija, su imale razvijene trgovinske odnose, među kojima se isticala trgovina svinjama. Najtraženija u toj razmeni je bila Bakonjska rasa, koja je veoma dobro podnosila putovanja. Trgovina svinjama se širila i stigla je do Hrvatske. Hrvatske rase svinja su bile traženije od Bakonjske, jer su imale više masti, a meso je bilo boljeg ukusa.

U XIX veku je svinja predstavljala jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije, a nastanak mangulice se vezuje upravo za taj period. Zabeleženo je da je knjaz Miloš, poklonio mađarskom grofu, Jožefu Arčđuku, određeni broj svinja koje su zvali “Šumadija” odnosno  šumadinka. Ova svinja je ukrštana na imanju Kis Jeno, sa rasama kao bakonyi i szalantor, što je dovelo do formiranja posebne rase svinja, pod nazivom mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti, bila je jako popularna u Vojvodini (naročito Sremu), i Mađarskoj u preiodu od XIX veka do 1950-tih.

Tadašnje evropsko tržište je sem mesa, tražilo pogotovo masti i slanine. Uglavnom je naseljavala područja šuma, pašnjaka, ritova ali i močvara gde su uspešno podnosile vremenske uslove oštre kontinentalne klime. Poludivlja stada mangulica su šetala šumama, stepama i pašnjacima tokom cele godine, a krmače su se prasile u brlozima koje su same prorivale u tršćacima i duboko u žbunju.

Danas u Evropi, od ukupno 126 rasa svinja, samo 44% ima stabilan status, 18% rasa su u potencijalnoj opasnosti, a 21% su u kritičnoj opasnosti od nestanka. Jedna od preostale 3 autohtone rase svinja u Srbiji je i mangulica, čiji se status opisuje kao „ugroženo održiva“. Ova rasa nosi u sebi dragocene genske alele koji je čine drugačijom od tzv. plemenitih rasa, nastalih jednostranom selekcijom, na povećanje proizvodnih osobina. Sa prostora Srbije su nepovratno izgubljene dve rase svinja - šiška i šumadinka.

Mangulica je sve  popularnija na Staroj planini, gde su idealni uslovi za njeno čuvanje. Za mesom mangulice, a naročito mesnim prerađevinama, vlada ogromna potražnja na razvijenom i zahtevnom tržištu zapadne Evrope.

S obzirom na to da je Stara planina pravi raj za mangulice, i druge vrste autohtonih domaćih životinja, koje predstavljaju neprocenjive genetske resurse, ovo bi mogao da bude upravo biznis koji bi, ukoliko bi se omasovio, mogao da spase staroplaninska sela od sigurnog nestanka koji im preti.

Za uzgoj mangulica nisu potrebni posebni uslovi. Izuzetno je  jednostavna za držanje. Bukvalno uživa u blatu, i deo prostora na kome se drži treba nameniti za kaljuganje. Kaljuganje im je neophodno zbog termoregulacije, ali i zaštite od ektoparazita. U ekstenzivnom držanju, imaju potrebe za jednostavnim skloništem od kiše i snega, što naročito vazi za bremenite životinje.

Treba voditi računa da se omoguće osnovni uslovi za držanje, jer u protivnom može doći do kanibalizma, odnosno infantofagije od strane drugih grla. Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak traže raznolikost što u slobodnom napasanju nije ograničavajući faktor. Dobro iskorišćavaju to što nađu u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane i ograničavanjem prostora izuzetno su podložne tovljenju i gomilanju masnog tkiva, pri čemu starija grla dostižu masu od 200 i više kilograma. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica može biti ekonomična isključivo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Bez dodatne prihrane dostižu oko 80 kg za godinu dana, što se adekvatnim prihranjivanjem može uvećati.

U Srbiji je mangulica najzastupljenija u Vojvodini, gaji se uspešno u mačvanskom kraju, a i sela Šumadije su idealna jer ima dosta pašnjaka i šuma. U selima Šumadije, ljudi koji su se bavili svinjarstvom, uglavnom su gajili landras, pijetren i jokšir svinje koje ne potiču iz naših krajeva. Za takvu vrstu svinjarstva, bilo je potrebno obezbediti odlične uslove, tople staje, kvalitetnu hranu i negu uz nadzor veterinara. Zbog toga se svinjski fond smanjivao, jer je proizvodnja svinjetine postala skupa i nerentabilna.

Mangulica je, kažu, daleko isplativija jer je njen uzgoj jednostavniji. Prema najnovijim istraživanjima, stručnjaci tvrde da je meso mangulice zdravo, jer sadrži neuporedivo manje holesterola od drugih svinjskih mesa, junetine, pa čak i piletine. Masnoće mesa mangulice su lakše svarljive, a ljudi koji boluju od visokog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova mogu bez bojazni da jedu meso mangulica. Zbog izvanrednog ukusa mesa, mangulica se izvozi u Španiju, gde se od nje pravi poznata serano šunka (Jamon Iberico).

Vrste


* Bela mangalica (Szőke mangalica): najbrojnija podvrsta mangalice, podjednako dobra za prinos masti i mesa.
* Crvena mangalica (Vörös mangalica): kombinacija bele mangalice i kovrdžavo dlake salontaške, u proseku je teža od bele mangalice.
* Lastavičasta mangalica (Fecskehasú mangalica): nastala ukrštanjem bele i crne mangalice, stomak je beo a leđa crna. Rađa u proseku više mladih od bele mangalice.
* Crna mangalica (Fekete mangalica): najrasprostranjenija je bila na jugu mađarske i u Sremu. Nastala je ukrštanjem sremske crne svinje sa belom mangalicom. Smatra se izumrlom vrstom.
* Divlja mangalica (Vadas mangalica): veoma retka vrsta, rasprostranjena je bila u planinskim predelima i verovatno je rezultat parenja Divlje svinje i bele mangalice.

 

Akt zalučenja predstavlja veliki stres za organizam prasadi, jer se u tom trenutku dešavaju velike promene, na koje prasad treba da se prilagode. Od pripreme prasadi za taj trenutak, u dojnom periodu, umnogome zavisi kako će prase podneti sam akt zalučenja. 

Kako sprečiti bolest prasadi, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/2067-kako-spreciti-bolesti-prasadi

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30