Crna Trava je opština Jablaničkog okruga na jugoistoku Srbije koja se na istoku graniči sa Bugarskom. Okolna sela razmeštena su na obroncima Čemernika, Ostrozuba, Tumbe, Plane i Vlasinske visoravni, dok je sama Crna Trava pritešnjena planinama sa svih strana i danas ima samo 800 stanovnika.
Jedno od Crnotravskih sela je Pročolovci u kome danas živi samo četvoro meštana. Jedna od njih je Biljana Babić, inženjer poljoprivrede i tehnolog po zanimanju koja sa suprugom uzgaja mangulice. Rodom je iz Sarajeva i u Crnu Travu je došla kao izbeglica devedesetih godina. Jedno vreme je živela i radila u Vršcu, Beogradu, Golupcu, ali se vratila i ostala sa mužem u Crnoj Travi.
- U selu je ostalo samo nas četvoro. Pored supruga i mene živi još dvoje ljudi majka i sin. Šta da vam kažem, da je lako nije. Najbliže komšije udaljene su od nas čitav kilometar u susednom selu, nemamo infrastrukturu, imamo signal za mobilne telefone ali je loš, dok internet nemamo uopšte. U potraži za boljim uslovima života svi osim nas su otišli iz sela i teško da će se iko vratiti posebno mladi ljudi – kaže Biljana i slikovito opisuje kako izgleda život u jednom gotovo napuštenom srpskom selu.
- Crna Trava je udaljena sedam kilometara od našeg sela, nemamo asfaltni drum, a sve što nam je potrebno od namirnica moramo da kupujemo u Vlasotincu, Surdulici ili Leskovcu. Do Surdulice nam, recimo, treba 30 kilometara u jednom pravcu dok je Leskovac udaljen 70 kilometara. Potrebno je obezbediti novac za
benzin i odvojiti ceo jedan dana da odete u nabavku osnovnih životnih potrepština – objašnjava naša sagovornica i dodaje:
- Obično u kupovinu idemo dva puta mesečno, a pred zimu moramo da kupimo zalihe brašna, šećera, ulja i ostalih namirnica i za mesec dana. Kada padne sneg i zaveje ionako loše puteve faktički smo odsečeni od ostalih. Jedini prozor u svet nam je televizija, ali i tu imamo ograničen broj kanala.
Uzgoj mangulica
Međutim, uprkos svemu Biljana i njen suprug za sada nemaju nameru da se sele iz Pročolovaca. Pre deset godina rešili su da iskoriste blagodeti nestvarno lepe i čiste prirode u Crnoj Travi i započeli uzgoj mangulica. U pitanju je autohtona i gotovo zaboravljena rasa svinja koja faktički živi kao poludivlja životinja. Poslednjih godina svet je poludeo za mesom magulice, jer je mnogo zdravije od uobičajenih rasa svinja koje se gaje u Srbiji.
- Pre desetak godina počeli smo sa jednim muško – ženskim parom, postepeno smo ulagali i sada smo stigli do 80 komada uključujući krmače sa prasićima. U
pitanju je slobodan uzgoj, što znači da noću, ako žele, mogu da spavaju u štali ili obližnjoj šumi. Ujutru im damo kukuruz, a preko dana slobodno lutaju okolo i hrane se travom, žirom, korenjem raznih biljaka. Čim ih pozovem one dolaze, jer znaju da će dobiti kukuruz.
Kako objašnjava Biljana, mangulice nisu zahtevne za uzgoj posebno na ovaj način na koji to rade njen suprug i ona.
- Uopšte nisu zahtevne nekako su navikle da se snalaze same. Leti kad se prasi krmača sama nađe neko mesto u paprati, oprasi se i nakon desetak- petnaest dana dovede kući prasiće. Nemamo mi tu nekih posebnih obaveza oko njih – kaže naša sagovornica.
Za 80 komada mangulice ujutru potroše između pet i šest kilograma kukuruza.
- Kukuruz im dajemo da se naviknu dolaze kući, jer znaju da će dobiti hranu. Dajemo im kukuruz u zrnu i u klipu, jer vole da glođu. Stvaraju nered oko kuće jer prekopaju zemlju verovatno kad osete neke pečurke koje vole. Jedu dosta bukovog žira koga imamo u izobilju, koren od paprati, maslačak, koprivu, pasu travu…
Nisu zahtevne ni kada dođe zima, jednostavno se prilagođavaju vremenu. Inače, hladno vreme lakše podnose od vrućine zato što imaju dužu dlaku koja podseća pomalo i na krzno. Jedini problem koji imaju, kako objašnjava Biljana je nabavka kukuruza koji se ne gaji u Crnoj Travi, pa ga kupuju u Leskovcu.
Prodaju sušeno meso
Meso mangulice uglavnom suše i prodaju po porudžbenici. Nemaju problem sa plasmanom robe, jer su njihovi proizvodi izuzetno traženi zbog zdravog mesa ove svinje.
- Mnogo više kupuju ljudi iz većih gradova valjda zato što su bolje informisani, pa znaju koliko je meso od mangulice zdravo. Svake nedelje pošaljemo po jedan ili dva paketa suvog mesa najčešće za Beograd. Od ovog posla pristojno zaradimo i želela bih da sopstvenim primerom pokažem, posebno mladim ljudima, da je od poljoprivrede u Crnoj Travi moguće lepo živeti – zaključuje Biljana Babić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zahvaljujući Slaninijadi, u Kačarevu veliki broj domaćinstava gaji svinje. Najveću farmu tovljenika ima Predrag Marčetić, dok se Dušan Kondić još pre 20 godina opredelio za uzgoj mangulica. Na tržištu je velika potražnja, pa je i njihova zarada dobra. Predrag Marčetić iz Kačareva je do pre godina držao zlataru, a onda se preorijentisao na stočarstvo, jer je u toj grani poljoprivrede video šansu za dobru zaradu. Sagradio je modernu farmu gde može da smesti 400 tovljenika, koje tri puta godišnje isporučuje poznatom kupcu.

"Ovo je tip farme koji zadovoljava i evropske standarde. Sve je automatizovano unutra, po pitanju hranjenja, pojenja i izđubravanja. Jedan radnik može da opsluži i do 2 500 tovljenika", kaže Marčetić.

Prošle godine je cena prasadi koju kupuje i tovi bila velika, zbog čega Predrag nije zadovoljan, zato planira da proširi svoju farmu.

"Prvo što ću uraditi je prasilište, da napravim objekat sa 100 krmača, da proizvodim svu prasad koju ja utovim. To bi bilo 2 500 do 3 000 tovljenika na godišnjem nivou", kaže Marčetić.

U Kačarevu se gaje i mangulice, a najveći proizvođač je Dušan Kondić, koji je u tom poslu nasledio svoje roditelje. Ove životinje jedu isključivo organsku hranu.

"Hranimo ih sa žitom, ječmom, kukuruzom, zob, ovas, samo sa domaćom hranom", kaže Dušan Kondić, uzgajivač mangulica.

Dušan pravi sve mesne prerađevine, a za predstojeću Slaninijadu pripremio je 300 kilograme kobasica, 400 kilograma slanine i još pečenice, švargle, čvarke i mast. Sve je zdravo i kvalitetno, a dokaz je i nagrada za najbolju slaninu pretprošle godine.

"Sad smo zaklali 20 svinja, osušili smo to, stavili na promaju i još desetak dana treba tako da stoji", kaže Kondić.

Dušan, kao ni ostali uzgajivači, nema problem sa prodajom. Na tržištu je velika potražnja, pa su njegovi planovi da kad ode u penziju za nekoliko godina proširi proizvodnju. Hoće da gaji 50 svinja i napravi pečenjaru, čime će zaokružiti proizvodnju.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3412836/-na-trzistu-je-velika-potraznja-za-mangulicama.html

Posle povlačenja Turaka, sa prostora Panonske nizije, ostalo je veoma malo svinja. Turci nisu koristili meso ove životinje iz religijskih razloga. Odgajanje ove vrste je bilo prepušteno severnim delovima Mađarske i Erdelju. Krajem 18. veka, severni deo Mađarske kraljevine i Austrija, su imale razvijene trgovinske odnose, među kojima se isticala trgovina svinjama. Najtraženija u toj razmeni je bila Bakonjska rasa, koja je veoma dobro podnosila putovanja. Trgovina svinjama se širila i stigla je do Hrvatske. Hrvatske rase svinja su bile traženije od Bakonjske, jer su imale više masti, a meso je bilo boljeg ukusa.

U XIX veku je svinja predstavljala jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije, a nastanak mangulice se vezuje upravo za taj period. Zabeleženo je da je knjaz Miloš, poklonio mađarskom grofu, Jožefu Arčđuku, određeni broj svinja koje su zvali “Šumadija” odnosno  šumadinka. Ova svinja je ukrštana na imanju Kis Jeno, sa rasama kao bakonyi i szalantor, što je dovelo do formiranja posebne rase svinja, pod nazivom mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti, bila je jako popularna u Vojvodini (naročito Sremu), i Mađarskoj u preiodu od XIX veka do 1950-tih.

Tadašnje evropsko tržište je sem mesa, tražilo pogotovo masti i slanine. Uglavnom je naseljavala područja šuma, pašnjaka, ritova ali i močvara gde su uspešno podnosile vremenske uslove oštre kontinentalne klime. Poludivlja stada mangulica su šetala šumama, stepama i pašnjacima tokom cele godine, a krmače su se prasile u brlozima koje su same prorivale u tršćacima i duboko u žbunju.

Danas u Evropi, od ukupno 126 rasa svinja, samo 44% ima stabilan status, 18% rasa su u potencijalnoj opasnosti, a 21% su u kritičnoj opasnosti od nestanka. Jedna od preostale 3 autohtone rase svinja u Srbiji je i mangulica, čiji se status opisuje kao „ugroženo održiva“. Ova rasa nosi u sebi dragocene genske alele koji je čine drugačijom od tzv. plemenitih rasa, nastalih jednostranom selekcijom, na povećanje proizvodnih osobina. Sa prostora Srbije su nepovratno izgubljene dve rase svinja - šiška i šumadinka.

Mangulica je sve  popularnija na Staroj planini, gde su idealni uslovi za njeno čuvanje. Za mesom mangulice, a naročito mesnim prerađevinama, vlada ogromna potražnja na razvijenom i zahtevnom tržištu zapadne Evrope.

S obzirom na to da je Stara planina pravi raj za mangulice, i druge vrste autohtonih domaćih životinja, koje predstavljaju neprocenjive genetske resurse, ovo bi mogao da bude upravo biznis koji bi, ukoliko bi se omasovio, mogao da spase staroplaninska sela od sigurnog nestanka koji im preti.

Za uzgoj mangulica nisu potrebni posebni uslovi. Izuzetno je  jednostavna za držanje. Bukvalno uživa u blatu, i deo prostora na kome se drži treba nameniti za kaljuganje. Kaljuganje im je neophodno zbog termoregulacije, ali i zaštite od ektoparazita. U ekstenzivnom držanju, imaju potrebe za jednostavnim skloništem od kiše i snega, što naročito vazi za bremenite životinje.

Treba voditi računa da se omoguće osnovni uslovi za držanje, jer u protivnom može doći do kanibalizma, odnosno infantofagije od strane drugih grla. Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak traže raznolikost što u slobodnom napasanju nije ograničavajući faktor. Dobro iskorišćavaju to što nađu u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane i ograničavanjem prostora izuzetno su podložne tovljenju i gomilanju masnog tkiva, pri čemu starija grla dostižu masu od 200 i više kilograma. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica može biti ekonomična isključivo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Bez dodatne prihrane dostižu oko 80 kg za godinu dana, što se adekvatnim prihranjivanjem može uvećati.

U Srbiji je mangulica najzastupljenija u Vojvodini, gaji se uspešno u mačvanskom kraju, a i sela Šumadije su idealna jer ima dosta pašnjaka i šuma. U selima Šumadije, ljudi koji su se bavili svinjarstvom, uglavnom su gajili landras, pijetren i jokšir svinje koje ne potiču iz naših krajeva. Za takvu vrstu svinjarstva, bilo je potrebno obezbediti odlične uslove, tople staje, kvalitetnu hranu i negu uz nadzor veterinara. Zbog toga se svinjski fond smanjivao, jer je proizvodnja svinjetine postala skupa i nerentabilna.

Mangulica je, kažu, daleko isplativija jer je njen uzgoj jednostavniji. Prema najnovijim istraživanjima, stručnjaci tvrde da je meso mangulice zdravo, jer sadrži neuporedivo manje holesterola od drugih svinjskih mesa, junetine, pa čak i piletine. Masnoće mesa mangulice su lakše svarljive, a ljudi koji boluju od visokog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova mogu bez bojazni da jedu meso mangulica. Zbog izvanrednog ukusa mesa, mangulica se izvozi u Španiju, gde se od nje pravi poznata serano šunka (Jamon Iberico).

Vrste


* Bela mangalica (Szőke mangalica): najbrojnija podvrsta mangalice, podjednako dobra za prinos masti i mesa.
* Crvena mangalica (Vörös mangalica): kombinacija bele mangalice i kovrdžavo dlake salontaške, u proseku je teža od bele mangalice.
* Lastavičasta mangalica (Fecskehasú mangalica): nastala ukrštanjem bele i crne mangalice, stomak je beo a leđa crna. Rađa u proseku više mladih od bele mangalice.
* Crna mangalica (Fekete mangalica): najrasprostranjenija je bila na jugu mađarske i u Sremu. Nastala je ukrštanjem sremske crne svinje sa belom mangalicom. Smatra se izumrlom vrstom.
* Divlja mangalica (Vadas mangalica): veoma retka vrsta, rasprostranjena je bila u planinskim predelima i verovatno je rezultat parenja Divlje svinje i bele mangalice.

 

Akt zalučenja predstavlja veliki stres za organizam prasadi, jer se u tom trenutku dešavaju velike promene, na koje prasad treba da se prilagode. Od pripreme prasadi za taj trenutak, u dojnom periodu, umnogome zavisi kako će prase podneti sam akt zalučenja. 

Kako sprečiti bolest prasadi, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/2067-kako-spreciti-bolesti-prasadi

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31