U selu Vojkovci ovih dana malinjaci puni radnika, berba maline uveliko je počela.Gužva je i na otkupnom mestu, i po prvi put svi su zadovoljni. Cena od 180 dinara po kilogramu ispunila je očekivanja voćara.

"Početna cena je 180 dinara, voćari se nadaju da će cena biti veća ali su zadovoljni i sa ovom cenom. Kvalitet ovogodišnje maline, obzirom na veliku količinu padavina u prethodnom periodu je dobar. Topli dani i visoka temperatura sada su ubrzali zrenje pa se svakodnevno bere i do sada smo otkupili oko 12 tona", kazao je Sloba Matić iz Vojkovaca, otkupljivač maline.On očekuje da će do kraja berbe otkupiti oko 40 tona plodova ovog jagodičastog voća.

Inače, malina iz Vojkovaca se transportuje u hladnjaču u Blaznavi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=29&nav_id=1701283

Opština Nova Varoš i Udruženje proizvođača jagodičastog voća "Zlatni breg" pomoći će sa po 2.000 sertifikovanih sadnica malina ukupno 50 seoskih gazdinstava koja imaju želju da se bave ovom vrstom voćarske proizvodnje. Za realizaciju projekta "Unapređenje voćarstva na teritoriji opštine Nova Varoš" obezbeđeno je 100.000 sadnica sorte vilamet iz matičnog zasada pomenutog udruženja, a svaki od zainteresovanih voćara dobiće sadnica za podizanje 10 ari malinjaka.

Ukupna vrednost projekta je 13 miliona dinara, a za besplatne sadnice maline od sredine juna će moći da konkurišu nosioci poljoprivrednog gazdinstva, koji nisu stariji od 50 godina. U opštinskoj upravi kažu, da će donaciju od 2.000 sadnica čija je vrednost oko 600 EUR, dobiti samo ono prijavljeno gazdinstva koje pripremi zemljište za sadnju u skladu sa savetima struke.

- Malinjak od 10 ari može da obradi jedna porodica bez pomoći sa strane, i da na njemu ostvari solidan prihod, a upravo razvoj ovakvih malih porodičnih biznisa u poljoprivredi predstavlja jedan od uslova opstanka i razvoja ruralnih područja kakvo je naše. Ujedno, kroz ovaj projekat želimo i da unapredimo voćarsku proizvodnju kroz podizanje novih plantaža maline, za koju postoji siguran plasman i organizovani otkup - kaže Milutin Živković, predsednik Udruženja Zlatni breg.

Novi malinjaci biće podignuti po principima savremene voćarske proizvodnje. Opština Nova Varoš i pomenuto udruženje formiraće Komisiju za monitoring i evaluaciju projekta, koja će imati zadatak da obavlja selekciju prijavljenih parcela, kao i da kontroliše primenu agrotehničkih mera pre i tokom sadnje.

- Stručnjaci koji će biti angažovani na ovom projektu svojim znanjem i prisustvom pomoći će da sve tehnološke i agrotehničke mere budu urađene pravovremeno i u skladu sa pravilima struke. Opština će u okviru projekta finansirati agrohemijsku analizu zemljišta na prijavljenim parcelama. Sprovođenje mera popravke plodnosti zemljišta će obavljati svako domaćinstvo na osnovu preporuka akreditovane laboratorije, dok će opština obezbediti neophodno đubrivo - kaže Živković.

U novovaroškom kraju malinja se gaji na oko 60 hektara, što je znatno manje nego u susednim opštinama Priboj i Prijepolje, gde je malinarstvo poslednjih godina u ekspanziji. Malinjaci su uglavnom manje površine, 10 do 15 ari, a najviše ih je u selima na nižoj nadmorskoj visini, sa pitomijom klimom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2917946/u-novoj-varosi-50-seoskih-gazdinstava-dobice-po-2000-sertifikovanih-sadnica-malina

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da je nevreme do sada uništilo 30% roda malina i da otkupljivači već sada nude cenu od 250 dinara za kilogram, a prošle godine se prodavala po ceni od 65 do 170 dinara.

On je za Betu rekao da su vlasnici hladnjača "prošlog leta nudili tako niske cene, tvrdeći da ne mogu da ih prodaju, a prema izvoznoj dokumentaciji sa carine prodavali su ih po 2,43 EUR do 2,70 EUR po kilogramu, što znači po ceni od skoro 100% višoj nego što su kupovali".

Radović je rekao da poslednjih mesec i po nevreme sa gradom, vetrom i obilnim padavinama svakih nekoliko dana sprečava proizvođače da prehrane i zaštite to voće preko lista i tako umanje štetu.

- Prošle godine prvi grad je pao 6. maja, a ove godine već 1. maja, a najviše je stradala zapadna Srbija - rekao je Radović.

Dodao je da je nevreme zaobišlo jedino malinjake na jugu Srbije.

Radović je rekao da malina ove godine neće biti puno u ponudi, jer su u Srbiji skoro ispražnjene zalihe, a ovogodišnji rod je nevremenom i bolestima prepolovljen i u Poljskoj i Čileu gde se to voće najviše proizvodi.

U Srbiji će berba malina, kako je rekao početi za sedam do 10 dana, a radnike je teško naći.

- Radnika ima upola manje od onog broja koliko bi nam trebalo, iako je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara uz smeštaj i hranu. Da nema Roma sa juga Srbije ne bi nikako mogli da obavimo neophodne radove u malinjacima -rekao je Radović.Asocijacija je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, prema njegovim rečima, tražila da se završi reonizacija i proizvođačima stavi do znanja da maline ne treba i ne mogu da se uzgajaju na svim terenima.

To udruženje je zahtevalo od resornog ministra i da se proizvodnja tog voća proglasi strateškom granom poljoprivrede "jer je malina koja se uzgaja u Srbiji izuzetnog kvaliteta".

Radović je rekao i da je neophodna promena Zakona o sadnom materijalu kako bi se sprečilo da se sadnice bez sertifikata prodaju brzom poštom i preko interneta, jer se na taj način sprečava i širenje virusnih bolesti.

- Proizvođači malina su širili posede uzimajući sadnice koje su zaražene virusom i zbog toga je rod sa 25 do 30 tona po hektaru pre desetak godina pao na tri do pet ton -, rekao je Radović.

On je rekao da je Institut za voćarstvo u Čačku uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije počeo da proizvodi bezvirusni sadni materijal i da proizvođači treba da prestanu da šire voćnjak sadnim materijalnom bez sretifikata i sa rizikom da prošire viruse i dalje smanjuju rod, a povećavaju troškove proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909072/nevreme-do-sada-unistilo-30-roda-malina-otkupljivaci-nude-cenu-od-250

Specijalizovane sajtove za oglašavanje, društvene mreže i lokalne nedeljnike ovih dana su preplavili oglasi u kojima malinari iz zapadne Srbije traže berače.

Uz obezbeđen smeštaj i tri obroka, beračima se nudi i dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara, što bi za mesec dana rada u malinjaku donelo platu od oko 90.000 dinara. Međutim, deo malinara koji je dao oglase tvrdi da uprkos takvim uslovima teško dolaze do radnika, piše Blic.

Osim korone, koja im je pomrsila konce, vlasnici malinjaka žale se i na to da mnogi građani koriste priliku da odu iz zemlje, trbuhom za kruhom, čime se ponuda sezonske radne snage rapidno smanjuje, piše Politika.

Dragan Bogdanović, predsednik ariljskog Udruženja malinara Vilamet spas, uverava da branje malina nije težak posao i da to nije glavni razlog zbog kojeg ljudi ne žele da se prihvate takve obaveze.

- Osnovni problem je što Srbija nema dovoljno radne snage. Mnogi sezonci odlaze van Srbije, ali opet zbog situacije sa koronom mnogi su se i vratili u zemlju. To treba maksimalno da iskoristimo. Računamo na povratnike da zasuču rukave, a ako ne budemo uspeli da obezbedimo radnu snagu, moraćemo sami u malinjake - govori Bogdanović za Politiku.

Sa obezbeđivanjem radne snage za svoj malinjak u kojem gaji 15.000 struka sorte vilamet, problem ima i Desimir Šarančić iz Brodareva kod Prijepolja.

- Sa područja opštine niko mi se nije javio, tako da ću morati berače da uvezem iz drugih krajeva, što podiže troškove - kaže on za Blic.

Da je deficit berača potvrđuje za Blic i Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije. Radović ističe da u smislu plaćanja sezonskih radnika uslovi nikada nisu bili bolji.

U Srbiji, inače, funkcioniše elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2906803/zbog-korone-i-manjka-radne-snage-maline-nema-ko-da-bere

Iako je virus korona unazadio ekonomiju i doneo gubitke privredi, za pojedine sektore može da bude i šansa za novi posao. Poznavaoci kažu da je, zbog prekinutih dobavljačkih lanaca širom sveta, ovo odlična prilika za proizvođače i izvoznike smrznutog voća širom Evrope, pa tako i iz Srbije. Kao nova tržišta pominju se Južna Amerika i Afrika.

- Pre pandemije, prognoze za Latinsku Ameriku nagoveštavale su rast od 5,8% do 2023. godine, na tržištu duboko zamrznutog voća. Za Bliski istok i Afriku 4.91 %. To su svakako zanimljiva potencijalna tržišta za nas. Međutim, otvaranje novih tržišta će verovatno sačekati kraj pandemije. Koliko će uticati aktivnost virusa, koja je sada prešla na južnu hemisferu, na ekonomije država videćemo u narednom periodu - kaže za eKapiju zamenik generalnog direktora kompanije Mirax Agrar iz Beograda Aleksandra Vučković.

Napominje da je Srbija poznata po dobrom kvalitetu i odličnom ukusu voća, što je njen glavni adut kada je reč o smrznutom voću, jer ima idealne klimatske uslove i vrlopo godno tlo za uzgajanje poljoprivrednih kultura.

Kada je reč o posledicama korona krize, sagovornica kaže da su u kompaniji zadovoljni, jer je delatnost kojom se bave je jedna od najslabije pogođenih korona krizom. Kompanija je čak u prvom kvartalu ove godine zabeležila dupli rast poslovanja u odnosu na prethodnu godinu.

- Taj trend rasta se nastavlja i u aprilu i maju. Sve vreme tokom vanrednog stanja nasi zaposleni su radili. Međutim, teško je dati prognozu za period nakon krize. Realno je očekivati u narednom period globalni pad kupovne moći stanovništva. Ali kao što znamo, hrana spada u osnovne fiziološke potrebe čoveka i samim tim potražnja će uvek biti prisutna. Što se tiče konkurencije, mnoge kompanije koje su u pandemiju ušle sa ne tako dobrim finansijskim pokazateljima, verovatno će se suočiti sa velikim problemima, što će dati više prostora stabilnijim kompanijama - smatra Vučkovićeva.Proizvođači smrznutog voća iz užičkog kraja imaju iskustvo u ovom poslu dugo oko 50 godina i prisutni su na tržištu više od 40 zemalja iz celog sveta. Kriza izazvana pojavom epidemije virusa covid-19 dovela je do promena u tražnji ovog proizvoda, kao i delom u organizaciji izvoza i transporta.

- Tražnja je nešto uvećana, a organizaciono-transportni izazovi su se uglavnom odnosili na najudaljenija tržišta. U zemlje Zapadne Evrope, koje su i najveće tržište, izvoz je normalizovan. Posebno je značajno što je Evropska komisija ukinula meru kontrole smrznute maline i kupine iz Srbije na prisustvo norovirusa, jer je procenjeno da da su u našoj zemlji preduzete razne mere da se rizik od njegovog prisustva smanji. Tako da pre možemo govoriti o preusmeravanju izvoza ka bližim, odnosno tržištima sa najvećim udelom - kaže za naš portal Ana Lapčević director Regionalne privredne komore Zlatiborskog upravnog okruga .

U ovom kraju proizvodnjom smrznutog voća bavi se oko 250 kompanija, hladnjača, ukupnog kapaciteta 400.000 tona, a broj objekata za skladištenje i preradu je znatno veći.

Na pitanje da li proizvođači imaju dovoljno kapaciteta da se usmere na proširenje tržišta, Lapčevićeva kaže:

- Kapaciteta ima dovoljno, pogotovo kad se ima u vidu da je poslednjih 10-ak godina, prateći ekspaniziju sadnje pre svega maline, izgrađen veliki broj hladnjača. U uslovima povećane potražnje veći problem vidim u obezbeđivanju dovoljnog broja kvalifikovane radne snage, kako u primarnoj proizvodnji tako i u preradi.

Prema mišljenju sagovornice, "najznačajnije komparativne prednosti, kada je u pitanju smrznuto voće iz užičkog kraja, su: ogromno iskustvo u primarnoj proizvodnji svežih plodova, što u kombinaciji sa povoljnim uslovima podneblja doprinosi dobijanju sirovine visokog kvaliteta, kao i ogromno iskustvo u smrzavanju, preradi i drugim tehnološkim aspektima proizvodnje; izuzetno poznavanje uslova na svim svetskim tržištima smrznutog voća i dugogodišnje prisustvo na istim".Todora Aleksić iz Regionalne razvoje agencije Zlatibor smatra da, kao i ranije, malinari, odnosno hladnjače iz Zlatiborskog okruga u najvećoj meri rade po principu višegodišnjih ugovora i sa starim i proverenim kupcima.

- Dosadašnja tržišta na kojima je završavala malina iz našeg kraja u vezi su sa zapadno-evropskim zemljama, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija. Pre svega zbog zahtevanih standarda od strane kupaca na koje su se naši voćari navikli i na koje adekvatno odgovaraju. Svako novo tržište, a tu pre svega mislim na Rusiju, zahteva drugačije standarde, dodatne troškove, velike količine i njihov kontinuitet, što može biti problem sa naše strane – navodi.

Sagovornica pojašnjava da su hladnjače prvenstveno orijentisane na zamrzavanje maline, pa se ona kao poluproizvod plasira na zapadno-evropska tržišta.

- Ključni problem, kada se posmatra voćarstvo našeg kraja, jeste prerada i to viši stepeni, čiji je nedostatak evidentan, pa Zapadna Srbija sem zamrznute maline ne može da se pohvali plasmanom finalnih proizvoda. Veoma mali broj hladnjača, manje od pet, se bavi višim stepenima prerade maline, i to liofilizacijom i njenim čokoladiranjem, i plasmanom takvih proizvoda u malim, modernim pakovanjima na inostrana tržišta. Kapacitet nije sporan, sva malina se skladišti, posebno nakon uključivanja ostalih okruga u otkup maline sa Zlatiborskog okruga - ističe Aleksićeva.Dodaje da je poslednjih nekoliko godina uzgoj borovnice dobija nešto vise na značaju, ali da njena "reputacija" na evropskom i svetskom tržištu nije dorasla malini. Isti je slučaj i sa suvim šljivama.

Kada je reč o brojkama, u 2019. godini ukupna proizvodnja maline iznosila je 120.058 tona i ostvaren je prinos od 5,1 t/ha.

- Na osnovu podataka koje je Republički zavod za statistiku objavio u septembru 2019. godine, ostvarena proizvodnja maline manja je za 5,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 2019. godini izvezeno je 31.000 tona maline sa Zlatiborskog okruga, u vrednosti izvoza od oko 55 mil EUR - navodi Todora Aleksić.

Inače, RRA Zlatibor pruža podršku onima koji se bave smrznutim voće savetovanjem i mentoringom, ali i u vidu kreditne podrške i različitih vidova investicione podrške za koje je zadužena kao "produžena ruka" Fonda za razvoj. Akcenat je na inovacijama i modernizaciji.

Aktuelne smernice za izvoz prerađenog voća potražite ispod teksta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2879920/korona-kriza-otvorila-nova-trzista-za-smrznuto-voce-kako-se-tu-uklapaju

Srpske maline pri izvozu u EU neće više biti dodatno kontrolisane na norovirus, što će omogućiti lakši plasman naše robe i veće prihode za proizvođače tog voća, rečeno je "Tanjugu" u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Evropska komisija je donela odluku da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz smrznutih malina poreklom iz Republike Srbije, objasnili su u Ministarstvu poljoprivrede.Mera dodatne desetoprocentne kontrole, odnosno kontrole svake desete pošiljke malina iz Srbije na norovirus dovela je do dodatnih troškova za izvoznike i umanjenja prihoda proizvođača malina.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su u proteklim godinama intenzivno radili na uspostavljanju sistema bezbednosti hrane koji garantuje kvalitet proizvoda, a što uključuje zakonodavni okvir, akreditaciju metoda ispitivanja na norovirus, edukaciju inspektora, kao i subjekata u proizvodnji i preradi maline, što je dovelo do ovakve odluke u EU kažu nadležni.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3932008/eu-maline-kontrola-izvoz-srbija.html

Vremenski rolerkoster zabrinuo je i malinare koji strahuju da će to smenjivanje svih godišnjih doba za kratko vreme usloviti da ovogodišnji rod crvenog zlata bude za 20 do 30 odsto manji. Stručnjaci veruju da će biljke dobro podneti.

Topla jesen pogodovala je voćnim kulturama da se pripreme za zimski period. Biljke su, kako kažu stručnjaci, u dubokom mirovanju i aktuelne nagle vremenske promene nisu ugrozile zasade. Međutim, kako kaže stručnjak za voćarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi Jovan Milinković, ne bi bilo dobro da se ovakav vremenski rolerkoster ponovi u drugoj polovini februara.

- Što se tiče voćnih vrsta, bez obzira na to da li su jagodičaste ili kontinentalne, sve su još uvek u fazi zimskog mirovanja, a topao period nije uspeo da isprovocira kretanje vegetacije. Ono što je posebno dobro jeste to što je u planinskim predelima, gde je glavno srpsko malinogorje, doskora bio sneg. Čak i da sada, nakon neuobičajeno toplih dana za ovo doba godine, budu temperature i do minus 15 stepeni, biljke će to podneti jer su se dobro pripremile tokom jeseni koja je bila lepa i duga. Tek u martu možemo da razmišljamo i procenjujemo šta će biti sa vegetacijom, a za sada smo potpuno bezbedni, proizvođači i svi koji su vezani za proizvodnju voća - kaže Milinković.S druge strane, činjenica da se klima ubrzano menja brine članove Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Vrlo topla jesen sa temperaturama od 13 do 20 stepeni, bila je katastrofalna za sve jagodičaste kulture, a dešavalo se da do prvog snega u decembru bude cvetanja i roda maline. Nakon toga smo imali naglo zahlađenje i maglu, što je dovodilo do smrzavanja oko samih izdanaka. Zato mislim da će rod maline ove godine biti manji za 20 do 30 odsto na nivou cele Srbije. Ako se uz to, kao lane, pojavi nestabilno proleće sa snegom u maju, tek ćemo imati manji rod - smatra Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije.

Asocijacija će, najavljuje Radović, insistirati da se u sledeću sezonu otkupa i izvoza maline uključi Ministarstvo trgovine.

- Jer oni kontrolišu koliko je proizvedeno, koliko izvezeno, a koliko uvezeno jer se i dalje uvozi malina, a onda prepakuje i dalje preprodaje kao srpska. Na tom problemu sa zaštitnom markicom koja dokazuje poreklo proizvodnje i koja je dogovorena prošle godine, mora da se istraje i konačno reši. Da se razdvoji uvezena i naša malina. S tim ćemo dobiti i veću cenu i zaštiti brend maline u Srbiji - kaže Radović.

Po još uvek nepotvrđenim podacima, prošlogodišnji rod maline u Srbiji bio je između 53.000 i 60.000 tona.Na svetskom tržištu maline potražnja za crvenim zlatom raste, cene zamrznute robe već su 20 odsto veće nego pred kraj prošle godine, naročito zbog "podbacivanja" roda u Čileu, kojeg je pogodila suša. Srbiji to može da ide u prilog, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline i kupine Srbije.

- Samo do novembra naša država je od izvoza maline imala devizni priliv od 200 miliona evra, a sada joj se, s obzirom na aktuelno kretanje na svetskom tržištu, ponovo otvara prostor da prihoduje. Cene su već sada na svetskom tržištu veće za 20 odsto, a do maja će biti i više. Dakle, uvećavaće se profit države i izvoznika, a nama proizvođačima ostaje 165 dinara za otkupljeni kilogram, koji nam se i dalje plaća u ratama - kaže Radović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ovog-leta-bismo-mogli-da-imamo-manje-malina-ali-to-nije-jedina-losa-vest/45m17h4

Na desetak kilometara od Valjeva posetili smo porodicu Marić, koja više od dve decenije proizvodi sadni materijal maline i plodove, kako su nekada širom Srbije zvali ovu voćku „crveno zlato“. Sa razlogom je bilo tako, jer je imala izuzetno visoku cenu. Danas malina jeste rentabilna i može se od nje živeti, ali ako se uzgaja na najsavremeniji način i prati tržište.
Radoslav Marić, iz Sušice kod Valjeva, je jedini proizvođač sertifikovanih sadnica maline u celom kolubarskom okrugu. Njegov otac je počeo da se bavi proizvodnjom sadnica, a zatim su zajedno nastavili, i 2004. godine osnovana je firma Malina doo iz Sušice, koja se danas nalazi na putu da dobije sertifikat za proizvodnju sadnica organske maline. „Naši matičnjaci se nalaze u selu Sušica kod Valjeva, na tri lokacije i obuhvataju oko 1,5 hektar zemljišta.
Godišnje možemo da ponudimo tržištu oko 300.000 sadnica koje imaju sertifikate. Uskoro se nadamo i onom koji će potvrditi da su naše sadnice proizvedene
po principima i u skaldu sa organskom poljoprivredom, što će omogućiti i podizanje zasada organske maline sa našim sadnicama. U ovom poslu sarađujemo sa ZZ „Brezovica organik“, koji nam pomažu da ovaj važan postupak sprovedemo“ objasnio je Marić za Agrobiznis magazin.
Grad Valjevo ima strateški cilj da uveća značajnu proizvodnju organske hrane, naročito u zoni brane ROVNI koja predstavlja vodozahvat i gde je organičena
primena pesticida i drugih hemijskih sredstava. To je sada šansa za sve poljoprivrednike u ovom delu Valjeva da se razviju u organske poljoprivredne proizvođače.
Kada je u pitanju organska proizvodnja sadnog materijala maline, Marić kaže da najveći izazov predstavljaju korovi: „Nije dozvoljena primena herbicida tako da u tom smislu ima dosta ručnog rada kada je u pitanju kontrola korova. S druge strane, borba protiv bolesti je nešto lakša jer radimo u sredini koja je izolovana od velikih površina proizvodnih zasada odakle bi mogle da nam dođu bolesti i štetočine. Postoje i neki preparati koji su dozvoljeni za korišćenje u organskoj poljoprivredi, a koje bismo mogli da primenimo u slučaju pojave bolesti. Srećom, za sada nemamo nikakvih problema. Kada je u pitanju
sadnja, iskustvo kaže da je malinu bolje saditi u jesen, ali kada su u pitanju godine kakva je ova za nama može se raditi i prolećna sadnja i za nju imamo spreman sadni materija“. Radoslav Marić objašnjava da je jesen bila nepovoljna za sadnju i da zato treba iskoristiti proleće. Valjevska organska malina verovatno će ići i u izvoz, a već sada porodica Marić može da se pohvali da su njihove sadnice našle tržište odnosno kupce u Kazahstanu, Bosni i Hercegovini, Rumuniji, Makedoniji, Bugarskoj...
Lelić i Sušica su susedna sela i spadaju u područja gde se javljaju nedostaci vode. Zbog toga je porodica Marić još pre 15 godina uložila oko 3500 evra u akomulaciju i sistem za navodnjavanje koji radi i danas besprekorno. Zahvaljujući ovoj investiciji koja se višestruko isplatila imaju dobre prinose i mogućnost da proizvode kvalitetne sadnice.
U valjevskim selima u slivu akumulacije „Stubo-Rovni“ organska proizvodnja je šansa i najbolja alternativa, za oko 400 domaćinstava koja se moraju prilagoditi
poljoprivrednoj proizvodnji sa ograničenom upotrebom hemijsko-sintetičkih sredstava, zbog blizine jezera. U proizvodnji voća već imaju prva iskustva.
Mladi poljoprivrednici iz Brezovice upravo su bili gosti porodice Marić, kako bi videli njihovo iskustvo u proizvodnji organske maline i pokušali i sami da seprilagode i iskoriste pogodnosti koje nudi Ministarstvo poljoprivrede, a finansira i Grad Valjevo, kroz različite projekte.
Podsećanja radi, 2009. godine u Srbiji je bilo svega 108 proizvođača u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Danas su površine pod organskom hranom deset
puta veće. Šest hiljada gazdinstava se bavi organskom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji. Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije. Iskustva oko dobijanja kolektivnih sertifikata primeniće se i u valjevskom kraju kroz rad ZZ „Brezovica organik“.
Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence, procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90
milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržištasu nastavila da pokazuju dvocifrene stope
rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane). U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Zbog loših vremenskih uslova i drastičnog pada prinosa maline u Čileu za ovim voćem trenutno vlada velika potražnja u svetu. To je dovelo do rasta otkupnih cena za oko 30 odsto na svim tržištima, pa tako u Srbiji.

Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.

U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za „miker” plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet” od 190 do 200.

– Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta „heritidž” plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo – izjavio je Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji.

Leposavić je istakao da je prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje. Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju”.

– Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom – rekao je Leposavić za naš list.

Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlja najveći problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastupljenosti sorte „miker” takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.

Aleksandar Leposavić nedavno je na konferenciji Regionalnog saveta za jagodičasto voće upozorio da skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445971/Svetske-nestasice-pogurale-cenu-maline

Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima, kaže dr Aleksandar Leposavić, srpski stručnjak za ovu voćnu vrstu.Do ovih saznanja naš stručnjak je došao u direktnoj komunikaciji sa predsednikom svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) Antonijom Domingezom iz Čilea Mariom Garsesom iz kompanije "Komfrut" koja je u toj državi između Anda i Pacifika bez premca po izvozu smrznutog voća.

"Visoke temperature praćene niskom vlažnošću vazduha ovog leta su uslovi sa kojima se Čileanci do sada nisu susretali i oni izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline ali i drugog voća. To predstavlja poseban problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje", kazao je dr Leposavić za agenciju RINA.Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji, sorte heritidž, veoma kratko je trajala i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 čileanskih pezosa po kilogramu (jedan pezos iznosi 0,14 dinara).

Berba druge po zastupljenosti, sorte miker je takođe kratko trajala, zbog čega je i cena u nabavci kilograma ove sorte kod proizvođača bila iznad 35 čileanskih pezosa.

Trenutno je u ovoj latinoameričkoj zemlji sezona cvetanja i u toku su pripreme za drugi rod sorte heritidž, ali ako ovakvi vremenski uslovi potraju, u Čileu će se i ove godine nastaviti tendencija pada proizvodnje uz istovremeni rast cena na tržištu.

Čile je, posle Srbije, poslednjih decenija najveći proizvođač i izvoznik malina u svetu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=14&nav_id=1641947

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31