Iako je nova Uredba Evropske unije o organskoj proizvodnji trebalo da stupi na snagu prvog dana 2021, taj rok je zbog pandemije prolongiran. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rade na usaglašavanju nove regulative o toj oblasti, uz subvencije koje su za tu proizvodnju pet puta više nego za konvencionalnu.Pre sedam godina Lukovići su se odlučili za organsku proizvodnju malina. U godini pandemije upravo ovako uzgajeno voće bilo je izuzetno traženo."Početak je težak i početak je dosta skup, tako da tu treba istrajnosti i dosta proizvođača odustane u tom periodu. Tu treba i podrška ljudi koji se već bave tine, a i struke podrška i podrška naravno i države", kaže Radojko Luković iz Arilja.

Država je posebno zainteresovana za organsku proizvodnju u svim oblasima poljoprivede.

"Imamo pet puta veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Tako da je to jedna lepa stvar za početak da se bavite sa ovom vrstom proizvodnje. Takođe ćemo gledati da iduće godine napravimo jednu diversifikaciju, odnosno da ne budu ista ulaganja ako se bavite sejanjem pšenice ili nekim višegodišnjim zasadima", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.

Edukacija može u velikoj meri unaprediti organsku proizvodnju, ali i udruživanje proizvođača. Međutim, potrebna je ozbiljna strategija i manje posrednika u lancu proizvodnje i prodaje - tvrde zadrugari.

"Ni u konvencionalnoj proizvodnji nismo adekvatno zastupljeni u nastupu na tržištu. I nismo prisutni u toj meri, ali u preradi, da li u proizvodnji, da li u plasiranju finalnog proizvoda nisu zadruge i udruženja i mali robni proizvođači adekvatno zastupljeni i naslonjeni na tržište, već imaju posrednike", kaže Božo Joković - direktor PSZZ "Naši voćari" Arilje.

Plasman sirovih organskih proizvoda donosi manju zaradu nego prodaja svežeg voća. Poslednjih godina, na svetskom tržištu je veoma tražena liofilizovana malina.

"Prepoznata je kod kupaca kao jedinstvena kao kvalitetan proizvod, koji je sačuvao dosta hranljivih materija i vitamina i minerala i kad još tome dodate da je organskog porekla, e onda to ima jednu potpunu priču", kaže Nemanja Bojičić iz Službe kvaliteta "Drenovac".

Organska proizvodnja je, za sada, uspostavljena na oko jedan odsto poljoprivrednih površina, ali bi se taj procenat konkretnom podrškom države i upoznavanjem proizvođača sa prednostima mogao povećati.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4210070/organska-proizvodnja.html

Deset porodica sa teritorije opštine Lučani dočekaće prolećnu sezonu i početak poljoprivrednih radova sa novom poljoprivrednom mehanizacijom koja će olakšati i ubrzati njihov rad na obradi zemlje!
Poljoprivredna oprema donirana je u okviru projekta "Zasad za zajednicu Lučani", koji su po treći put zajednički finansirali - Opština Zollikon iz Ciriha, uz podršku gospodina Nebojše Račića iz Turice i Opština Lučani, a sproveo IDC.Kroz ova tri zajednička projekta ukupno 25 porodica iz Guče, Dljina, Viče, Živice, Kotraže, Krstaca, Gornje Kravarice, Goračića, Gornjeg i Donjeg Dubca, i drugih sela, dobilo je sadnice za podizanje zasada maline, jagode i borovnice.
Najuspešnije od ovih porodica kroz prethodne projekte dobile su zaštitne mreže, sisteme i pumpe za navodnjavanje, a sada i motokultivator, kosačice, plastenik, tarupe i drugu poljoprivrednu opremu.Svim porodicama obezbeđena je obuka i savetodavna podrška u gajenju voća.

Cilj realizovanih projekata bio je da porodice iz ruralnih predela opštine Lučani osnaži da stvore svoj nezavisan izvor prihoda i time ih ekonomski podrži i olakša život na selu.
Opština Zolikon je prilikom poplava koje su pogodile Opštinu Lučani uputila humanitarnu pomoć, ali i donirala kuhinju osnovnoj školi u Guči. Projekat "Zasad za zajednicu Lučani" finansirale su opština Zollikon iz Ciriha i Opština Lučani, a implementatori su IDC i Opština Lučani.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/212790/Deset-porodioca-u-Lucanima-dobilo-poloprivrednu-opremu/

Jako je važno biti sa narodom i kad je dobra i loša cena malina i pokušati napraviti korak napred kako bi se ostvarili veći prinosi u malinjacima, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
On je danas obišao naselje Prilike u opštini Ivanjica i istakao da je rad sa ljudima budućnost, koja se sastoji i u upotrebi novog sadnog materijala uz primenu istih agrotehničkih mera."Naša budućnost je da radimo sa ljudima i u Ivanjici, Arilju, Požegi, Mačvi... Da pokušamo da podignemo prinose koristeći novi sadni materijal, na istoj površini, uz isti obim posla", rekao je Nedimović za TV Prva.

Naveo je da je porodica Jovanović, koju je danas obišao u Prilikama, primenila iste agrotehničke mere u starom i novom malinjaku, koristeći novi sadni materijal i tako povećala prinose više od dva puta.

Nedimović je istakao i da je važno biti ministar terena, dodajući da su pre 10 godina "neke druge vlasti tukle malinare", a da se danas sa malinarima svakodnevno razgovara.

Ulažite u novi sadni materijal i destilerije

Nedimović je pozvao poljoprivrednike koji imaju robu odnosno voće druge i treće klase da ulažu u destilerije i proizvode rakiju od voća, kao i da koriste nove sadne materijale jer oni daju bolje prinose.

On je prilikom posete Prilikama u okolini Ivanjice, i nakon sastanka sa malinarima rekao da juče objavljen javni poziv za sve oni koji žele da proizvode rakiju od voća i da država daje podršku u maksimalnom iznosu od 15, 5 miliona dinara za izgradnju destilerije, opremanje i promociju.

Ko želi od voća da pravi rakiju obezbedili smo tržiste, usvojen je novi sporazum sa Evroazijskom unijom za izvoz u zemlje te unije, po carinskoj stopi nula, dodao je.

"Pozivam sve poljoprivrednike koji žele da se bave ovim poslom, da se jave. Lako je prodati robu prve klase, ali do sada su se ljudi pitali šta da rade sa robom nižeg kvaliteta, mi od toga želimo da napravimo dodatu vrednost i pozivam sve koji imaju višak takve robe da ulažu u destilerije", rekao je Nedimović.

On je dodao da su sada malinari u ovom kraju posle višegodišnjih problema sada zadovoljni i da je dobra otkupna cena.

Ministar je danas obišao naselje Prilike u opštini Ivanjica i istakao da je važno da se koristi novi sadni materijal i da on uz primenu istih agrotehničkih mera daje bolji prinos i zaradu.

"Važno je da pokušamo da podignemo prinose koristeći novi sadni materijal, na istoj površini, uz isti obim posla", rekao je Nedimović

Naveo je da je porodica Jovanović, koju je danas obišao u Prilikama, primenila iste agrotehničke mere u starom i novom malinjaku, koristeći novi sadni materijal zahvaljujuhci čemu je povećala prinose više od dva puta.

Ističe da su kada je u pitanju malinarstvo dobra očekivanja u vezi cene u idućoj godini, ali i sa aspekta održavanje poljoprivredne proizvodnje.

Ističe da se pokazalo da je u vreme krize poljoprivreda sektor koji ostvaruje najveći profit .

Upitan o ceni i prinosu krompira, ali i izvozu na strana tržista on je kazao da su godine ostvareni maksimlani prinosi i da i ako ostane robe, ima zainteresovanih za kupovinu.

"Nebitno na koje tržiste ćemo izvesti, najvažnije je da se roba dobro plati", rekao je Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/nedimovic-rad-sa-malinarima-buducnost-slusamo-narod;-ulazite-u-novi-sadni-materijal-i-destilerije_1178587.html

Osim po poznatom rudnjanskom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i domaćoj rakiji, selo Rudno prepoznatljivo je i po razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. U nekoliko dobro opremljenih pansiona sve više turista provodi odmor. Krajem avgusta boravili smo na ovoj visoravni, tako da ćemo priče podeliti sa vama.
Rudno je golijska lepotica koju sve više pohode turisti. Aktivan odmor prvi su uknjižili gosti razglednicom davne 1912. godine. Ovde se u danu promene 4 godišnja doba, a nadmorska visina i blagodeti prirode opredelile su ovdašnji narod da živi uglavnom od poljoprivrede i danas turizma. Smenjuju se generacije, ukrštaju kulture, jer su starim studeničkim drumom hodili trgovci i adžije put Dubrovnika. Dokle pogled doseže lepoti nema kraja. U toj romantičnoj divljini rodila se, i do danas ostala Božana Ladolež. Za jednu ženu rudnjanska idila nije ni izbliza idilično, jer je žena na selu u pravom smislu stub kuće.
,,Znate šta, mnogo je teško za ženu na selu. Od kada znam za sebe, od malih nogu naviknuta sam na rad. Ne pada meni teško da radim, da me shvatite pogrešno, već to što je ovaj naš seljački život mukotrpan a malo plaćen. Radi se od jutra do sutra. Ne znaš kada će sa neba da osuši ili oljušti. Sve na otvorenom, pod ovom kapom nebeskom. Nekada smo i suprug i ja radili i na državnoj službi. Kako su deca rasla potrebe su bile sve veće. Devojke stigle
do fakulteta, njihove obaveze su postale i naše. Trebalo je izdražati dva studenta. Ttreba biti realan- započinje Bosa.
Onima koji pohode godinama ove krajeve sve izgleda gotovo savršeno, od gostoprimstva, netaknute prirode, znamenitih mesta do hrane. Bosa, kako je svi meštani, prijatelji i gosti od milošta zovu, vidi se na oko otresita, vredna i čini se pravična. Mnogo toga preturila preko svojih ruku, jer se na njenom Rudnu uživa, ali samo o praznicima. Trebalo je opslužiti sitnu decu, krupnu stoku, okopati hektare krompira, obrati maline, pokupiti seno, biti na službi. Mašina još uvek nije u svemu zamenila žensku ruku.
"Rad je ogroman. Mi koji smo rođeni na selu, živeli ovde, naviknuti smo. Danas je opet drugačije ako treba da poredim neko prošlo i sadašnje vreme. Mašine menjaju u velikoj meri ruke, ali i pored toga mora da se nešto pređe motikom, vilom. Nekada je bilo malo mašina, ali je ovde vrvelo od ljudi, radili u zamenu, na mobe.Narod bio srećniji, od rada se živelo.Danas ima mašina, ali je zato, sve manje ljudi na selu i sve manje para i vremena". Iskreno govori naša domaćica.
Među meštanima nema nezaposlenih. Selo će, kažu u šali, uskoro morati da uvozi radnu snagu. Od mesta kome je pretio nestanak, napravili su privredni bum. Čak i bez infrastrukture, jer kad padne sneg do nekih domaćina na Rudnu se jedva stigne i pešice. Dugo obećavana trasa Studenica – Rudno, Rudno- Srnjača- Koritnik sve zbirno dvadesetak kilometara uskog puta nikako da stigne, ali je ove godine gostiju u izobilju.
,,Sve to stoji. Ali je ovde zaista teško. Znate kada zaveje, da se neko razboli prava muka. Daleko smo od Kraljeva, tamo je sva administracija. Ne znam da li je ove godine ova nesretna korona učinila svoje, pa je narod nagrnuo. Mi da smo imali još ovoliko kuća, ne bi mogli da podmirimo one koji su hteli da borave na Rudnu. Ljudi ovde vole da dođu, mi koji živimo, valjda nam je sve ovde uobičajeno, od posla nekada i ne primetimo prirodu i promene. Vidim da se neki vraćaju na Rudno, hoće da obnove očevinu."
U dvorištu ali i malinjaku na 12 ari sve pod konac. Vidi se da je u crveno zlato uloženo. Ove godine sezona berbe maline prilično okasnila, ali je cena za ovaj vila-met kaže sagovornica solidna u odnosu na prethodne godine. Istina, na kantar nikada ne staje rad ukućana, da mere ne bilo dobro...
,,Znate šta mi imamo nešto krava, krompir već stnadardno radimo na 3-4 hektara, malinu nismo hteli da širimo. Krompir posadimo, zaštiti se par puta, okopa mašinski, povadi za dva- tri dana. Malina traži radnu snagu. Ovih 12 ari uz kuću je nešto što možemo da održimo. Treba ovo negovati mesecima. Izvučemo stajnjak, rezidba, zaštita, berba. Probali smo par dana sa beračima, ne biva. Dođu ljudi, malo beru i odu. Drugo njima treba obezbediti i smeštaj. Ako radnicima ustupimo sobe, nema mesta za goste. Ovako sami šta uradimo. Evo sada je odmor, devojke su došle i one da pomognu. Što se tiče cene,
onima koji rade uvek je malo onima koji kupuju, uvek mnogo. Nije loša cena ove godine, zadovoljna sam - zadovoljno će Bosa.
Bosa i njen suprug Nenad imaju dve naslednice, na njih je naročito ponosna, smatra da je uspela kao majka, kao roditelj, jer su ćerke postale akademci. Ovih dana pomažu, no da li ih vuče rodna gruda na duži period....
,,Ne verujem iskreno ja ne bih ni volela! Možda ako mi proširimo turističke kapacitete, ako uspemo da dogradimo nekoliko soba. Možda u tom turizmu, koji je čini mi se na velika vrata vratilo selo gde mu i jeste mesto, pronađu sebe ali povremeno, drugačije ne, ne verujem. Treba stvarati ovde porodicu, ma nije to jednostavno. Treba živeti ovde, kada se od smetova ne vide ni krovovi!- katergorično će Bosa.
Kod Bose uvek ima odlično slatko i domaća odlična kuhinja, neizostavne letnje opslastice sa njenim malinama. Izgleda da je jedino to tradicionalno, jer bi naša
sagovornica što šta izmenila, no, za neke promene, je čini se kasno. Neke ipak, treba pod hitno sprovesti, je je rad na selu potpuno obesmislen.

,,Ma znate šta, sve bi promenila. Većina žena na selu počinje da radi od svoje pete godine. Prvo pomaže par godina a onda zameni majku u kuhinji, kasnije radnike na njivi. Odmah jedna dnevnica manje. Znate li koliko danas žena na selu ima neku penziju. Na Rudnu ja ne znam ni jednu! To bih prvo promenila. Ovde fali nekoliko puteva. Pokršiš i noge a kamo li kola. Ima tu dosta toga da se uradi, izgubi narod volju više i da se bori. Pritisnu obaveze, ovde stalno imaš posla, ne možeš se baviti papirima i molbama! Nekda si za tonu krompira ili dva bika mogao da kupiš neku mašinu, danas da prodaš 10 karva i štalu opet nema za traktor.?!" Ovde smo izgleda zagrnuli u osinjak. Zaista je tužno da litar mleka vredi manje od litre vode, kilogram krompira koliko jeda kifla poredili bi cene u nedogled, o nafti, zaštiti i semenima da ne govorimo. Kada su u pitanju činovnici,zaista je u pravu,što viša tehnologija i veća pismenost naša administracija sve sporija. Po sistemu brigo moja pređi na drugoga. U vreme mastiljave olovke znalo se ko kosi a ko vodu nosi! Svako nađe ,,rupu u Zakonu,, i tako u krug.Ova izjava zaboli. Nije dobro ovo čuti, ali je istina da je država ženu na selu kao majku priznala tek nedavno, priznajući joj porodiljsko. Najveći paradoks je, da su sve vlasti u ovoj državi, glavnu snagu opstanja svoje fotelje prilikom izbora, videli u selu i mladima. Njihov opstanak i ostanak.
Nešto se uvek zapitam kada me već Bosa prisetila na penziju i porodiljsko, da li vlast i dalje veruje u ,,rode i kupus"!
Odlazimo pod utiskom, opijeni vazduhom, mirisom, prirodom, blagodetima ovog kraja, ali i pod utiskom gorštačkih reči, koje sve manje čuju, oni koji treba da čuju. A i zašto bi kada je njima sve potaman. Poruka nije pokvarila priču koja i pored sve brige ima svoju toplu dušu. Bosa nam možda izgleda ozbiljno, ali
njenu toplinu i iskrenost smo videli u očima. Oči su ogledalo jedne duše, odraz osećanja i srca. Ovdašnji ljudi, baš kao i naša Bosa još uvek to imaju. Kada pročitate ove redove, pogledajte svoje oči u ogledalu, pokušajte da pročitate šta je u njima. Ne zaboravite da nas odatle najbolje upoznaju prvo naša deca.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U gornjomilanovačkom selu Klatičevo funkcioniše neobična poljoprivredna zadruga. Petorica obrazovanih ljudi proizvode maline po savremenom konceptu, u kontrolisanim uslovima, i spremaju izvoz konzumne maline.

Zbog sve veće potražnje jagodičastog voća u svežem stanju odlučili su da u Klatičevu podignu savremeni zasad malo zastupljene sorte maline "tula medžik". Pravi rod očekuju naredne godine, iako ove i u kasnu jesen ubiraju plodove, piše RTS.

- Da bi se postigli prihodi, puna ekonomičnost i rentabilnost svakog zasada mora se uraditi i mora se nauka spustiti na polje. Znači, od same pripreme zemljišta, studije izvodljivosti, projektnog dela, znači uradili smo sve da bi dobili jedan ovakav zasad - ukazuje Aleksandar Andrić, jedan od osnivača zadruge "Agrobobica" Gornji Milanovac.

Uz punu kontrolu u zasadu od 70 ari - 40 je pod plastenikom, a 30 pod nadstrešnicom - smatraju da mogu očekivati do 70 odsto maksimalnog prinosa koji po jednom hektaru može biti i do 40 tona maline.

Za kvalitetan rod, kažu, važno je voditi računa o svakom detalju, piše Silvija Pašajlić za RTS.

U vreme berbe obezbeđujemo da malina neće kisnuti, gde se berba može obavljati svaki dan, gde će pakovanje biti malo, gde će se postići pristojna cena, znači, možemo očekivati i visoke prinose - napominje Aleksandar Andrić.Da proizvedu visoko kvlitetno voće i u svežem stanju ga plasiraju na zahtevno evropsko i svetsko tržište, udružili su znanje i dugogodišnje iskustvo, prate tržište i razvoj tehnologija.

- Danas u svetu ozbiljno bavljenje agrarom podrazumeva sa ekonomskog aspekta udruživanje, jasnu podelu posla, sa aspekta znanja, proizvodnje, poštovanja standarda i dobijanje zdravstveno bezbednog proizvoda za dalji plasman - ukazuje Miroslav Jovanović, predsednik skupštine zadruge "Agrobobica".

U ovoj specijalizovanoj zadruzi, uz podizanje sopstvenih zasada jagodičastog voća planiraju i saradnju sa kooperantima, kako bi na tržištu uz kvalitet obezbedili i kontinuitet snabdevanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/neobicna-poljoprivredna-zadruga-petorica-obrazovanih-ljudi-proizvode-maline-na/xnc1qn7

Preduzeće Vule-Komerc iz Šišinca kod Leskovca proširilo je kapacitete za preradu voća i izgradilo malu solarnu elektranu. Vrednost investicije je 79 miliona dinara, a kako je za eKapiju rekao vlasnik ovog preduzeća Vukašin Đorđević, u planu su i dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije.

- Dogradnjom postojeće hladnjače sa kompletnom opremom za 840 m2, kapacitet je povećan za 800 tona. Hladnjača je sada ukupne površine oko 2.200 m2 sa
kapacitetom od 1.800 tona - rekao je Đorđević. Uz proširenje kapaciteta za preradu jagode, malina, višnje i kupine, ova firma izradila je i mini solarnu elektranu, namenjenu sopstvenim potrebama kapaciteta 200 kilovata na sat. U obe investicije uloženo je oko 79 miliona dinara, a preko IPARD-a očekuju sufinansiranje od oko 33 miliona. U planu je da u narednom periodu proširimo kapacitete solarne elektrane - istakao je Đorđević. Vule-Komers ima 50 stalno zaposlenih i 100 radnika koji rade u sezoni, a prerađeno voće plasiraju na domaće, ali i tržišta Rusije i zapadne Evrope.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3039125/preduzece-vule-komerc-kod-leskovca-siri-kapacitete-za-preradu-voca-investicija-u

U januaru 2017. godine čileanski carinski inspektori reagovali su na dojavu uzbunjivača.Naime, jeftine smrznute maline iz Kine prodavane su u Kanadi kao vrhunski organski proizvod iz Čilea.

Inspektori su upali u prostorije firme Fruti di Bosko, malo poznate trgovinske kompanije u predgrađu Santjaga.Dokumenta, podaci o kompaniji i prodaji otkrila su reket trgovine hranom koji je bio organizovan na tri kontinenta.

U srcu ovog slučaja nalazila se prevara koja se vrtela oko malina.

Jeftine smrznute maline uzgajane u Kini slate su u pogon za pakovanje u centralnom Čileu.

Stotine tona ovog voća prepakivano je i rebrendirano od strane firme Fruti di Bosko, kao organsko čileansko voće, a zatim slato potrošačima u kanadskim gradovima Vankuveru i Montrealu, na šta ukazuju podaci carine.

Carina je procenila da je najmanje 12 miliona dolara vrednih malina sa obmanjujućim etiketama bilo poslato u Kanadu između 2014. i 2016. godine.

Dobar deo tih proizvoda došao je od kineskog dobavljača, kompanije Harbin Gaotai fud.

Kanadske službe nadležne za javno zdravlje povezale su maline koje su dolazile od ove kompanije sa epidemijom norovirusa u Kvebeku 2017. godine, od koga su se razbolele stotine ljudi. Kanadske vlasti izdale su opoziv na voće kompanije Harbin gaotai koje su iz Kine dolazile direktno u Kanadu još od jula 2016. godine.

Ono čega nisu bili svesni je to da su maline u Kanadu ulazile i "na zadnja vrata", u periodu kada se lažno označeno voće uvozilo iz Čilea u Kanadu.

Kockice je sklopio Rojters i razotkrio poslovnu šemu, te pokazao lakoću prevare lažnim oznakama i kako potencijalno rizični proizvodi mogu da se "promuvaju" između svetskih zravstvenih i carinskih agencija, čak i kada su vlasti širom sveta u još većem stepenu pripravnosti kako bi sprečili širenje kovida 19.

Harbin Gaotai nije dao komentar Rojtersu na ovaj izveštaj, kao ni vlasnik firme "Fruti di Bosko", koji je prošle godine osuđen u Čileu zbog lažiranja dokumenata o izvozu.

Trgovinski sporazum između Kanade i Čilea, koji je stupio na snagu 1997. godine, dozvoljava izvoznicima da sami sertifikuju poreklo svoje robe. Sporazumom je omogućeno da voće iz Kine, posredstvom čileanske kompanije, uđe u Kanadu bez carine, izbegavajući tako namet od šest odsto koji važi za iste bobice uvezene direktno iz Kine.

Posao postaje još unosniji kada se najobičnije smrznute bobice predstave kao organski proizvod koji "jaše na leđima" dobrog kvaliteta, bezbednosti i reputacije koju imaju prehrambeni proizvodi iz Čilea.

Analizom poslovnih knjiga kompanije "Fruti di Bosko", carinski inspektori su ustanovili da je između 2014. i 2016. godine kompanija izvezla više od 3.600 tona voća i povrća. Poreklo polovine proizvoda nije jasno.

Kanada je bila daleko najzastupljenija izvozna destinacija, ali je ista kompanija hranu izvozila i u Sjedinjene Američke Države, Kuvajt, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=10&dd=08&nav_id=1744560

Globalno tržište ogranskih namirnica i napitaka u stalnom je porastu u poslednje dve decenije. Nakon pandemije beleži se i veća tražnja takvih proizvoda, zbog čega se opravdano može reći da ova proizvodnja ima dobar vetar u leđa za razvoj.Do 2027. globalno tržište organske hrane može dostići vrednost do 679,81 milijardu dolara. Potrošači se sve više okreću zdravijim navikama i traže proizvode koji su u skladu sa tim načinom života. Tokom 2019. u trendu je bez zrnevlja, bez glutena i iz slobodnog uzgoja.Poljoprivredna površina pod organskom hranom u Evropi povećana je za 34 odsto od 2012. godine, saopštio je Evrostat, a ukupna organska površina dostigla je u 2018. godini 13,4 miliona hektara, što je 7,5 odsto ukupne iskorišćene zemlje za poljoprivrednu proizvodnju.Najveći udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj površini imaju u Austriji (24,1 odsto), Estoniji (20,6) i Švedskoj (20,3), a najmanju na Malti (0,4 odsto), u Rumuniji (2,4), Bugarskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji (sve po 2,6 odsto). Manji udeo organskog zemljišta od Srbije imaju samo Island, Malta i Severna Makedonija.Prema podacima Evrostata, u Srbiji rapidno raste proizvodnja organske hrane. Površine pod zasadima još su male u odnosu na razvijene zemlje, ali brzina kojom se uvećavaju i proizvodnja i broj proizvođača nije nikako zanemarljiv. U Srbiji je u 2017. pod organskom proizvodnjom bilo 12.423 hektara, a u 2018. 19.255 hektara.Međutim, osim proizvodnje, raste i izvoz - u 2019. za čak 11 miliona evra u poslednje četiri godine. Na kraju prošle godine dostigao je rekordnih 29,7 miliona evra. Prema podacima Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju, iz Srbije je u 2019. izvezeno 13.284 tone organskih proizvoda. Organsko voće i proizvodi od voća imali su najveći udeo u vrednosti preko 28,7 miliona evra. Više od 95 odsto organskih proizvoda se izvozi.Podaci Uprave carina govore da je u odnosu na period od pre četiri godine izvoz porastao za čak 11 miliona evra. Najveću vrednost izvoza Srbija ostvaruje već godinama sa Nemačkom, više od trećine ukupne vrednosti izvoza je ostvareno u 2019. Posle Nemačke najviše organskih proizvoda je izvezeno u Holandiju, Francusku, Italiju, Poljsku, SAD, Austriju i Belgiju.Najveći izvozni profit ima smrznuta malina, a potom slede koncentrat od jabuka, smrznuta kupina i višnja.

Upravo voće, kako za "Blic" objašnjava, ima najveći potencijal da se gaji na organski način i potom ostvari najveću vrednost u izvozu i po količinama i po ceni.- Srbija i dalje poseduje izuzetno dobre sorte šljive koje se lako na organski način mogu gajiti, ali kupcima u inostranstvu mogu biti zanimljive i organske, takođe dobre sorte višnje ili borovnice. Naravno, daleko je najzastupljenija proizvodnja jagodičastog voća poput maline i kupine. Potencijal za organsku proizvodnju je definitivno veliki, ali se mora intenzivno raditi na udruživanju proizvođača, jer u ovoj proizvodnji mora da se radi strogo kontrolisano – objasnio je za "Blic" Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Da bi organski proizvodi mogli da se plasiraju na inostranom tržištu, potrebno je da budu sertifikovani u skladu sa regulativom država u koju se izvozi, tako da su proizvođači u Srbiji, koji se bave izvozom organskih proizvoda, osim u skladu sa domaćim propisima, sertifikovani i u skladu sa propisima EU, NOP-u (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište) i drugim propisima/standardima. Zadovoljiti te uslove nije nimalo lako i skupo je, pa je tako i organsko voće i povrće i do četiri puta skuplje od onoga iz standardnog uzgoja.- Rezultati izvoza zaista jesu impozantni i odlični za izvoznike, ali se malo zna koliko je uzgoj samo uz vodu i zemlju, često bez korišćenja mašina i potpuno bez pomoći hemije, naporan. Niko ne govori o tome koliko su organski prinosi manji u odnosu na konvencionalne jer nema pomoći 390 vrsta aditiva i koliko proizvoda zbog bolesti ili vremenskih nepogoda propadne i baci se - objasnio je Radosav Grujičić, proizvođač organskog voća i povrća iz okoline Uba.

Neke studije pokazuju da organska proizvodnja donosi u proseku od 10 do 20 odsto manje prinosa i proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/dobra-ideja-za-biznis-i-sansa-za-srbiju-ove-dve-domace-organske-vocke-daju-najveci/4vxmgz7

Ove sezone proizvođači malina imali su više otkupne cene, ali su uprkos tome, zbog pada prinosa, mnogi ostvarili mali prihod. Pojedini proizvođači su ovih dana krenuli u berbu malina, koje se plasiraju u svežem stanju po otkupnoj ceni za 300 do 600 dinara.Pod plastenikom od 70 ari, zadrugari "Naši voćari" započeli su berbu maline "enrosadira". Uz subvenciju države prošle godine podigli su zasad i nabavili certifikovane sadnice."U odnosu ne samo na vilamet nego i na sve ostale sorte, malinu izdvaja organoleptičko svojstvo, blagotvorno dejstvo ukusa, znači veoma jedan ukusan plod, krupan plod, čvrst plod i postojan plod. Kažem vam sedam dana može da bude u marketima u prodaji u režimu pothlade", kaže direktor Prve složene zemljoradničke zadruge "Naši voćari" Milićevo Selo, Božo Joković.

Kako u svetu, tako i kod nas raste potražnja za svežom malinom, zbog čega su se i Radovanovići u Stupčevićima odlučili da površine pod malinom prošire i Enrosadirom.

"Tri meseca nju beremo, a vilamet beremo znači 45 dana maksimalno. E zbog toga ona je interesantna, što smo produžili. Tako Evropa radi, tako i mi mora da radimo. Ne samo hoćemo mesec dana da radimo i posle ćemo da se odmaramo. Pa ne gospodo, moramo da radimo, mnogo da radimo da bi lepo i živeli", ističe Dragić Radovanović iz Stupčevića.

U zavisnosti da li se bere u gajbice ili male posude cena se kreće od tri stotine do šest stotina dinara, kaže ekspert za jagodičasto voće. Proizvođači sorti koje se plasiraju sveže ne beru brigu ni oko radne snage.

"S obzirom da su ove sorte dvorodne i da je period berbe dosta drugačiji i duži, znači da se može rasporediti radna snaga i na taj način prevazići te probleme sa kojima se inače susreću u proizvodnji sa normalnim, klasičnim sortama", kaže ekspert za jagodičasto voće Aleksandar Leposavić.

Uz subvenciju države certifikovane sadnice malina svakako mogu doneti veće prinose, ali i više prihode.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4065342/maline-sveze-berba-otkup-cena.html

Na Stalnom komitetu za životinje, bilje, hranu i stočnu hranu EU odlučeno je da se povuče mera dodatne kontrole za izvoz smrznutih malina iz Republike Srbije, potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede.
Mera dodatne kontrole svake desete pošiljke malina iz Srbije na koronavirus dovela je do dodatnih troškova za izvoznike i umanjenja prihoda proizvođača malina.

Stalni komitet za životinje, biljke, hranu i hranu za životinje EU doneo je odluku o ukidanju dodatnih kontrola na srpsku malinu.

Virusi mogu da prežive u mnogim agrohemikalijama, zato je važno da se za primenu sredstava za zaštitu i ishranu bilja koriste samo čista voda.

Izvor:https://zoomue.rs/izvoz-maline-bez-dodatnih-troskova/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31