Svetsko tržište nedavno je uzdrmala velika afera. Čileanci, najveći izvoznici maline, uhvaćeni su u prepakivanju kineske maline. I poverenje kupaca je poljuljano. Istovremeno, u ariljskom kraju uvode dodatnu zaštitu i potvrdu porekla svog voća - hologram.

Laser najpouzdanije i najbrže klasifikacije malinu. Pored najviših standarda bezbednosti prerade, u Mirosaljcima kod Arilja jedna hladnjača je otišla korak dalje. Uz hologramske nalepnice iz kovnice u Topčideru, štite poreklo voća.

Direktor hladnjače Drenovac Aleksandar Obradović kaže da se u poslednje vreme dešavaju malverzacije u vezi sa trgovinom i preprodajom maline. Naglašava da se hologramom se garantuje kupcima na inostranom tržištu da je roba isključivo srpskog porekla, sorte vilamet i miker, i da ne postoji mogućnost nekog reeksporta iz drugih zemalja.

- Mislimo da će u budućnosti kupci to videti kao jednu prednost, a svakako za nas je ovo dodatna vrednost na proizvod - uveren je Nemanja Bojičić iz služba kvaliteta hladnjače.

U zemljoradničkoj zadruzi Naši voćari uz hologramsku zaštitu očekuju i veću zaradu, i to ne izvozom sirovog voća već gotovih proizvoda. Tako će i Srbija ostvariti veći profit od izvoza malina koji je sada dve stotine miliona evra godišnje.

- Treba napraviti jednu stratešku kombinaciju gde će se planski i strateški uraditi sistemsko rešenje za proizvodnju, distribuciju i preradu maline može se govoriti preko pola milijarde evra na godišnjem nivou - napominje direktor zadruge Naši voćari Božo Joković.Kupcima je sve važnije odakle potiče proizvod koju kupuju, a posebno kada se pojave afere poput nedavne u Čileu koja je poljuljala poverenje potrošača širom sveta.

- To što je se se desilo u Čileu sa prepakivanjem kineske maline će se vrlo negativno odraziti na njihovu proizvodnju, ne samo maline, nego i drugog voća. Znamo da su oni u prošlosti i dan danas jako mnogo radili na stvaranju pozitivne kampanje i da su postali najpoznatiji, najveći svetski izvoznik voća - ukazuje stručnjak za jagodičasto voće, dr Aleksandar Leposavić.

Dobra strana u toj priči je da se sada otvara više prostora za srpsku malinu, mada je malinarima i epidemija koronavirusa išla na ruku jer je porasla tražnja za tim voćem i na domaćem i na stranom tržištu.

Zaštita geografskog porekla, upotpunjena i hologramskom nalepnicom neminovnost je, kažu stručnjaci, zbog opstanka na tržištu. Zbog raznih malverzacija kupci, uz kvalitet, žele da znaju i poreklo robe.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3034237/u-arilju-se-protiv-laznih-malinara-bore-hologramom

Ove godine, kada je smanjena proizvodnja malina u svetu, u Srbiji se očekivao rod između 60.000 i 70.000 tona. Proteklih dana led je značajno smanjio rod. Negde je rod potpuno uništen, a na većini zasada do 30%.

- Sad učavamo da će ove godine biti veliki problem i kako i gde pronaći radnike da bi se rod obrao na vreme. To je posebno značajno zbog toga što mi imamo ugovore za izvoz čak 70% proizvodnje. Novo je to što sad neizvozimo samo sirovinu, već finalne proizvode od maline - kaže Božidar Joković, osnivač i direktor voćarske zadruge Agro eko voće.

Dodao je da zarada može da se ostvari tek ako prodajemo proizvode iz viših faza prerade, te da od maline može da se dobije čak 3.000 raznih artikala.

Radna grupa za malinu, koju je formirala Vlada Srbije, pripremila je i nadležnima uputili predloge mera, zahteve rešavanje ovih problema.

- Ne samo u ovo godini već za narednih pola veka. Država treba da nam pomogne, jer od izvoza malina lane je u zemlju stiglo čak 230 mil USD. Sve do nedavno maline su učestvovale u agrarnom izvozu čak sa 10% - rekao je Joković.Jedan od zahteva je obnavljanje zasada sa sertifikovanim sadnim materijalom sorti vilamet, koja je autohtona i vodeća za preradu maline u finalne proizvode i poluproizvode. Moraju se povećati zasadi maline u plastenicima sa kontrolisanim uslovima gajenja, a nužno je povećati površine sa zalivnim sistemima i protivgradnim mrežama zaštititi plantaže.

- Tako bismo dobili sezonu berbe od 120 dana u toku godine i imali bi prilagođene sorte vremenu berbe - navodi Joković.

Dodaje i da je zahtev da se mora pristupiti novom načinu tehnologije gajenja malina, sabiranju, skladištenju, a naročito u preradi "da se dobija proizvod sa dodatnom vrednošću u odnosu na prodaju sirovine koja je do sada bila zastupljena u velikom obimu u izvozu".

Navodi se i potreba za donošenjem zakona, kreditiranju i subvencijama.

- Jedan od načina dobrog rešenja je i osnivanje voćarske berze koja će kontrolisati uslove na tržišti i davati smernice, svojim učesnicima na svetskom tržištu, o količinama, kvalitetu, kontinuitetu, ceni maline prema ponudi i potražnji. Posebno učešće mora imati Nacionalna referentna laboratorija kao kontrolni organ i obavezujuću saradnju sa njom svih učesnika u malinarstvu. Treba uraditi kompletnu logistiku od prvog koraka i odluke o bavljenju malinarstvom do krajnjeg kupca - ističe Božidar Joković.

Četvrti zahtev je hitna izrad i implementacija naučne i stručne medicinske i tehnološke studije o značaju maline i njom organoleptičkom sastavu i ishrani stanovništva u gastronomiji i medicini.

- Poslednji zahtev je osnivanje marketinške agencije, koja će biti u službi maline, angažujući dizajenre, menadžere, i sve ostale kako bi se posao obavio, i pustio u svet - kaže Joković i dodaje da je potrebno organizovatii karnevale i manifestacije posvećene malini.

- Ako bismo sve ovo uradili i primenili i već od ove godine ozakonili poslove u malinarstvu i sve učesnike obavezali da se pridržavaju jasnih uputstava u lancu malinarstva za pet godina imali bi jedan jak sektor u državi koji bi bio primer kako napraviti jedan uspešan proizvod koji sa sobom, donosi sigurnost za sve učesnike u tom lancu - smatra Božidar Joković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2886408/radna-grupa-za-malinu-ima-pet-zahteva-cijim-bi-ispunjenjem-srbija-dobila

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da je to udruženje na sednici Upravnog odbora donelo odluku da mehanizacijom blokira hladnjače i započne štrajk gladuju ako Vlada Srbije u roku od tri dana ne smeni ministra trgovine Rasima Ljajića koga optužuje da nije "regulisao" tržište pa je cena malina niska, oko 140 dinara za kilogram iako je ponuda mala.
"Otkupljivači nas ucenjuju i nude nisku cenu iako je posle vremenskih neprilika koje su nas zadesile nekoliko puta ovog proleća ostalo četvrtina roda malina i kupina i ponuda je mala ali je kvalitet prvoklasan", rekao je Radović za Betu.

Dodao je da proizvođači malina traže proizvođačku cenu koju je utvrdila komisija, formirana uz pomoć Ministarstva poljoprivrede Srbije, od 173 dinara za kilogram bez troškova transporta.

Radović je rekao da se malina uvozi i da se u trgovinama prodaje po astronomskim cenama, pakovanje od 125 grama za 136 dinara.

Proizvođači prema njegovim rečima ponuđenom cenom od 140 dinara ne mogu da pokriju ni troškove branja.

"Tražimo hitan razgovor sa premijerom Anom Brnabić i predsednikom Aleksandrom Vučić ako misle da zadrže stanovništvo u Srbiji", rekao je Radović.

On je kazao da je poslednji trenutak da država reaguje jer se berba malina završava za nekoliko dana u ravničarskim krajevima a za desetak u brdski-planinskim područjima.

"Ako nam država sada ne pomogne, ljudi će napustiti proizvodnju malina i kupina koje se takođe prodaju u bescenje, po 30 i 40 dinara za kilogram i masovno će se iseljavati", rekao je Radović.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/asocijacija-malinara-srbije-preti-blokadom-hladnjaca-i-strajkom-gladju

Pregovori o otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda maline mogli bi da urode plodom u korist malinara, nakon što je resorni ministar Branislav Nedimović potvrdio da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna, a hladnjačari su u pregovorima izašli sa prvom akontnom cenom od 150 dinara.
Pozivajući se na izvore Ministarstva poljoprivrede, Večernje novosti pišu da će tu cenu ponuditi tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga."Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara", piše list pozivajući se na neimenovani izvor.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/malinari-traze-150-dinara-za-kilogram_1026464.html

Na pijace stižu prve maline ovogodišnjeg roda i prodaju se za 250 dinara kilogram, a na početku berbe otkupljivači nude cenu od 100 do 120 dinara za kilogram crvenog zlata, što je za malinare neprihvatljivo i manje nego što je pre dva meseca dogovoreno na sastanku u Vladi.

U malinogorjima zapadne Srbije na nižim nadmorskim visinama počela je berba maline, a prvi plodovi na gradskim pijacama, koje su izneli sami proizvođači, prodaju se po ceni od 250 dinara kilogram. Ponuđena otkupna cena na početku sezone, međutim, upola je niža ili iznosi samo 100 dinara za kilogram.

- Na početku berbe konvencionalna malina će se plaćati 120 dinara za kilogram, dok će organska koštati 170 dinara. Kvalitet ploda zavisiće od vremenskih uslova koji su ove godine izuzetno smanjili prinos. Ako plod bude kvalitetan, onda će biti ta cena, ali ukoliko se, kao lane, opet nastavi sa kišom, onda se ne može očekivati ni kvalitet ni dobra otkupna cena - naveo je Živan Mirković, vlasnik hladnjače u valjevskom selu Stave, koji očekuje da će ove sezone otkupiti do 400 tona maline na ovom području.Malinari su se, s druge strane, nadali višoj ceni jer je pre dva meseca na sastanku u Vladi Srbije, na kojem su učestvovali i predstavnici Udruženja proizvođača, potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara. Zbog toga, pozivajući se i na saopštenje Ministarstva poljoprivrede tim povodom, pojedini malinari pričaju za "Blic" da je ponuđena otkupna cena u ovom trenutku od 100 do 120 dinara apsolutno neprihvatljiva.- Već je treća godina zaredom kako će rod biti loš, ove godine čak i prepolovljen u odnosu na prošlu zbog majskog snega i više od 50 dana obilnih padavina, ali nije tako samo u Srbiji. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, a u Čileu je prva berba iznela 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah, tako da kod njih cena nije ni formirana, a u Čileu je iznad proseka. Maline, dakle, nema na tržištu, sad je šansa da konačno zaradimo, a otkupljivači nude sramnu cenu od 100 dinara! Šta je to ako ne monopol da samo oni i u ovakvoj situaciji valjaju - ogorčeni su pojedini malinari iz Udruženja "Vilamet".Prema njihovim rečima, ako se dogovor sa sastanka u Vladi ne ispoštuje i ako ponuđena cena od 100 do 120 dinara ostane aktuelna i narednih dana, kada berači uveliko treba da budu u malinjacima, oni će pozvati da se crveno zlato ove godine uopšte ne bere!Struka je, kako podsećaju u tom udruženju, izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara, tako da su i sa pre dva meseca potvrđenom cenom na nuli.- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj. Svake godine je isto, sezona počne, cena se ne zna ili bude znatno manja od očekivane, a maline je sve manje - razočaran je Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara iz sela Sirdija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/kilogram-malina-100-dinara-malinari-nezadovoljni-ponudama-za-otkup-crvenog-zlata/gveh6x7

Predstavnici Radnog tela koje je Vlada RS, na inicijativu Asocijacije malinara Srbije, formirala kako bi stručna lica utvrdilla zašto se stabljike malina sve češće suše, posetili su danas desetak domaćinstava u ivanjičkom kraju. U narednom periodu oni će obići oko 2.000 domaćinstava na području čitave Srbije kako bi ustanovili realno stanje zasada, ali na osnovu prvih procena malinjaci su u veoma lošem stanju.Pomoćnik ministra poljoprivrede u sektoru za ruralni razvoj, Aleksandar Bogićević, kao koordinator Radnog tela za suzbijanje bolesti maline, rekao je da se prevashodno moraju utvrditi i mapirati bolesti koje su prisutne u zasadima.

Dr Dragan Raković iz beogradskog Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, na osnovu prvih preliminarnih rezultata, smatra da se radi o propustu u primeni agrotehničkih mera u prošloj godini koja je za poljoprivrednike bila veoma teška.

Domaćin Radne grupe danas je bio Milovan Jovanović iz Prilika koji ima dva zasada malina na ukupnoj površini od 1,5 hektar. I on se suočio sa problemom sušenja izdanaka. Smatra da se dobra cena našeg ’’crveng zlata’’ može postići poboljašnjem kvaliteta zasada , na čemu svi moraju zajednički raditi. Kada malinjak bude davao 20 tona po hektaru, moći će da se govori o isplativosti, kaže Jovanović.Na osnovu dobijenih rezltata nakon završetka analize malinjaka, Vlada RS izaći će sa podsticajnim merama i subvencijama za podizanje novih nezaraženih zasada kako bi se spasla proizvodnja ’’crvenog zlata’’ u našoj zemlji. Subvencije po hektaru će iznositi i do 5.000.000 dinara.

Izvor:http://infoliga.rs/2019/04/22/radna-grupa-za-suzbijanje-bolesti-malina-obisla-malinjake-u-ivanjickom-kraju-video/

Proizvođači malina i kupina razgovaraće 5. aprila o problemima u proizvodnji tog voća, otkupnim cenama, uvozu i izvozu sa premijerkom Anom Brnabić, ministrima trgovine i poljoprivrede, Rasimom Ljajićem i Branisalvom Nedimovićem, kao i sa predstavnicima carine, rekao je predsednik Asocijacije proizvodjača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović.On je kazao da je to uduženje dobilo poziv za razgovor sa premijerkom nakon što su zapretili protestom, posle više zahteva upućenih njoj i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na koje im nije do sada odgovoreno.

Radović je rekao da proizvođači malina od predstavnika vlasti očekuju odgovor na pitanje da li će otkupljivači prihvatiti proizvodjačku cenu koju su izračunali stručnjaci u okviru Saveta za malinu, koji je formirala država, od 139,3 dinara po kilogramu, a sa prevozom i maržom od oko 173 dinara za otkup po kilogramu maline, kao i proizvodjačke cene za kupinu od oko 80 dinara, zavisno od sorte.

Proizvođači malina od države očekuju i da ih zaštiti većom kontrolom uvoza i sprečavanjem da se malina iz Bosne i Hercegovine prodaje pod srpskim brendom, kao i da se razmotri mogućnost za uvodjenje prelevmana (posebnih dažbina) na uvoz tog voća.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/211242/Malinari-o-otkupnim-cenama-sa-premijerkom-i-ministrima-5-aprila.html

Proizvođači malina i kupina u Srbiji odložili su protest najavljen za danas zbog niskih otkupnih cena tog voća i zatražili hitan sastanak sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrima poljoprivrede i trgovine, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović.On je za Betu rekao da malinari od predstavnika vlasti očekuju odgovor na pitanje da li će otkupljivači prihvatiti proizvođačku cenu koju su izračunali stručnjaci u okviru Saveta za malinu, koji je formirala država, od 139,3 dinara po kilogramu, a sa prevozom i maržom oko 173 dinara.

„Niko nam ne veruje da je to minimalna cena koja je utvrđena pod uslovom da su prinosi malina po hektaru u proseku osam tona, a nisu nego oko pet tona. Prošle godine zbog loših vremenskih uslova prinosi su bili ispod pet tona“, rekao je Radović. Dodao je da bi proizvođači prihvatili čak i tu proizvođačku cenu od 139,3 dinara bez marže i prevoza, odnosno 173 dinara iako ne odgovara prosečnim prinosima.

Od predstavnika najviše vlasti, kako je rekao Radović, proizvođači malina očekuju da „odgovore da li ovoj zemlji trebaju maline i narod, a ako im trebaju neka traže od otkupljivača da po toj ceni otkupljuju maline“.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/malinari-traze-sastanak-sa-predsednikom-i-premijerkom/

 

Kako prenose VEČERNJE NOVOSTI NAJVEĆI otkupljivači "crvenog zlata" uveliko potpisuju ugovore sa proizvođačima o otkupu narednog roda po akontnoj ceni od 120 do 137 dinara za prvu klasu, vodeći se računicom da troškovi proizvodnje jednog kilograma maline iznose 81 dinar.

 

Asocijacija malinara Srbije smatra da ponuđeno nije dovoljno i da iznos od 1,45 evra "pokriva" sve troškove poljoprivrednika, dok stručnjaci upozoravaju da je borba za cenu samo jedna od tema važnih za ceo malinarski lanac.

- Redovna zaštita maline je od ključnog značaja i mora biti pravovremena. Prvo prolećno prskanje valja obaviti po vezivanju izdanaka, kada je malina u fazi bubrenja pupoljaka i pojave prvih listova. Zaštitu je potrebno uraditi bakarnim uljima, a ako se zakasni, primenjuju se bakarni preparat i insekticid za eliminaciju prezimljujućih štetočina - ističe agronom Sandra Tomonjić. - Proizvođači se sve više uzdaju u pesticide zanemarujući ručnu obradu zemljišta. Otrovi često ostaju u zemljištu, vodi i vazduhu pa se mora racionalizovati njihova upotreba. Takođe, ambalaža se mora trostruko isprati, osušiti i bezbedno predati nekoj od firmi koje imaju dozvole za dalji tretman ovog otpada. Pojedini, najodgovorniji otkupljivači maline imaju organizovan povrat ambalaže od svojih kooperanata i to je primer najbolje prakse.

Na sastanku Radne grupe za malinu, Asocijacija malinara Srbije iznela je stav da ponuđena akontna cena od 120, odnosno 137 dinara ako proizvođač sam dopremi rod u hladnjaču - nije dovoljna.

- Svi su se u Radnoj grupi usaglasili da otkupna cena ne može biti ispod 1,45 evra, jer je to minimum koji obezbeđuje zaradu i za poljoprivrednike. Verujem da je ovaj put i država stala iza proizvođača - rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:784395-Malina-nece-ispod-145-evra 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je juče da će sledeće nedelje biti održana sednica Saveta za maline, na kojoj će između ostalog biti izneti i podaci o troškovima proizvodnje.

"Nisam čarobnjak iz Oza da mogu da obećam cenu koja će sve zadovoljiti. Moj posao je da razgovaram i sa hladnjačarima i sa malinarima, da pokušam da te prirodno suprotstavljene stavove nekako približim", rekao je Nedimović.

Dodao je da prethodne dve godine za malinare nisu bile dobre, za razliku od ranijih godina.

"Činjenica je da smo 2011. godine imali 11.900 hektara maline, prošle godine 23.000 hektara maline, a tržišta su ista", rekao je Nedimović, napominjući da je trenutno situacija takva da je ponuda veća od potražnje.

On je dodao da je posao države da otvara tržišta za malinare i istakao da će uskoro razgovarati sa predstavnicima japanske privredne komore, te da je juče razgovarao sa delegacijom iz Egipta u kojoj su i vlasnici lanaca hotela, kako bi kupili neku količinu maline za svoje potrebe.

Nedimović je najavio da će sledeće nedelje biti održan Savet za malinu, na kojem će se izaći sa konkretnim pokazateljima koliko košta kilogram maline u proizvodnji, na plantažama do jednog hektara, kao i sa konkretnim merama.

"Mi imamo 59.000 gazdinstava koji imaju do jednog hektara maline, to je jako važan sociološki problem, sa aspekta populacione politike", rekao je Nedimović.

On kaže da je porast cene radne snage veliki problem jer proizvodnja kilograma maline košta 100 dinara.

"Ako ne rade samo članovi domaćinstva, ako tražite radnike sa strane, onda tu nema biznisa", rekao je Nedimović.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest370055.html

Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Užice“ iz Užica, „Podgolijiski zdravi plodovi“ iz Međurečja, „Šabac“ iz Mačve, „Limska dolina – vilamet“ iz Priboja, „Studenica“ iz Ušća i „Spas“ iz Kraljeva osnovali su u Užicu Savez poljoprivrednih udruženja zapadne Srbije.

„Situacija koja se decenijama unazad odigrava ide na štetu srpske poljoprivrede i poljoprivredika i neophodna je borba kroz udruženo delovanje. Udruženje nije formirano radi ostvarivanja političkih interesa i bavljenja politikom, već u cilju odbrane poljoprivrednika i poljoprivredne proizvodnje“, navodi se u saopštenju Saveza malinara za zapadnu Srbiju.

Na sastanku Saveza razgovarano je o problemima malinara, o subvencijama koje se neredovno isplaćuju, o teškom položaju poljoprivrednih penzionera i nastojanju menjanja zakona koji se na njih odnosi.

Zauzet je jednoglasan stav da bi cena maline trebalo da bude 1,4 evra, odnosno 165 dinara sa tendencijom rasta, a navedeno je da će se sudbina malinara rešavati u martu, a ne da će se čekati sezona branja.

Izvor: http://www.uziceoglasnatabla.com/malinari-formirali-savez-za-zapadnu-srbiju/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31