Porodica Aćimović iz sela Šljivova pored Krupnja oduvek se bavi poljoprivredom. Ova tradicija prenosila se od čukundede i pradede na današnje naraštaje. Đurađ Aćimović je ljubav prema selu i ovom poslu preneo i na svoje potomstvo.
Danas veliki deo njihove proizvodnje čine organski proizvodi. Proizvode organsku malinu, kupinu i šlivu. Zanimljivo, da se 90 odsto stanovnika ovog sela bavi organskom proizvodnjom i da, prema Đurađevim rečima, selo Šljivova zahvaljujući poljoprivredi opstaje i razvija se.

„Oduvek se moja porodica bavila poljoprivredom. Bavimo se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, a od 2009. godine smo ušli u proces konverzije, da bi od 2012. dobili grupni sertifikat za organsku proizvodnju“, priča Đurađ.
Na pitanje kako se desilo da se gotovo celo selo Šljivova bavi organskom proizvodnjom, on objašnjava:
„Glavni pokretač organske proizvodnje u našem kraju, pa i u našem selu, bio je Poljo savet – savetodavna služba iz Loznice. Apelovali su onda kada su se ljudi dvoumili. Mi smo među prvima krenuli u organsku proizvodnju. Međutim, danas se 90 poljoprivrednih proizvođača u selu bavi organskom proizvodnjom. U selu ima oko 180 domaćinstava i dobro je da su to gotovo svi prihvatili. Imamo i klimu koja ispunjava uslove za organsku proizvodnju, kraj je brdovit, planinski, sa nadmorskom visinom od 514 do 917 metara. Selo nema industrije, zagađivača, deponija. Dosta mladih je ostalo na selu, bave se poljoprivredom, i žive od toga. Možemo da se pohvalimo da u ovoj godini imamo 12 đaka prvaka, što je za jedno selo veoma dobro“, kaže Đurađ.
Prema njegovim rečima, na početku je najteže bilo privići se na nove uslove rada, kontrole, vođenja evidencije.
„Bavimo se istovremeno i proizvodnjom kukuruza a to je konvencionalna proizvodnja, pa nije bilo lako u početku to razdvojiti od organske. Međutim vremenom smo mnogo toga naučili i navikli se. Kontrole su redovne i sada nam je novi način proizvodnje postao svakodnevica. Organsku proizvodnju smo počeli na 20 ari a danas imamo 2,5 hektara zasada“, kaže Đurađ.Ono što je trenutno problem, kaže on, je niska otkupna cena organske kupine.
„Trenutno kupina ima istu cenu, i organska i konvecionalna – 40 dinara. Nije u redu da ne postoji razlika. Samo pre nekoliko godina, 2007. otkupna cena kupine je bila 114 dinara a evro je bio 71 dinar. Cena maline je nešto veća i kreće se između 180 i 200 dinara, dok cena za organsku malinu iznosi 150 dinara, što je takođe mala razlika imajući u vidu u kojoj meri je organska proizvodnja zahtevnija“.
Aćimovići su nedavno od NLB banke dobili 500.000 dinara za projekat bunara i sistem navodnjavanja. Imajući u vidu veliku nadmorsku visinu i konfiguraciju terena, u ovoj oblasti je malo zasada pod sistemom navodnjavanja, pa su Aćimovići konkurisali za podršku za iskop arteškog bunara, što će im omogućiti da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i prošire površine pod organskim zasadom kupine, maline i šljive.Đurađ kaže da se osim poljoprivrede, u životu nije bavio bilo čim drugim.
„Tu smo od rođenja, cela porodica. Imamo i stoku, svinje i krave. Živimo od poljoprivrede. Nadam se da u Srbiji ima mladih ljudi koji shvataju da je povratak na selo prava stvar, jer ovde si svoj na svome“, poručio je Đurađ.

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/u-ovom-selu-se-skoro-svi-bave-organskom-proizvodnjom-evo-zasto/

Kada je porodica Gligorijević iz sela Divčevići kod Kosjerića počela da prerađuje voće i proizvodi 100% prirodne kašaste sokove od bobičastog voća, vodili su se idejom da voće koje imaju u sklopu svog domaćinstva više ne prodaju kao sirovinu, već da maksimalno iskoriste potencijal koji imaju kako bi tržištu ponudili gotov proizvod.

Gligorijevići su proizvodnju voćnih sokova otpočeli pre tri godine, kada su se iz grada preselili na svoje seosko imanje, a prošle godine su i registrovali firmu Srberry.

Kako za eKapiju kaže Aleksandar Gligorijević, u okviru imanja nalaze se voćnjaci na površini od 2 hektara.

- Gajimo crnu ribizlu sorte Titania i malinu Vilamet od kojih pravimo sokove, a po potrebi otkupljujemo provereno voće i od svojih komšija - navodi Aleksandar i dodaje da su asortimanu firme Srberry može naći još i sok od kupine.

Svi Srberry sokovi zaslađeni su bagremovim medom, što je, ističe naš sagovornik, kvalitet retko dostupan na tržištu.

- Tehnologija proizvodnje je tradicionalna, u kombinaciji sa savremenim mašinama, ali sa dosta manufakturnog rada, kako bi se dobio proizvod ovakvog kvaliteta. Sokovi se proizvode hladnom pasterizacijom, na temperaturi od 78 do 82 stepena, da bi se maksimalno sačuvala prirodna svojstva voća - ističe Aleksandar.

Da bi kvalitet bio očuvan, Srberry sokovi se pakuju isključivo u staklene flaše, od 0.2, 0.75 i 1 litar, a dobavljači su im firme Glas market, Bumbar i Geneza.

Svoje sokove Gligorijevići plasiraju u trgovine, kafiće, restorane i hotele širom Srbije, kao i putem direktne prodaje, a, kako navodi Aleksandar, trenutno su u pregovorima i za izvoz u Kinu.Trenutni kapacitet proizvodnog pogona je 400 litara soka dnevno, ali Gligorijevići planiraju investicije u povećanje obima proizvodnje.

Nedavno su od Fonda za razvoj dobili sredstva za nabavku duplikatora od 1.000 litara i za obrtna sredstva , tako da će nakon tih investicija, prema rečima Aleksandra, proizvodni kapacitet pogona biti udvostručen i iznositi 1.000 litara dnevno.

- U planu nam je bila i dogradnja magacina gotovih proizvoda, ali, nažalost, za to nismo dobili podršku Fonda, pa ćemo magacin morati da iznajmimo - govori Aleksandar.

On otkriva da će Srberry proširiti i lepezu svojih proizvoda.

- Planiramo da uvedemo nove ukuse sokova, a pre svega šljive, koje ima dosta u našem okruženju a sasvim je zapostavljena kada su sokovi u pitanju - zaključuje Aleksandar Gligorijević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2607521/prirodni-sokovi-sa-bagremovim-medom-srberry-iz-kosjerica-cedi-voce-na-tradicionalan

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas da je hladnjača "Stanić" podigla minimalne (akontne) otkupne cene malina za 15 dinara, sa 150 na 165 dinara po kilogramu prve klase i pozvao i druge otkupljivače da to učine.
Najveći otkupljivač malina u Srbiji, kompanija "Stanić" podigla je akontnu cenu za 15 dinara po kilogramu malina prema dogovoru od pre desetak dana u kojima je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede", rekao je Radović.

On je pozvao i druge izvoznike da povećaju cene kao kompanija "Stanić", a državne organe da ih prekontrolišu i utvrde da li postoji monopolski dogovor kojim ucenjuju proizvođače koji su se vezali za njih jer su uzeli sredstva za zaštitu i drugi repromaterijal po cenama koje su unapred utvrđene i sada ne mogu da promene kupca.

"Francuska kompanija Deskur kupuje malinu po 186 dinara po kilogramu, što znači da je nerealna cena onih koji plaćaju po 145 i 150 dinara po kilogramu i da se pojedini bahate i hoće da zarade ekstra profit na muci seljaka", rekao je Radović.

Asocijacija proizvođača malina je kako je rekao pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije da utvrdi da li otkupljivači dogovorom pokušavaju da ucene malinare i "nateraju ih da pokose to voće".

Dodao je da je ista situacija i sa kupinama i da je otkupna cena od 50 do 60 dinara po kilogramu.

Radović je rekao da proizvođači nisu zadovoljni ni akontnom cenom od 165 dinara po kilogramu obzirom na to da je komisija stručnjaka utvrdila da je proizvođačka cena 173 dinara po kilogramu i da očekuju da će je izvoznici podići jer su cene u maloprodaji astronomske i kilogram košta oko 1.000 dinara.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/asocijacija-proizvodjaca-malina-trazi-da-otkupljivai-postuju-dogovor-o-minimalnoj-ceni

Malinari su odustali od štrajka glađu, koji je bio najavljen za danas u podne, nakon sastanka na kome je dogovoreno da će početkom naredne sedmice biti podignute cene za najmanje 10 do 15 dinara za sve sorte, tako da će za najjeftiniju vilamet iznositi 160 dinara po kilogramu, rečeno je Tanjugu u Asocijaciji malinara Srbije.

Ministarstvo poljoprivrede je stalo iza poljoprivrednog proizvođača, rekao je predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović.

„Odustali smo od štrajka, imali smo cene od 145 dinara na hladnjači i od 140 dinara na terenu i zakazali smo bili štrajk glađu. Ministarstvo poljoprivrede je bilo medijator i organizator sastanka u Požegi sa najvećim kupcem maline - 'Stanić doo'“, rekao je Radović.

Kaže da su malinari očekivali predstavnike Ministarstva trgovine, ali da se oni nisu pojavili na sastanku.

Sastanak je, kako je naveo, trajao sinoć od 21.15 do 02.30 posle ponoći, a malinari su imali tri zahteva koja će biti ispunjena: da ne dođe do selekcije po cenama niti po datumima, tako da će malina biti plaćena od početka do kraja po krajnjoj ceni, zatim da nema klasiranja na nivou celog otkupa pošto su to obavljali nestručni ljudi, kao i da se poveća cena maline.

Radović je objasnio da je predstavnik „Stanić doo” rekao da ne može odmah da podigne cenu, ali je najavio da će konačne cene biti poznate naredne nedelje, kao i da će minimalna cena biti povećana za 10 do 15 dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433783/Malinari-odustali-od-strajka-gladu-postignut-dogovor-o-ceni

 

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se malina i kupina bez upotrebe pesticida. Voće proizvedeno na organski način ima veću cenu, a i plasman je zagarantovan.
 
Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine ovde se proizvode bez upotrebe pesticida.
 
Milorad Lazić, proizvođač malina iz sela Žuč kaže da ne koriste hemiju, najviše Slavol.
 
- U svakom selu se proizvodi ekološki zdrava hrana i mi se tretiramo kao eko proizvođači - kaže Slobodan Urošević, poljoprivrednik iz sela Igrišta.
 
Nadmorska visina od oko hiljadu metara idealna je za organsku proizvodnju.
 
- Mi Sagonjevci imamo prirodnu vodu, doveli smo je iz planine, tako da proizvodimo kvalitetnu malinu - kaže Vučeta Aranđelović iz sela Sagonjeva.
 
- To je nešto što je idealno, prvenstveno za proizvodnju maline i jedan od uslova da sama, organska proizvodnja, poljoprivreda, ima neki prioritet ovde - kaže Jovica Đinović iz poljoprivredne stručne službe Opštine Kuršumlija.
 
Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača. Mnogi su otišli i korak dalje, jer su finasijsku isplativost videli u zaokruživanju proizvodnje.
 
- Pravimo džem od malina, slatko, likere najviše, kompote, prelive za kolače, torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - kaže Biljana Lazić iz sela Žuč.
 
Malina bi mogla da postane brend kuršumlijskog kraja, pa se tako devetu godinu za redom organizuje malinijada, gde se razmenjuju iskustva i ocenjuje kvalitet proizvoda.

Prinos pšenice mogao bi ove godine da bude manji za 18,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, objavio je prognozu Republički zavod za statistiku u analizi "Očekivana proizvodnja pšenice, malina i višanja i zasejane površine kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje, 2019".

Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje, prikazani su prema stanju na dan 23. maja. Na osnovu stanja useva na dan procene, očekuje se proizvodnja pšenice od 2,4 miliona tona.

Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 5,5 procenata, a kod višanja za 24,3 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi ove godine zasejano je više kukuruza (za 4,1 procenat) i soje (za 16,7 odsto), a manje šećerne repe (za 15,8 procenata) i suncokreta (za 12 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (od 2009. do 2018.), proizvodnja pšenice je manja za 4,8 odsto, dok je kod zasejanih površina manje kukuruza za šest i šećerne repe za 31,1 posto, a više soje (za 33,2 procenata) i suncokreta (za 12,2 odsto).

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ocekivana-proizvodnja-manji-prinos-psenice-malina-i-visanja/npkljk6

Početak berbe maline obeležio je raspon cena od 120 do 145 dinara po kilogramu, ali i nedostatak sezonskih radnika. Vremenske nepogode prethodnih meseci umanjile su rod, a proizvođači se pitaju da li će otkupnom cenom pokriti troškove proizvodnje.Četiri časa nakon ponoći u ivanjičkom kraju započinje novi radni dan, za sve koji žive od malina. Berači su, u potrazi za poslom, sa juga stigli na zapad Srbije.

"Eto krenuli smo da bi zaradili za decu i da imamo za život", kaže Duško Ibrimović iz Surdulice.

U berbu malina dolaze kompletne porodice, a tvrde da je najbolje u zapadnoj Srbiji.

"Ima više posla, tamo južnije nema toliko posla. Radiš dan, dva, tri dana odmaraš, a ovde imamo četrdeset dana, mesec dana da bi nešto skupili", kaže Slobodan Asanović iz Surdulice.

Potrebno je da uberu pedesetak kilograma malina, a za spretnije i zarada je veća. Za posao na koji kreću i pre svitanja, berači mogu da zarade od šezdeset do osamdeset hiljada dinara, uz obezbeđenu hranu i smeštaj.

Zajedno sa sezoncima, i deca poslodavaca najčešće raspust provode u berbi malina.

Gimnazijalka iz Prilika Maja Radović, kaže, radi da zaradi za školu i dalje uslove, a student Veljko Radović kaže kada završi rad na poljoprivredi, uveče uči.

Tokom sezone Daliborka Radović spava samo tri časa dnevno, stara se o domaćim životinjama, povrtnjaku. U toj porodičnoj fabricu pod otvorenim nebom, njeno zaduženje u sezoni je i kuhinja.

"Hiljadu i osamsto obroka, eto toliko. Još i slatko da im umesim i kafa, palačinke i tako to", kaže Daliborka Radović iz Prilika.

Proizvođački dinar je, kažu, opterećen brojnim rashodima, tržišnim kalkulacijama u kojima nakupci zarade više, ali i ćudom prirode.

"Ma šta da uradite tu povećanja prinosa nema, jer elementarne nepogode unište to što dovedete do povećanja prinosa", kaže Dobrivoje Radović, proizvođač malina iz Prilika.

Uz podršku države, pojedini su se okrenuli zadrugarstvu i proizvodnji u zaštićenom prostoru. Uz subvenciju kod Arilja niče i zasad nove sorte malina "enrosadira", koja se izvozi u svežem stanju.

"Ne ulaziti u priču, pogotovo o svežoj, gde će nakupci, prekupci određivati cenu, već da ti proizvođači idu sa sopstvenom proizvodnjom, preko svog menadžmenta, preko tog klastera da zatvore tu celinu", objašnjava proizvođač malina iz Arilja Božo Joković.

Od višeg proizvođačkog dinara koristi imaju svi delovi Srbije i sve privredne grane, a krajevi u kojima cveta isplativa proizvodnja pod otvorenim nebom, neće opusteti, tvrde proizvođači.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3574123/vremenske-nepogode-umanjile-rod-malina.html

Inspekcije će od naredne sedmice na terenu kontrolisati kako ide otkup, prodaja, uvoz i izvoz maline, dogovoreno je juče na sastanku proizvođača ovog voća sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.O otkupnoj ceni ovog voća, što je svake godine pred berbu jedan od glavnih problema na relaciji proizvođači – otkupljivači, nije se razgovaralo na sastanku, jer će ona biti formirana, kako je rečeno, na tržištu.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je nakon sastanka da je krajnji cilj da se uredi tržište maline. On je objasnio da je država formirala dva tima – jedan u kom su predstavnici struke i drugi u kom će biti inspektori iz MUP-a, Ministarstva poljoprivrede, finansija i trgovine.

Tek kada se uredi tržište, kako je rekao Radović, moći će da se računa na adekvatnu cenu proizvoda, a upravo bi kontrola otkupa dovela do boljih uslova i tržišne utakmice, što bi trebalo da utiče na postizanje cene koju malinari očekuju.

Proizvođač maline iz ariljskog sela Trešnjevica Milan Radojičić kaže za Danas da već godinu dana postoji tim koji je trebalo da radi na kontroli tržišta maline, ali da je njegov rezultat nula. Zato, kako kaže, ne veruje da će sada biti nešto drugačije.

– Država je sve to trebalo ranije da radi. Ne očekujem nikakve rezultate – kaže Radojičić, u čijem je malinjaku berba upravo počela, ali neće biti laka, jer, kako kaže, ima velikih problema zbog nedostatka radnika.

U slučaju da dogovor ne bude ispoštovan malinari neće blokirati puteve, rekao je juče Dobrivoje Radović, već one koji prave probleme – hladnjačare i izvoznike. On je podsetio da se od malina godišnje slije u budžet i do 300 miliona evra i apelovao da upravo država treba da uredi tržište.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/inspekcije-od-naredne-sedmice-kontrolisu-otkup-maline/

Pregovori su urodili plodom i to u korist malinara - hladnjačari su izašli s prvom akontnom cenom malina i to 150 dinara za kilogram crvenog zlata.

Iako se na početku berbe među malinarima pronela vest da otkupljivači nude svega 100 do 120 dinara za kilogram, proizvođači će moći da odahnu. Kako nezvanično saznajemo iz Ministarsta poljoprivrede, tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga će izaći sa akontnom cenom od 150 dinara.

- Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara - objašnjava naš izvor.

I sam ministar Branislav Nedimović razgovarao je juče sa otkupljivačima i proizvođačima, istakavši da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna.

- Ministarstvo ne može da utiče na otkupnu cenu maline. Jako je loše što se pojavljuje samo jedna tačka, na kojoj se pojavila otkupna cena 100 dinara, i to nije pravilo u Srbiji. Ta jedna tačka, koja je uzeta za primer, u stvari je iz jedne hladnjače u Loznici koja je dala akutnu cenu i ta priča od 100 dinara ne stoji u ovom trenutku - kazao je on nakon sastanka.On je takođe dodao da je još rano govoriti o otkupnoj ceni, zbog toga što berba malina još nije počela i ne zna se kolika će količina tog voća biti ponuđena na prodaju.

Naime, malinari iz valjevskog kraja bili su neprijatno iznenađeni kada je jedan lokalna hladnjača ponudila 120 dinara. Vest se proširila i do drugih, koji su se uzdali u rezultat sastanka u Vladi održan pre dva meseca. Tada je bila potvrđena proizvođačka cena malina od 139,3 dinara po kilogramu za područja u kojima je prinos oko osam tona po hektaru, dok je cena za prinos od 10 do 12 tona po hektaru potvrđena cena od 110,9 dinara.

Struka je, kako su nam rekli iz Udruženja malinara "Vilamet", izračunala da proizvodnja jednog kilograma malinare košta nešto manje od 140 dinara.

- Iz Udruženja malinara u Arilju su tražili da otkupna cena bude 170 dinara, sa kojom bismo nešto mogli i da zaradimo, jer treba platiti i berače, čija je dnevnica 2.500 dinara uz tri obroka i smeštaj – istakao je za naš list Milovan Nikolić, jedan od najvećih podgorskih malinara.Ovogodišnji rod maline u Srbiji desetkovan je kako zbog vremenskih nepogoda, tako i zbog bolesti, ističu proizvođači. Takođe, ovo je i treća godina zaredom, a pojedini stručnjaci procenjuju da je i najmanji za poslednjih tridesetak godina. Kod nas se očekuje prinos od oko 30.000 tona, međutim ove loše prognoze ne važe samo za Srbiju. Poznavaoci prilika na ovom tržištu kažu da je u Čileu prva berba iznela svega 34.000 tona, dok su poljski malinari doživeli krah. Malina je u deficitu, pa su i proizvođači koji su uspeli da sačuvaju svoje plodove očekivali i višu otkupnu cenu.

Inače, najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji je šljiva s učešćem od 39 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 hektara. Po proizvodnji šljiva, Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline sa 14 odsto učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju sa 10 odsto u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/pregovori-u-korist-malinara-hladnjacari-za-kilogram-maline-ponudili-150-dinara/7h1e18l

Pregovori o otkupnoj ceni ovogodišnjeg roda maline mogli bi da urode plodom u korist malinara, nakon što je resorni ministar Branislav Nedimović potvrdio da cena maline od 100 dinara za kilogram ne bi bila realna, a hladnjačari su u pregovorima izašli sa prvom akontnom cenom od 150 dinara.
Pozivajući se na izvore Ministarstva poljoprivrede, Večernje novosti pišu da će tu cenu ponuditi tri hladnjačara iz Zlatiborskog okruga."Vođeni su razgovori i sa jednom i drugom stranom i trenutni uslovi na tržištu su uticali da hladnjačari izađu sa akontnom cenom maline od 150 dinara, dok je prošle godine početna cena bila 60,80 dinara", piše list pozivajući se na neimenovani izvor.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/malinari-traze-150-dinara-za-kilogram_1026464.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30