Na inicijativu ministarstva poljoprivrede, opštinu Arilje je posetila japanska privredna delegacija. Prvi bilateralni sastanak održan je u zgradi opštinske uprave, gde je došlo do upoznavanja sa srpskim crvenim zlatom – malinom, kao i sa proizvodima od ovog voća.

Japanska delegacija je izrazila interesovanje za održavanje još jednog sastanka na kojem će se konkretizovati dogovor u vezi sa izvozom maline na daleki istok.

– Japanci su bili oduševljeni proizvodima naših privrednika koji se bave preradom maline u džemove, slatka, rakije, likere, jogurte, a posebno su oduševljeni cenom – kazao je za RINU Vlade Stanković iz udruženja Vilamet, a prenosi portal Morava info.

Prema njegovim rečima, Japanci su ih obavestili da na njihovo tržište malina uglavnom dolazi iz Amerike i da je mnogo skupa.

– U budućem vremenu mi vidimo šansu da sa njima napravimo dogovor oko izvoza, na taj način srpsko tržište bi rasteretili robom koju nije moguće prodavati kao konzumnu, bilo da je u svežem ili u zamrznutom stanju – tvrdi Stanković.

On je naglasio da bi takva malina išla u preradu, a obezbeđeno tržište bi bilo garancija za njen plasman.

Stanković je istakao da su Japanci bili oduševljeni mirisom, ukusom i bojom naše maline.

– Objasnili smo im da naše voće raste na zdravom terenu u okruženju bukovih i borovih šuma na nadmorskoj visini od 500 do 1.000 metara i da je uzgajanje ovog voća kod nas tradicionalno.

Prema njegovim rečima, Japanci su narod koji izuzetno ceni tradiciju, pa je i četvrtina sastanka bila posvećena toj temi.

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede ranije je najavilo da će delegacija japanske Privredne komore posetiti Srbiju krajem marta i u Arilju i drugim gradovima zapadne Srbije intenzivirati dogovore o uvozu smrznute maline i borovnice, za šta su iskazali veliko interesovanje. Takođe je najavljena i mogućnost gradnje fabrike za preradu malina i drugog voća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2474017/japanci-posetili-arilje-odusevljeni-srpskom-malinom-najvise-im-se-svidja-cena

Po izvozu malina Srbija je u top pet zemalja sveta. U tom istom svetu malo je onih koji bi ovo voće poistovetili sa Srbijom. Iako je protekle godine pod zasadima maline bilo 23.000 hektara, iz godine u godinu proizvodnja opada, a raste nezadovoljstvo proizvođača.

Kada će svanuti malini - ovo pitanje proizvođači postavljaju svake godine dok nezadovoljni otkupnom cenom blokiraju puteve. Malo je onih koji se ne spore sa vlasnicima hladnjača.


U potrazi za odgovorom, ekipa RTS-a stigla je podno Kosmaja gde se na 2,5 hektara proizvodi malina. Zasadi su podignuti pre dve godine, a prva berba bila je protekle. Svih 12 tona prodato je u svežem stanju, od čega je polovina izvezena u Rusiju.

"Moram da kažem da je jako bitno za plasman robe u svežem stanju imati hladnjaču na polju. Mi imamo hladanjaču koja zadovoljava naše kapacitete i čim se završi berba određene deonice, roba se odmah direktno plasira u komoru sa određenom temperaturom", kaže proizvođač Ana Bošnjak.

Oni su retki proizvođači koji malinu izvoze u svežem stanju. Prema podacima Privredene komore Srbije od 103.000 tona, 100. 000 je izvezeno kao smrznut proizvod, kojeg stanovnici EU ne identifikuju sa Srbijom.

"Jedan od problema koji nas prati jeste sortiment, mi imamo velikih problema sa sortama u Srbiji, jer sorte koje mi gajimo nemaju karakteristike koje su potrebne za izvoz u svežem stanju. Sorte koje su jako dobre za izvoz i potrošnju u svežem stanju su sorte koje su klubske i koje su zaštićene od strane proizvođača", objašnjava dipl.inž. Miloš Kljajić, rukovodilac proizvodnje.

Zbog toga je važno menjati sorte, smatraju stručnjaci, jer Srbija ima manje od pet posto sertifikovanog sadnog materijala.

"Besmisleno je da smo mi tek prošle godine dobili bezvirusne sadnice vilameta u Srbiji od domaćeg proizvođača. Mi nemamo kvalitetnu osnovnu sirovinu, sadnice uvozimo iz Holandije, Švajcarske, itd. To ne može biti normalno za neku proizvodnju za koju se dičite da ste broj jedan ili dva u svetu, a nemate sopstveni sadni materijal", ističe dipl.inž. Goran Đaković iz "Agrobiznis magazina".

Bitan kvalitet sadnog materijala

Nedovoljno za ponos, ali i za prvoklasni prinos, koji u proseku iznosi pet tona po hektaru. Idealno bi bilo da bude tri puta veći. Zato kada se bore za cenu, proizvođači treba da imaju na umu i kvalitet onoga što prodaju, kažu u Privrednoj komori Srbije.

"Mislim da bi proizvođači trebalo da prebace težište sa cene, koja je trenutna stvar, da se fokusiraju na to da imaju ugovorne odnose sa prerađivačima, da uspostvaljaju sve standarde koji su neophodni -"global gap" i druge. Takođe treba da vode računa o kvalitetu sadnog materijala, da investiraju kad je cena dobra. Mi to nismo imali u prethodnom periodu i zato imamo zapuštene malinjake koji ne mogu da donesu prinos veći od 5-6 tona. U takvoj situaciji na duže staze imate ugroženu proizvodnju", tvrdi Veljko Jovanović iz PKS.

Osim ulaganja u proizvodnju, da bi ovo voće postalo zaštitini znak Srbije, potrebno je ulagati i u marketing. Ideja, vlasnik i investicija tri su preduslova za stvaranje brenda. A evo i predloga kako da ga prepoznaju u svetu.

"Mogao bi da postoji proizvod koji je napravljen od maline npr. najboljih 25 restorana. Ako to uradimo sa Turističkom organizacijom Srbije i ako veliki broj onih koji posete Srbiju, uživa u tom proizvodu, vrate se u svoju zemlju i o tome pričaju to bi možda mogao da bude prvi korak. Možemo i nacionalnu reprezentaciju obući u dresove boje maline, a ne u crvenu boju koju koriste neke druge reprezentacije", predlaže Anđelko Trpković, izvršni direktor marketinške agencije "Publicis One".

Takođe, prethodno bi korisno bilo zaštiti geografsko poreklo maline. Iako malinu često smatramo srpskim brendom, on zvanično to nije. Crveno zlato, kako drugačije zovu ovo voće, očigledno ne sija dovoljno da bi ga u svetu prepoznali kao proizvod iz Srbije. A prema mišljenju stručnjaka da bi se to desilo potrebno je dosta vremena, pregovora i ulaganja.

 

IZVOR: RTS
AUTOR: VIŠNjA VIŠNjIĆ MILIĆ

www.rts.rs 

Postignuta je saglasnost o rešavanju problema oko otkupne cene malina i kupina sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.To je rekao predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović i dodao da je dijalog pokrenut sa mrtve tačke.

Radović je, posle razgovora u Vladi Srbije, rekao za agenciju Beta da su se Brnabić i Nedimović složili da cena koštanja malina bude 139,3 dinara po kilogramu, bez troškova prevoza i marže, a cena kupina od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte i da će to predložiti Vladi Srbije."Tražili smo da država pomogne da se uredi tržište i da se kontroliše ko i odakle uvozi maline i da se srpska malina obeleži kako se bosanska ne bi uvozila i prodavala sa oznakom srpskog porekla", rekao je Radović.

Dodao je da su proizvođači malina i kupina zatražili i da se porez na dodatu vrednost (PDV) od osam odsto vraća njima, a ne vlasnicima hladnjača koji otkupljuju to voće.

Radović je rekao i da je sa premijerkom Brnabić i ministrom Nedimovićem dogovoreno da se do kraja sprovede otpis potraživanje na ime pomoći koju su proizvođači tog voća dobili 2013. godine u repromaterijalu, a zbog koga je deo njih tužen.

Dogovoreno je i da se formira, kako je rekao, komisija koja će kontrolisati zašto manji otkupljivači malina i kupina često nude više cene za to voće od vlasnika hladnjača koji ga izvoze.

"Brnabić i Nedimović su obećali i da će hitno poslati stručnjake da utvrde zašto se malina suši. Ne znamo da li je to posledica mraza ili neke bolesti", rekao je Radović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=06&nav_id=1526670

Na najznačajnijem svetskom kongresu „Global beri” u Roterdamu prvi put u zvaničnom delu programa organizovan je okrugli sto na temu „Srbija ulazi u fokus” na kome su predstavljeni potencijali naše zemlje kada je reč o kvalitetu i proizvodnji bobičastog voća.

Promocija Srbije organizovana je uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i FAO. Na kongresu je, pored ostalog voća, predstavljena i ariljska malina koja je, prošle godine, sertifikovana geografskom oznakom porekla (GI).

Ova oznaka povezuje visokokvalitetan proizvod sa specifičnim mestom porekla, čime garantuje kvalitet i unapređuje reputaciju proizvoda, što proizvođačima omogućava da ostvare veće prihode, a istovremeno je i garant potrošačima da dobiju najveći kvalitet proizvoda.

Miloš Milovanović, konsultant za agrarnu politiku FAO i koordinator FAO i EBRD projekata u Srbiji, istakao je da se globalna tražnja menja u pravcu konzumiranja zdravije, sveže hrane.

– U ovom trenutku Srbija uglavnom izvozi smrznuto bobičasto voće, a razlika u ceni između svežeg i zamrznutog je izuzetno velika – rekao je Milovanović dodajući da EBRD i FAO projektima, koje realizuju u Srbiji i Crnoj Gori, već nekoliko godina pomažu proizvođačima bobičastog voća da podignu standarde kvaliteta u celokupnom lancu snabdevanja i prošire svoj pristup izvoznim tržištima.

– Pored uvođenja geografske oznake porekla, neophodno je proširenje programa sa smrznutog na sveže ili sušeno bobičasto voće. Povećanje izvoza svežeg voća zahteva veće investicije, uključujući i uvođenje novih sorti malina i infrastrukture za hladno skladištenje – istakao je Milovanović.

„Global beri” svake godine okuplja nekoliko stotina ključnih igrača u ovom sektoru i dobra je prilika za povezivanje sa potencijalnim klijentima, ali i upoznavanje sa aktuelnim trendovima u industriji, od novih proizvoda do inovacija.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426088/Promocija-ariljske-maline-u-Roterdamu

Država ne može nikome da garantuje cenu maline, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da sa aspekta tržišta ove godine situacija po tom pitanju neće biti bolja nego što je bila prethodne.

Nedimović je u Skupštini Srbije na sednici gde članovi Vlade odgovaraju na pitanja poslanika kazao da je država preuzela sve u prethodnom periodu da sa repromaterijalom, mineralnim đubrivom, preko nabavke goriva, smanji troškove za poljoprivrednu proizvodnju.

"Ove godine nameravamo da usvoijimo dva zakona koji bi trebalo da pomognu u razrešavanju ovog problema, to je zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda i da izmenimo zakon o podsticajima", naveo je Nedimović komentarišući da od sektora malinara nema teže muke u ovom trenutku.

Objasnio je da je u Srbiji 2011. godine bilo 13.500 hektara pod zasadima malina, uglavnom na prostoru zapadne Srbije, dok 2018. godine imamo 23.000 hektara pod zasadima malina, gotovo dva puta više.

Kako je kazao, 2013, 2014, 2015. godina bile su dobre za malinarski sektor, u smislu da je postojala dobra cena, dobra tražnja, ali zbog masovnog podizanja zasada u onim krajevima i od onih lica koji se time nisu bavili, došlo je do toga da na današnji dan postoji 59.000 gazdinstava koje imaju manje od jednog hektara pod zasadima malina.

"Ove godine sa aspekta tržišta situacija neće biti ništa bolja nego prethodne godine. Vlada Srbije nikada neće bežati od ovog problema, ali tržište je jedino koje opredeljuje cenu", kazao je Nedimović.

Upitan za protivgradnu zaštitu, ministar je kazao da je Srbiji neophodan zakon o protivgradnoj zaštiti i dodao da su 2018. godine primenjene dve vrste mera dok se zakon ne usvoji.

Prva mera je nabavka automatizovanih protivgradnih stanica, od kojih je prvih 28 izgrađeno, a vrednost radova je 308 miliona dinara i nalaze se na prostoru koji su najizloženiji gradonosnim oblacima, kazao je Nedimović.

"Ali, to ne garantuje potpunu bezbednost, pa smo izmenili i pravilnik o podsticajima za osiguranje od grada, tako da najugroženiji okruzi imaju povrat od 70 odsto od premije na osiguranje", kazao je ministar poljoprivrede.

Izvor: www.kurir.r

Willamette je trenutno najrasprostranjenija sorta maline u Srbiji, otporna, prinosna, srednje krupnih plodova odličnog ukusa, koji su veoma traženi za zamrzavanje.

Sezona branja: Willamette pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 20. juna, a u višim oko 1. jula. Ubiranje plodova traje oko 30-35 dana.
Kvalitet ploda: Willamette ima plodove prosečne težine 5,5 gr kompaktnog oblika, sjajne tamno-crvene boje i odličnih osobina za zamrzavanje i preradu. Ukus
ploda je veoma prijatan sa većim prisustvom kiselina i kao takav je najtraženiji za preradu na svetskom i domaćem tržištu.
Upotreba ploda za zamrzavanje: Willamette se koristi kao najbolja sorta maline za zamrzavanje i dalju preradu.
Otpornost: Willamette ima odličnu tolerantnost na rak korenovog sistema i kao takva je jedina sorta na svetu koja nije sklona ovom oboljenju. Na fitoftoru je
osetljiva kao i skoro sve sorte maline, a na Botritis (sivu trulež) je osetljiva i to u slučaju loše i neadekvatne zaštite. Preporučuje se sadnja do 1.300 m nadmorske visine, a ako se planira na većim visinama izabrati parcelu koja je zaklonjena od vetra i koja dugo na proleće ostaje pod snegom, odnosno na kojoj kasnije kreće vegetacija. Može da bude osetljiva na izmrzavanje u koliko se preforsira sa azotnim đubrivima, naročito krajem leta i jeseni. U tom periodu koristiti kalijum-sulfat koji povećava količinu suve materije u biljci. Prisustvo grinje oštećuje liske i ostavlja posledice na prinose za tekuću, ali i narednu godinu.

Karakteristike na polju: Willamette je srednje bujna sorta maline sa polu-podignutim izdancima kojima se lako manipu22 liše. Sadnja se obavlja u jesen ili na proleće u razmaku od 0,25 x 2,2 m (18.000 kom/ ha). U praksi se pokazalo da je preporučljivo postavljanje 3-4 reda podveze. Veliki broj korenovih izdanaka i pravovremeno ostavljanje zaperaka obezbediće uslove za dobru selekciju izdanaka koji će se vezati i davati rod u narednoj godini.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenovim sistemom iz zemlje. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljeno zemljište, tako da se vrat korena ne potopi u zemlju, već da bude na površini (kao na slici) i zatrpati sitnom zemljom, blago pritisnuti rukama (ne nogama) i dobro zaliti vodom, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice pre sadnje potopiti u rastvor prihrane za ukorenjavanje 0,1% (10:40:10) i sredstva za zaštitu 0,1% (Triofender ili Tifi) u trajanju od 1-2 minuta.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta, na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (PH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele, razbacati kreč, ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubinu od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se u slučaju duže suše prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu.

Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom kap po kap koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje) koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima se obezbeđuje ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer je pored zalivanja potrebno i dodatno ishranjivanje biljaka. Redovnu prihranu sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umerenim azotom treba primenjivati od početka do kraja zrenja plodova, a od početka avgusta u nekoliko navrata koriste se Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije kako u plodu tako i u stablu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove bolje obojemosti i biti pripremljena za zimu i neće dolaziti do
izmrzavanja izdanaka.
Zasena: Neophodna agrotehnička mera u regionu Srbije je i zasena. Mreža od oko 20% zasene je potrebna kako bi se umanjilo sunčevo zračenje, smanjila temperature za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana, a time povećao učinak rada. Prinosi se povećavaju i do 20% a kavalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu može obezbediti prinos od 20 - 25 t/ha.
Cena: Plod maline Willamette je veoma tražen i uvek će imati profitabilnu cenu za dobrog proizvođača.Sertifikovane sadnice maline Willametta sa potrebnom dokumentacijom za ostvarivanje prava na subvenciju, možete nabaviti u firmi Floriva (www.floriva.com) koja je proizvođač i uvoznik sadnica za teritoriju Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Radna grupa za malinu prvi put održala je sastanak izvan prostorija Ministarstvapoljoprivrede i to u čačanskom Institutu za voćarstvo.

Prema rečima državnog sekretara Velimira Stanojevića, sastanak je na dugoročan način rešio neke od probleme malinara.

“ Konačno smo došli do nekih kalkulativnih proizvođačkih cena vezanih za svežu malinu kao i kalkulaciju smrznute maline. Imali smo dobar sastanak gde smo donosili odluke kako na dugoročan način možemo rešiti probleme u malinarstvu i nastavićemo tako i u narednom periodu”, rekao je za RINU Velimir Stanojević.

On je dodao da očekuje rodnu godinu u kojoj će i proizvođači i prerađivači biti zadovoljni.

“ Nisu uvek na istim talasnim dužinama, ali godina će biti bolja od prošlogodišnje, zbog vremenskih uslova. Siguran sam da smo kao država uradili sve što smo mogli i što se tiče podsticaja i podizanja zasada”, dodao je Stanojević.On je napomenuo da je u završnoj fazi izrada rejonizacije voćarske proizvodnje u koju su uključene institucije poput Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu i Instituta za voćarstvo u Čačku, koja će na jedinstven način pokazati koja su područja najbolja između ostalog i za gajenje maline.

Na pitanje može li se utvrditi otkupna cena maline na sastanku Radne grupe, Stanojević kaže da to nije zadatak ove grupe, već stvar tržišta. Razgovora je bilo o kaklulacijama kako sveže tako i smrznute maline, dodao je Stanojević.

Asocijacija malinara Srbije zadovoljna sastankom

Danas, po prvi put , prema ocenama Dobrivoja Radovića, Radna grupa za malinu i Asocijacija malinara Srbije došla je do usaglašavanja cene koštanja kilograma maline.

“Najviše što zanima poljoprivredne proizvođače je to da smo dobili cenu koštanja maline koju su izneli najveći otkupljivači iz Srbije. Oni su izneli pre 20 dana cenu od 80 dinara, a danas su po prvi put Radna grupa i Nacionalni savet došli do usaglašavanja da je cena koštanja kilograma maline na osam tona po hektaru 139,3 dinara. Dve, tri godine su nas zamajavali i smatrali da imamo dobit a to nije tačno. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je država stala iza nas, poljoprivrednih proizvođača i odrađena je cena koštanja koja je prava i istinita. Cena koštanja od 80 dinara bila je lažna i prezentovali su je najveći izvoznici, cena na osam tona po hektaru je nepunih 140 dinara za kilogram maline , tako da cena maline ne sme biti ispod 1,45 evra jer niko neće raditi i to je jedini način da se ostvari dobit,”, kaže
Dobrivoje Radović za RINU.On dodaje da je bilo negodovanja od strane hladnjačara, ali veruje da će i naredni sastanci biti konstruktivni i da će sa ovom cenom koštanja maline u gajbici po kilogramu mnogi zasukati rukave u malinjacima.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest414457.html

Većina proizvođača i pre nego okopni sneg počne sa debatom o ceni maline u berbi i ako za to nema dovoljno argumenata. Niti se zna koliki je rod kod nas, niti kako se završila sezona na ostalim tržištima, a pre svega se ne zna kakva će biti tražnja za malinom na svetskom tržištu. Umesto da se smanji zavisnost od izvoza i poradi na promociji konzumiranja maline na domaćem tržištu, naši proizvođači očekuju da će dobra cena da se formira sama od sebe. Dobra vest je da neće ma kako vam se to činilo loše. Morate uraditi nešto pre svega na imidžu proizvodnje na domaćem tržištu jer svi sada malinu doživljavaju kao neku tužnu priču, a ko voli tužne priče???
Druga strana medalje je sortiment. Kod nas zastareo, koristi se sadni materijal bez porekla, prepun zaraznih bolesti. Rezultat su loši prinosi, kvalitet maline koji je nestabilan i nekonkurentan. Prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin u nekim hladnjačama čak 80% roda iz 2018. je iskuljučivo za blokove i griz. Jedno od rešenja jeste primena zdravog sadnog materijala i profesionalizacija proizvodnje. To znači moderan zasad, pravilan izbor sortimenta od proverenog dobavljača i primena pune agrotehnike. Ko se ovoga ne pridržava ne može računati na neki prosperitet u proizvodnji. Zahtevi tržišta su sve strožiji, proizvođača sve je više tako da trka postaje sve ozbiljnija ne samo kod nas već i u Poljskoj, Čileu, SAD...
Nedavno smo bili u Florivi u Prilikama kod Ivanjice i razgovarali o sortimentu maline. Ovom prilikom želimo da vam prenesemo iskustva sa jednom novom sortom. Enrosadira® je remotantna sorta maline, veoma prinosna, krupnih svetlocrvenih plodova, odličnog ukusa i veoma dugog veka trajanja u svežem stanju. Sezona branja: Enrosadira® pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Ubiranje plodova traje duže u odnosu na druge sorte, i to do kasne jeseni, odnosno, do prvih mrazeva.
Kvalitet ploda: Enrosadira® ima veoma krupne plodove prosečne težine 7 gr, kompaktnog oblika, sjajne svetlocrvene boje i odličnih skladišnih osobina u
svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je izrazito prijatan odnosno sladak i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju. Upotreba ploda u svežem stanju: Enrosadira® je tražena sorta maline u celom svetu za svežu konzumnu upotrebu, u malim pakovanjima (125 i 250 gr). Plodovi mogu biti sveži do 12 dana na temperaturi od +2 do +4°C i pri tom odlično podnose transport na udaljena tržišta, kao što su EU i Rusija. Za svežu prodaju, plodovi se beru
u 60% fiziološke faze zrelosti (roze boje) direktno u male posude ili gajbe i što pre idu u pothladu i na tržište. Veoma je laka za branje i brzo se bere čak za 20-30% brže od drugih sorti, jer se plodovi nalaze izbačeni iz mase lista odnosno, veoma su dostupni za ubiranje. Na proleće se skrate vrhovi i plodonosi na donjem delu stabla krajem maja i početkom juna, odnosno, može se brati dvokratno. Otpornost: Enrosadira® ima odličnu tolerantnost na bolesti I do sada nema dokaza o osetljivosti na bolesti korena. Preporučuje se sadnja do 1.000 m nadmorske visine jer na većim visinama kasno pristiže na branje i smanjuju se prinosi.

Karakteristike na polju: Enrosadira® je bujna sorta maline sa podignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u razmaku od 0,3 x 2 m (15.000 kom/ha). Preporuka je da se vezuje u špalir sa dve do tri žice i sa 3-5 žica za naslon lastara jer ima veliku količinu roda koji je potrebno održati što dostupnijim za ubiranje. Na jesen, po završetku branja, izdanci se prekrate do zemlje i sklone sa parcele ili se ostave za proleće i vežu u špalir 6-8 kom/m i pristižu na branje u maju mesecu. Nakon završenog branja se prekrate stari, a u međuvremenu, izbijaju novi izdanci koji daju plodove od kraja jula pa do kasne jeseni. Preporučuje se i natkrivka od najlona u vidu plastenika ili pojedinačnih natkrivki jer se produžuje vremenski period branja do kasne jeseni.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane sadnice iz ovlašćenih matičnjaka. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljenom zemljištu, na dubinu od
10-15 cm. Standardne (čupane) sadnice zatrpati sitnom zemljom, dobro pritisnuti rukama da se izbaci sav vazduh oko žila. Kontejnerske sadnice zasaditi u rupu na dubinu od oko 2-3 cm dublje od postojećeg supstrata, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor za bolje ukorenjavanje i zaštitu korenovog sistema od bolesti. Najbolje je koristiti preparat TIFI ili TRIFENDER u količini od 100 gr/100 L vode. Ako se sadi kasno u proleće ili je parcela osušita i nije dobro isfrezirana, u rastvor ubaciti i 500 gr sredstva HIDROGEL koji će upiti rastvor i biljci obezbediti više vlage za ukorenjavanje i izbijanje novih izdanaka, ali i tokom cele godine radi većih prinosa.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (pH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele razbacati kreč, a ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubini od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se, u slučaju duže suše, prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu. Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom „kap po kap“ koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje), koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade.
Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta, jer Enrosadira® ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Od početka zrenja do kraja ubiranja plodova, redovno prihranjivati sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umereno prihranjivati azotom i fosforom. U oktobru, u nekoliko navrata koristiti Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije, kako u plodu, tako i u korenu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove, bolje obojenosti i biti pripremljene bolje za narednu godinu.
Zasena: Za Enrosadira® se preporučuje zasena od minimalno 30% zasene kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 30%, smanjila temperatura za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda koje mogu nastati tokom leta, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana,a time povećao učinak rada. Sa mrežom se prinosi povećavaju i do 30%, a kvalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala, i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu,
može obezbediti prinos od 25 - 30 t/ha. U intenzivnoj proizvodnji na jesen i na proleće postižu se prinosi i preko 40 t/ha.
Cena: Plod maline Enrosadira® za sveže tržište postiže cenu od 2,5-3,5 €/kg, a što se tiče otkupa za zamrzavanje, cena je uvek u rangu sa ostalim sortama maline koje se otkupljuju za industriju.
Licenca: Malina Enrosadira® je licencirana i zaštićena sorta od strane italijanske firme Vivai Molari sa kojom svaki kupac sadnica potpisuje ugovor po kome ne može vršiti umnožavanje sadnica za svoje potrebe, a ni dalju prodaju, bez njihove saglasnosti.

Izvor: Agroboznis magazin

 

Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana kada je potpisan  Memorandum u Bimpešti nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća u Arilju  udaren je i kamen temeljac dogvorene fabrike.  Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović ovom prilikom je rekao da je tokom protekle godine vlada tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane, koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat.

“Rezultat će biti izvoz koncentrata koji nastaje kao produkt prerade industrijske maline i drugog voća”, rekao je Nedimović.  On je podsetio da je Vlada Srbije u januaru odlučila da za razvoj prehrambene industrije izdvaja poseban novac. Kaže da je zahvalan mađarskim kolegama koji su prepoznali Srbiju kao dobrog političkog partnera, te dodao da je ta zemlja izdvojila 32 miliona evra za investicije na zapadnom Balkanu.

“Sledeće lokacije koje zajedno napadamo su Merošina, Bojnik, Koceljeva… videćemo gde ćemo završiti. Daću sve od sebe da sredstva iz Mađarske usmerimo prema Srbiji, neka se ne ljute naši susedi”, rekao je Nedimović. On je rekao da je prerada voća i izvoz u inostranstvo spas za poljoprivrednike u Srbiji. “Prerada je spas jer generiše kooperante, da imate siguran plasman i da se unapred znaju stvari. Kad nema prerade, vi prodajete sirovinu onoliko koliko može da primi neko tržište, što je neizvesno, a kad imate prerađivačke kapacitete, onda su ti ugovori mnogo sigurniji”, rekao je Nedimović. On kaže da dosta hladnjača unapred nudi kooperantima odgovarajuće uslove, ali da uvek ima 30 do 40 odsto proizvođača maline na tržištu “koji nisu nigde”. “Ja se nadam da će ovakve stvari biti spas, ne samo ovde, nego i u drugim prostorima Srbije”, rekao je Nedomivić i dodao da smatra da je njegov posao da se bavi prinosima na njivama, ali i prodajom onoga što je proizvedeno.

Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Levente Mađar podsetio je da je polaganje kamena temeljca za fabriku H&S Fruits u Arilju rezultat razgovora premijera Srbije i Mađarske i želje da se mađarska ulaganja prošire i van Vojvodine.

“Više se držimo Vojvodine kada je reč o ulaganju, jer Vojvodinu daleko bolje poznajemo od ostalih krajeva Srbije. Sada kada vidimo dorbrodišlicu u celoj Srbiji, stvari se menjaju”, rekao je Mađar. On je dodao da investitori prepoznaju podršku koju srpska vlada pruža investitorima. “Odabrali smo poljoprivredu kao primarni projekat za ulaganja”, rekao je Mađar i dodao da Budimpešta deli isti stav sa Srbijom da bez jake industrije i jake ekonomije ne postoji jaka nacionalna svest i napredak. Prema njegovim rečima, jačanju saradnje i prijateljstva dva naroda i dve vlade doprineće i zajednički poslovi, projekti i investicije poput otvaranja fabrike u Arilju.

Vlasnik H&S fruits Milan Stanić istakao je da je danas veliki dan za tu kompaniju, grad i proizvođače i da će nova fabrika doprineti da plasman maline bude bolji i lakši, kao i da će, kada krene proizvodnja gotovih proizvoda, i cena biti bolja. “Nadam se da ćemo se do kraja ove godine ponovo okupiti ovde, da kada bude krenula proizvodnja, probamo prve proizvode”, rekao je Stanić. Pojasnio je da će se u prvoj fazi, u ariljskoj fabrici proizvoditi kaše i voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada. U kasnijoj fazi plan je da u Arilju bude kompletna proizvodnja. Proizvodi će biti od svih vrsta voća, maline, kupine, višnje, šljive, breskeve, sve što rađa u ariljskom kraju, dodao je Stanić.

Predsednik opštine Miloš Nedeljković rekao je da Arilje početkom gradnje fabrike dobija mnogo i da se nada novim investicijama u tom kraju. Naveo je da je fabrika za preradu voća važna jer će se time rešiti deo problema vezan za preradu malina, te dodao da je prošla godina bila katastrofa za malinare, jer je kvalitet roda zbog kiše bio loš. Uz zahvalnost Vladi, ministru i predstavnicima Mađarske, najavio je da bi u tu opštinu uskoro trebalo da stigne delegacija iz Japana, radi mogućih ulaganja.

Većina proizvođača i pre nego okopni sneg počne sa debatom o ceni maline u berbi i ako za to nema dovoljno argumenata. Niti se zna koliki je rod kod nas, niti kako se završila sezona na ostalim tržištima, a pre svega se ne zna kakva će biti tražnja za malinom na svetskom tržištu. Umesto da se smanji zavisnost od izvoza i poradi na promociji konzumiranja maline na domaćem tržištu, naši proizvođači očekuju da će dobra cena da se formira sama od sebe. Dobra vest je da neće ma kako vam se to činilo loše. Morate uraditi nešto pre svega na imidžu proizvodnje na domaćem tržištu jer svi sada malinu doživljavaju kao neku tužnu priču, a ko voli tužne priče???

Druga strana medalje je sortiment. Kod nas zastareo, koristi se sadni materijal bez porekla, prepun zaraznih bolesti. Rezultat su loši prinosi, kvalitet maline koji je nestabilan i nekonkurentan. Prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin u nekim hladnjačama čak 80% roda iz 2018. je iskuljučivo za blokove i griz dok.

Jedno od rešenja jeste primena zdravog sadnog materijala i profesionalizacija proizvodnje. To znači moderan zasad, pravilan izbor sortimenta od proverenog dobavljača i primena pune agrotehnike. Ko se ovoga ne pridržava ne može računati na neki prosperitet u proizvodnji. Zahtevi tržišta su sve strožiji, proizvođača sve je više tako da trka postaje sve ozbiljnija ne samo kod nas već i u Poljskoj, Čileu, SAD...

Nedavno smo bili u Florivi u Prilikama kod Ivanjice i razgovarali o sortimentu maline.

Ovom prilikom želimo da vam prenesemo iskustva sa jednom novom sortom.

Enrosadira® je remotantna sorta maline, veoma prinosna, krupnih svetlocrvenih plodova, odličnog ukusa i veoma dugog veka trajanja u svežem stanju.

Sezona branja: Enrosadira® pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Ubiranje plodova traje duže u odnosu na druge sorte, i to do kasne jeseni, odnosno, do prvih mrazeva.

Kvalitet ploda: Enrosadira®   ima veoma krupne plodove prosečne težine 7 gr, kompaktnog oblika, sjajne svetlocrvene boje i odličnih skladišnih osobina u svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je izrazito prijatan odnosno sladak i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju.

Upotreba ploda u svežem stanju: Enrosadira® je tražena sorta maline u celom svetu za svežu konzumnu upotrebu, u malim pakovanjima (125 i 250 gr). Plodovi mogu biti sveži do 12 dana na temperaturi od +2 do +4°C i pri tom odlično podnose transport na udaljena tržišta, kao što su EU i Rusija. Za svežu prodaju, plodovi se beru u 60% fiziološke faze zrelosti  (roze boje) direktno u male posude ili gajbe i što pre idu u pothladu i na tržište. Veoma je laka za branje i brzo se bere čak za 20-30% brže od drugih sorti, jer se plodovi nalaze izbačeni iz mase lista odnosno, veoma su dostupni za ubiranje. Na proleće se skrate vrhovi i plodonosi na donjem delu stabla krajem maja i početkom juna, odnosno, može se brati dvokratno.

 

Otpornost: Enrosadira® ima odličnu tolerantnost na bolesti I do sada nema dokaza o osetljivosti na bolesti korena. Preporučuje se sadnja do 1.000 m nadmorske visine jer na većim visinama kasno pristiže na branje i smanjuju se prinosi.

Karakteristike na polju: Enrosadira® je bujna sorta maline sa podignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u razmaku od 0,3 x 2 m (15.000 kom/ha). Preporuka je da se vezuje u špalir sa dve do tri žice i sa 3-5 žica za naslon lastara jer ima veliku količinu roda koji je potrebno održati što dostupnijim za ubiranje. Na jesen, po završetku branja, izdanci se prekrate do zemlje i sklone sa parcele ili se ostave za proleće i vežu u špalir 6-8 kom/m i pristižu na branje u maju mesecu. Nakon završenog branja se prekrate stari, a u međuvremenu, izbijaju novi izdanci koji daju plodove od  kraja jula pa do kasne jeseni. Preporučuje se i natkrivka od najlona u vidu plastenika ili pojedinačnih natkrivki jer se produžuje vremenski period branja do kasne jeseni.

Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane sadnice iz ovlašćenih matičnjaka. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljenom zemljištu, na dubinu od 10-15 cm. Standardne (čupane) sadnice zatrpati sitnom zemljom, dobro pritisnuti rukama da se izbaci sav vazduh oko žila. Kontejnerske sadnice zasaditi u rupu na dubinu od oko 2-3 cm dublje od postojećeg supstrata, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor za bolje ukorenjavanje i zaštitu korenovog sistema od bolesti. Najbolje je koristiti preparat TIFI ili TRIFENDER u količini od 100 gr/100 L vode. Ako se sadi kasno u proleće ili je parcela osušita i nije dobro isfrezirana, u rastvor ubaciti i 500 gr sredstva HIDROGEL koji će upiti rastvor i biljci obezbediti više vlage za ukorenjavanje i izbijanje novih izdanaka, ali i tokom cele godine radi većih prinosa.

Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (pH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele razbacati kreč, a ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati.  Otvoriti brazde za sadnju na dubini od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se, u slučaju duže suše, prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu.

Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom  ,,kap po kap” koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje), koji  se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade. Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta, jer Enrosadira® ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Od početka zrenja do kraja ubiranja plodova, redovno prihranjivati sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umereno prihranjivati azotom i fosforom. U oktobru, u nekoliko navrata  koristiti Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije, kako u plodu, tako i u korenu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove, bolje obojenosti i biti pripremljene bolje za narednu godinu.

Zasena: Za Enrosadira® se preporučuje zasena od minimalno 30% zasene kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za  30%, smanjila temperatura za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda koje mogu nastati tokom leta, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana,a time povećao učinak rada. Sa mrežom se prinosi povećavaju i do 30%, a kvalitet ploda je neuporedivo bolji.

Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala, i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu,  može obezbediti prinos od 25 - 30 t/ha. U intenzivnoj proizvodnji na jesen i na proleće postižu se prinosi i preko 40 t/ha.

Cena: Plod maline Enrosadira® za sveže tržište postiže cenu od 2,5-3,5 €/kg, a što se tiče otkupa za zamrzavanje, cena je uvek u rangu sa ostalim sortama maline koje se otkupljuju za industriju.

Licenca: Malina Enrosadira® je licencirana i zaštićena sorta od strane italijanske firme Vivai Molari sa kojom svaki kupac sadnica potpisuje ugovor  po kome ne može vršiti umnožavanje sadnica za svoje potrebe, a ni dalju prodaju, bez njihove saglasnosti. Naša firma je ovlašćena od strane selekcionera i vlasnika sorte za proizvodnju, uvoz i prodaju  sadnica maline Enrosadira® za teritoriju Srbije.

Radaljevo bb, Ivanjica

032/640-000

066/864-00-12

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

www.floriva.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31