Prinos maline ove sezone u Srbiji biće manji nego lane. Površine pod crvenim zlatom smanjile su se za 30 odsto za samo godinu dana, a u preostalim srpskim malinjacima trećina voćki je bolesna zbog problematičnog sadnog materijala.

Iako su prošlogodišnji izdanci obećavali dobar rod jer je jesen bila lepa a zima blaga, suvo proleće i smene sva četiri godišnja doba u jednom danu uticali su da maline ove sezone imamo daleko manje. Procena je, naime, da će na nivou cele Srbije biti ubrano 50.000 do 55.000 tona, a ranijih godina je bivalo 75.000, pa čak i više od 100.000 tona crvenog zlata.- Kada se sve sagleda, situacija je krajnje problematična. Obilazeći malinjake ovih dana, razočarao sam se, pre svega, koliko ih je manje. Na primer, Radovan Lazarević iz Brankovine, koji je imao prošle godine imao ubedljivo najbolji malinjak u celom ovom kraju, iskrčio je 60 ari jer sa prošlogodišnjom cenom od 130 do 150 dinara nije imao nikakvu zaradu. Sada, kada je otkupna cena maline i više od 200 dinara, roda nema ni na preostalih 60 ari. I to je jedan od primera koji svedoče da su površine pod malinom smanjene od 20 do 30 odsto - priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Iako će tek popis poljoprivrede koji je planiran za sledeću godinu pokazati koliko su se površine pod malinom smanjile, u Asocijaciji malinara Srbije se slažu sa pretpostavkom da je domaće malinogorje za samo godinu dana manje za 30 odsto, sa oko 16.000, na 13.000 hektara. To, međutim, nije najveći problem.

- Nažalost, od toga što je ostalo, 30 odsto je bolesna malina. Ovih dana maline koje su u savršenoj kondiciji napala je vaš koja se hrani sokom lista, jer su joj pogodovali vremenski uslovi. Svemu kumuje sumnjiv sadni materijal i ne bude li se promenio zakon o sadnom materijalu koji će sertifikovati sadnice i uvesti strogu kontrolu sadničara, ta malina će u roku od godinu dana širenjem bolesti zaraziti i malinu koja je sada u ekstradobroj kondiciji - upozorava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Prema podacima Asocijacije malinara, trenutna otkupna cena u pojedinim područijima je oko 210 dinara, ali je većinom 190 dinara za kilogram prve klase vilameta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/glavobolja-zbog-maline-otkupna-cena-bice-veca-od-200-dinara-ali-roda-nema/22kj57z

Berba crvenog zlata u prestonici maline već je počela, a plodovi su, uprkos kiši, odličnog kvaliteta.Nakon više godina, po prvi put, zadovoljni su i proizvođači i hladnjačari.

"Akontna cena vilameta je trenutno 200 dinara, dok je prva klasa fertodi sorte 210, a druga klasa 160 dinara. Malina je na početku bila malo lošija, usled kišnog vremena i nedostatka sunčanih dana, ali sada je odlična", kaže Raco Kuvekalović, vlasnik mini hladnjače iz Bukovice, prenosi RINA.Za sada je otkupio deset tona jer je berba tek počela."Berba maline traje 40 dana, kasnije kreće polka, tako da ima posla. Malinu plaćamo po želji proizvođača, na račun odmah, za sedam dana ili nakon berbe, kako malinarima odgovara", kaže Kuvekalović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=03&nav_id=1703008

Malina (Rubus idaeus ) je vrsta biljke porodice ruža (Rosaceae ). Malina je višegodišnja zeljasta biljka koja najčešće raste na nadmorskoj visini od 400 do 800 m. Rasprostranjena je u Europi i severnoj Aziji. Najveći svetski proizvođač malina je Rusija, odmah iza nje je Srbija sa godišnjom proizvodnjom od oko 80.000 t ili 20% svetskog tržišta. Najpoznatiji malinarski kraj kod nas se nalazi u regionu zapadne Srbije.

Nestabilni vremenski uslovi sa učestim padavinama i čestim oscilacijama u temperaturi stvorili su izuzetno povoljne uslove za ostvarenje infekcije od prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea). Visok rizik je od infekcije prouzrokovačem ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata), kao i sušenja izdanaka maline (Leptosphaeria coniothirium).

U cilju zaštite maline proizvođačima se preporučuje primena nekog od fungicida:

– Switch 62,5-WG(a.m. ciprodinil + fludioksonil)u dozi od 0,8 kg/ha, karenca 7 dana

Ili -Luna sensation (a.m. fluopiram+trifloksistrobin) u dozi 0,8 l/ha, karenca 7 dana

Ili -Teldor 500 SC (a.m. fenheksamid) u dozi 1,5l /ha, karenca 3 dana.

S obzirom da se remontantne sorte nalaze u fenofazi cvetanja u cilju zaštite maline u ovoj fazi proizvođačima se preporučuje primena nekog od fungicida:

Signum, Bosco gold, Luminis (a.m. boskalid + piraklostrobin) u količini 1,5-1,8 kg/ha.

ili kombinacija preparata:

Quadris, Promesa, Teatar, Azaka 250 EC (a.m. azoksistrobin) u koncentraciji 0,075% +

Pyrus 400 SC ili Pehar (a.m. pirimetanil) u koncentraciji 0,2%.

Prilikom primene fungicida obavezno se treba pridržavati uputstva za upotrebu i voditi računa o karenci primenjenih preparata.

U zasadima gde je zabočela berba na preporučuje se primena hemijskih mera zaštite.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/25/vocarstvo/kako-sacuvati-plod-maline/

Berba malina uskoro kreće, a pojedini otkupljivači su ponudili akontne (prve) cene od 200 dinara za kilogram, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za Betu, a prenosi Ekapija.

Mestimična berba tog voća počela pre desetak dana, ali da se beru samo pre vremena sazreli plodovi zbog sušenja i šoka biljaka, izazvanog naizmeničnom smenom obilnih padavina i visokih temperatura. Kako je rekao Radović, proizvođači tog voća teško se bore da u malinjacima unište travu i korovske biljke koje bujaju zbog velike vlage, 'pa ako se sedam dana ne uđe u voćnjak - ne mora uopšte da se ulazi'."Očekujemo da svi otkupljivači zbog smanjene ponude maline i u svetu, posebno u Čileu koji je veliki proizvođač tog voća i ispražnjenih zaliha u Srbiji malina ne bude jeftinija od 220 dinara po kilogramu", kazao je Radović za ovu agenciju.Berba ovog voća krenula je u kraljevačkim selima. Malinari očekuju i solidnu zaradu, iako su posedi pored Ibra uglavnom manji od deset ari. Zadovoljni su i akontnom cenom od 185 do 200 dinara za kilogram prve klase sorte vilamet, koju su hladnjačari ponudili, prenosi RTS.

Iako su kiše svakodnevne, zbog zemlje pored Ibra koja pogoduje malinama nema truleži u zasadima.Kako smo ranije pisali, po oglasima i na društvenim mrežama već se traže radnici za branje malina, a na jednom od njih je navedeno da je dnevnica 3000 dinara uz obezbeđen prevoz. Međutim, odziv je slab.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/malina-cena-200-dinara-kisa-odlaze-berbu-ali-i-nedostatak-beraca/60875/

Vlada je formirala radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, objavljeno je u Službenom glasniku.Kako se navodi, ovaj tim će sagledati aktuelnu situaciju u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom, kako se kaže, na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište.

Cilj je da se na osnovu podataka donosu mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.Radna grupa će razmatrati i nepovoljne uticaje klimatskih i zemljišnih uslova na proizvodnju i prinos maline, a kako bi se unapredio sadni materijal maline, uslovi skladištenja, transporta i čuvanja maline.

Takođe, cilj ovog tima je da rade na uređenju pravila otkupa maline i definišsu uslove na otkupnim mestima a koji se tiču klasiranje plodova i drugo...

Na čelo ove radne grupe je postavljen državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, a u timu su predstavnici Uprave carine, Ministarstva trgovine, fakulteta, instituta, Privredne komore Srbije, proizvođači, predstavnici više asocijacija, saveza, udruženja, zadruge, hladnjačari...

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=01&nav_id=1679920

Proteklih dana društvene mreže su preplavljene komentarima i pitanjima da li treba ulagati u proizvodnju. Pre nego uđemo u diskusiju da li treba ili ne bilo šta raditi treba imati u vidu da je navažnije sačuvati zdravlje pa sve ostalo. Priče na društvenim mrežama o tome kako je svega 100 i više obolelih te da se broju samoubica i smrti od kancera ne može ni blizu meriti već narednih dana mogu pasti u vodu. Ne daj Bože da neki grad zadesi ono što je zadesilo Bergamo u Italiji! Grad od 120.000 stanvnika ima 4000 obolelih. Sada zamislite jedan naš grad te veličine i sa tom epidemijom šta bi smo mi mogli da uradimo???  Gde da smestimo te ljude i kome prvo pomoći. Nedavna izjava jednog doktora da je smtrnost mala ali da je 100% za onog ko je preminuo jeste na prvi pogled smešna ali tačna! Te osobe više neće biti i to je surova istina. Možda je vi ne poznajete ali nekome znači, a da ne govorimo kako je onome koga ovakva situacija lično zadesi.

Jagode u plasteniku kod porodice Racić

Sa druge strane, život mora teći dalje, ljudi će jesti hranu, potrebni su im vitamini, pravilna i dobra pre svega ishrana. To se ne može ni zamisliti bez voća i povrća. U svaki posao pa i u ovaj treba ući sa dobrim mislima i željom za napredak,  tako treba raditi i u poljoprivredi pa i jagode i maline. Ako i ne bude neke velike zarade ove godine biće dogodine. Ako bi sada odustali od redovne agrotehnike kako mislite da dogodine bilo šta radite? Dakle nema tu dileme raditi ili ne. Radi se redovno i normalno samo sa posebnim oprezom na zdravlje i prate se instrukcije državnih organa vezane za mogućnost kretanja. Starije ostavite kod kuće, ako živite na selu dvorište im je dovoljno. Nemojte im se previše približavati fizički jer ste možda vi bili u kontaktu sa nekim ko je bio zaražen. Ne treba biti ni paranoičan već se prosto udaljite jedni od drugih i nemate brige. Ako slabije čuju vičite ali ne prilazite. Tako je najbolje za sve.

Malina na poljima AGRBEL sistema (arhiva)

Što se tiče radova u jagodama proizvođači su završili čišćenje i prvu zaštitu kao i prihranu u poljima. U plastenicima jagoda je već cvetala i zametnula plodove. Narednih dana se očekuje mraz te treba jagode zaštiti ako imate mogućnost agrilom, zadimljavanjem i primenom aminokiselina koje će ublažiti toplotni stres. Potom nastaviti sa redovnom negom. Pratite pojavu grinja i plaža lišća ove godine je to izraženo kod jagode.

Kada je reč o malinama posebnu pažnju vam skrećemo na članak koji smo objavili neposredno pred početak krize a koji se odnosi na to kako da sačuvate ovogodišnji rod. 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6026-sacuvajte-rod-malina-strucnjaci-savetuju-sta-da-uradite-do-1-aprila 

Priče o tome da pijace neće raditi nisu tačne i one će pre ili kasnije proraditi tamo gde su zatvorene. Ljudi neće moći proizvode da nabave samo u prodavnicama koje imaju dozvolu da rade već će morati da kupe voće i povrće od proizvođača. U vreme digitlizacije i društvene mreže vam mogu biti od koristi tako da se sa kupcima možete i na taj način povezati. Svakako ohrabrujuće zvuči da je kritično 6 nedelja, dakle do sredine maja tako da i u tom smislu nema opravdanja za nerad i opuštanje. Srbija je neto izvoznik hrane i izvoziće hranu jer ne samo zemlje u okruženju već i bogate države nemaju dovoljno za svoje potrebe. Takav status kao što ima Srbija retko ko može da ima. Turska je takođe recimo samodovoljna država i izvozi velike količine hrane. Ali zato Slovačka ima svega 30% potreeba,  Švajcarska 50%. Kada nečega nema džabe vam i svi novci ovoga sveta. To se videlo sada kada nema maski, rukavica, respiratora....

Nemojte gledati kako vam je sada već kako će biti sutra. Ako niste ništa uradili onda vam sigurno može biti gore nikako bolje. Dakle radite i nadajte se najboljem.

 

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je nedavno prognozu cena za 10 poljoprivrednih proizvoda u ovoj godini. Za malinu koja donosi značajan devizni priliv, preporučena avansna cena za kilogram je 1,25 evra.

Sa prvim lepim danima u malinjacima pod kojima je u užičkom kraju 1.000 hektara, počeli su prolečni radovi. U većini malinjaka tek ponekoliko ljudi bez nekadašnje gužve i radnika sa strane.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Od prilike se svelo da ukućani rade, što se radilo pre 30 godina, 40 to je sada malo radnika sa strane došlo".

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbjie: Mnogo posla ima, to radimo ne samo ja u suštini radi se porodično, vezivanje, krčenje, čišćenje, radnika sa strane nema ne dolaze za vezivanje.

I već na početku radova prvi put znaju šta mogu da očekuju, da li da ulaze u malinjak ili ne. I proizvođači i hladnjačari prognoziranu akontnu cenu ocenjuju kao koristan potez ali se razlikuju u njenoj visini i onom što sledi.

Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Mi to već radimo u zadnje 3, 4 godine i naši kooperantima dajemo neku garantovanu cenu na početku potpisivanja ugovora, to je novembar prethodne godine za sledeću sezonu. Ovo je jedan od dobri poteza Ministarstva, dobar je sa te strane što je realna cena, mislim da će biti svakako od koristi i da smiri tržište.

Dragan Bogdanović, Udruženje malinara Vilamet spas Arilje: "Proizvodnja maline je 8 tona po hektaru 140 dinara, mogu oni da pričaju šta god hoće, treba da bude malina evro 45. Rade Ljubojević, Sirogojno kompani: Svi moramo raditi poljoprivredni proizvođači naravno institucije, mislim da nije dovoljno jedino Ministarstvo poljoprivrede je krenulo da radi ali moraju se i drugi uključiti u taj problem".

Do berbe u junu ostaje još dovoljno vremena i za dogovore i za procenu roda, ono što ohrabruje je da je u ovom trenutku malina iz Srbije tražena na svetskom tržištu.

Izvor: www.rts.rs 

Štetočina maline koja smanjuje prinos morate pažljivo pratiti

 

Nedavno je na Agronomskom fakultetu u Čačku odbranjen interesantan diplomski rad koji se tiče porizvdnje maline. Njegov ator je Nemanja Jovančič koji nam je rekao da među štetnim insektima prisutnim u zasadima maline širom Evrope, sve veći značaj dobijaju štetočine iz familije Cecidomyiidae). Familija Cecidomyiidae, poznata pod nazivom mušice galice, jedna je od brojnijih familija iz reda dvokrilaca (Diptera). Obuhvata 6203 različite vrste), od kojih su tri četvrtine fitofagne to jest svojom aktivnošću uzrokuju pojavu galikolnih tvorevina u narodu poznate kao guke koje predstavljaju izbočine biljnog tkiva bogate visoko hranljivim materijama, koje pružaju povoljne uslove za rast i razvoj larvi u njihovoj unutrašnjosti.

U Evropi, od početka XXI veka, ekonomski najznačajniju štetočinu maline predstavlja malinina mušica izdanka (Resseliella theobaldi). Ova štetočina se smatrala ekonomski manje značajnom sve do 1946. godine, kada je uzrokovala prvu ozbiljniju pojavu sušenja izdanaka maline na području jugoistočne Engleske. Predstavnici ove vrste su slabi letači. Do intenzivnijeg širenja areala rasprostranjenosti došlo je transportom sadnog materijala zajedno sa česticama zemlje u kojoj larve prezimljavaju . Prve informacije vezane za pojavu štetočine na prostoru bivše Jugoslavije javljaju se šezdesetih godina 20. veka dok se prvi pisani dokumenti o prisustvu štetočine na području Srbije registruju desetak godina kasnije. Ekonomski značajnije štete na teritoriji Srbije prvi put su otkrivene 2002. godine.

Larve malinine mušice izdanka pričinjavaju direktne i indirektne štete kako na jednorodnim, tako i na remontantnim sortama maline. Ženke polaže jaja na izdanke maline, ali i na drugim biljnim vrstama kao što su: kupina, hibridi između maline i kupine, ruža, jabuka, glog, šljiva i dunja . Direktne štete na izdancima maline nastaju kao posledica ishrane large, uglavnom su površinskog karaktera i imaju mali ekonomski značaj. Indirektne štete su mnogo značajnije. Nastaju interakcijom štetočine i patogena, pri čemu mehanička oštećenja tkiva uzrokovana ishranom larvi postaju ulazna vrata za prodiranje gljivičnih oboljenja i pojavu infekcije. Kompleks oštećenja izdanaka maline nastao zajedničkim delovanjem malinine mušice izdanka i gljivičnih oboljenja predstavlja sindrom poznat pod nazivom cecidiozno sušenje izdanaka maline.

U Srbiji, malina se gaji na površini od 21 861 ha, sa koje se ostvari prinos od 109 742 t. Prosečan prinos u našim malinogorjima od oko 5 t ha-1 (FAOSTAT, 2019) je značajno niži od ekonomskog praga rentabilnosti u gajenju ove voćne vrste. Glavnim uzročnikom drastičnog smanjenja prinosa po jedinici površine smatraju se uzročnici gljivičnih oboljenja Didymella applanata i Leptosphaeria coniothyrium. Razvoju većine gljivičnih oboljenja identifikovanim na izdancima maline prethodi njihovo oštećivanje ishranom larvi R. theobaldi . Usled direktnih i indirektnih šteta koje larve štetočine prouzrokuju može doći do velikih gubitaka, pa čak i propadanja čitavih zasada. Da bi se ekonomski značajniji gubici izbegli, neophodno je poznavanje perioda aktivnosti imaga i larvi, kako bi se njihovo suzbijanje uspešno izvršilo

Prema rečima Jovančića cilj njegovog rada bio je utvrđivanje efikasnosti alternativne metode veštačkog zasecanja izdanaka maline u monitoringu malinine mušice izdanka. Na ovaj način omogućava se utvrđivanje perioda aktivnosti da bi se kratkoročno signalizirale neophodne agro i pomotehničke mere, radi efikasnije kontrole brojnosti populacije štetočine.

 

Kako utvrdite ima li ovog patogena u malini?

 

Najpouzdaniji metod je za utvrđivanje prisustva ovog patogena je upotreba feromonskih klopki. Koriste se standardne bele delta klopke sa feromonskom kapsulom, osnove dimenzija 20 × 20 cm. Klopke je potrebno postaviti u zasad u periodu od 01. aprila do 30. septembra, a preglede vršiti na sedmičnom nivou. Utvrđivanje prisustva R. theobaldi u malinjaku može se vršiti i praćenjem polaganja jaja u veštački napravljenim zasecima. U cilju obezbeđivanja pogodnog mesta za polaganje jaja ženki, jednom sedmično, u centralnom delu zasada potrebno je izvršiti zasecanje 20 jednogodišnjih izdanaka u dužini od 10 cm. Jednom sedmično se vrši kontrola 10 izdanaka sa zasecima starim sedam i 10 izdanaka sa zasecima starim 14 dana kako bi se utvrdilo prisustvo jaja i larvi.

Suzbijanje

Suzbijanje  predstavlja zahtevan deo u tehnologiji proizvodnje maline. Ishrana larvi na skrivenim mestima ispod kore izdanaka i kratak životni vek imaga - prosečno 3 dana, otežavaju određivanje optimalnog momenta za hemijsko tretiranje. Uspešno suzbijanje se obavlja primenom kombinovanih mehaničkih, agrotehničkih i hemijskih mera zaštite.

Mehaničke i agrotehničke mere zaštite

Mehaničkom obradom zemljišta (kultiviranje, okopavanje) se redukuje broj larvi i lutaka. Kod nege malinjaka (obrada zemljišta, vezivanje izdanaka, uklanjanje korova) treba voditi računa da se biljke što manje oštećuju. Svaka mehanička povreda predstavlja potencijalno mesto za polaganje jaja ženki Uklanjanjem jednogodišnjih izdanaka iz zasada tokom maja meseca sprečava se polaganje jaja, ili, ako do nje i dođe, iz malinjaka se eliminišu svi infestirani izdanci i spaljuju. Nakon berbe treba ukloniti i spaliti izdanke koji su doneli rod. Uklanjanje mladih izdanaka (15-20 cm) značajno redukuje broj larvi .

U izboru sortimenta, prilikom podizanja zasada treba birati sorte koje su manje sklone prirodnom pucanju epidermisa stručnjaci navode da remontantne sorte (Autumn Bliss i Golden Bliss) imaju manju tendenciju ka pucanju epidermisa, u odnosu na jednorodne. Od jednorodnih sorti, mađarska sorta Fertődi Zamatos se pokazala kao najtolerantnija, dok je do najvećeg pucanja epidermisa došlo kod sorte Tulameen. Ova sorta naročito nije pogodna za gajenje u uslovima hladnijeg klimata, zbog osetljivosti na vetar i niske otpornosti na mraz što dovodi do intenzivnijeg pucanja jednogodišnjih izdanaka, samim tim i stvaranja više potencijalnih mesta za polaganje jaja.

Hemijske mere zaštite

Na lokalitetima gde se R. theobaldi javlja u većem broju, neophodne su hemijske mere suzbijanja. Tretman insekticidima treba obaviti u roku od nekoliko dana nakon što brojnost uhvaćenih mušica na feromonskim klopkama dostigne nominalni prag štetnost. Ukoliko ne vršimo monitoring, vreme tretiranja je teško odrediti, jer period prisustva štetočine varira od godine do godine.

Ukoliko je prognoza pojave štetočine izostala, hemijski tretman insekticidima treba izvršiti kada izdanci dostignu visinu od 25-30 cm, pri čemu se nakon dve nedelje tretman ponavlja. Direktan tretman najštetnije, druge generacije, nije dozvoljen, jer se njena pojava poklapa sa periodom berbe.

Za suzbijanje štetočine u različitim zemljama se koriste preparati na bazi sledećih aktivnih supstanci: hlorpirifos, dimetoat, pirimifos-metil, malation, bifentrin, deltametrin, tiametoksam, tiakloprid  i acetamiprid.

U organskoj proizvodnji mogu se koristiti preparati na bazi aktivnih supstanci azadiraktin i spinosad, na bazi bakterija Bacillus subtilis i Bacillus thuringiensis (var. israeliensis), kao i preparati izolovani fermentacijom iz gljive Streptomyces avermitilis

Milenković i sar. (2004) navode da je najveća efikasnost (78,82-81,57%) u suzbijanju štetočine postignuta primenom insekticida Actara 25 WG (tiametoksam), folijarno, u koncentraciji 0,015%. Tretman insekticidima na bazi aktivnih supstanci imidakloprid i acetamiprid nakon uklanjanja izdanaka koji su doneli rod je takođe značajan za kontrolu populacije ovog štetnog insekta .

Proizvođači malina u Čileu, koji je godinama bio jedan od najvećih konkurenata malinarima iz Srbije, trenutno za kilogram ovog voća dobijaju rekordno visoku cenu – najvišu u poslednjih deset godina.

Najzastupljeniju sortu maline „heritidž” otkupljivači u ovoj zemlji plaćaju 1,74 evra (204 dinara). Do obrta na tržištu došlo je zbog suše i problema u proizvodnji i tokom berbe, kao i zbog manjka robe na američkom tržištu, pa izvoznici iz Čilea sada dobijaju dva evra za kilogram smrznute robe tipa „griz” i 2,8 evra za najkvalitetniju kategoriju „rolend”.

– Podaci iz drugih zemalja ukazuju da će u predstojećoj sezoni doći do pada proizvodnje u zemljama prepoznatljivim na svetskoj mapi tradicionalnih proizvođača ovog voća. To se posebno odnosi na Poljsku, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku i druge – kaže za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od vodećih srpskih stručnjaka za jagodasto voće. – Sve ovo ukazuje da i za naše proizvođače dolaze bolja vremena – ističe naš sagovornik i objašnjava da se sveukupna situacija na svetskom tržištu menja.

Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca su sve manje, a potražnja za kvalitetnom malinom na globalnom nivou raste.

– Prema informacijama od nekoliko velikih kupaca iz Francuske i Nemačke, rasplet situacije i skok cena robe iz Srbije očekuje se u narednih desetak dana i to je dobra vest za naše proizvođače i izvoznike – ističe Leposavić. Kaže da situacija u primarnoj proizvodnji maline u našoj zemlji, nažalost, nije dobra. Proizvođači su u prethodne tri godine bili prilično destimulisani da ulažu u svoje zasade. Osnovni uzrok nezadovoljstva bila je niska cena. Veliki broj proizvođača prestao je da obrađuje zasade, a dobar deo njih sveo je ulaganja na minimum.

Leposavić ističe da je negativan stimulans stizao i preko medija, kada su pojedini izvoznici, da bi obezbedili nižu cenu u otkupu, pred 2017. godinu plasirali netačne informacije o hiperprodukciji malina u svetu i Srbiji. Takođe, i spekulacije o problemima sa standardima u proizvodnji i u hladnjačama, kao i problem sa mešanjem sorti i pokušajem prevare stranih kupaca. Ističe da je najveće podozrenje i ucenjivački pristup kod naših tradicionalnih kupaca izazvala informacija da je u nekoliko slučajeva u malini iz naše zemlje utvrđeno prisustvo virusa noro. Naknadnom proverom utvrđeno je da je ta malina bila proizvedena u našem susedstvu, a da je reeksportovana iz naše zemlje, čime nam je nanesena ogromna šteta, jer su kupci smatrali da je reč o srpskoj robi.

Prema Leposavićevom mišljenju, ni Nacionalni savet za malinu ni Radna grupa za sagledavanje stanja u malinarstvu nisu dali očekivani odgovor i preporuke na koji način prevazići loše stanje u našoj proizvodnji.

– Srbija, kao zemlja u kojoj se proizvodi najkvalitetnija malina na svetu, tržištu uskoro neće imati šta da ponudi. Zato je više nego ikada neophodno uspostaviti fer odnose između svih aktera u lancu proizvodnje i plasmana maline – kaže naš sagovornik. Najpre treba da sagledamo stvarno stanje proizvodnje i tačno utvrdimo proizvodne površine i prinos koji se ostvaruje sa njih.

Ističe da nerealno zvuči zvanični podatak da se u Srbiji malina proizvodi na 24.000 hektara, jer prinosi ni približno ne odgovaraju takvom stanju.

– Moramo da unapredimo marketing i na pravi način prikažemo kako se malina proizvodi u najpoznatijim malinarskim područjima naše zemlje. Da neprestano ukazujemo na njen značaj u ishrani svih kategorija potrošača. A ne da to bude voće samo za najbogatije. U svetu je brojnim primerima pokazano da malina i proizvodi od nje imaju izuzetan značaj u prevenciji i lečenju nekih od najdestruktivnijih bolesti savremenog čoveka – kaže Aleksandar Leposavić.

Šta kažu u udruženju proizvođača maline: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/5968-vec-pocelo-da-se-krcka-oko-cene-maline 

Kada pomenete maline u Srbiji najpre će vam reći, a to je propast stalno mitinguju i blokiraju ulice. Sa druge strane državni funkcioneri će reći da je to značajna stavka u našem izvozu. Međutim, malo ko će reći da se od nje živi i može lepo da se zaradi.
Nekada je to bilo od izvoza smrznute maline, a danas se mora uložiti dodatni trud kako bi se probili na tržištu. Broj proizvođača se iz godine u godinu povećavao, cena padala, a malo ko je razmšiljao o tome kako se izboriti u takvim uslovima, da ne govorimo o planovima za naredni period.
Međutim, ima i onih koji su ipak shvatili da može drugačije pa su pored svoje proizvodnje uspeli da na tržište plasiraju i maline iz tuđih parcela. Jedan od takvih primera je Marko Antović iz Arilja koji ima zasad malina na pola hektara. Njegova kompletna proizvodnja se prerađuje u matični sok od maline i prodaje širom Srbije. Njegovo poljoprivredno gazdisntvo učestvovalo je sa ovim proizvodom na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu gde su bili među zapaženijim izlagačima. Prosto je bilo nemoguče proći pored štanda i ne primetiti prelepu devojku koja u ruci drži čašu modro crvenog napitka.
Kao nam je rekla naša sagovornica Ivana Đorđević, sve štu se nalazi u flaši njihovog soka su zapravo maline bez aditiva, konzervansa i drugih dodataka: „Trudimo se da prikažemo kvalitet našeg proizvoda i da kroz degustacije i animaciju posetilaca sajma pokažemo šta imamo. Sve što proizvedemo maline u našem voćnjaku plasiramo kroz sokove, nemamo dovoljne količine sirovina tako da deo kupujemo u našim hladnjačama u Arilju gde se inače nalazi i
naš zasad“.
Sok od malina koji proizvode u ovom poljoprivrednom gazdinstvu se pravibez koštica koje mogu da recimo zapadnu za zube i budu neprijatne. Od ranije
je poznato da malina ima vitamina C, B, E , a naročito je značajno to što u soku imamo značajne količine kalijuma. Kao što možete videti malina ima jako cvenu boju koju joj daju antocijani a oni su važni jer zahvaljujući njima malina deluje kao antioksidans što je u savremenoj ishrani prepoznato kao značajno jer deluje na slobodne radikale i sprečava nagomilavanje bakterija i gljivica u organizmu.
Tako da dolazimo i do značaja maline za varenje. U narodnoj medicini sok od maline se preporučuje za lečenje bolesti želuca i creva jer efikasno pročišćava sistem za varenje. Sok je kiselkast, osvežavajući tako da ga treba piti svakodnevno, a naročito ako imate groznicu jer deluje rashladjujuće na organizam. Sadržaj fruktoze koji unosite konzimiranjem ovog soka daće vam dovoljno energije za svakodnevne aktivnosti. U svetu se maline mnogo više jedu i koriste u ishrani kroz sokove, džemove i druge proizvode. Verovatno se retko koje voće može naći na planeti da se više proizvodi a manje konzumira nego što je to kod nas. Verovatno je to tako jer je ona značajan izvor prihoda bila za proizvođače u vreme ekonomske krize kada joj je cena bila 4 tadašnje marke pa je obezbeđivala značajna sredstva proizvođačima.
Danas kada takve krize nema, a imamo niže cene sveže i smrznute maline treba da joj se okrenemo i u što većoj meri konzumiramo. Stručnjaci kažu dnevni
unos dve čaše matičnog soka od maline podmiriće potrebe za vitimanima, ojačati organizam i štititi nas od virusa i drugih mikroorganizama koji nas najviše i napadaju u jesen i zimu kada inače imamo smanjen unos svežeg voća i povrća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31