Valjevski i vranjanski poljoprivrednici, njih 40, nalaze se u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti, gde je postavka agrarnog razvoja. Inače, danas u sektoru poljoprivrede u Mađarskoj je zaposleno 4,8 odsto stanovništva.

U Poljskoj ih je dočekao vlasnik jednog od najvećih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Vroclav. Jozef Bialka na 275 hektara gaji malinu, ribizlu, šljivu, kruške, jabuke. U sezoni zapošljava 70 radnika.

„Gazdinstavo koje smo posetili nije orijentisano samo na jednu voćnu kulturu što je slično kao kod nas. Naš domaćin proizvede velike količine voća i verovatno je tu veća zarada. U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati“, preneo nam je svoje utiske poljoprivrednik Aleksandar Vuković, koji je prvi put otišao na ovakvo jedno putovanje.

Posebna atrakcija bila je poseta rudniku soli iz 13. veka “Velička”, nedaleko od Krakova. Rudnik je zatvoren 1996. godine jer više nije bilo ekonomskog interesa za eksploataciju soli.

„Poljska je jedan od najvećih proizvođača bobičastog voća i to je bio jedan od razloga za posetu ovoj zemlji. Želeli smo da naši poljoprivrednici iz prve ruke od svojih kolega čuju kako uspevaju da budu konkurentni na tržištu i da uz to postignu dobru cenu za svoje proizvode. Pored informacija o podsticajima koje dobijaju tamošnji poljoprivrednici, našim proizvođačima bitno je da saznaju koje oni tehnologije koriste u proizvodnji“, kaže Bojan Bošković, direktor Javnog preduzeća “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Ovo studijsko putovanje organizovao je grad Valjevo u okviru Programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji realizuje preduzeće “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Izvor:https://patak.co.rs/poljoprivrednici-u-poseti-madjarskoj-i-poljskoj/

NOVI SAD - Mađarska i Srbija pokrenule su zajednički IPA projekat Unapređenje monitoringa suše i suvišnih podzemnih voda, a s ciljem smanjenja rizika u vezi sa ekstremnim vremenskim uslovima.

Stručnjaci iz Mađaraske i Srbije okupili su se oko projekta praćenja podzemnih voda i pravljenja baze podataka stanja podzemnih voda, sve kako bi mogli da predvide sušne periode ili poplave. To bi u budućnosti trebalo da pomogne poljoprivredi i privredi.

"Projekat je počeo u oktobru i trajaće dve godine. Tokom tog perioda vršićemo istraživanja primenom najsavremenijih metoda daljinskog osmatranja, satelitske snimke, bespilotne letelice i geografske podatke kao bazu za sprečavanje negativnih posledica suše i suvišnih voda", kaže profesor Minočer Mesaroš sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Njegov kolega Srđan Rončević ističe: "Što se tiče podzemnih voda one su zapis šta smo radili u prošlosti i one se sporije menjaju ali se i sporo oporavljaju... Mi imamo veliki problem sa površinskim vodama, kroz ovaj projekat će se ukazati na rizike koji postoje".

Zahvaljujući projektu u prekograničnom regionu Mađarske i Srbije moći će da se spreče negativne posledice visokih voda i suše. Mađarska već deset godina ima svoju bazu podataka o stanju podzemnih voda.

"Strateški pristup se može postići prekograničnom saradnjom i intenziviranjem saradnje . Jedan od ciljeva će biti osnivanje prekograničnog centra koji će biti mreža institucija i istraživača koje će razmenjivati podatke vezane za ovu pojavu", kaže Minočer Mesaroš.

U projektu monitoringa podzemnih voda učestvuju Univerzitet iz Segedina, novosadski Poljoprivredni i Prirodno matematički fakultet, kao i preduzeće Vode Vojvodine i njihove kolege iz Segedina, a prvu konferenciju imali su u Novom Sadu. Projekat finansira Evropska unija sa 730 hiljada evra.

Izvor:

http://www.rtv.rs 

Državni sekretar Mađarske zadužen za ekonomsku diplomatiju Levente Mađar prisustvovao je potpisivanju sporazuma sa šest kompanija u Vojvodini, koje su sa Prosperitati Fondacijom učestvovale na konkursu za program razvoja poljoprivrede, koji je vredan 10 milijardi forinti, prenosi Mađar So. U šest vojvođanskih kompanija radi 140 ljudi, a biće potrebe za 3.500 poljoprivrednih uvoznika, navodi list. Sa šest velikih poljoprivrednih investitora, ugovor su potpisali Juhas Balint, direktor Prosperitati Fondacije i Predrag Mihajlović, direktor OTP banke Srbije. Mađar je istakao da je od 10 milijardi forinti, 4,5 milijarde podrška mađarske vlade, a ostatak iznosa OTP banka Srbije nudi kredit. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor rekao je da se radi o kompanijama "Telek Paprika" preduzeću za preradu začinskih bilja, preduzeću "Gebi" za preradu suncokreta, preduzeću "Geneza" obradu i sušenje biljaka. Kompanija "Tisacoop" je preuzela na sebe izgradnju integracije meda, "Kompakt" je počeo sa preradom i skladištenjem 800 tona kapaciteta za razvoj mlina i "Andek" kompanija za preradu voća i povrća, koja je je konkurisala za hladnjaču od 7.150 tona kapaciteta skladištenja. Mađar je podsetio i da je njegova vlada 2015. godine pokrenula program od 60 milijardi za razvoj privrede Vojvodine. Po procenama, za investicije u privredi i industriji Mađarska će potrošiti 20 milijardi forinti, a program se završava 2018. godine.

Izvor: Danas

Oprez! Ptičji grip samo što nije „sleteo” u Srbiju! Ova bolest već hara u Mađarskoj, Hrvatskoj, Austriji i drugim zemljama.Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede proglasila je kompletan granični pojas Srbije s Mađarskom ugroženim od ptičjeg gripa, dok su Severnobački i Zapadnobački okrug stavljeni pod nadzor, a zabranjena je trgovina živinom i jajima, kao i održavanje sajmova, izložbi i takmičenja ptica. Reč je o virusu koji se vrlo retko prenosi na ljude, ali, bez obzira na to, srpski veterinari su „u vanrednom stanju” i danonoćno prate situaciji u području oko mađarske granice, na rekama, barama i jezerima, gde inače sleću divlje ptice, najčešće labudovi, patke i guske. Nenad Petrović, direktor Uprave za veterinu, kaže za „Alo!” da su preduzete sve mere predostrožnosti, ali da ne može da prognozira da li i kada da očekujemo ptičji grip u Srbiji. - To je takav tip bolesti da se nikada ne zna. Prenose ga divlje ptice, kao što su labudovi, patke, guske i druge, a one su selice, te mogu da slete bilo gde. Do zaraze domaće živine dolazi kada su farme slabo zaštićene, tako da divlje ptice mogu da dođu u dodir sa živinom. Veliki problem kod te bolesti je veliko uništavanje živine i jaja kada se bolest detektuje na određenom mestu - navodi Petrović. Prema njegovim rečima, stručnjaci iz somborskog i subotičkog veterinarskog instituta su trenutno na terenu. - Oni prate kretanje ptica. Popisuju sva gazdinstava na kojima se uzgaja živina, nadziru zabranu prometa živine, ptica i jaja u ugroženom području. Takođe, skreću pažnju ljudima da je obavezno prijavljivanje svakog povećanja obolevanja i umiranja živine na gazdinstvu - objašnjava Petrović.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30