Velika je ponuda bostana u sremskim mestima, posebno u Platičevu, gde je kraj puta od Rume prema Šapcu parkirano mnoštvo prikolica punih lubenica i dinja, a na mnogim punktovima u tom i susednim mestima Hrtkovci i Jarak uz bostan se nudi i sezonsko povrće.U susednim Vitojevcima, u prolazu smo se uverili u to da su dinje koje nije imao ko da kupi bačene u kanal. Ipak, proizvođači bostana u Sremu kažu da se vredi baviti tom proizvodnjom jer za robu odmah dobiju „živ novac“.

Dalibor Milošević iz Platičeva bostan ove sezone ima na dva hektara, a veli da se tom proizvodnjom bavi otkad zna za sebe.

– Bostanom su se bavili otac i deda, tako da imam sremačke bostandžijske korene – uverava Dalibor Milošević.

– Platičevo je najpoznatije po bostanu jer se svako treće-četvrto gazdinstvo time bavi. Posla u uzgoju lubenica i dinja ima, fabrika je to pod otvorenim nebom, pa smo ove godine imali dosta problema jer nas je grad tukao u dva navrata, tako da smo imali štete 50 odsto. Plus, godina je takva, na neke stvari čovek ne može uticati pa je inače rod podbacio. Sve što je bilo do nas, proizvođača, mi smo dali i uradili. Proizvođači u Platičevu imaju hektar, dva ili tri pod bostanom, možda je to 200, 300 ili možda i 400 hektara u našem ataru, ali ne znam tačno podatke. Platičevo je selo lubenica i vrednih ljudi, radimo kao roboti.

On dodaje da je bavljenje bostanom varljivo, nekad vredi, a nekada baš i ne, ali da svi u principu rade da bi imali koristi, da bi zaradili.

– Ne zavisi sve od nas. Nekada je i do godine i do kupaca, ali u principu vredi. Mi od toga velikim delom živimo, međutim, prilike u agraru su takve, niko se ne oslanja na jednu kulturu, nego se uvek radi na više frontova. Ako se kod nekog useva ne nađe računica, druga to pokrije. Prodajemo pored puta i na malo i na veliko. Neke količine imamo ugovorene, a uvek imamo viška, pa to doteramo da prodajemo na malo. Do pre sata lubenice su se prodavale po 30 dinara kilogram, sada je cena pala na 25. Cena je promenljiva. Na veliko je oko 13 dinara, plus-minus dinar ili dva. Zavisi od količine, odnosno da li su lubenice krupnije ili sitnije i da li je roba sveža – saznajemo od Miloševića.

Lubenice kod Miloševića rađaju oko tri vagona po jutru u nekim optimalnim uslovima, a ove godine rod je prepolovljen.

– U odnosu na druge ratarske kulture posla je više, dosta je početnog uloga u proizvodnju, ali se malo više i zaradi. U principu, nikada nismo nezadovoljni, tako je kako je, treba samo ići napred. Poznati smo po proizvodnji bostana, koristimo prednost trgovanja pored prometnog puta, tako da kupci dolaze i prolaze, a nama je i te kako bitno da novac odmah naplatimo – kaže Milošević.

Na veliko dinje se prodaju po 15 do 20 dinara kilogram, na malo 25 do 30, ali prethodnih dana bilo je perioda kada je cena pala i na svega desetak dinara. Josip Tumo iz Nikinaca proizvodi samo dinje na jednom hektaru.– Ne mogu reći da je ne znam kako dobro, ali nešto se mora raditi – kaže Josip Tumo. – Sejem samo domaću sortu „cerovača“, slatka je, sočna i mesnata, i zbog toga tražena. Dinjama se bavim petnaestak godina, možda i nešto više. Rod je različit od sezone do sezone, ako je kišovita godina, plodovi mnogo pucaju i mnogo se baca, a bolje opstaje kada je sušnije. Sigurne proizvodnje nema bez navodnjavanja, prošla su ta vremena. Dinje se moraju navodnjavati, negovati i zaštititi da bi se postigao kvalitet koji mušterije očekuju. Ova sezona je osrednja, rodilo je solidno, ali ne bih mogao tačno reći koliko. U proseku, rađaju vagon i po po jutru. Trenutno ih na veliko prodajem za 20 dinara kilogram, na malo po 30. Prodaja najbolje ide ovde u Platičevu pored puta, ljudi koji prolaze zastaju po komad ili dva, ali i oni koji kupuju na više, po stotinu ili dvesta kilograma pa ih nose dalje za prodaju, većinom u druga mesta u Srbiji, gde nema proizvodnje bostana. Zadovoljan sam kvalitetom dinja koje odnegujem tako da imam stalne mušterije.Mlađani Branislav Brkljač (15) iz Platičeva desna je ruka porodici u prodaji lubenica i dinja. Od njega saznajemo da su njegovi u toj proizvodnji desetak godina, lubenice su na četiri jutra, a dinje na jednom.

– Pazar ide dobro, cena na malo je kao i kod drugih, a na veliko zavisi od količine koju kupci uzimaju – veli Branislav, koji je ove godine završio osnovnu školu i razmišlja o nastavku školovanja, ali i da ostane u poljoprivredi. – U početku smo bostan imali na manjoj površini, ali smo je povećali, vidimo da na bostanu ima zarade. Pomažem roditeljima, može se reći da sam već stasao za menayera prodaje, imaju sto odsto poverenja. Promet nije uvek isti, zavisi od vremenskih prilika. U proizvodnji najviše su angažovani tata Vlada i mama Marica, a meni odgovara posao u prodaji.

NJegov stric Toma Brkljač iz Platičeva ne bavi se poljoprivredom, nego samo ispomaže proizvođačima bostana, a od njega saznajemo da su ranije primat u proizvodnji držali obližnji Hrtkovici i Jarak, ali da su ih Platičevci pretekli. Kaže da su dinje ove sezone prerodile, tržište je prezasićeno, pa je cena niska i dosta se bacaju, za razliku od lanjske sezone, kada su cena i prodaja bili dobri pa su površine ove godine povećane. Stoga rod ne može da se proda na veliko po deset dinara, mada je u gradovima kilogram na malo 40 pa i 50 dinara, mada cena zavisi i od sortimenta.

– Ispomažem proizvođačima u berbi bostana jer sam još od desete godine naučio kada su lubenice zrele, najbolje za branje – kaže Toma Brkljač. – Zbog toga me po selu zovu da berem lubenice, pa u sezoni naberem oko 85 vagona. Svaku uzberem, očistim od blata i prođe kroz moje ruke. Pre se zrela lubenica za branje prepoznavala po kašiki i brku, ali sada se najviše gleda boja šare na kori. Svaka sorta ima svoj znak, ne može se zrelost odrediti na isti način. Najlakša za branje je „talisman“ i „top gan“, jer se kod njih kora prošara svetlom zelenom bojom i na kraju im se pri vreži peteljka stanji. Ove sezone je lubenice dosta napala bolest antrahoza, koja s vreža prelazi na plodove pa dosta trunu, posebno na ovim jakim vrućinama. – U Platičevu, gde preovlađuju lubenice, pola se sela bavi bostanom, dok se u Buđanovcima više bave dinjama pošto imaju problema s vodom jer, za razliku od dinja koje je dovoljno zalivati nekoliko puta u sezoni, lubenice se svaka tri-četiri dana moraju zalivati – kaže nam Toma Brkljač.

Proizvođači bostana iz Platičeva i okolnih sremskih sela većinom imaju stalne kupce koji lubenice i dinje odnose na veliko. Najviše je kupaca iz Novog Pazara, Novog Sada, Subotice, a slabije idu na Kvantaš za Beograd, pa on misli da u bostanyijskoj proizvodnji najbolje prolaze i zarađuju nakupci. Oni na terenu obaraju cenu bostana, a na malo ga prodaju tri-četiri puta skuplje, ali srećna je okolnost što se za potrebe pojedinih prerađivača koji se bave proizvodnjom sokova i džemova dinje iz Srema odvoze i šleperima.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dnevnik-u-platicevu-bostan-donosi-ziv-novac-10-08-2019

Cena lubenica, koja se na pijacama kreće od 50 do 80 dinara, a oko 25 dinara u otkupu na veliko, neće uskoro padati, procenjuju stručnjaci jer je ove godine proizvodnja desetkovana zbog loših vremenskih uslova.

Velike količine padavina i grad uništili su u proseku oko 30 odsto roda, a cenu diktira i smanjen uvoz lubenica iz Grčke, Turske i Albanije jer se domaći marketi, čim stigne srpska roba, okreću domaćem bostanu zbog boljeg kvaliteta. Koliko je cena bostana skočila, govori i poređenje sa prošlogodišnjom u ovo vreme, koja je bila i po dva ili tri puta niža. Lubenice se sada prodaju od 50 do 80 dinara po kilogramu, dok su prošle godine bile od 15 do 40 dinara.Na tone lubenica skakodnevno se utovare u šlepere u Sremu. Slatki plodovi završavaju u marketima širom Srbije, a deo bostana izvozi se u Sloveniju i zemlje u okruženju. Novac od lubenica za Petra Bićanića, koji pod bostanom ima tri hektara, ove godine i nije baš slatka zarada jer je rod umanjen zbog velike količine padavina. Međutim, cenom je za sada zadovoljan.

- Prinos je dosta umanjen, ali je cena solidna. Sada na veliko dajemo po dvadesetak dinara, ali ne znamo šta će biti za koji dan. Problem je za ovaj bostan što ga je led tukao, pa on slabije ide - kaže Petar Bićanić koji sa hektara u rodnoj godini ostvari prinos i do 70 tona lubenica.

Na veliko se ovde bostan prodaje po ceni od 20-25 dinara po kilogramu, što je i više nego duplo u odnosu na prošlu godinu kada je u drugoj nedelji jula kilogram lubenice bio od osam do deset dinara. Razlog dobre cene za proizvođače je, između ostalog, i smanjen uvoz iz Grčke i Turske.

- To je vrhunska cena, ali je slaba prodaja jer nakupci čekaju da drastično padne. Međutim, prednost domaćih proizvođača je jer marketi sve manje uzimaju grčku i tursku lubenicu, pa je veća potražnja za domaćom lubenicom jer njihove ne mogu da se mere sa našom robom. Naše lubenice imaju daleko veći sadržaj šećera koji se kreće od 17-18 odsto, a njihove od 12 do 13 procenata. Naše lubenice su mesnatije i slađe jer imamo hibride sa više mesa u odnosu na koru, pa je veće iskorišćenje. Čim je stigla naša lubenica, kupci nisu zainteresovani za bostan iz uvoza - objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Međutim, ovo je bila najteža godina za proizvođače bostana u poslednjih deset godina. Velike padavine uticale su na brojne bolesti i smanjenje prinosa.

- Od 15. aprila do 15. jula palo je između 180 i 200 mililitara kiše po kvadratu, što je znatno povećalo troškove zaštite. Prinosi su smanjeni u onosu na prošlu godinu od 30 do 50 odsto. Prosečan rod bostana je 50 tona do hektaru, a ove godine je 30 tona maksimalno, a potencijal može da bude od 70 do 90 tona po hektaru. Zbog malog prinosa i problema u proizvodnji cena je bolja i tako je sa svim kulturama - objašnjava Milorad Kuzmanović, diplomirani inženjer poljoprivrede.Dugogodišnjim proizvođačima jedina briga je po kojoj ceni će prodati lubenice, da ne bude da su, iako iskusni u proizvodnji, "obrali zelen bostan". Kada se podvuče crta, prepolovljeni prinosi i duplirana otkupna cena ne menjaju stvar, pa su proizvođači na istom, jedino kajmak skidaju nakupci.

- Teško je doći do dinara jer nas nakupci ucenjuju. Treba proizvesti, uložiti novac, a teško je doći do zarade i naplate jer mi čekamo da oni odrede cenu. Kad dođe do ruke, ne zavisi od nas - kaže Vlada Cvijić iz Platičeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/lubenice-duplo-skuplje-nevreme-desetkovalo-30-odsto-roda-ali-to-nije-glavni-razlog-za/r00b6r2

Premijerku Anu Brnabić i Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede meštani topličkog kraja juče su dočekali i pozdravili sa oduševljenjem, jer se premijeraka založila da im se napravi put.

Žitelji kuršumlijskog sela Tmava, premijerku Anu Brnabić su dočekali i tradicionalnom topličkom trpezom. A dok je prolazila putem poklonili su joj organske šljive i jabuke, po kojima je taj kraj čuven. Ovu "voćnu kolekciju" predsednica Vlade je dopunila u selu Samarinovcu, u opštini Žitorađa. Brnabićevoj i ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću meštani su dali lubenice, i to najveće koje su našli na njivama.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:807075-SPIJUNKA-Sljive-i-bostan

Početkom jula počinje i sezona lubenica, proizvođači u Zapadnobačkom okrugu kažu da je lošiji rod nego lani, ali da to nije uticalo na kvalitet. U marketima se cene kreću od 45 dinara, pa naviše, za kilogram, ali domaći proizvođači lubenica ističu lep izgled bez probanja ne garantuje kvalitet i dobar ukus.
Proveravali smo kod proizvoćača bostana kako je krenula sezona, kakav je rod i po kojoj ceni se prodaju.Zoran Ćeran iz Prigrevice jedini proizvođač bostana u svom mestu i okolini Apatina kaže da je ovogodišnji prinos oko 50 tona po hektaru, ulaganja su znatna, ali ističe da se ona vrate zahvaljujući nekalemljenoj sorti, koja daje manji prinos ali autohtoni ukus omiljenog letnjeg osveženja – lubenice za kojom na samom početku sezone ima potražnje. Sav rod rasproda, a konkurencije i ako ima, ne pravi mu problem, jer ima svoje kupce. Maloprodajna cena ove je 50 dinara za kilogram.

“Naše lubenice su teške od 7 do 12 kilograma. kažu da su dobre. Imamo stalne mušterije već godinama i prodajemo uglavnom na malo. Mislim da je poenta što ne kalemimo lubenice, već sejemo iz semena u čaše rasad, pa iznosimo na njivu“, rekao je Zoran Ćeran, proizvođač lubenica iz Prigrevice.

U Somboru je cena dobro poznatih lubenica iz Deronja startovala sa 60 dinara po kilogramu. Kako je sezona tek počela, proizvođači kažu da je prinos lošiji nego prošle godine zbog vremenskih uslova, što će uticati na visinu cene domaćeg bostana.

“Poznaju me ljudi ovde u Somboru,jer znaju da je moje, da proizvodim svoju robu koja nije tretirana i zdrava je, a garantujem da nema hemije što je najvažnije. Ljudi uzimaju zato što je zdravo, a i mi je kući jedemo“, rekla je Božica Marić, proizvođač lubenica iz Deronja.

Ako ćete jesti lubenice u sezoni moraćete za početak da izdvojite oko 500 dinara, a da ne biste bacili novac, važno je prepoznati domaću lubenicu, a ne onu bez porekla iz kombija preporodavca.

“Kada je kora lubenice malo hrapava, ne jako, lubenica je zdrava. Kažu da se kod vreže, kada se osuši listić da je i ta zdrava. Međutim, mi tako ne beremo. Kuckanjem po lubenici, pa ima i tu nešto, ali svako ima svoju metodu. Stiskanjem, pa i tada se može osetiti da je zdrava“, savetovao je Zoran Ćeran.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kvalitet-lubenica-dobar-ali-rod-slabiji_1031428.html

Lubenice se u Srbiji gaje na oko 6.000 hektara, sa prosečnim petogodišnjim prinosom od 33,70 t/ha, i proizvodnjom od preko 225.000 tona. Najviše se gaje u Sremu (Ašanja, Platičevo), Žitorađi (Pekovac), Negotinu i Bačkoj (Deronje). Proizvodnja može biti mnogo veća, ali uz obavezno navodnjavanje, kap po kap. Najbolji i najsigurniji prinosi se ostvaruju, ako se proizvodnja zasniva iz kalemljenog rasada. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3005-moze-li-od-bostana-vise-para

                     

Ovogodišnji rod paprike na jugu Srbije izuzetno je dobar, i na nekim parcelama biće i 50 tona po hektaru. Paprika je kultura po kojoj se prepoznaje, i koja je vrlo značajna za leskovački kraj. Ove godine je u Jablaničkom okrugu zasađeno 2.100 hektara, a prinos je na nivou prošlogodišnjeg. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2952-leskovacki-brend-i-na-stranom-trzistu

                  

Među savremena dostignuća u povrtarstvu, bez sumnje spada i gajenje kornišona uz potporu, na špaliru. Holanđani i Mađari, veliki su pobornici takvog gajenja kornišona u zatvorenom prostoru. Dosadašnje iskustvo pokazuje da je dovoljna visina konstrukcije 1,8–2 metra. Konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta, otporna na vetar i opterećenje biljnom masom i plodovima. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2886-saveti-za-dvostruko-veci-prinos-kornisona

                  

Poljoprivredno gazdinstvo „Fišćag“, iz sela Dolovo kod Pančeva, na svom poljoprivrednom gazdinstvu gaji ren na površini od 40 ari. Dragan Fišćag, nosilac poljoprivrednog gazdinstva,  2010. godine želeo je da promeni posao koji mu je dosta oduzimao vremena, pa je počeo da istražuje čime bi mogao da se bavi, i gde da uloži novac. U potrazi za nečim novim i profitabilnim, došao je na ideju da zasadi ren, pošto, kako nam kaže Dragan, ovo povrće dobro podnosi klimatske promene i može da se prerađuje. Tokom 2013. godine, poljoprivredno gazdinstvo je počelo sa proizvodnjom. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2775-koren-ljutkastog-ukusa-mirise-na-biznis

                  

Vesna Bogosavljević iz Mrčajevaca, ostala je bez radnog mesta u banci. Kada su joj ponudili da radi u drugoj, ona je to odbila i vratila se u svoje rodno mesto, gde sada pravi sirovinu za papriku u pavlaci. Prošle godine, proizvela je 220 tona somborke paprika. Prošlogodišnji rod je omogućio da se napuni 2.500 buradi, dok su ove godine očekivanja su joj još veća. Teži se postizanju količine od 300 tona paprike za godinu dana. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

               

 

 

 

 

 

 

 

 

Lubenice se u Srbiji gaje na oko 6.000 hektara, sa prosečnim petogodišnjim prinosom od 33,70 t/ha, i proizvodnjom od preko 225.000 tona. Najviše se gaje u Sremu (Ašanja, Platičevo), Žitorađi (Pekovac), Negotinu i Bačkoj (Deronje). Proizvodnja može biti mnogo veća, ali uz obavezno navodnjavanje, kap po kap. Najbolji i najsigurniji prinosi se ostvaruju, ako se proizvodnja zasniva iz kalemljenog rasada.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30