Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Cucurbitaceae. Razvija snažni korenov sistem koji se najvećim delom razvija u zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u dužinu od 2-3 m. Stablo je razgranato, snažno, na njemu se nalaze puzeće vreže, a u zavisnosti od sorti mogu narasti 3-4 m. Cvetovi su razmešteni pojedinačno i izrazito su žute boje. Otvaraju se u jutarnjim satima i cvetaju samo jedan dan, a neoplođeni ženski cvetovi ostanu otvoreni i sledećih dana. Lubenica je stranooplodna biljka i proizvodi se najčešće iz rasada, ali može i direktno iz semena. Gaji se na otvorenom polju, u plastenicima i
kombinovano. Rana proizvodnja uspešna je u plastenicima bez ili s povremenim grejanjem.
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje semena je oko 15 °C, a optimalna oko 30 °C. Ako temperature tokom gajenja padnu ispod 10 °C, biljka počinje žuteti i vrlo teško se oporavlja čak i ako su kasnije temperature povoljne. Lubenice su biljke intezivnog svetla. Oblačno vreme, naročito u vreme rasta plodova, nepovoljno utiče na njihov porast.
Voda
Snabdevanje vodom treba biti dovoljna naročito u fazama razvoja vreže, u cvetanju i zametanju plodova. Za rast i razvoj lubenice potrebno je 300-400 m3 vode/ ha, što zavisi od vremena (suša ili ne). Vlažnost je izuzetno važna u vremenu rasta plodova, ali 15-20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida. 
Zemljište
Zemljište za gajenje lubenica mora biti rastresito, dobre strukture, duboko poorano u jesen, na oceditom terenu. Idealna su aluvijalna zemljišta gde se voda ne zadržava i glinasto-peskovita zemljišta. Hladno, zbijeno, vlažno zemljište nije dobro za ovu proizvodnju. Koren lubenice je dug, ponekad i više od 2 m, ali u sloju 40-50 cm od površine je najveća masa. Za rast i plodonošenje kiselost zemljišta treba biti pH 5,0 – 5,5.
Plodored
Za lubenice, kao i karastavce dobar predusev može biti paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Poželjno je menjati plodored svake 4 godine, ali od toga se može i delimično odstupiti.
Obrada zemljišta
Zemljište za gajenje treba da ima najmanje 2,5 % humusa, tako da zaoravanje 30-50 t/ ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Neposredno pre setve ili sadnje, potrebno je gornji sloj zemlje usitniti u manje grudice pomoću vrtne freze. Rastresit sloj sačinjen od sitnih grudvica zadržava vlagu u zemljištu, daje posađenim biljkama oslonac i pogoduje dobrom razvoju korenja i zdrav rast biljke. Kako bi poboljšali rast
biljke, sprečili rast korova i omogućili da u vreme setve i ubiranja plodova zemlja dobije dovoljno vlage, zemljište je potrebno redovno sitniti.
Đubrenje
Osnovnom obradom unosi se stajsko đubrivo i kompost 30-40 t/ha i ako je moguće, unošenje zrelog stajskog đubriva u toku sadnje u kućice. Treba voditi
računa da stajsko đubrivo koji se unosi u toku sadnje ili setve bude humificirano, tj. dobro zrelo jer u suprotnom mladi koren ili klica mogu izgoreti i ceo trud je uzaludan. Ako se stajsko đubrivo unosi u kućice potrebno je oko 2 kg po kućici, stavlja se na dno, a iznad stajskog đubriva nanosi se tanki sloj zemlje.
U osnovnoj obradi unosi se 400-500 kg mineralnog đubriva NPK u odnosu 1:2:1. Fosfor je vrlo značajan za dobar prinos.
Prihrana lubenice (ako nema preporuke i analize zemljišta) vrši se 10 dana od presađivanja do 50 % težine prva dva ploda. Važno je pratiti razvoj biljke kao i u vreme stvaranja vreže (grana, loze), treba prihraniti sa KAN-om 150-170 kg/ha u dva ponavljanja. Prihrana se izvodi pre navodnjavanja, treba paziti da đubrivo ne padne na list, kako ne bi došlo do paleži. Ovo nije važno ako je sistem zalivanja kap po kap, pa se đubrivo zajedno sa vodom unosi u zonu korena.
Ujedno to je i najbolja metoda. Praksa je pokazala da 3-4 prihranjivanja u razmacima od osam dana kristalinskim oblicima đubriva pojačanim s  ikroelementima (magnezijumom, bakrom i gvožđem), daju odlične rezultate u kvalitetu i prinosu lubenica. Kristalinska đubriva mogu se i folijarno primeniti
u koncentraciji od 0,1-0,2 %, s tim što se mora pratiti uputstvo za tu vrstu primene. Folijarnu prihranu treba vršiti kasno posle podne, rano u jutro ili za vreme oblačnih dana.
Setva i sadnja
Poznato je nekoliko načina gajenja lubenica, a najčešći su: Gajenje u niskim tunelima - Na pripremljenu zemlju (stajsko đubrivo, đubrivo, dezinsekcija i dr.) se postavlja crna folija koja mora dobro prijanjati uz zemljište. Na razmak 70-80 cm u redu naprave se otvori u koje se seje seme ili sade sadnice lubenice. Posejane ili posađene lubenice pokriju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela visine 50-70 cm. Red od reda udaljen je 80-100 cm. Viša temperatura
zemljišta pod crnom folijom, dovoljno vlage, pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu, daju dobre uslove za rast i razvoj biljke. Ako su dani topli, tunele treba na krajevima otvarati i vršiti provetravanje zasada da se spreči rana pojava bolesti. Polovinom maja kada je biljka zaštićena od mrazeva, folija se skida. Ovo gajenje omogućuje 10-15 dana ranije plodonošenje i biljke su otpornije na štetočine i bolesti. Iz rasada - Setva semena za gajenje rasada lubenica koje trebaju biti spremne za sadnju za kraj aprila vrši se 10. - 15.03. u zaštićenom prostoru (plastenik, staklenik, topla leja). Seme se seje u tresetne
kocke ili kontejnere prečnika 8-10 cm ili Jiffi kocke. Do nicanja temperatura treba biti 22-25 ºC, a posle nicanja temperatura se snižava nekoliko dana na 15-16 ºC kako bi se razvilo čvrsto i kratko stablo.
U fazi 2-3 lista temperatura se ponovo podiže na 20-23 ºC, ali tokom noći treba ostati na 15-16 ºC. U fazi 6-8 listova i kada koren omota tj. ispuni prostor u loncu, biljka je spremna za presađivanje. Nekoliko dana pre presađivanja temperature se postepeno snižavaju, ventilacija i krovni prozori ostaju otvoreni i preko noći, a biljke se obilno zaliju dan pre presađivanja. Sadnice se ručno ili sadilicama sade u pripremljene rupe, treba paziti da se ne posade dublje nego što su bile u lončiću. Posle sadnje biljke treba obilno zaliti s 25- 30 l vode/m2. Sadnja bujnih sorata treba biti na razmak 100 cm u redu, a 150 cm između reda, dok kod sorata sa manje lista sadnja može biti 100 x 100. Na većim površinama na svakih 80-100 m ostave se putevi širine 3 m za prolaz mehanizacije.
Danas je uglavnom ceo ciklus mehanizovan, tako da se u jednom prohodu postavlja sistem za navodnjavanje na zemljište, zatim crna folija s rupama za rasad, odmah se vrši sadnja, a na rasad se navlači zaštitni perforirani pokrivač (agril i sl.). Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru
Nega zasada
Međuredno kultiviranje nije potrebno ako je sadnja na foliji, ali ako je u zemljištu tada je ova mera moguća sve dok se redovi ne zatvore s lozom i lišćem.
Od početka plodonošenja zaliva se svaki nedelju. Bolje je jedno obilno zalivanje nego svaki dan po malo ako je navodnjavanje putem rotirajućih dizni, iz razloga što svakodnevno vlaženje lista ima za posledicu pojavu bolesti. Ako je navodnjavanje metodom kap po kap, treba ga obavljati svakodnevno jer se na taj način ne ugrožava nadzemni deo biljke.
Berba i prinosi
Lubenica je zrela 80-95 dana od dana sadnje. Danas je na tržištu prisutno puno sorata različitih dužina vegetacije, a porast i zrenje direktno je vezana za broj sunčanih dana. Bere se ujutro, odsecanjem drške nožem ili mehanički. Prinos zavisi od sorte, a kreće se od 20-60 t/ha. Kalkulacija proizvodnje lubenice po
hektaru za 2016. godinu - Možemo da zaključimo da je 2016. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 308.000.00 na 1 ha. Vrednost proizvodnje smo računali množenjem cene po kilogramu i ostvarenog prinosa tj. ukupnog obima proizvodnje. Prinos je bio veoma nizak analizirane godine, glavni razlog je veoma kišovita godina i grad koji je oštetio velik deo useva na samom početku vegetacije. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila je u proseku oko 22,00. Koeficijent ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 0,89, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 0,89 dinara, odnosno ostvaren je gubitak od 0,11 dinara na uložen 1 dinar.
Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 343.770,00 po 1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 61 % od ukupnih troškova, dok troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 20% i troškovi radne snage 19%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak u okviru materijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Koloseo i Vaska. Na početku pripreme Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 15:15:15 i AN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 20.300,00.
Troškovi mašinskih usluga su iznosili 65.270,00 dok su troškovi radne snage iznosili 69.000,00. Ostvaren je gubitak od 35.770,00 po hektaru proizvodnje.
Iz tabele 5. možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 480.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga prošlogodišnjeg smanjenog prinosa je grad koji je uništio veliki deo useva tokom početka vegetacije, a pri tom usev nije bio osiguran, što se ove godine promenilo i kompletan usev je osiguran kod osiguravajuće kuće ,,Delta Generali’’. Iako je ove godine bila velika suša, navodnjavanjem je postignut zadovoljavajući prinos koji je doneo profit nakon prošlogodišnjeg neuspeha. Prinos je bio veći nego prethodne godine za 6 t/ha.
Cena je ove godine bila malo veća nego prošle i iznosila je prosečno oko 24,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,62, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1.62 dinara dobiti. Na gazdinstvu je ove godine ostvaren dobitak u iznosu od 184.130,00 dinara po hektaru.Troškovi su se smanjili ove godine i oni iznose 295.870,00 po 1 ha. Razlog smanjenja troškova iako je navodnjavano zemljište mnogo više za razliku od prethodne
godine jeste što ove godine nije bačen stajnjak na parceli. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 47%, troškovi agrotehničkih operacija
su učestvovali u ukupnim troškovima sa 27%, troškovi radne snage učestvovali sa 25%, a troškovi osiguranja, koji se ubrajaju u ostale troškove su iznosili 1% od ukupnih troškova. Takođe je smanjenje troškova uticalo na povećanje koeficijenta produktivnosti sa 0,89 (2016. godina) na 1,62 (2017. godina), što predstavlja udvostručeno povećanje koeficijenta ekonomičnosti. Koloseo i Vaska su bile sorte koje su primenjivane i ove godine.
Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 576.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga povećanja prinosa jeste vrlo pogodni agrotehnički i klimatski uslovi za proizvodnju, prinos je zadovoljavajuć i ostvaren je solidan profit u iznosu od 282.680,00 dinara po hektaru proizvodnje. Prinos je bio veći nego prethodne godine za 4 t/ha. Cena je ove godine bila slična kao i prošle i iznosila je prosečno oko 24,00 po kilogramu.. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,96, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1.96 dinara dobiti.
Kalkulacija proizvodnje lubenice po hektaru za 2018. godinu Troškovi ove godine su veoma slični kao i prošle godine i iznose 293.320,00 po 1 ha.
U strukturi troškova imali smo promene u vidu smanjenja troškova navodnjavanja i povećanju troškova radne snage obzirom da su se dnevnice povećale sa 1.600,00 na 1.800,00 dinara. 2018. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 48%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 23%, troškovi radne snage učestvovali sa 28%, a troškovi osiguranja, koji se ubrajaju u ostale troškove su iznosili 1% od ukupnih
troškova. Koloseo i Vaska su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Na osnovu grafičkog prikaza vidimo da je vrednost proizvodnje lubenice bila najveća u 2018. godini, kada je i ostvarena najveća dobit od 282.620,00. Takođe, možemo zaključiti da je na ovom gazdinstvu ostvarena dobit i u 2017. godini, dok je ostvaren negativan finansijski rezultat u iznosu od 35.770,00 dinara 2016. godine usled nepogoda koje su zadesile usev.

Izvor: Agrobiznis magazin

Najveći porodični proizvođač lubenica u jugoistočnoj Evropi posluje u Srbiji, a u selu Ašanja u Opštini Pećinci, u sezoni na 100 hektara proizvede u proseku 3.500 tona lubenice.

Mladi poljoprivredni proizvođač Goran Blanuša (42) sa porodicom se više od 20 godina bavi proizvodnjom lubenica, pa je trenutno asortiman proširio na sedam vrsta, a bavi se i uzgojem dve vrste dinja.

Kako je rekao novinarima koji su posetili njegovo poljoprivredno imanje, berba lubenica na njegovom imanju traje svakoga dana od početka juna do početka novembra, prinosi u zavisnosti od vremenskih prilika variraju od 40 do 80 tona po hektaru, dok ukupan godišnji rod može da dostigne i 5.500 tona.

Blanuša je istakao da 90% proizvedenih lubenica njegova porodica plasira na domaće tržište, dok ostatak izvozi u Dansku.

- Kvalitet je najbolja preporuka. Nabavljamo najbolje sertifikovano seme, kao i supstrat iz Nemačke, rasad sam proizvodim, a ulažemo i u najkvalitetnije đubrivo - kazao je Blanuša.

Domaću sortu gaji na oko 50 hektara, dok se na ostatku površina gaje besemene i specijalne vrste.

- Mislim da sam dostigao maksimalnu proizvodnju u ataru svog sela - kazao je Blanuša i naveo da bi za povećanje površina pod zasadom lubenice bilo potrebno dodatno ulaganje, što za sada ipak nije u planu.

On ipak razmišlja da, pored subvencija koje je dobijao od države na ranijim konkursima i uz čiju pomoć je pored ostalog nabavio traktor i sistem za navodnjavanje, konkuriše i za novac iz pretpristupnih fondova EU i tako obnovi mehanizaciju.

Za sada proizvodnju zasniva na svojevrsnoj saradnji sa prijateljem koji se bavi ratarstvom, pa tako 50% zemljišta na kome su mu zasadi lubenice svake godine razmenjuje sa njim.

Kako je objasnio, razmena poseda se radi kako bi zemlja na kojoj će zasnovati novi rod bila što kvalitetnija i sa malom mogućnošću da su prenete neke bolesti lubenica, zbog čega se biljka manje tretira zaštitnim sredstvima, a ima i veće prinose.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2596840/goran-blanusa-iz-asanja-kod-pecinaca-najveci-porodicni-proizvodjac-lubenica-u-jugoistocnoj

Ne postoji tokom leta lepše i slađe osveženje od hladne lubenice, ali istraživanja dokazuju da je ne smete držati u frižideru. Američko ministarstvo poljoprivrede je to dokazalo.

Kako kažu stručnjaci, lubenicu treba držati na sobnoj temperaturi kako bi zadržala sve hranljive sastojke kojima obiluje. Kada je hladna, lubenica gubi većinu vitamina i hranljivih materija.
Još jedna stvar koju su naučnici otkrili, jeste da lubenica nastavlja da proizvodi vitamine i hranljive materije i nakon što je ubrana, ali ponovo — samo ako je na sobnoj temperaturi. Kada je stavimo u frižider, taj proces se značajno usporava.

U sklopu istraživanja naučnici su na 14 dana stavili lubenicu na 21, 12 i 5 stepeni i ispostavilo se da one koje su bile čuvane na 21 stepenu, imaju 40 odsto više likopena i od 50 do 139 odsto više beta-karotena.

Svaka namirnica u frižideru gubi zdrave materije. Zato lubenice treba kupiti onoliko koliko ste izračunali da će se pojesti i odmah je konzumirati. Ako vam ipak ostane, bolje je da joj izvadite koštice, izblendirate je i zamrznete, pa ostavite za jesen ili zimu. Uvek je, za svaku voćku, veća korist ako je ili odmah konzumirate ili nerasečenu zamrznete, a najviše hranljivih materija se gubi kada je načetu stavimo u frižider.

Lubenica je jedna od najboljih stvari kojima možete da se počastite leti, jer se sastoji od 90 odsto vode, pa ćete vas hidrirati i osvežavati. Zbog tog njenog svojstva je idealna i za dijete, a puna je hranljivih sastojaka, poput vitamina A i C, beta-karotena, likopena, gvožđa, cinka i mnogih minerala.  

Izvor: https://rs-lat.sputniknews.com/zivot/201807301116729680-Lubenica-SAD/

Na sremskim njivama ovih dana se rasađuju lubenice i to u etapama kako bi dozrevale u odre]enim vremenskim raymacima javlja RTV. Prvi rod ranih sorti očekuje se početkom jula. Uprkos tome na prodajnim mestima lubenica evo koliko želite. Možda bi naši stari rekli kad im vreme nije, ali poslednjih godina ima ih kod nas preko cele godine naravno reč je o uvozu iz toplijih krajeva, najčešeće iz Grčke. Trenutna cena im je 130 do 150 din za kg pa ko voli nek izvoli. Proizvođači bostana u Sremu tek su ga rasadili bostan i zapravo još ga rasađuju. Porodica Stojković uzgaja lubenice na 6 jutara Kokujevačkog Pakledina. Siniša Stojković, potrđuje  za vojvođanski javni servis   da je vreme rasađivanja i dalje u toku: “Mi radimo taj posao na etape, na nekolko puta, zato da ne bi sve sazrelo odjednom tako da da možemo da stignemo sve da oberemo. I još ćemo jedan deo rasađivati za nekih desetak dana. Imamo svoje plastenike, tako da sami proizvodimo rasad.

Ovih dana se na poljima zasađenim lubenicima vrši zaštita pošto je grad pre nekoliko dana prilično oštetio mlade strukove n a pojedinim lokacijama, a obavlja se i međuredna kultivicaija između folija. Stojkovići su u sistem za navodnjavanje kap po kap uložili 15.000 evra. Sprovedena je struja iz sela u dužini od 900m, pomoću koje se crpi voda iz bunara dubokog 90m, a cevi su raspoređene po njivi dužine ukupno 60 km. Isplati

Slobodan Stojković, na pitanje rentabilnosti ove proizvodnje kaže da malo teško pitanje, zato što to ovaj posao zavisi od godine do godine, znači da li je rodilo, da li je cena te godine povoljnija,  svake godine je različito ističe Stojković: “Znači, nema ni jedna godina ne liči na na onu prošlu i pretprošlu, svaka je za sebe, tako da što se tiče zarade to je jako teško da se kaže”:

Prošle godine je kažu bila loša, predeprošla sjajna, ipak sa plasmanom problema nemaju, sav rod prodaju kod kuće uglavnom nakupcima. Prvom lubenicom će se zasladiti već za mesec dana ističu sagovornici RTV-a.

Lubenica ima dugačak koren, i sadnja može biti otežana, tako da je mnogo bolje obaviti direktnu setvu semenom. Setva se može obaviti u proleće, u uslovima kontinentalne klime, i u zimu i proleće, u uslovima tropske klime. Klijanje se odvija u period od 6-10 dana, nakon čega se vrši selekcija proklijalih biljaka, tako što se ostavljaju najače/najrazvijenije biljke u kontejneru.

Uzgoj lubenice u kontejnerima nije komplikovan proces. S obzirom da lubenica ima dugačak koren, potrebno je odabrati kontejner dubine do 70 cm i 20 cm širine. C

Lubenica zahteva svetlost i osunčanost, tako da je u skladu sa tim, treba postaviti na osvetljeno mesto. Ukoliko lubenicu gajite na balkonu, ili na krovu, često postoji prostorno ograničenje za horizontalni razvoj lubenice, te je potrebno obezbediti oslonac, kako bi razvoj habitusa biljke bio usmeren vertikalno. Oslonac treba da bude minimum 1,20 cm dužine i dovoljno stabilan da bi mogao da izdrži težinu lubenice.

Peskovito i ilovasto zemljište je pogodno za uzgoj lubenice. Idealan pH zemljišta za lubenicu je od 6 do 6,8 s tim da treba izbegavati kompaktna i sabijena zemljišta. Aerisana i dobro drenirana zemljišta, pospešuju rast biljke. Takođe, primena organskog đubriva (kravlji stajnjak ili zečiji stajnjak) poboljšava teksturu zemljišta, i obezbeđuje hraniva u dužem vremenskom period.

Lubenica zahteva dosta vode, tako da je potrebno zemljište držati u humidnom stanju, ali ne natopljeno vodom. Voda se mora lako drenirati do dna posude. Za gajenje lubenice u kontejneru potrebno je svakodnevno zalivanje, a nekada i dva puta dnevno. Kada polod počne da raste i sazreva treba redukovati zalivanje, i obavljati ga pažljivo i umereno.  Treba izbegavati krajnosti kao što je prekomerno zalivanje ili prekomerno isušivanje, jer i jedan I drugi ekstrem utiči na “slatkoću” ploda.

Đubrenje treba početi tečnim hranivima. Kada biljka počne da razvija cvet i plod, treba smanjiti koncetracije azota prilikom đubrenja. Može se i primeniti tečno đubrivo od algi, što je pre svega dostupno uzgajivačima lubenice u tropskom klimatu.

Da bi se proizvela zdrava i produktivna biljka, treba forsirati rast samo glavne stabljike. Kada je biljka mlada treba ukloniti bočne grane pre nego što porastu. Takođe, treba ukloniti oštećene i zaražene/obolele delove stabljike.

Vreža (razgranati deo lubenice) razvija i muške i ženske cvetove odvojeno. Polinatori (pčele i leptirovi) će oprašiti opa pola cvetova, ali da biste bili sigurni da je oprašivanje obavljeno potrebno je primeniti ručno oprašivanje cvetova da bi rod bio siguran. Prvi zreli plodovi pojavljuju 40 dana nakon oprašivanja cvetova.

Briga o lubenici u kontejneru je generalno jednostavna, ali ipak je u manjoj meri sklona bolestina ukoliko je izložena previše humidnim i toplim uslovima ili suviše hladnom vremenu ili poplavljenom zemljištu. Zajedničke bolesti za sve baštenske useve, pa i za lubenicu su vaši, krastavca buba i ostale štetočine koje ugrožavaju biljke iz familije Cucurbitaceae.

Vreme branja lubenice zavisi od klime, sezone i varijteta.  Obično branje počinje 80-90 dana nakon setve i 30-50 dana posle cvetanja. Cvetanje i sazrevanje je sukcesivno u trajanju od nekoliko nedelja sve dok vremenski uslovi pružaju mogućnost za to, tako da moguće imati nekoliko berbi.

U uslovima kratkog i svežijeg leta, setvu je dobro obaviti u zatvorenom prostoru, ili u plasteniku/staleniku direktno u kontejnere, ili u biorazgradive saksije.

Potrebno je đubrenje organskom materijom, jer ona obezbeđuje ishranu biljci u dužem period. Takođe, je pošeljno zagrtati bilju kompostom ili đubrivom svake 3-4 nedelje.

Ukoiliko dođe do stresa usled temperaturnih promena, štetočina ili bolesti, suficita ili deficita vode u periodu sazrevanja plodova, uticaće na smanjenje arome i šećera (slatkoće) ploda.

Trik koji se može primeniti da bi se dobio što kvalitetniji plod je da se ne dozvoli razvoj više od 2-3 veća ploda u isto vreme ili 4-5 manjih plodova.

Poželjno je obavljati sukcesivnu setvu po principu sadnje 2-4 biljke u prvoj nedelji, a sledeću setvu obaviti dve nedelje nakon prve setve.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.476 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (826 t), krastavcem (231 t), dinjom (207 t), paprikom (169 t), paradajzom (146 t), breskvom (138 t), tikvicom (135 t), šargarepom (108 t), kupusom (106 t), krompirom (93 t), crnim lukom (91 t), jabukom (49 t), kukuruzom (39 t) i šljivom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (134 t → 169 t), šargarepe (79 t → 108 t), kupusa (95 t → 106 t), crnog luka (85 t → 91 t) i jabuke (39 t → 49 t), dok je promet: lubenice (941 t → 826 t), krastavca (239 t → 231 t), dinje (233 t → 207 t), paradajza (149 t → 146 t), breskve (148 t → 138 t), tikvice (141 t → 135 t), krompira (126 t → 93 t), kukuruza (41 t → 39 t) i šljive (25 t → 22 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Nedavno istraživanje koje je sprovelo američko ministarstvo poljoprivrede pokazuje da svi oni koji lubenicu pre konzumiranja stavljaju u frižider, greše!

Naime, kako kažu stručnjaci, lubenicu treba držati na sobnoj temperaturi kako bi zadržala sve hranljive sastojke kojima obiluje. Kada je hladna, lubenica gubi većinu vitamina i hranljivih materija.

Još jedna stvar koju su naučnici otkrili je ta da lubenica nastavlja da proizvodi vitamine i hranljive materije i nakon što je ubrana, ali ponovo - samo ako je na sobnoj temperaturi. Kada je stavimo u frižider, taj proces se značajno usporava.

U sklopu istraživanja naučnici su na 14 dana stavili lubenicu na 21, 12 i 5 stepeni i ispostavilo se da one koje su bile čuvane na 21 stapen imaju 40 odsto više likopena i od 50 do 139 odsto više beta karotena.

Činjenica da namirnice gube hranljiva svojstva kada se drže u frižideru nije nepoznata.

- Svaka namirnica u frižideru gubi zdrave materije. Zato lubenice treba kupiti onoliko koliko ste izračunali da će se pojesti i odmah je konzumirati. Ako vam ipak ostane, bolje je da joj izvadite koštice, izblendirate je i zamrznete, pa ostavite za jesen ili zimu. Uvek je, za svaku voćku, veća korist ako je ili odmah konzumirate ili nerasečenu zamrznete, a najviše hranljivih materija gubi se kada je načetu stavimo u frižider - kaže nutricionista Milka Raičević.

Domaća lubenica je jedna od najboljih stvari kojima možete da se počastite leti jer se sastoji od 90 odsto vode, pa ćete vas hidrirati i osvežavati. Zbog tog njenog svojstva je idealna i za dijete, a puna je hranljivih stvari poput vitamina a i c, betakarotena, likopena, gvožđa, cinka i mnogih minerala.

Žuta lubenica

Veoma je neobično kada meso lubenice nije roze, pa je žuta lubenica zbog toga već na prvi pogled svima zanimljiva. Spoljašnjost žute lubenice identična je klasičnoj lubenici, osim što je žuta uvek malo manja. Svi koji su probali ovu vrstu potvrdili su da je dosta slađa i sočnija od klasićne lubenice i da se prosto topi u ustima poput meda. 

Žuta lubenica ima manje semenki nego klasična, što je takođe čini jako primamljivom. I ova lubenica je hranljiva i veoma zdrava, posebno zbog toga što je sačinjena od skoro 93% vode. 

Od soka žute lubenice možete praviti razne letnje koktele i ukusne napitke. Užitak će biti još veći ako sok od lubenice pomešate sa limunovim sokom i dodate led. Takođe, od ove lubenice možete praviti predivne voćne salate, posebno će biti ukusno i zanimljivo ako pomešate klasičnu lubenicu sa žutom i prepustite se šarenom osveženju.

Ovako se bira najbolja lubenica

Koliko puta vam se dogodilo da ste odabrali lubenicu koju kada ste zaslekli i probali – nije bila ni slatka ni ukusna? Ovo ume da bude zaista razočaravajuće, ali tome je sada kraj!

S obzirom na to da je sadržaj lubenice koji se jede opasan tvrdom korom – potrebno je da zaista umete da prepoznate koja to lubenica u svom srcu krije su onu slast koju želite da okusite tokom vrelih letnjih dana.

Zahvaljujući ovim trikovima od sada ćete uvek izabrati najslađu i najsočniju lubenicu:

Teška lubenica je slatka lubenica

Jedan od načina da budete sigurni da ste izabrali dobru lubenicu jeste da proverite njenu težinu. Uporedite više lubenica slične/iste veličine i uzmite onu koja je najteža. S obzirom na to da je veliki deo lubenice zapravo voda (92 odsto) – odabirom teže lubenice možete biti sigurni da je ona sigurno slađa i sočnija od ostalih, što je čini najboljih izborom.

Mrlja žute boje

Sigurno ste primetili da većina lubenica ima mrlju na sebi – ona predstavlja mesto na kojoj je lubenica “ležala” na zemlji dok je sazrevala. Upravo se tu krije još jedna tajna važna za odabir slatke lubenice. Ukoliko je mrlja žute boje možete biti sigurni da je ta lubenica ona koju želite da uzmete jer je to znak da je lubenica bila na zemlji dok je sazrevala. Bele ili svetlo zelene mrlje pokazuju da je lubenica ubrana pre nego što je bila potpuno zrela, a da ne govorimo o onim lubenicama koje uopšte nemaju mrlju od “ležanja”.

Zdrava kora

S obzirom na to da jedino što na lubenici možete videti je njena kora – veoma je važno da znate da prema njoj procenite kakva je unutrašnjost. Neki od znaka da lubenica sigurno nije dobra jeste meka kora – jer to pokazuje da je plod počeo da truli, kao i isušena površina – jer je lubenica počela da gubi svoju sočnost, a samim tim i slast. Takođe, zaobiđite i lubenice koje imaju neobične grbe po sebi, kao i ispucalu koru.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31