U leskovačkom kraju počela je berba crvene paprike ajvarke u plastenicima. Proizvođači su zadovoljni rodom u zaštićenom prostoru, ali zbog loših vremenskih uslova berba na otvorenom kasni petnaestak dana, a i prinosi će biti oko 40 odsto manji.Pet paprika kilogram. Rastko ih prvi put sadi. Na njivi koju je zakupio u selu Trnjanu podigao je dva plastenika. U njima 5.000 korena ajvarke. Uz veliki rad, primenu agrotehnike i savete stručnjaka, očekuje 10 tona roda. Bere je svakog dana i odvozi u zadrugu i markete."Od jutra do mraka mi smo tu i stvarno što se tiče truda i muka je velika, ali eto na kraju sve se to isplati", kaže Rastko Stamenković, proizvođač iz Leskovca.

Sam je proizveo i rasad od semena domaće sorte, kurtovke.

"Dosta se razlikuje od današnjih hibrida. Ima tanku dršku, pljosnata je, ima dva lica, savršena je za ajvar, ima dosta suve materije", objašnjava Stamenković.

Kada je godina rekordna za kukuruz, loša je za papriku na otvorenom. Još se nije zacrvenela. Voli sunce, a kada joj je toplota najviše bila potrebna, često je padala kiša. Na nekim mestima, bio je grad.

"Prošle godine sa ove parcele smo skinuli 25 tona prve klase paprike ajvaruše. Ove godine prinosi će biti izuzetno lošiji" navodi Nenad Zdravković, proizvođač iz Navalina.

U leskovačkom kraju samo 20 odsto povrtara gaji ajvarku u plastenicima. Prvi rod ima i veću cenu.

"U plastenicima je rod zadovoljavajući, dok je na otvorenom polju tri puta manji rod. Ove godine očekujemo cenu od 100 do 120 dinara na veliko", ističe Ivan Stojanović, proizvođač iz Bošnjaca.

"U proteklih 15 dana prodao sam negde oko 500 kilograma paprike ajvarke. Kupuju ljudi što odavde iz okoline što iz Srbije", dodaje Bojan Tasić, proizvođač iz Male Biljanice.

Na 2.100 hektara u Jablaničkom okrugu godišnje se proizvede oko 60.000 tona paprike. Trećina je ajvarka. Proteklih nekoliko godina najviše se izvozila u Crnu Goru i Hrvatsku. Zbog loših vremenskih uslova neki će, kažu, ove godine ostati plitkih džepova, a neki bez ajvara.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4057120/paprika-ajvar-leskovac-prinos.html

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika u vreme cvetanja bagrema i slabije suncokretove i livadske paše, proizvodnja meda biće manja za čak 80 odsto.

To povlači i rast uvoza ali i cena koje su već skočile za 200 dinara po kilogramu.Da li nas očekuje poplava falsifikata ove dragocene namirnice u narednom periodu?

"Postoji mogućnost da će doći do nestašice meda, naravno ne odmah, sve zavisi od toga koliko će se meda izvesti", kaže za Prvu TV Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija.

"Mnogo je velika potražnja za medom u svetu, a svuda je slab prinos. Na primer, susedna Mađarska, koja je dominantni dobavljač bagremovog meda za Evropsku uniju, imala je najgoru sezonu u poslednjih 50 godina, praktično nemaju meda uopšte", objašnjava Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je bagremova paša bila jako loša, u nekim delovima zemlje nije ni bilo prinosa, u drugim znatno ispod proseka, ispodprosečna je bila čak i suncokretova paša koja je inače vrlo stabilna, livadska paša na visokim planinama totalno je podbacila – ukratko, izuzetno slaba godina.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719357

Pčelari Srbije već su nekoliko šlepera meda prijavili za uzorkovanje, što je prvi korak ka izvozu preko pogona "Naš med" iza koga stoji Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović kaže da su šleperi težine 20 tona, a da uzorkovanje meda prijavljenog za izvoz počinje od ponedeljka."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je Živadinović za Tanjug.

On kaže da je zahvaljujući pogonu Naš med u Rači, u koji je uloženo milion evra, sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda.

"Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", kaže on.Pčelari će med pogonu "Naš med" moći da prijavljuju tokom cele godine, a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Živadinović kaže da je godina zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare."Ko god je izvrcao sav med morao je posle medom da prihranjuje pčele. Biljke su slabo medilo zbog prejakog sunčevog zračenja, pa je dnevna potrošnja meda po košnici za prihranu pčela bila povremeno i do jednog kilograma posle bagremove paše", rekao je on i dodao da su u tim prilikama dobro razvijena pčelinja društva pojela i do 30 kg meda tokom ovog leta.

Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na neki prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle su gore za stotinak, pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je on.

Zbog manjeg prinosa on očekuje više falsifikovanog, i meda iz uvoza.

"Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza, i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Pogon "Naš med" ocenjuje kao rešenje problema jer pčelari sami plasiraju med koji su proizveli.

"Naš med na tržište stiže bez posrednika. A naš potrošač u Srbiji kada uskoro budemo počeli da punimo med u tegle, imaće punu kontrolu i uvid u to šta kupuje", rekao je on.

Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/losa-godina-za-pcelare-cena-meda-solidna-ali-je-prinos-znatno-manji/w8m4btv

U prestonici srpske kajsije, selu Miokovci kod Čačka, ova godina biće upisana kao jedna od najlošijih u istoriji voćarske proizvodnje.

Kako prenosi regionalna agencija RINA, martovski mraz opustošio je rod, pa sada voćari umesto po 200 kilograma, sa jednog stabla uspevaju da uberu samo dva kilograma kajsije."Od roda je ostalo samo oko 10 odsto. Uzgajam kajsiju na 3,5 hektara i ukupni prinosi u proseku su bili oko 60 tona, a ove godine ne znam da li ćemo ubrati ni tonu", rekao je Aleksandar Stojanović iz Miokovaca.

On je istakao da ovako lošu godinu ne pamte ni mnogo stariji meštani i ukazao da upravo od prodaje kajsija živi najviše domaćinstava u tom selu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/u-prestonici-srpske-kajsije-nema-sta-da-se-bere/28y2pgn

Subotica ove godine ima "najslađi“ trg u zemlji. U toku su dvadeset i treći Dani pčelarstva, gde kupci mogu da kupe razne proizvode od meda, dok se sami proizvođači jadaju jedni drugima zbog loše godine.
Holo Erika sa Palića i njena porodica proslavili su ove godine tri decenije u pčelarstvu. Deo ovog sajma su duže od dve decenije, tačnije, od njegovog početka.

"Ova godina je bila nama najlošija za trideset godina pčelarstva, a čula sam da dole u Srbiji isto nije bilo ni kapi kiše ćitavog leta, tako da su oni još lošije prošli nego mi", kaže Erika.

Ni ostali pčelari ne mogu da se pohvale rezultatima, s obzirom na loše vremenske prilike i trovanje pčela.

"Mnogo je prskanja i tako da dalje tako da je i ta prekomerna upotreba pesticida takođe uticala na uginuće pčela, a samim tim nam je i umanjila prinos", kaže predsednik udruženja „Pčela“Subotica Dragoljub Matić.

Pojedini pčelari godinu su „izvukli“ zahvaljujući pčelinjoj paši na planinama.

"Da nismo bili ne bi dobili ništa. Znači, bilo je kišno, hladno, od bagrema nije bilo ništa. Livade tako-tako, uljana repica zadovoljni. Šta da vam kažem, sada je šuma, da li će biti nešto od toga", kaže pčelarka iz Bačkog Monoštora Marija Periškić.

Svaki sajam donosi nešto novo, a ove godine se izdvajaju barene paprike u medu.

"Koristi se kao zimnica, u svakodnevnoj ishrani i zaista je zanimljiv ukus, pa eto, ko želi – može da proba", kaže proizvođač Marija Kovač.

Šumska ispaša je poslednja od koje pčelari mogu da očekuju prinos meda, jer se nakon toga pčele zazimljavaju i ostavljaju nam prostor za razmišljanje u kakvoj sredini živimo ukoliko su one ove godine toliko stradale.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/dani-pcelarstva-u-subotici_1052287.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31