Svi danas patimo od toplotnog talasa, posebno krave, mlekare i njihove finansije. Prema podacima italijanskog udruženja poljoprivrednika Coldiretti, ovo neobično vruće leto, prouzrokovalo je mnoge troškove, poput dodatne vode za životinje i energije za provetravanje staja. Naravno, sve to utiče i na prihode, jer životinje zbog vrućine nemaju apetit, pa ne jedu dovoljno i proizvode manje mleka. To znači manje dobiti za poljoprivrednika. Leti je hranjenje krava kvalitetnom hranom važnije nego ikada.
Davideu Regineliju je šef obrazovne i eksperimentalne univerzitetske farme Angelo Menozzi – Landriano koja ima oko 100 krava muzara i on smatra da kada krava ima problema sa prehranom, na primer tokom leta, proizvodnja je manja, ali dragocena je vitaminska ishrana, koja treba da spreči ili ublaži smanjenje proizvodnje.
„Čista hrana koja nije zagađena kamenjem i zemljom, bogata proteinima i probavljivim vlaknima, obezbeđuje dobrobit životinja i poboljšava njene performanse. Poljoprivrednici znaju da je proizvodnja sena - posebno grabljenje od velike važnosti za seno vrhunskog kvaliteta. Danas postoje
mnoga rešenja za ovaj posao, a stručnjaci su u Italiji napravili nove grabulje sa dvostrukim točkovima. Ovakve grabulje našli smo kod italijanskog proizvođača
poljoprivrednih mašina Repossi. One su opremljene sa dve zvezde različitog prečnika. Veća nikada ne dodiruje stočnu hranu, ali aktivira drugu manju zvezdu koja pomera krmu tako da ne podiže kamenje i zemljište, odnosno grudve zemlje. Kao deo evropskog projekta „Horizon 2020“, istraživači sa Univerziteta u Milanu, obavili su nekoliko naučnih testova na stočnoj hrani sa ovakvim grabuljama i uporedili je sa onom prikupljenom rotacionom. Ovi testovi su otkrili da stočna hrana pripremana rotacionom mašinom predstavlja veći porast pepela u odnosu na novi model.
U stravi, novo rešenje grabulja umanjuje nečistoće u stočnoj hrani za 66 odsto u odnosu na ono koje dobijamo korišćenjem rotacione grabulje. Zbog razlike u
sadržaju nečistoća, stočna hrana dobijena rotacionom grabljenjem daje u proizvodnji mleka slabiji rezultat za 0,8 litara po kravi po danu. Sve to se dešava jer je manja količina unete hrane, odnosno njena vrednost za životinju koja je konzumira.
U stvari, prema Reginelli stručnjaku i farmeru, ako je hrana sa nutritivnog stanovišta bolja, a sadržaj proteina veći, mešavina je bogatija probavljivim vlaknima, pa krava reaguje boljim varenjem i proizvodi više mleka. U ekonomskom smislu ovo je značajan uticaj na produktivnost! Posledice su primetne: sve ostale stvari jednake, za stado od 50 krava, na kraju godine će ukupna proizvodnja biti veća za 14.600 litara mleka, tako da će farmer imati 511.000 dinara dodatnih prihoda.
Evo još nekoliko primera:
Farma krava ima 100 muzara, dodatni Leti se može više zaraditi na mleku, saznajte kako! Italijani pronašli bolji način za sakupljanje sena prihod je 1.022.000 dinara. Ako je cena mleka 40 dinara onda je dodatni prihod 1.168.000 dinara, ili izraženo u evrima 9.940 po kursu 117,50 dinara. Za farmu veličine 250 krava došli bi do povećanja od skoro 25.000 evra. Naravno, ekonomski uticaj je veći za veća gazdinstva, ali čak je i za malu farmu računica zanimljiva. Kako nema povećanja troškova na farmama, dodatni prihod koji se dobije prodajom više mleka samo znači i dodatni profit. Ova razmatranja potvrđuju pretpostavke koje su sačinjene na početku evropskog projekta Horizon 2020 i podstiče usvajanje ove inovativne mašine tako revolucionarne u svojoj jednostavnosti. Mašina koja sakuplja seno na nov način zove se Ra-Rake. Nju je proizvela italijanska firma Repossi Macchine Agricole koja već više od jednog veka dizajnira i proizvodi rašljaste i rotacione grabulje. Za najnoviji dodatak odnosno RA-Rake- dvostruku zvezdu za sakupljanje sena 2017. godine, dobila je prestižno finansiranje Horizon 2020, koje je pokrenula Evropska unija za promociju i podršku inovacijama, istraživanju i tehnološkom razvoju. Ova inovacijam je genijalna, ali jednostavna, omogućava vam da sprečite negativne posledice na stočnu hranu, a samim tim i da obezbedite kvalitet i bolju produktivnost životinja.
Prema istraživanju Univerziteta u Minesoti, klasične zvezda grabulje jesu u stvari najbrža i najjeftinija opcija, ali je i ona koja skuplja više kamenja i zemlje. Međutim,jedna zvezda, koju mehanički pokreće spojka sa zemljom, pomera seno, ali na taj način ga zagađuje velikom količinom prljavštine. Gabriele Repossi, izumitelj nove mašine, je osmislio grabulje da rade sa dve zvezde različitog prečnika: veća se nije dotakla stočne hrane, već je njen jedini zadatak da pome drugu manju zvezdu koja je sakupila seno bez zagađivanja kamenjem i zemljom. Pošto za ovaj izum nisu potrebni složeni i skupi mehanizmi za pomeranje manje zvezde, onda imamo koristi od smanjenih troškova (kupovina i održavanje) i naravno i dalje se radi velikom brzinom.

Izvor: Agrobiznis magazin

Tokom letnjeg perioda češće su razne crevne infekcije koje izazivaju bakterije i virusi iz pokvarene hrane i prljave vode. Simptomi trovanja hranom su malaksalost, mučnina, povraćanje, dijareja, povišena telesna temperatura, pa je važno što pre se javiti lekaru kako bi se odredio uzrok i prepisala adekvatna terapija. Visoke temperature vazduha utiču na brže kvarenje pojedinih namirnica, pa je rizik od mogućeg trovanja posebno izražen kod mleka, jaja, ribe, mesa i mesnih prerađevina.Svesni rizika za bezbednost hrane životinjskog porekla, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva naložilo je pojačanu veterinarsku inspekciju na celoj teritoriji Republike Srbije, odnosno svih 25 okruga. Prema dosadašnjem iskustvu inspektora primećeno je da leti ima tri
puta više pokvarenog mesa, 17 puta više pokvarenog mleka i pet puta više pokvarenih jaja i proizvoda od jaja.
Zbog svega toga više i češće će se kontrolišu objekti za skladištenje, proizvodnju i promet hrane. Sa naročitom pažnjom se proveravaju objekti brze hrane, restorane, trgovinske lance i pijace, posebno deo predviđen za trgovinu lako kvarljive robe kao što su meso, jaja, riba i mlečni proizvodi. Stručnjaci upozoravaju da je dovoljno nekoliko sati na visokim temperaturama pa da se od jedne bakterije u hrani razvije njih dva miliona. Tokom leta posebno opasno može biti mleveno meso i proizvodi od njega, kao i proizvodi od jaja kao što je majonez.
Lekari upozoravaju da nepravilno čuvanje i priprema namirnica na visokim temperaturama može da izazove ozbiljna zapaljenja želuca i creva. Najčešći simptomi su uporna dijareja, mučnine, grčevi i bolovi u stomaku, a javljaju se 12 do 18 sati nakon konzumiranja rizične hrane. Uzrok su najčešće stafilokoke iz mlečnih proizvoda i salmonela iz mesa. Ove bakterije izlučuju toksine u probavni sistem, nadražuju creva i izazivaju tegobe. Mikrobi se najlakše i
najbrže razmnožavaju u termički nedovoljno obrađenim namirnicama, neopranom voću i povrću, a naročito u sladoledima i kolačima s kremom. U rizičnu grupu hrane spadaju i nepasterizovani mlečni proizvodi koji se ne čuvaju u frižideru.
Leto je i vreme godišnjih odmora kada posebno treba biti oprezan. Stručnjaci upozoravaju da se namirnice ne čuvaju uvek kako bi trebalo, pa su crevne infekcije relativno česte. Higijena ne samo lična, već i samog objekta u kome imate nameru da jedete, izuzetno je važna. O higijeni mnogo govore i stolnjaci, tanjiri i pribor za jelo. Posebno treba biti obazriv kada kupujete brzu hranu na kioscima i kod uličnih prodavaca. Nedovoljno pečeno meso s roštilja, posebno hamburgeri i sve vrste pljeskavica lako mogu da postanu uzrok trovanja, naročito ako dugo stoje na visokim temperaturama.

Kako se zaštiti?
Lako kvarljive proizvode životinjskog porekla trebalo bi kupovati isključivo u objektima i na prodajnim mestima gde se ovakva roba čuva u rashladnim vitrinama. Obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe. Sumnju u ispravnost hrane životinjskog porekla svaki građanin može proveriti na osnovu promene boje, mirisa i gde je moguće ukusa. Kada je u pitanju mleko i mlečni proizvodi sugeriše se da tokom leta kupujete pasterizovano mleko. Riba je posebno „osetljiva“ pa treba dobro proveriti koliko je sveža tokom kupovine, pripremljenu ribu odmah pojesti i ne ostavljati za sutradan čak ni u
frižideru. U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose. Hranu bi trebalo čuvati u rashladnim uređajima i obavezno dobro termički obraditi pre konzumacije. U letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.
Iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ podsećaju i da je tokom letnjih meseci neophodno često i temeljno pranje ruku pre i tokom pripreme obroka. Pojačana higijena je neophodna jer mikroorganizmi koji se nalaze na rukama, krpama za brisanje i daskama za sečenje lako mogu da se prenesu na hranu i tako izazovu zarazu. Kako meso spada u vrlo rizičnu grupu namirnica tokom letnjih meseci preporuka je da pre upotrebe testirajte svežinu
mesa tako što ćete mu proveriti miris i boju. Sveže meso miriše prijatno, dok ono sumnjivog kvaliteta ima kiselkast miris. Kvarljive namirnice bez obzira na godišnjedoba moraju da se čuvaju u rashladnim vitrinama u supermarketima, u suprotnom ih ne kupujte, čak i ako nema promena u izgledu, mirisu i ukusu.

Šta se dešavasa pokvarenom robom?
U veterinarskoj inspekciji kažu da se dešava da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena dejstvu povišenih temperatura. U takvim slučajevima inspektori preduzimaju mere propisane zakonom bilo da se radi o nepravilnosti u održavanju higijene ili neadekvatnom čuvanju. U zavisnosti od utvrđenih nepravilnosti nalaže se otklanjanje nedostataka, zabranjuje se obavljanje delatnosti, povlačenje i uništavanje na
licu mesta zatečene neispravne hrane, dok se protiv počinilaca podnose prekršajne prijave. Prema dosadašnjem iskustvu inspektora najveća odstupanja i nepravilnosti uočene su u objektima namenjenim za skladištenje hrane životinjskog porekla i na tržnicama velikih gradova.

Izvor: Agrobiznis magazin

Tokom leta zbog visokih temperatura povećan je rizik za bezbednost namirnica životinjskog porekla, zbog čega je, kako u Ministarstvu poljoprivrede kažu, veterinska inspekcija pojačala nadzor na mestima gde je veći promet tih prehrambenih proizvoda.

Tokom kontrole, dešava se da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena visokim temperatura i atmosferskim uticajima.

- U periodu sa visokim temperaturama hrana se mora čuvati na niskim temperaturama u takozvanom "hladnom lancu" - ističu u resornom Ministarstvu.

Navode da se posebna pažnja usmerava na objekte brze hrane, restorane i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe.

Na celoj teritoriji naše zemlje, veterinarska inspekcija sprovodi inspekcijske nadzore planski, kontinuirano i redovno, a planovi nadzora se prave na osnovu analize rizika.Analiza, objašnjavaju, između ostalog obuhvata vrstu i način proizvodnje, sezonski karakter određenih proizvoda, navike potrošača kao i rezultate prethodnih nadzora, dok se uzorkovanja obavljaju na osnovu usvojenog plana monitoringa, rezultata prethodnih nadzora, prijava potrošača...

Ističu da inspektori preduzimaju mere u svim situacijama kada se konstatuju nepravilnosti bilo da se radi o propustima u održavanju higijene, nepravilnoj manipulaciji hranom ili neadekvatnom čuvanju.

- U slučaju da se u prometu zateknu namirnice koje nisu bezbedne, veterinarska inspekcija, u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o veterinarstvu i Zakona o bezbednosti hrane, naređuje njihovo povlačenje iz prometa i neškodljivo uništenje u za to odobrenim objektima - navode u Ministarstvu.

Dodaju da se protiv subjekta koji je takvu namirnicu stavio u promet pokreće prekršajni postupak ukoliko se radi o fizičkom licu ili preduzetniku ili privredni prestup ukoliko se radi o pravnom licu.

Potrošačima savetuju da bi trebalo da se upoznaju sa svim elementima koji se nalaze na deklaraciji proizvoda pre donošenja odluke o kupovini i podsećaju da u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, deklaracija mora da sadrži sve elemente sa kojima bi kupac trebalo da bude upoznat.

Apeluju na potrošače da hranu kupuju u registrovanim objektima, odnosno objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije, kako bi se izbegle posledice kupovine proizvoda nepoznatog porekla i da ukoliko u prometu primete bilo kakve nepravilnosti proizvoda ili sumnju u njegovu bezbednost, to prijave nadležnim inspekcijama.

- Lako kvarljive proizvode životinjskog porekla trebalo bi kupovati samo u objektima i prodajnim mestima gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe - ističu u Ministarstvu.

Osim toga savetuju da u kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane, jer se mikroorganizmi lako prenose.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/tokom-leta-pazite-gde-kupujete-hranu-a-ova-mesta-mogu-biti-veoma-rizicna/xv6ek7q

Leto kao godišnje doba zbog visokih temperature povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla, tako da je veterinarska inspekcija na celoj teritoriji Republike Srbije, odnosno svih 25 okruga, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane, a naročita pažnja se usmerava na objekte brze hrane, objekte u kojima se proizvodi sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe.
Svega nekoliko sati na visokim temperaturama dovoljno je da se iz jedne bakterije u hrani razvije njih dva miliona. U veoma kvarljive vrste hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, proizvodi od jaja, naročito majoneza i mlečni proizvodi. Dešava se da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena dejstvu povišenih temperatura i atmosferskim uticajima. U periodu sa visokim temperaturama hrana se mora čuvati na niskim temperaturama u takozvanom "hladnom lancu".
Inspektori preduzimaju mere u svim situacijama kada se konstatuju nepravilnosti bilo da se radi o propustima u održavanju higijene, nepravilnoj manipulaciji hranom ili neadekvatnom čuvanju. Zavisno od utvrđenih nepravilnosti nalaže se otklanjanje nedostataka, zabranjuje se obavljanje delatnosti i stavljanje u promet neispravne hrane, povlačenje i uništavanje na licu mesta zatečene neispravne hrane,dok se protiv počinilaca prekršaja preduzimaju upravne radnje.
Najveća odstupanja i nepravilnosti uoče se u postupcima sa hranom u objektima namenjenim za skladištenje hrane životinjskog porekla i na tržnicama velikih gradova.

PREPORUKA POTROŠAČIMA:
Lako kvarljive proizvode životinjskog porekla trebalo bi kupovati samo u objektima i prodajnim mestima gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe. Sumnju u ispravnost hrane životinjskog porekla svaki građanin može postaviti već na osnovu promene boje, mirisa i gde je moguće ukusa. U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose. Hranu bi trebalo čuvati u rashladnim uređajima, obavezno dobro termički obraditi pre konzumacije, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede

Kad je toplo, od svih namirnica koje svakodnevno kupujemo najoprezniji smo sa mesom, naročito mlevenim. Međutim, da li je meso bezbedno, ne zavisi uvek samo od toplote. Jedna veterinarska kontrola mesara i klanica u Južnobačkom okrugu pokazala je da nisu u svim objektima ispunjeni higijenski uslovi.Sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović ističe da je odgovornost za bezbednost proizvoda na proizvđaču, a da se kontrola vrši neprestano.Inspekcija kontroliše ceo lanac proizvodnje – od farme, preko transporta do klanice itd.

Kontroliše se higijena samog procesa, lična higijena radnika, životinje, kontrola svakog proizvodnog dela, rekao je Budimović.

Smatra da kazne nisu dovoljno oštre. "Kazne po mojoj proceni moraju da budu rigoroznije – kad neko napravi neku vrstu problema i dođe do velikih odstupanja, treba da mu se zabrani da se bavi tim poslom u narednom periodu. Kazne se sada kreću od nekoliko desetine hiljada do nekoliko miliona dinara za pravna lica", rekao je Budimović.

Jedna od poslednjih afera dogodila se u Paraćinu kada uvezeno meso nije imalo odgovarajuću deklaraciju.

Čim nema dokumentacije to je šverc a ne uvoz, rekao je Budimović.

"Ne znači da su manje odgovorni. Mislim da je to jedan od drastičnijih primera i po količinama i po pokušaju da se tako nešto radi, jer reč je o nekoliko desetina tona", naveo je Budimović.

Kada su vrućine, građani najčešće izbegavaju mleveno meso.

To je najrizičnija sirovina zato što je meso nakon mlevenja podložnije bakterijama i lakše se kvari, kaže Budimović i dodaje da teba poštovati tzv. hladan lanac – od proizvodnje, do transporta i čuvanja namirnica.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3560881/mleveno-meso-najlakse-se-kvari-hladnim-lancem-protiv-bakterija.html

Domaćim životinjama, baš kao i ljudima, visoke letnje temperature mogu da smetaju i utiču na njihove svakodnevne proizvodne procese. Ipak, uz malo truda i njima leti sunce može da bude inspiracija. Profesorka dr Brana Radenković Damjanović sa Fakulteta veterinarske medicine iz Beograda otkriva nam kako. 

"Visoke temperature itekako mogu negativno uticati na životinje, pa čak dovesti i do smrtnog ishoda u zavisnosti od vrste i kategorije životinje. Kao što ljudi reaguju na temperaturne varijacije atmosferskog vazduha, tako reaguju i životinje samo što mi njihov jeszik komunikacije ne razumemo. Ukoliko su temperature vazduha visoke, a još uz to je i visoka vlažnost, može doći do toplotnog udara", objašnjava dr Brana Radenković Damjanović za magazina Agrobiznis.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznismagazin

Kao što svi znamo, kvalitetna ishrana u najvećoj meri utiče na produktivnost kod životinja. Na visokim letnjim temperaturama, najrentabilnije je napasati ovce na pašnjacima, na kojima se gaji veliki broj razičitih trava. Poželjno je vršiti prihranu koncentrovanim hranivima, kao što su kukuruz, ječam i ovas. Trajanje ispaše treba da bude oko 4-5 časova dnevno uz dodatak od 300 g do 400 g koncentrovane hrane po grlu.

Veoma je važno da ovce imaju na raspolaganju stalno dostupnu vodu, tako da je mogu piti po volji. Važno je da voda bude proverenog kvaliteta. Žedne ovce slabije konzumiraju hranu, a to nepovoljno utiče na proizvodnju. Veoma je bitno u periodu laktacije obezbediti dovoljnu količinu vode. Po rečima stručnjaka, za svaki kilogram konzumirane suve materije hrane, ovcama je potrebno oko 5-6 litara vode dnevno.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul.

Da li ste konkurisali za bespovratna sredstva? Koja je njihova namena i koliki je njihov iznos? Možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/2731-konkurisite-za-bespovratna-sredstva

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31