Kukuruz u okolini Leskovca, čija je setva bila na početku meseca aprila, nalazi se u fazi svilanja i oplodnje. Svila je u potpunosti izbila iz ovijnih listova, metlica otpušta polenova zrna. Razvoj listova je završen, kaže savetodavac za ratarstvo
u Poljoprivrednoj stručnoj službi Boban Stanković, diplomirani inženjer poljoprivrede .

“Kiša koja je padala ovih dana pogodovaće prolećnim usevima, odnosno kukuruzu, suncokretu i soji, ali bi mogla loše uticati na žetvu pšenice. Potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste.

Najviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje, 28-30 % od ukupne količine.

Kukuruz je naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan ,,kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Na našim oglednim poljima kukuruz je u dobrom stanju. Lisna površina je očuvana, što znači da je fotosintetski aktivan. Ukoliko padne još jedna kiša proces nalivanja zrna završio bi kako treba, tako da se može očekivati dobar rezultat.
Prosečan prinos kukuruza na području Jablaničkog okruga, poslednjih desetak godina je između 3-5 t/ha. Uz samo malo veći napor i ulaganje u agrotehniku, prosečan prinos može se podići i na 7 t/ha.

Trenutno stanje kukuruza na leskovačkim poljima obećava više nego dobar rod u odnosu na prošlu godinu”, dodao je Stanković.

Izvor: https://jugpress.com/stanje-kukuruza-obecava-dobar-rod/

Od 24 miliona dinara, koliko je grad Leskovac ove godine opredelio za subvencije u poljoprivredi, 22,5 namenjena su podsticajima ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, jer je za to u minulom periodu, vladalo najveće interesovanje. Planirani povraćaj sredstava kroz subvencije neće biti manji od 30, ni veći od 50 posto iznosa predmetne investicije, a zavisiće od opredeljenih sredstava i broja podnetih zahteva. “Maksimalni podsticaji za jednu investiciju je do 60.000, a u okviru mere 120.000 dinara”, ističe šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu Boban Sokolović. Pravo učešća imaju sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu, koja su, u periodu od 25. avgusta prošle, do kraja jula ove godine, investirala u poljoprivrednu proizvodnju kroz nabavku poljoprivredih mašina, opreme za plastenike, stočarstvo i pčelarstvo i podizanje novih zasada. Izvor: http://jugmedia.rs

Preduzeće koje se inače bavi proizvodnjom cigle i crepa „Mladost“ iz Leskovca, zakupilo je oko 200 hektara zemlje na području grada Leskovca, uglavnom nekadašnje plantaže vujanskog „Porečja“, i oko 100 hektara na području opštine Vlasotince sa namerom da na ovim  površinama podiže nove voćnjake.

Ovo je za JUGpress potvrdio i šef Odseka za privredu i poljoprivredu grada Leskovca Boban Sokolović.

“Oni su ovo zemljište uzeli po članu 61. zakona, po kome prvih pet godina nemaju obavezu plaćanja, ali u tom periodu imaju obavezu da prokrče stare voćnjake i podignu nove zasade,- dodao je Sokolović.

Od šeste godine počinju da plaćaju zakup.

” Ukoliko ispoštuju ono što je predviđeno ugovorom u prvih pet godina, onda im se produžuje zakup na još 25 godina. Šta dalje oni rade na tom prostoru to dogovaraju direktno sa Ministarstvom poljoprivrede”,  dodaje Sokolović.

On kao neistinite odbacuje priče koje se čuju u porečkom kraju da će, zapravo, “Mladost” po brdima iznad sela, na kojima su nekada bili voćnjaci “Porečja”, da kopaju zemlju za svoju proizvodnju.

“Ugovori su potpisani, ljudi dižu potpuno novu proizvodnju i to je jedna od većih investicija u poljoprivredu kod nas”, rekao je Sokolović.

Nekadašnji radnici “Porečja” su nam ispričali da su, zapravo, najbolje površine pod voćnjacima zauzele dve firme iz porečkog kraja “Jugprom” i “Fungo jug”, i da nije poznato da li oni nekome i koliko, plaćaju za to.

Kažu i da je zemlja koja je ostala na nekim mestima slabijeg kvaliteta, ali smatraju da je to što će “Mladost” da podiže nove voćnjake “odlična vest” i da to može da znači da će i ljudi iz porečkog kraja najzad dobiti šansu za posao.

 

Izvor: https://jugpress.com/mladost-sadi-vocnjake-u-leskovackom-i-vlasotinackom-kraju/

Komasacija, elektrifikacija i navodnjavanje osnov su razvoja poljoprivrede, rekao je ministar Branislav Nedimović koji je posetio poljoprivrednike u leskovačkom kraju. On je rekao da će ove godine projekat elektrifikacije u leskovačkom kraju Ministarstvo poljoprivrede podržati sa stotinu miliona dinara.

Snežna mećava dočekala je ministra poljoprivrede u Leskovcu ali zemljoradnicima ovoga kraja doneo je vesti koje su ih sigurno zagrejale. Leskovačka lokalna samouprava do sada je u ovaj projekat uložila 65,6 miliona a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da će projekat elektrifikacije ovo ministarstvo podržati sa još 100 miliona.

"Pored Leskovca namera nam ja da nastavimo sa elektrifikacijom i ako bude dovoljno sluha podržaćemo još jednu opštinu u Srbiji. Da li će biti Grocka ili Smederevo, videćemo", kaže Nedimović.

"Jedna od mera koje pružamo su subvencije koje samo počeli 2013. godine i do sada je grad Leskovac uložio 127 miliona dinara, a 3.320 poljoprivrednika je dobilo subvencije od našeg grada", objašnjava gradonačelnik Goran Cvetanović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao je i nekoliko domaćinstava u leskovačkom kraju koje imaju zaokružen proces proizvodnje i tom prilikom rekao da su komasacija elektrifikacija i vodosnabdevanje osnovne poluge razvoja poljoprivrede. Subvencijama ministarstva 15 poljoprivrednih proizvođača iz okoline Leskovca dobilo je nove traktore.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

 

Odaberite kvalitetno zemljište za dunju:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2922-odaberite-kvalitetno-zemljiste-za-dunju

 

Povrtari u leskovačkom kraju već su počeli da isporučuju papriku proizvođačima ajvara. Potražnja za ovim proizvodom je izuzetno velika, tako da će se leskovački ajvar prvi put pojaviti i na američkom tržištu.

Na jednoj parceli osušeni kukuruz, a na drugoj paprike u izobilju. Bratislav Pešić iz sela Vlase kod Leskovca počeo je sa berbom paprike pre nekoliko dana. Rod je, kaže, odličan, kvalitet još bolji, ali je cena niska. 

„Rod je kvalitetan i paprika je kvalitetna. Tako da su ove godine dobri i rod i prinos“, kaže Bratislav. 

Ovogodišnji rod paprike na jugu Srbije izuzetno je dobar, i na nekim parcelama biće i 50 tona po hektaru.

Stana Pešić navodi da su se dobro organizovali za branje, jedni drugima pomažu, prenosi RTS. 

Paprika je kultura po kojoj se prepoznaje, i koja je vrlo značajna za leskovački kraj. Ove godine je u Jablaničkom okrugu zasađeno 2.100 hektara, a prinos je na nivou prošlogodišnjeg. 

„Na onim parcelama gde je primenjivana puna agrotehnika sa pravovremenim navodnjavanjem zaštitom i prehranom, prinosi će dostizati negde i do 50 tona po hektaru“, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSS Leskovac. 

Interesantno je da se, za razliku od paradajza ili kupusa, paprika ne izvozi. Sve količine plasiraju se na domaćem tržištu. Na kvantaškoj pijaci u Leskovcu ponuda je zadovoljavajuća, ali je potražnja mala. Cena je od 30 do 50 dinara za kilogram. 

I dok će leskovačke domaćice tek početi da prave zimnicu, članovi udruženja Leskovački ajvar već su krenuli sa proizvodnjom. Potražnja je ove godine mnogo veća nego što je bila pre 12 meseci. 

„Kvalitet ove godine je izuzetno dobar, procenat suve materije u paprici je izuzetan i ajvar izgleda prelepo“, kaže Gordana Petrović iz udruženja Leskovački ajvar.

Od jeseni će se leskovački ajvar prvi put naći i na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, a u Udruženju su začuđeni što nijedna domaća veletrgovina nije zainteresovana za njihov brendirani proizvod.

Izvor: www.b92.net

Data je saglasnost na odluku komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede na teritoriji grada Leskovca u vezi dodele podsticajnih sredstava za meru „investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstava u 2016. godini“. Konkurs za dodelu podsticajnih sredstava raspisan je u 2016. godini, a zahteve su podnela 643 poljoprivredna proizvođača, dok su pravo na podsticaje ostvarila 642 poljoprivredna proizvođača sa teritorije grada Leskovca. Ukupan iznos koji će biti isplaćen je 24 miliona 311 hiljada dinara, rekla je predsednica Fonda za razvoj poljoprivrede Vesna Nikolić. Na ovoj sednici uodlučeno je da se iz gradskog budžeta izdvoji 100.000 dinara mesnoj zajednici Slavujevce za izgradnju zvona u okviru crkve Sveti Simeon Stolnik. Izvor: Jugpress

Na , 22. sednici Gradskog veća usvojeno je nekoliko odluka vezanih za oblast poljoprivrede i rurarnog razvoja. Programom korišćenja sredstava budžetskog Fonda za razvoj poljoprivrede na teritorijiu grada Leskovca za 2017. godinu, čiji je predlog usvojen na ovoj sednici, predviđene su četiri mere: kreditna podrška investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, organska proizvodnja i promotivne aktivnosti. U planu je i isplata po konkursu iz 2013, koja se odnosi na kreditnu podršku, tj. subvencionisanje kreditne kamate, i subvencije iz 2015. godine. Ukupan budžet podsticaja u poljoprivredi iznosi 45 miliona i 460 hiljada dinara, i to 45 miliona za podsticaje, odnosno subvencionisanje, a 460.000 za ostale troškove, rekao je predsednik komisije budžetskog Fonda za razvoj poljoprivrede Dejan Ranđelović.Odobornici su usvojili i predlog Programa mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike rurarnog razvoj za grad Leskovac za 2017. godinu. Ranđelović je rekao da je grad u obavezi, u skladu sa Zakonom o podticajima u poljoprivredi i ruranom razvoju, da dostavi prethodnu saglasnost resornog ministarstva na program mera podsticaja koji će se sprvoditi u ovoj godini. I za ovu meru izdvojeno je 45 miliona dinara, i predviđene su četiri mere: kreditna podrška, investicije u fizičku imovinu, organska proizvodnja i promotivne aktivnosti. Još jedna tačka koju su usvojili gradski većnici odnosila se na poljoprivrednu proizvodnju, reč je o izveštaju o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruranog razvoja za grad Leskovac za 2016. godinu. Skupština grada u obavezi je da ovaj izveštaj dostavi resornom ministrarstvu 31. marta ove godine, što se odnosi na mere koje su bile obuhvaćene podsticajima, rekao je Ranđelović.

Izvor: Jug press

Na , 19. sednici Gradskog veća, usvojen je program korišćenja sredstava ostvarenih od naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta na teritoriji grada Leskovca za 2017. godinu, koji je obrazložio načelnik Gradske uprave za privredu i poljoprivredu Boban Sokolović. Programom su predviđena sredstva u iznosu od 6 miliona i 900 hiljada dinara, i to su sredstva ostvarena po osnovu naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta u 2014, 2015. i 2016. godini. Za aktivnosti na uređenju šumskih puteva predviđen je iznos od 6 miliona dinara, a za pošumljavanje iznos od 900.000 dinara. Ova sredstva će se raspodeliti konkursom u skladu sa zakonom, odnosno lokalna samouprava neće biti direktni realizator aktivnosti na terenu, već će konkursom opredeliti sredstva pravnim licima i udruženjima čija je delatnost povezana sa šumama i šumskim zemljištem. Zakon o šumama predviđa da 70 posto sredstva ostvarenih od naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta pripada Republici Srbiji, a 30 posto lokalnim samoupravama i ona predstavljaju prihod njihovog bužeta. Istim ovim zakonom predviđeno je da su jedinice lokalne samouprave u obavezi da svake godine donose godišnji program korišćenja sredstava od naknade za korišćenje šuma i šumskog zemljišta na svojoj teritoriji, na osnovu programa koji donosi Skupštine lokalne samouprave. Cilj zakona kao i lokalnih programa je da se uspostavi uređen odnos očuvanja, zaštite, tretiranja, gajenja i korišćenja šuma i šumskog zemljišta, odnosno unapređenje njihove proizvodne sposobnosti, biološke raznovrsnosti, sposobnosti obnavljanja, vitalnosti, čime se unapređuje njihov potencijal za ublažavanje klimatskih promena. Krajni cilj zakona i programa treba da bude potpuno ostvarivanje ekonomskih, ekoloških i socijalnih funkcija šuma, rekao je Sokolović. Izvor: JUGPRESS

Na zemljištu nekadašnjeg „Navipa“ u katastarskoj opštini Priboj u toku su radovi na izgradnji nove mreže atarskih puteva ukupne dužine 10,5 km. Od toga će važniji putevi dužine 5,5 km biti u potpunosti uređeni što podrazumeva nasipanje, valjanje i iskop kanala. Takođe sa južne strane komasacionog područja radi se kanal za prihvat viška atmosferskih voda ukupne dužine 1.200 metara. Za ovu, drugu fazu investicionih radova u komasacionom području katastarske opštine Priboj koja podrazumeva izgradnju nove mreže atarskih puteva, kao i zaštitu ovog terena i samog sela od viška atmosferskih voda uloženo je nešto preko 3 miliona dinara, od čega Ministarstvo poljoprivrede izdvaja 2,1 milion a ostatak od 903.000 lokalna samouprava. Radovi će biti završeni u narednih 5 dana. U Priboju je pre dve godine započet proces komasacije u cilju ukrupnjavanja parcela i pravnog razgraničenja zemljišta između bivšeg Društvenog preduzeća „Navip“, države i privatnih vlasnika. Paralelno sa ovim procesom odvija se i faza investicionih radova koja podrazumeva infrastrukturno uređenje ovog prostora. Na ovom prostoru su bili vinogradi Navipa koji su zadnjih 15 godina bili potpuno zapušteni, pa je bilo neophodno njegovo čišćenje i uređenje. Krčenje i čišćenje terena sprovedeno je tokom 2015. godine na površini od 63 hektara a vrednost ovih radova bila je 11,6 miliona dinara. Radove je finansirala država sa 70% i lokalna samouprava sa 30% učešća. Sve ove aktivnosti se sprovode kako bi se ovaj prostor u potpunosti pravno i infrastrukturno uredio i kako bi se državno zemljište od 63 hektara putem licitacije ponudilo zainteresovanim proizvođačima i investitorima za obavljanje poljoprivredne proizvodnje .

Izvor: Jugmedia

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31