Zelena zvezda, zemljoradnička zadruga u Vinarcu nadomak Leskovca, uspešno se bavi proizvodnjom povrća koje plasira lancima velikih marketa širom Srbije, a uspela je i da izvozi u Francusku. Na deset hektara zakupljene zemlje, šest zadrugara ulaže svoj rad, znanje i mehanizaciju, a istovremeno i soptvenu vlasničku poljoprivrednu proizvodnju na svojim imanjima.

Ova zadruga uspešno funkcioniše i zahvaljujući saradnji sa oko 40 kooperanata iz okolnih sela.

- Kada smo osnovali zadrugu 2010. godine, nas desetorica bili smo vođeni više idejom o tome, da bi nas već u sledećoj godini sačekalo neprijatno iznenađenje sa izuzetno lošom godinom u poljoprivredi - počinje svoju priču Đorđe Micić, direktor Zelene zvezde, zemljoradničke zadruge u Vinarcu i jedan od njenih osnivača.

Prve proizvodne godine, koja je bila loša, od dvanaest osnivača šestoro je odmah odustalo pred tim izazovom.

- Oni koji su nas napustili, mislili su da to nije neka dobra priča i da tu nema perspektive. Mi koji smo verovali, te godine uzeli smo u zakup zemljište od 10 hektara državnog zemljišta i podigli kredit od 60.000 EUR - objašnjava Micić.

Prvi zasadi zajedničke proizvodnje bili su pod zelenom salatom, potom su zasadili paradajz.

- Goru godinu za poljoprivredu od te 2011. ne pamtim. Gajbica paradajza se prodavala za 100 dinara. To je bila cena za 11 kilograma s ambalažom. U tom momentu samo nas je gajba koštala 35 dinara, što znači da smo kilogram paradajza davali za 6 dinara, a njegova proizvođačka cena tada je bila 24 dinara i mi smo gubili po svakom kilogramu 18 dinara. Bio je to za neke naše zadrugare, negativan izazov zbog koga su odustali - priseća se Micić.

- Međutim, nas šestoro koji smo ostali u Zelenoj zvezdi, nismo odustali. Dali smo svu svoju imovinu, kuće pod hipoteku i uzeli kredit, koji smo, kako se ispostavilo u redovnom roku otplatili za 5 godina. Da nije bilo kredita, ko zna možda bi i mi odustali - kaže.

Srazmerno profitu, svake naredne godine rasla je i proizvodnja u zadruzi.

- Prve godine smo pod zasadima imali 70 ari, a onda naredne godine još 25 ari i svake sledeće još toliko, da bi smo danas dostigli neki maksimum u zatvorenoj proizvodnji povrća, od 2 hektara pod plastenicima i 8 hektara na otvorenom polju. Naravno, svako od nas zadrugara ima i sopstvenu proizvodnju na svom imanju, s tim što to povrće plasiramo preko zadruge kao što to činimo i sa proizvodnjom naših kooperanata kojih ima oko 40 iz okolnih sela - objašnjava direktor Zelene zvezde.

Zelena zvezda proizvodi gotovo svo povrće: zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz, krastavac, crvenu paprika, babure, šilje.

- Sada nemamo nikakav kredit, taj prvi i jedini smo otplatili odavno i sada kod banke imamo otvorenu kreditnu liniju, u slučaju da dođemo u situaciju da kupujemo zemljište koje želimo da bude naše - objašnjava Micić.

- Na tržištu se pojavljujemo pod imenom Zelena zvezda Vinarce, Leskovac. Mnogo smo truda uložili u probijanje. Bili smo sitni proizvođači robe koju su dolaskom na kuću, kupovali prodavci s kombijima. Sada smo dostigli vrh, da nam kupci budu veliki, najveći, oni koji mogu u jednom danu da vam kupe i 20 tona paradajza. Naši kupci su Delez, Gomeks, Idea, a izvozimo tokom jula i avgusta i za Francusku. Kupci su svuda isti i u inostranstvu i ovde, svi veliki marketi uvode nove standarde i niko više neće da daje novac za robu lošeg kvaliteta - ocenjuje naš sagovornik.

Zelena zvezda je pre dve godine dobila kalibrator za sortiranje paradajza.

- Konkurisali smo kod resornog ministarstva i dobili pomoć od države – kalibrator, kompjuter za kontrolu navodnjavanja i veliki traktor, tako da nam je to puno značilo. Pakovanje paradajza nam je olakšano, skratili smo vreme za taj deo posla jer smo pre toga ručno odvajali paradajz po gramaži i to nam je odnosilo jako puno vremena - ističe Micić.

U Zelenoj zvezdi nisu još uvek realizovali sve ideje koje imaju.

- Kvalitet i količina su naši imperativi i to nam je svake godine sve bolje, ali je naša ideja da bavimo pakovanjem proizvoda, da pre svega oslobodimo naše kooperatnte, da oni mogu robu da dopreme kod nas u refuznom stanju, a da se mi bavimo pakovanjem. Imamo s vremena na vreme upravo tu problem, da proizvođači stave robu kojoj nije mesto tu, čuveno leskovačko pakovanje - zaključuje Micić.

Zrelena zvezda želi da napravi pak centar, kako bi, kažu, bili sigurni kada šalju robu bilo kom kupcu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2662798/zadruga-zelena-zvezda-zasijala-i-na-stranom-trzistu-paradajz-iz-vinarca-kod

U srednjoj Poljoprivrednoj školi u Leskovcu održana je radionica na temu "Značaj osiguranja poljoprivredne proizvodnje", na kojoj su učestvovali učenici i profesori u toj školi, kao i nosioci poljoprivrednih gazdinstava u tom kraju. Radionicu su održali predstavnici Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Leskovcu, kao i predstavnici Poljoprivredne, savetodavne i strucne službe Leskovac i udruženje nivinara Agropress. Direktor Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Leskovcu Dejan Dimitrijević rekao je da je cilj radionice, koju organizuje ta kompanija u saradnji sa Agropresom, edukacija učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i nosilaca te proizvodnje - poljoprivrednih proizvođača. "Akcenat je i na mladim ljudima koji su budući nosioci poljoprivrednih gazdinstava, sa ciljem podizanja svesti o tome koliki je značaj osiguranja u segmentu zaštite poljoprivredne proizvodnje, uloženih sredstava i rada", rekao je Dimitrijević. On je ocenio da je poražavajuća činjenica da je u Jablaničkom okrugu, koji ima oko 8,5hiljada hektara pod voćem i oko 12 hiljada hektara pod ratarskim kulturama, osigurano tek nešto više od sedam odsto poljoprivednih površina, navodi se u saopštenju "Dunav osiguranja". Dimitrijević je dodao da orjentaciona cena osiguranja za hektar pšenice iznosi 1.580 dinara, paprike 56.150 dinara, višnje 37.400 dinara, jabuke 43.650 dinara, maline 45.750 dinara. Direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Leskovcu Dalibor Cvetanović rekao je da je radionica bitna jer poljoprivredni proizvođači imaju priliku da saznaju novine, koje se odnose na osiguranje useva, stoke i voćnih zasada. On je naglasio da Poljoprivredna savetodavna i stručna služba ima ulogu da sve to implementira i pozvao sve zainteresovane i poljoprivredne proizvođače da se obrate toj službi kako bi im ona dala smernice kako da osiguraju useve, zasade i stoku. Predsednik Agropressa, Goran Đaković rekao je da je cilj radionice da se mladim stručnjacima objasni značaj poljoprivrednog osiguranja i dodao da bi oni onda trebalo da osveste svoje roditelje i prenesu dalje znanje. "Oni su ti koji će dalje širiti znanje u budućnosti. Mislim da je ovo zalog za budućnost", rekao je Đaković. Na radionici je učestvovao i Novica Miljković, poljoprivredni proizvođac iz Bratmilovca, čije se gazdinstvo nalazi u Oruglici. Miljković, koji se bavi proizvodnjom maline, ribizle i šljive, ukazao je da je prošle godine pretrpeo štetu od 40 odsto na malini i po 20 odsto na ribizli i šljivi, a da je od "Dunav osiguranja" dobio nadoknadu.

Poljoprivrednici sa teritorije Leskovca moći će u toku godine da se prijave za dobijanje novca za nabavku novih mašina, uređaja i opreme. Za podsticaj poljoprivrede će u ovoj godini iz gradskog budžeta biti izdvojeno 26 miliona dinara.

Za razliku od prošle godine, u 2019. će za leskovačke poljoprivrednike biti izdvojeno milion dinara više, kaže Dejan Ranđelović, predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede. Najviše novca planirano je za nabavku opreme, a konkursi će biti raspisani u drugom ili trećem kvartalu godine.Skoro 24 miliona predviđeno je za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, jer poljoprivrednici pokazuju najviše interesovanja za ovu meru - kaže Ranđelović.

Za unapređenje ruralne infrastrukture planira se izdvajanje od 300.000 dinara, dok će za promotivne aktivnosti, koje podrazumevaju organizovanje tradicionalnih Dana jagode, višnje, kruške i krompira biti izdvojeno 1,6 miliona dinara.

Ove mere, ističe Ranđelović, imaju za cilj stimulaciju poljoprivrednih delatnosti i segmenata proizvodnje koji su procenjeni kao strateški najznačajniji za očuvanje i unapređenje postojećih kapaciteta u poljoprivredi i stvaranje novih.

Podsetimo, u 2018. godini je za podsticaj poljoprivrede izdvojeno 25 miliona dinara, a subvencije je dobilo 722 poljoprivrednika.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Za-leskovacke-poljoprivrednike-26-miliona-dinara.sr.html

Poljoprivrednici iz leskovačkog kraja ne moraju da strepe od prirodnih nepogoda, jer je svaka od 31 protivgradne stanice obezbeđena za početak sa po 4 raketa, a danas im je uručeno ukupno 120 komada, za koje je iz gradskog budžeta izdvojeno 4,6 miliona dinara.

„Imali smo takvu godinu koja je za nama i koja je jedna u kojoj je od 29. aprila do 6. maja ispaljeno na teritoriji grada Leskovca oko 200 komada protivgradnih raketa , a bilo je nabavljeno 80.Naš cilj je svake godine da svim priotivgradnim stanicama u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom obezbedimo taj minimum za početak sezone“, izjavio je šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu u Gradskoj upravi Boban Sokolović na konferenciji za novinare, održanoj na protivgradnoj stanici u ataru sela Priboj.Svaka stanica danas je dobila po 4 raketa, a dopunjavanje će se vršiti u toku sezone, u saradnji sa gradom i RHMZ-om, jer je, kako je kazao Sokolović, optimalan broj za svaku stanicu oko desetak raketa.

„Mi već godinama sprovodimo taj proces, pre svega u delu nabavke protivgradnih raketa, a ove godine smo se odlučili da malo jače pomognemo rad ove službe, nabavili smo rakete, izdvojili smo sredstva kao Udruženje koje bavi zaštitom pa ćemo nabaviti i deo HTZ opreme“, dodaje Sokolović.

Naredne godine, najavljuje i rekonstukciju dela protivgradnih stanica koja podrazumeva sređivanje krovova, zidova, baterija za radio uređaje, jer je upravo protivgradna zaštita od velikog značaja i bez nje bi štete bile mnogo obimnije.

Ovu praksu nabavke protivgradnih raketa, lokalna samouprava sprovodi od 2015. godine, a do sada je iz gradske kase za te namene izdvojeno 17, 3 miliona dinara za 480 protivgradnih raketa.„Pored nabavke protivgradnih raketa kao lokalna samouprava pronašli smo i zakonsku mogućnost da pomognemo i finansiranje protivgradnih strelaca. Prethodno smo izdvojili za Udurženje protivgradnih strelaca 7 miliona dinara, u ovoj godini 4,5 miliona dinara i 300 hiljada dinara za nabaku opreme, obuće i odela, ultravioletnih lampa, u cilju povećanja zaštite poljoprivednih proizvođača u našem gradu“, istakao je gradonačelnik Leskovca i dodao da će grad nastaviti sa ulaganjem u razvoj poljoprivrede i zaštitu, jer u poljoprivrednoj proizvodnji vidi budućnost ovog kraja.

U tridesetjednoj stanici, koliko ih ima na teritoriji grada, zaposleno je 62 čoveka, a predsednik Udruženja protivgradnih strelaca Žikica Marinković kaže da bez podrške grada ne bi mogli da opstanu.„Ja 41 godinu radim ovaj posao, a zadnjih par godina radim za 4 hiljade mesečne nadoknade, da nije grada i naše Uprave, 99 posto strelaca bi dalo otkaze i niko ne bi prihvatio da radi za taj novac. Ovo je velika pomoć za nas i građani su zadovoljni s tim učinkom, a za ovu godinu videćemo koliko stanica će da radi, jer 10 stanica najavilo je da će dati otkaze zbog nadonakada“, ispričao je Marinković.Dodaje da u poslednjih 15 godina, kada je reč o poslovanju, njihove protivgradne stanice u celoj Srbiji imaju najmanje šteta, a strelcima poručuje da svoj posao shvate ozbiljno, jer bez odbrane ovih polja štete bi bile ogromne.

Izvor:https://jugmedia.rs/grad-obezbedio-120-protivgradnih-raketa-u-prosloj-godini-ispaljeno-200/

Kukuruz u okolini Leskovca, čija je setva bila na početku meseca aprila, nalazi se u fazi svilanja i oplodnje. Svila je u potpunosti izbila iz ovijnih listova, metlica otpušta polenova zrna. Razvoj listova je završen, kaže savetodavac za ratarstvo
u Poljoprivrednoj stručnoj službi Boban Stanković, diplomirani inženjer poljoprivrede .

“Kiša koja je padala ovih dana pogodovaće prolećnim usevima, odnosno kukuruzu, suncokretu i soji, ali bi mogla loše uticati na žetvu pšenice. Potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste.

Najviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje, 28-30 % od ukupne količine.

Kukuruz je naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan ,,kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Na našim oglednim poljima kukuruz je u dobrom stanju. Lisna površina je očuvana, što znači da je fotosintetski aktivan. Ukoliko padne još jedna kiša proces nalivanja zrna završio bi kako treba, tako da se može očekivati dobar rezultat.
Prosečan prinos kukuruza na području Jablaničkog okruga, poslednjih desetak godina je između 3-5 t/ha. Uz samo malo veći napor i ulaganje u agrotehniku, prosečan prinos može se podići i na 7 t/ha.

Trenutno stanje kukuruza na leskovačkim poljima obećava više nego dobar rod u odnosu na prošlu godinu”, dodao je Stanković.

Izvor: https://jugpress.com/stanje-kukuruza-obecava-dobar-rod/

Od 24 miliona dinara, koliko je grad Leskovac ove godine opredelio za subvencije u poljoprivredi, 22,5 namenjena su podsticajima ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, jer je za to u minulom periodu, vladalo najveće interesovanje. Planirani povraćaj sredstava kroz subvencije neće biti manji od 30, ni veći od 50 posto iznosa predmetne investicije, a zavisiće od opredeljenih sredstava i broja podnetih zahteva. “Maksimalni podsticaji za jednu investiciju je do 60.000, a u okviru mere 120.000 dinara”, ističe šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu Boban Sokolović. Pravo učešća imaju sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu, koja su, u periodu od 25. avgusta prošle, do kraja jula ove godine, investirala u poljoprivrednu proizvodnju kroz nabavku poljoprivredih mašina, opreme za plastenike, stočarstvo i pčelarstvo i podizanje novih zasada. Izvor: http://jugmedia.rs

Preduzeće koje se inače bavi proizvodnjom cigle i crepa „Mladost“ iz Leskovca, zakupilo je oko 200 hektara zemlje na području grada Leskovca, uglavnom nekadašnje plantaže vujanskog „Porečja“, i oko 100 hektara na području opštine Vlasotince sa namerom da na ovim  površinama podiže nove voćnjake.

Ovo je za JUGpress potvrdio i šef Odseka za privredu i poljoprivredu grada Leskovca Boban Sokolović.

“Oni su ovo zemljište uzeli po članu 61. zakona, po kome prvih pet godina nemaju obavezu plaćanja, ali u tom periodu imaju obavezu da prokrče stare voćnjake i podignu nove zasade,- dodao je Sokolović.

Od šeste godine počinju da plaćaju zakup.

” Ukoliko ispoštuju ono što je predviđeno ugovorom u prvih pet godina, onda im se produžuje zakup na još 25 godina. Šta dalje oni rade na tom prostoru to dogovaraju direktno sa Ministarstvom poljoprivrede”,  dodaje Sokolović.

On kao neistinite odbacuje priče koje se čuju u porečkom kraju da će, zapravo, “Mladost” po brdima iznad sela, na kojima su nekada bili voćnjaci “Porečja”, da kopaju zemlju za svoju proizvodnju.

“Ugovori su potpisani, ljudi dižu potpuno novu proizvodnju i to je jedna od većih investicija u poljoprivredu kod nas”, rekao je Sokolović.

Nekadašnji radnici “Porečja” su nam ispričali da su, zapravo, najbolje površine pod voćnjacima zauzele dve firme iz porečkog kraja “Jugprom” i “Fungo jug”, i da nije poznato da li oni nekome i koliko, plaćaju za to.

Kažu i da je zemlja koja je ostala na nekim mestima slabijeg kvaliteta, ali smatraju da je to što će “Mladost” da podiže nove voćnjake “odlična vest” i da to može da znači da će i ljudi iz porečkog kraja najzad dobiti šansu za posao.

 

Izvor: https://jugpress.com/mladost-sadi-vocnjake-u-leskovackom-i-vlasotinackom-kraju/

Komasacija, elektrifikacija i navodnjavanje osnov su razvoja poljoprivrede, rekao je ministar Branislav Nedimović koji je posetio poljoprivrednike u leskovačkom kraju. On je rekao da će ove godine projekat elektrifikacije u leskovačkom kraju Ministarstvo poljoprivrede podržati sa stotinu miliona dinara.

Snežna mećava dočekala je ministra poljoprivrede u Leskovcu ali zemljoradnicima ovoga kraja doneo je vesti koje su ih sigurno zagrejale. Leskovačka lokalna samouprava do sada je u ovaj projekat uložila 65,6 miliona a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je rekao da će projekat elektrifikacije ovo ministarstvo podržati sa još 100 miliona.

"Pored Leskovca namera nam ja da nastavimo sa elektrifikacijom i ako bude dovoljno sluha podržaćemo još jednu opštinu u Srbiji. Da li će biti Grocka ili Smederevo, videćemo", kaže Nedimović.

"Jedna od mera koje pružamo su subvencije koje samo počeli 2013. godine i do sada je grad Leskovac uložio 127 miliona dinara, a 3.320 poljoprivrednika je dobilo subvencije od našeg grada", objašnjava gradonačelnik Goran Cvetanović.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović obišao je i nekoliko domaćinstava u leskovačkom kraju koje imaju zaokružen proces proizvodnje i tom prilikom rekao da su komasacija elektrifikacija i vodosnabdevanje osnovne poluge razvoja poljoprivrede. Subvencijama ministarstva 15 poljoprivrednih proizvođača iz okoline Leskovca dobilo je nove traktore.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

 

Odaberite kvalitetno zemljište za dunju:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2922-odaberite-kvalitetno-zemljiste-za-dunju

 

Povrtari u leskovačkom kraju već su počeli da isporučuju papriku proizvođačima ajvara. Potražnja za ovim proizvodom je izuzetno velika, tako da će se leskovački ajvar prvi put pojaviti i na američkom tržištu.

Na jednoj parceli osušeni kukuruz, a na drugoj paprike u izobilju. Bratislav Pešić iz sela Vlase kod Leskovca počeo je sa berbom paprike pre nekoliko dana. Rod je, kaže, odličan, kvalitet još bolji, ali je cena niska. 

„Rod je kvalitetan i paprika je kvalitetna. Tako da su ove godine dobri i rod i prinos“, kaže Bratislav. 

Ovogodišnji rod paprike na jugu Srbije izuzetno je dobar, i na nekim parcelama biće i 50 tona po hektaru.

Stana Pešić navodi da su se dobro organizovali za branje, jedni drugima pomažu, prenosi RTS. 

Paprika je kultura po kojoj se prepoznaje, i koja je vrlo značajna za leskovački kraj. Ove godine je u Jablaničkom okrugu zasađeno 2.100 hektara, a prinos je na nivou prošlogodišnjeg. 

„Na onim parcelama gde je primenjivana puna agrotehnika sa pravovremenim navodnjavanjem zaštitom i prehranom, prinosi će dostizati negde i do 50 tona po hektaru“, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSS Leskovac. 

Interesantno je da se, za razliku od paradajza ili kupusa, paprika ne izvozi. Sve količine plasiraju se na domaćem tržištu. Na kvantaškoj pijaci u Leskovcu ponuda je zadovoljavajuća, ali je potražnja mala. Cena je od 30 do 50 dinara za kilogram. 

I dok će leskovačke domaćice tek početi da prave zimnicu, članovi udruženja Leskovački ajvar već su krenuli sa proizvodnjom. Potražnja je ove godine mnogo veća nego što je bila pre 12 meseci. 

„Kvalitet ove godine je izuzetno dobar, procenat suve materije u paprici je izuzetan i ajvar izgleda prelepo“, kaže Gordana Petrović iz udruženja Leskovački ajvar.

Od jeseni će se leskovački ajvar prvi put naći i na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, a u Udruženju su začuđeni što nijedna domaća veletrgovina nije zainteresovana za njihov brendirani proizvod.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31