Najznačajnija bolest lešnika je trulež ploda. Oboleli plodovi se lako prepoznaju, a obolevaju i mladi plodovi, pred berbu. Plodovi potamne i teško ispadaju iz omotača. Za suzbijanje preporučeno je koristiti Chorus, Switch, Sumilex ili drugi botriticid, i to prvi put, kada cvetovi puste crveni končić, dok je drugi tretman potrebno obaviti botriticidom, kada muški cvet (rese) opadne. Pepelnica napada list, pa se javljaju promene u boji lista.

Preporučeno je pepelnicu suzbiti preparatima kao što su Bayleton, Sprol, Falcon, Kumulus i Kosan. Pored pepelnice, lešnik napada veoma opasna bakterija Xanthomonas campestris corylina. Preporuka je da se u jesen, po završetku vegetacije, i u toku zime, isprska sa bakarnim preparatima, u 30 % jačoj koncentraciji, od koncentracije, koju je odredio proizvođač. Crvljivost je jedna od najčešćih štetočina lešnika. Suzbijanje je neophodno primeniti, čim se primeti ova štetočina. Vrlo bitno je i to, da se primenjuju insekticidi različitog mehanizma delovanja, jer vrlo brzo štetočina stiče otpornost na insekticide.

Grinje napadaju obe vrste cvetova i izazivaju deformacije. Za suzbijanje treba koristiti akaricide, prema uputstvu proizvođača. Veoma je bitno prskanje. Lisne vaši nisu naročito štetne, i suzbijaju se zajedno sa balaninusom. Posebne štete lešniku nanose veverice. U jednom leglu veverica, može da se pronađe i do 129 kg leske. Zato, treba biti oprezan, kada lešnik počne da plodonosi.

Više o pomenutoj temi možete pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar.

Za đubrenje leske koriste se organska, mineralna i mikrobiološka đubriva. Organska đubriva su pogodna za popravljanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. Najbolji je stajnjak, kompost, treset, zelenišna đubriva, osoka. Za đubrenje leske od azotnih đubriva najviše se koriste: KAN, čilska šalitra, ako su zemljišta kisela ili slabo kisela. Ako je reakcija zemljišta alkalna treba upotrebiti amonijum sulfat ili amonijum nitrat. Za zemljišta neutralne reakcije, mogu se koristiti obe grupe đubriva. Od kalijumovih đubriva, se najviše koristi kalijum sulfat, a od fosfornih superfosfat. Za đubrenje leske mogu se koristiti kompleksna NPK đubriva. Lešnik zahteva dovoljno vlage u zemljištu, naročito u fazi intenzivnog porasta plodova, od polovine maja do polovine avgusta. Navodnjavanjem se prinosi povećavaju i do 50%. Najpovoljnije je navodnjavanje sistemom kap po kap. Ako se leska gaji u vidu grma, ne treba dozvoliti razvoj velikog broja izbojaka. Oni se rezidbom obnavljaju vodeći računa da osvetljenost krune bude dobra. Kalemljena leska koja se gaji kao stablašica, orezuje se minimalno. Potrebno je proređivati krunu, i usmeravati rast skeletnih grana da se dobije dobra prosvetljenost krune. Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte.

Leska je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Najveći proizvođači su Turska, Italija, Španija. Kod nas proizvodnja lešnika, dosta zaostaje, ali imamo uslova ga gajenje, mada u poslednje vreme se dosta razmišlja o osnivanju i razvoju novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije. U Staparima, u Baškoj, postoji zasad koji je star 30 godina. Milov Milovanov, vlasnik ove plantaže, 1988. je zasadio, i u to vreme je bilo čudno, a sada je isplativo. Leska i dalje rađa, i donosi mu dobar prinos. Marko Sekulić, iz Kikinde je 586 sadnica posadio po hektaru. Sedam godina je bilo samo rada, ali posle sedam godina dočekao je rod.

Što se tiče terena, leski kao i većini voćnih vrsta, najviše odgovaraju severne, severozapadne i severoistočne ekspozicije. Takvi položaji su hladniji i vlažniji, i više pogoduju leski, nego južne ekspozicije, naročito na nižim visinama. Južne i zapadne ekspozicije su dosta toplije i suvlje, pa ih treba izbegavati.  

Najbolji tereni za gajenje leske su iznad 300 metara nadmorske visine, i treba izbegavati terene sa nadmorskom visinom ispod 100 metara, pogotovu u nekim kotlinama, jer je tu izmrzavanje leske sigirno. Proizvodnja lešnika bez vode, komercijalno nije značajna. U poslednje vreme se kod nas ne podižu zasadi bez postavljanja sistema za navodnjavanje, najčešće KAP PO KAP. Pored izbora parcele, obezbeđivanje vode za navodnjavanje veoma je važno, da se zasad podigne sa zdravim i sortno čistim sadnicama.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u septembarskom izdanju Agrobiznis magazina. 

Saveti za uspešan odabir rasporeda sadnica u voćnjaku, na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2844-saveti-za-uspesan-odabir-rasporeda-sadnica-u-vocnjaku

Koja će biti cena šljive? Kakav je ovogodišnji rod? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2838-koja-ce-biti-cena-sljive

 

a) Vodeće sorte  Istarski dugi: Potiče iz Istre, po čemu je i dobila ime. Cveta krajem avgusta, ima relativno razvijen omotač iz koga teško ispadaju plodovi. Plodovi su krupni, teški oko 3,5 grama, duguljasti i lepi. Rađa u grozdovima (prosečno 3 – 5 plodova). Randman jezgra je oko 49%. Ova sorta preporučuje se za gajenje na manjim površinama, jer joj plod teško ispada iz omotača.  Tonda Gentile Romana: Potiče iz Rima, rodna je sorta, dosta se gaji oko Lacija. Ima mali omotač iz koga lešnik lako ispada. Cveta skoro istovremeno (homogamno). Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju Noccgione, Daviana, Cosford. Plodovi su srednji (oko 2,7 g). Često rađa u grozdovima, prosečno ima 3,2 ploda u grozdu. Zri u avgustu. Randman jezgre je oko 45%.  Tonda di Giffoni: Najviše se gaji u Campani. Resa rano. Plodovi su sitni, tamnobraon boje, u grupi ima u proseku 2,8 plodova. Zri rano, randman jezgre je oko 46%. Na jezgri ima dosta vlakana pa se pri upotrebi najčešće prži.  Tonda Gentile delle Langhe: Najviše se gaji u Italiji, rodna je sorta, vrlo rano resa. U našoj zemlji ne rađa mnogo. Zri rano, kod nas u avgustu. Plodovi su sitni (u proseku oko 2,3 g). Randman jezgra je oko 47%. b) Prateće sorte  Halski: Nemačkog je porekla, nastala još u prošlom veku. Plod je krupan, oko 3,4 g, izduženog oblika , čiji randman jezgra iznosi 39-40%. Zahteva oprašivače.  Rimski: Italijanska je sorta, velike bujnosti. Pojedinih godina izražena je rodnost i do 38 kg/stablu. Zbog obilne rodnosti alternativno rađa. Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju sorte Daviana, Cosford. Plodovi su srednje krupni, oko 28 grama, randman jezgra je oko 45%.  Negret: Poreklom je iz Španije. Plod je srednje krupan, 2,2 g, duguljastog oblika, s randmanom jezgra oko 40%. Dobro je oprašuju sorte: Ginorell, Daviana, Velmelet c) Sorte lokalnog značaja  Kosford: Stara je engleska sorta. Dobri oprašivači su joj dugi španski, halski džin, lambert crvenolisni. Sazreva srednje kasno. Plod je srednje krupan, oko 2,5 grama, a randman je oko 54%.  Gunslebenski: Nemačkog je porekla, ima srednje krupne plodove, randman oko 47%.  Istarski okruglasti: Plod je srednje krupan, prosečno oko 2,5 grama. Okruglasto-ovalnog oblika. Žbun je srednje bujan i rodan.  Barselona: Postala je od C. avellana. Najzastupljenija je sorta u SAD, ali se gaji i u Francuskoj, Italiji i Španiji. Cveta vrlo rano, od januara do kraja februara, a sazreva sredinom septembra. Plodovi su krupni, oko 3,3 grama, okruglasto-kupastog oblika, sa randmanom oko 45%. Istarski dugi je vodeća sorta kod nas, a gaje se i dobrić i srem.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31