U borbi sa dosadnim korovskim biljkama poljoprivrednici i proizvođači povrća koriste razna sredstva kako bi ih istrebili. Da li vam je ikad palo na pamet da korov pojedete? Šalu na stranu, mišjakinja jeste korov, ali je jestiva, zdrava biljka koja se u ishrani ljudi koristila još u starom Rimu. U narodnoj medicini primenjuje se već vekovima i to za brojne bolesti, ali je najbolje dejstvo pokazala kod problema sa plućima i disajnim organima.
Mišjakinja (lat. Stellaria media) je jednogodišnja biljka iz porodice karanfila. Ima nisko stablo i lišće nežno zelene boje, a raste kao „pokrivač“ po zemlji. U narodu je poznata i pod imenima: mišje uho, crevac, ptičja trava, zvezdica, mokrica… Koristi se za ishranu stoku, a posebno je vole svinje i guske, ali može biti štetna ukoliko životinje ovu biljku jedu u većim količinama. Mišjakinja niče u rano proleće, cveta od marta do oktobra i uspešno odoleva čak i mrazu. Samo jedna biljka daje do 15. 000 komada semenki koja klijavost zadržavaju i do 23 godine. Seme klija tokom cele godine iz plitkog sloja zemljišta na temperaturama iznad 2°C. Voli humus i kao korov se javlja na oranicama, u baštama, vinogradima, voćnjacima, na vlažnom zemljištu pored reka i potoka, na livadama. Baštovani ne vole, ali tamo gde ima mišjakinje nema pirevine i drugih vrsta korova koje potiskuje. Odlična je pokrivna biljka, kao prirodni malč i pomaže obogaćivanju zemljišta humusom. U baštu privlači ptice, ali je i prenosnik virusa krompira, domaćin insekata i nematoda. Od mišjakinje treba razlikovati visoku mišjakinju ili puckavicu Stellaria holostea, koja nije jestiva.
Mišjakinja je izuzetno bogata vitaminom C, sadrži minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar), eterična ulja, antiseptike, belančevine i druge korisne materije. Bere se tokom ranog proleća dok je veoma mlada zajedno sa zemljom koja se posle očisti, a jestivi su listovi i cvetovi koji osuše i koriste za pripremu čaja. Mladi izdanci podsećaju ukusom i mirisom na mlade klipove kukuruza, pa se mogu jesti sirovi kao salata. Starije delove biljke odstraniti, jer nisu jestivi. Priprema se i kao varivo poput spanaća, koristi za čorbe, salate, dodaje se ostalom kuvanom povrću, dok se semenke skupljaju i koriste za posipanje peciva. U narodnoj medicini najčešće se kuva čaj od mladih listova biljke ili belih, zvezdastih cvetova. Čaj od mišjakinje služi za ublažavanje kašlja i pomaže za lakše izbacivanje šlajma. Korisna je kod bronhitisa i ostalih bolesti pluća, kod problema mokraćnih kanala, koristi se za lečenje upale očiju, rana i čireva, psorijaze, a ima i blago laksativno dejstvo. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci. Ukoliko se suši i čuva za čaj onda se bere tokom leta u vreme intenzivnog
cvetanja. Ipak, ne treba zaboraviti da je mišjakinja pre svega korov, pa ukoliko se ne suzbije na vreme, recimo u bašti, može da predstavlja ozbiljan problem u ozimom lukovičastom povrću. Kako raste po zemlji kao „tepih“ štetno utiče na rast luka koji se teže probija kroz ovaj „biljni pokrivač“, a kasnije može da predstavlja i veliki problem kod ubiranja plodova. Osnovni način suzbijanja korova pa i mišjakinje u povrtarskim usevima su intenzivne, pravilno i na vreme izvedene agrotehničke mere kako osnovne, tako i dopunske obrade zemljišta. Suzbijanje mišjakinje može se sprovesti korišćenjem mehanizacije, okopavanjem, plevljenjem ili primenom herbicida. U tom slučaju neophodno je poznavanje biologije gajenih biljaka kao i spektar dejstva herbicida. Valja napomenuti da različite povrtarske kulture, često u okviru iste familije ili istog roda, pokazuju različit stepen osetljivosti na delovanje istog herbicida.
Ukoliko se preparati koriste tokom jeseni i zime trebalo bi ih primeniti posle setve a pre nicanja luka i to neki od preparata na bazi pendimetalina. Ukoliko se bavite proizvodnjom arpadžika tj. luka srebrnjaka primena herbicida dolazi u obzir samo u jesen s obzirom na to da se luk srebrnjak u ishrani koristi već u rano proleće. Ukoliko želite da izbegnete upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom, mišjakinju možete ukloniti mehaničkim putem, najbolje ručno. Pravo vreme za čupanje ovog korova je u rano proleće kada izbijaju mladice a biljka dostigne visinu od dva do sedam santimetara. Tada još uvek nema jak koren pa se brzo i lako čupa iz zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Borivoje Bora Milenković (68) iz Ćuprije dokazuje da sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova može da bude unosan posao na kučajskim planinama kod Despotovca.

Ovaj domaćin se već 50 godina bavi poljoprivrednom proizvodnjom, nekada duvanom, sada ratarstvom, povrtarstvom i pčelarstvom.

Poslednjih godina se preorijentisao na sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova što je, kako kaže, veoma profitabilno. Lekovito bilje prodaje preduzećima u Gornjoj Mutnici kod Paraćina i Žitkovcu kod Aleksinca, koji ga dalje prerađuju i izvoze u inostranstvo, gde je veoma na ceni.

Neke biljke sam suši, a neke predaje otkupljivačima u svežem stanju, poput sremuša, koji mora da se preda istog dana, jer već sutradan počinje da žuti.

- Najviše skupljam sremuš, cvet lipe, hajdučku travu, koprivu, kantarion, divlji origano, bokvicu, šipurak, zovu, lipu, glog, egzotično bilje kao što je milogled i lazarkinja. Biljke uglavnom skupljamo na kučajskim planinama, a cvet zove pored Morave. Lekovito bilje se sakuplja skoro cele godine, od februara, kada beremo bršljen, pa dok ne padne sneg, kada beremo plod gloga - kaže Milenković.

Ovih dana planira put u Žitkovac, kako bi predao 50 kilograma izuzetno tražene suve vranilove trave ili divljeg origana.

- Takođe, za isporuku imamo 400 kg suvog belog pelina, više od 200 kg suvog kantariona, 150 kg semena koprive. Ove godine sam predao 700 kg hajdučke trave, a prošle smo sakupili oko dve tone cveta lipe. Prošle godine sam samo ja za 14 dana sakupio dve tone gloga - napominje Milenković.

Poslednjih godina aktuelan je sremuš i na kučajskim planinama postoje velike prirodne plantaže ove biljke.

- Sremuš se bere krajem marta, početkom aprila. Ove godine sam sa oko 15 berača nabrao 60 tona sremuša. Taj veliki posao smo uradili za oko 20 dana. Berači dnevno mogu da naberu od 150 do 400 kilograma i da zarade nekoliko hiljada dinara, jer sam im kilogram ove godine plaćao 18 dinara. Čuo sam da u Švajcarskoj kilogram sušenog sremuša u prodavnicama košta 400 franaka. Osim mene i mojih radnika, tu sremuš beru i berači iz Paraćina, Bora i okolnih gradova - kaže Milenković i napominje da ima sve potrebne dozvole iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Smatra da je naša zemlja bogata lekovitim biljkama, ali i pored toga što se dobro plaća, nema dovoljno ljudi koji bi sakupljali bilje:

- Mnogi ljudi kažu da se poljoprivreda ne ispati, ja tvrdim suprotno. Ali, mora da se radi! Ovaj posao može da donese zaradu od 50.000 dinara mesečno. Takođe smatram da naša zemlja mora da proizvodi finalne proizvode, a ne da izvozi sirovinu.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2604681/sakupljanje-lekovitog-bilja-moze-da-donese-zaradu-od-50000-dinara-mesecno

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30