Ova biljka je višegodišnja listopadna voćna vrsta poreklom iz Severne Amerike. Zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava, vrlo je cenjena i tražena voćna vrsta. Aronija raste u obliku žbuna koji može dostignuti visinu od 1,5 - 2,5 m. Listovi aronije su joj tamnozelene boje i valjkastog oblika. U jesen postaju crveni, pa se u tome ogleda i dekorativnost biljke. Zbog visokog stepena otpornosti na mraz, izdržava zimu i do -47 °C. Zato je mnogi nazivaju sibirska borovnica. Otporna je i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Aronija u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno čisti organizam od štetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sadrži i redak voćni šećer sorbitol.

Detalj sa osnivanja udruženja proizvođača aronije u Novim Banovcima

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Gde završava naša aronija?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2821-gde-zavrsava-nasa-aronija

 

Ricinus je jednogodišnja, a negde i višegodišnja zeljasta biljka. Poreklom je iz tropskih krajeva i odgovara mu toplo vreme, kao i dosta vlage. Ima atraktivne listove i cvetove. Ogromni listovi u jesen pocrvene, takođe i plodovi, koji najviše podsećaju na plod kestena, koji čine ovu biljku pravim ukrasom vrta. 

Cveta sitnim belim cvetovima, koji su grupisani u cvasti. Ricinus se gaji za ukras, kao i za sirovinu za proizvodnju veoma cenjenog i traženog ricinusovog ulja.

Stručnjaci tvrde da je jedna od najotrovnijih biljaka. Usled kontakta sa ricinusom, može doći do burne alergijske reakcije. Cela biljka je otrovna, a posebno seme.

U narodnoj medicini ricinus je, odnosno ricinusovo ulje, tradicionalno sredstvo u lečenju opstipacije i tegoba creva, hemoroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva.

Opšitinije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Ova biljka je lekovita ali samo pod jednim uslovom!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3277-ova-biljka-je-lekovita-ali-samo-pod-jednim-uslovom

 

Svi obožavamo krompir, zar ne?! Krompir je veoma popularan izvor hrane, ali, nažalost, većina ljudi ga jede u obliku masnog pomfirta ili čipsa. Ovako pripremljen krompir, ako se jede prečesto i u velikim količinama, može doprineti raznim zdravstvenim problemima. Ali, ukoliko uklonimo rafinisano suncokretovo ulje prilikom pripremanja, ovo povrće može biti veoma zdrav izbor hranljivih materija koji ima malo kalorija, a bogat je vlaknima koji nude zaštitu protiv kardiovaskularnih bolesti i raka.

Unos raznog voća i povrća se povezuje sa smanjenim rizikom od mnogih zdravstvenih oboljenja, a u nastavku vam predstavljamo neke od lekovitih svojstava ove biljke:

1. Zdravlje srca

Vlakna, kalijum, vitamin C i vitamin B6 zajedno sa manjkom trans masti podržavaju zdravlje srca. Krompir sadrži značajne količine vlakana koje pomažu da se smanji ukupna količina lošeg holesterola u krvi, a samim tim i da se smanji rizik od srčanih oboljenja.

2. Zapaljenja

Kolin je bitan hranljivi sastojak koji se može naći u krompiru, pomaže kod sna, pokreta mišića, učenja i pamćenja. Pored toga, pomaže i da se održi struktura celularne membrane, pomaže u prenosu nervnih impulsa i asistira u apsorpciji masti, ali u smanjuje hronična zapaljenja.

3. Varenje

Zbog svog visokog sadržaja vlakana, krompir pomaže kod zatvora i pomaže redovnu stolicu koja za ishod ima zdrav probavni trakt.

4. Izgled kože

Vitamin C i kompleks vitamina B, kao i minerala kao što su kalijum, magnezijum, fosfor i cink, odlični su za kožu. Osim toga, pulpa koja se može dobiti iz mrvljenog sirovog krompira, pomešana sa medom, može da funkcioniše odlično u pakovanjima za kožu i lice. Ovo čak i pomaže da bi se izlečile bubuljice i fleke na koži. Takođe, ukoliko se ova pulpa nanosi na opekotine, može obezbediti brzo olakšanje i brže isceljenje.

5. Visok krvni pritisak

Uzimajući u obzir da se visoki krvni pritisak može pojaviti iz brojnih razloga, koji uključuju dijabetes, tenziju, loše varenje, disbalans hranljivih materija, sadržaj hrane koju jedemo i slično, potrebni su različiti vidovi lečenja. Srećom, krompir može pomoći kod mnogih potencijalnih uzroka, kao na primer, kod tenzije. Može pomoći i kod loše probave, s obzirom na to da sadrži dosta vitamina C i vlakana u sebi, ali bi trebalo da se izbegava, ukoliko je visok krvni pritisak rezultat dijabetesa. Vlakna pomažu u smanjenju LDL holesterola i poboljšavaju funkcionisanje insulina u krvi, što zatim snižava visok krvni pritisak. Ovo se dešava zbog direktne veze između krvnog pritiska i nivoa glukoze u krvi.

6. Zdravlje kostiju

Gvožđe, fosfor, kalcijum, magnezijum i cink u krompiru doprinose izgradnji i održavanju strukture kostiju i snage. Gvožđe i cink igraju ključnu ulogu u stvaranju i sazrevanju kolagena. Iako su i fosfor i kalcijum veoma bitni za strukturu kostiju, bitan je pravi balans ova dva minarala, zbog ispravne mineralizacije kostiju. Unos previše fosfora, a premalo kalcijuma može dovesti do toga da kosti slabe.

7. Održavanje i gubitak težine

Dijetetska vlakna se često vide kako bitan faktor u održavanju i gubitku težine. Ovi sastojci povećavaju sitost i smanjuju apetit, čineći da se osoba oseća sitom duže vreme i tako smanji dalji unos kalorija tokom dana.

Ostale koristi i upozorenja: Sok krompira može biti i odličan lek za modrice, opekotine, čireve, efekte narkotika, rak prostate, kao i formiranje cista i tumora. Sa druge strane, treba biti i obazriv pri unosu krompira, jer su zeleni krompiri često otrovni, kao i lišće krompira, jer sadrže alkaloide kao što su solanin i arsen. Takođe, ukoliko nameravate da smršate, izbegavajte krompir pržen na ulju, već ga pecite.

Međutim, ne morate brinuti, ovi faktori rizika utiču samo na mali broj onih koji jedu krompir. Ukoliko ste zdravi, ne morate se opterećivati time da li ćete uneti koju kaloriju više, te se nekada možete i častiti pomfritom. U suprotnom, iskoristite sva lekovita svojstva koje ovo divno povrće pruža.

Izvor: www.kodren.com

LAVANDA je višegodišnja biljka, koja raste u obliku poluloptaskog žbuna. Uspeva na nadmorskoj visini do 1.700 m, širokolisna lavanda do 700 m, a hibridna od 700 m - 1.000 m. Koren lavande je drvenast, račvast i prodire duboko u zemljište. Stabljika je kratka, debela i drvenasta. Zbog atraktivne boje cveta i prijatnog mirisa, može biti veoma interesantna biljka, u svakoj bašti ili terasi. Cvetovi su od svetloljubičaste do tamnoljubičaste boje i javljaju se u periodu između juna i avgusta.

Ulje lavande blagotvorno deluje na opekotine i rane, jer ima antiseptičko dejstvo i podstiče regeneraciju tkiva. Eterično ulje se dobija destilacijom cveta lavande. Cvet prave lavande sadrži od 0,5 % do 1,5 % eteričnog ulja, a hibridne lavande 0,9 % do 5 % ulja. Njegova primena preporučuje se i kod gljivičnih oboljenja, uboda insekata, upala i alergija na koži. Eterično ulje prave lavande, upotrebljava se za proizvodnju parfema i kolonjske vode. Za proizvodnju sapuna upotrebljava se jeftinije, eterično ulje hibridne lavande.

Koristi se i za pakovanje za kosu, jer podstiče rast kose i doprinosi njenoj elastičnosti i sjaju. Često se koristi za šampone i tonike za kosu, namenjene za tretiranje peruti. Odličan je i tonik za lice, koji jača nežnu i osetljivu kožu. Lavandino ulje se koristi kao baza za mnoga ulja za masažu. Mast odlično deluje na upale nerava ili reumatizma, dok je ulje lavande dobro za istegnute i bolne mišiće.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Mali trikovi za lepše cveće

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/2759-mali-trikovi-za-lepse-cvece

 

 

Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece i trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakterijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Kupina u plodu sadrži veoma malo ugljenihl hidrata (6%), belančevina (0.9%) i 1% masti, uz veći procenat suve materije (20%) Od minerala, sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaka, sadrži galotanin u većem procentu (8%), inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su svezi i znatnu količinu vitamina C. Fenolna jedinjenja, koja sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lošeg holesterola, odlažući pojavu ateroskleroze i sprečavajući pojavu kardiovaskularnih bolesti. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska. Galotanin uništava bakterije, među kojima su najvažnije Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa.

Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida, i raznih povreda kože i sluzokože. Spolja se upotrebljava kao antiseptik, u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenje krvnih sudova, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata, može da se nađe na njihovom jelovniku. Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti, i za jačanje imuniteta.

Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen. Pored pomenutog, kupine takođe vezuju bakar. Previsoka koncentracija bakra može dovesti do nemira, i psihičkih teškoća. Delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i hemoroidima.

Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj. Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno, tj. za sprečavanje anemije i srčanih bolesti i za jačanje imuniteta.

RECEPTI

Kupinovo vino

- 5 kg kupina

- 1,5 kg šećera

Očišćene kupine stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i stavite na hladno i tamno mesto. Zbog vrenja koje sledi preporučljivo je da smese ima samo do tri četvrtine dubine posude. Posle 7 do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite sloj sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Potom, posle sedam dana pažljivo procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla). Vino čuvajte na hladnom mestu, posle 30 dana zatvoriti pampurima, i uzimajte po potrebi.

Za uredan ciklus

-3 šake iseckanog korena kupine

- litar crvenog vina

Koren dodajte u vino, i kuvajte na tihoj vatri, dok ne uvri polovina vina. Ohlađeno procedite, tečnost naspite u staklene flaše, i popijte tri puta dnevno po čašicu.

Protiv malokrvnosti

- 5 korenova kupine

- 5 l vode

- kilogram meda

Korenje prelijte vodom, zagrevajte na tihoj vatri, kad proključa kuvajte 15 minuta, i sklonite s vatre. Posle pola sata procedite, dodajte med, promešajte, stavite u flaše ili tegle, i uzimajte više puta dnevno po tri-četiri kašike.

 

Bobice ribizle sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, na primer kod avitaminoze. Zbog visokih koncentracija vitamina C, ova voćka predstavlja i izuzetno delotvoran antioksidans, u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Ribizla je dobar izvor i vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Takođe obezbeđuje sposobnost zdravog zgrušavanja krvi, kao i zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Sadrži i druge važne sastojke kao što su tanini, pektini, bioflavonoidi. Plodovi i sok korisni su kod bubrežnih bolesti, grčeva i bolova organa za varenje. Narodni lekari smatraju je biljkom izbora za jačanje i čišćenje krvi. Osim toga, čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega, i ublažava tegobe izazvane reumom.

Plod i prerađevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak, a posebno se preporučuje osobama koje su malokrvne. Lekovito deluje i kod čira na želucu, gastritisa, ateroskleroze, poremećaja metabolizma... Sok od crne ribizle pomaže i kod krvarenja desni i proširenih vena, a pozitivno utiče i na povećanje koncentracije i pamćenja. U suštini, svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku "pilulu", jer sadrži veliku količinu niacina koji je bitan za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lepu kosu, kao i brojne minerale koji povoljno utiču na ukupno zdravlje organizma.

Sok od ribizle

1 kg crvenih ribizli

1 kašika limuntusa

1 kg šećera

750 mL vode 

Ribizle je potrebno očistiti od peteljki, i dobro izgnječiti. Zatim dodajemo limuntus u smesu, i sve izmešamo, pa poklopimo. Nakon 24h što su ribizle odležale, smesi dodajemo šećer i vodu, sve izmešamo i procedimo kroz gazu. Dobijenu sok  sipamo u čiste i sterilne flaše. Držimo u frižideru.

Vino čisti krv

Kao dobar čistač krvi, preporučuje se vino od ribizle. Ružičasto, srednje jako vino, dobija se kada se ribizle, po želji, kada je reč o količini, usitne i uz dodatak vode, šećera, vinskog kvasca i suvog grožđa stave u staklene flaše. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola, a zatim čeka 40 dana, da sve fermentira na toplom mestu. Nakon toga mešavina se procedi, i ostavi da stoji u sterilnim flašama. Izvesno vreme se sačeka da vino dozri pre konzumiranja, a zatim čuva na dobro rashlađenom mestu.

Ova biljka je dobar laktasiv, pomaže u varenju, normalizuje rad digestivnog trakta, dobro se pokazala u preventivi i lečenju gonoreje, artritisa, reumatizma, dijabetesa, dijareje, bolesti (infekcije) kože, očiju, polnih organa, protiv gljivica, protiv bolesti jetre, upale grla (ispiranjem), prehlade, kašlja, kamena u bubregu, kancera prostate i urinarnog trakta, poremećaja u kardio-vaskularnom sistemu, raznih urinarnih infekcija, stresa. Bogata je vitaminom C, pa se dosta koristi kod prehlada. Uopšte, biljka brusnica je dobar prirodni antibiotik. Čaj od brusnice se koristi u prevenciji, i lečenju svih vrsta bakterija urinarnog trakta. Koristi se u vidu čaja, soka, koncentrata, kapsula. Brusnica usporava starenje, i probleme koje ono donosi poput gubitka koordinacije i memorije. Ako imate dijabetes, pripazite da ne konzumirate sok brusnice zaslađen šećerom. Nemojte koristiti proizvode od brusnice, ako uzimate lek  varfarin.

Čaj od ploda brusnice

Jednu kašičicu ploda brusnice, preliti sa 2 dl ključale vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji 10 minuta. Pije se ujutru i uveče. 

Čaj od listova brusnice

Jedna supena kašika suvih listova brusnice prelije se sa 2dl vode. Ostavi se da odstoji 10 minuta. Pije se dva puta dnevno, najviše dve nedelje.

Tamna boja plodova aronije potiče od velikog prisustva antocijana u plodovima. Ova biljka predstavlja pravo bogatstvo, kada je u pitanju prisutvo ovog sastojka, koji važi za borca sa slobodnim radikalima.

Stručnjaci su utvrdili da aronija ima i antiinflamatorna svojstva, odnosno da smanjuje oticanje. Sok i čaj od aronije se preporučuju osobama koje imaju problem sa cirkulacijom, anemijiom, visokim krvnim pritiskom, podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija.

Aronija u svojim plodovima sadrzi veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je čak mnogo moćniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno pročiscava organizam od stetnih materija, pa i teških metala. Od vitamina sadrži C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga, aronija sardži i redak voćni šećer sorbitol.

Sok od aronije: Osnovna mera je ista kao i za sirup, osim što za sok od aronije ide manje šećera, odnosno: 4 kg bobica aronije, 2 l vode, 2 limuna i 1,5 kg šećera.

Čaj od aronije: Kašika osušenih listova biljke se prelije sa 250 ml ključale vode, i ostavi da kratko odstoji. Najbolje je piti jednom dnevno.

Sok i čajeve možete kupiti u prodavnicama zdrave hrane, apotekama, mada i društvene mreže imaju puno proizvođača sa aronijom, treba voditi računa šta kupujete. Na sajmovima ,,Vikend dobrog ukusa” cena flaše od 7dl, košta 700 dinara.

Sirup od aronije:

  • 2 kg zamrznutih bobica aronije
  • 1 kg kristal šećera
  • 1 l vode
  • 1 limun-sok

U šerpu staviti vodu i šećer, staviti na vatru da provri (10 minuta). Dodati zamrznute bobice aronije, i dalje kuvati uz neprestano mešanje dok ne provri (20 minuta). Kada provri kuvati još 5 minuta, skinuti sa vatre i pustiti da se potpuno ohladi.

Ohlađenu smesu postepeno stavljati na cedilo, da se iscedi sok, a bobice nakon ceđenja stavljati u jednu posudu. Kašikom vaditi (po 1 kašiku) bobice aronije, i stavljati u presu za krompir i iscediti sok, a isceđene bobice stavljati posebno u jednu posudu (taj postupak traje oko 30 minuta). Kada su sve bobice isceđene, sok još jednom procediti u cediljki, obloženoj čistom gazom.

Sok izručiti u široku šerpu, i staviti na vatru da se kuva dok ne provri (10 minuta). Šerpu skinuti sa vatre, u vreo sirup dodati sok od jednog limuna, i dobro promešati. Vreo sirup sipati u tople oprane flaše, koje ste sterilizovali u zagrejanoj rerni. Flaše odmah zatvoriti, i pustiti da se potpuno ohlade, te odložiti na tamno i hladno mesto. Jednom otvorenu flašu sirupa treba čuvati u frižideru. 

Origano potiče iz roda majorana, ima maslinasto zelenu boju lišća, i ljubičaste cvetove. Listovi imaju aromatičan i blago gorak ukus. Prija mu suva i topla klima, uzgaja se kao jednogodišnja biljka, a samoj biljci smeta hladnoća.

Biljka se primenjuje lokalno, i pomaže pri lečenju mnogih pormećaja sa kožom, kao što su akne i perut. Origano sadrži: vlakna, gvožđe, mangan, vitamin E, kalcijum, omega masne kiseline, triptofan. Origano je takođe bogat izvor vitamina K (pospešuje rast kostiju, održava koštanu gustinu i pospešuje proizvodnju proteina za zgrušavanje krvi.), moćan je dietetski antioksidans (poboljšava u borbi protiv infekcija).

Poseduje antibakterijske osobine, jer je ulje origana moćan antimikrob, i ima prednost u suzbijanju mikroorganizama, jer bakterije ne razvijaju otpornost, kao što razvijaju na klasične antibiotike. Zato što sadrži važna jedinjenja karvakrola (najjači poznati prirodni antiseptik), i timola iz grupe fenola. Origano poseduje jaka antiinflamatorna svojsta, zato što sadrži aktivni sastojak, poznat kao beta-kariofilen, koji se može enentualno koristiti protiv oboljenja, kao što su ostereporoza i arterioskleroza.

Druge zdravstvene prednosti origana, u lečenju drugih bolesti i stanja su prehlada, bol u mišićima, umor, osip, perut, alergije, zubobolja, hroničnih glavobolja, bola u uvetu, upale sinusa, protiv nadimanja, crevnih parazita, bronhitisa, kao sredstvo za iskašljavanje, kod srčanih stanja, menstrualnih grčeva, odbija insekte.

Nedavna dešavanja otkrila su da pozitivno  na zdravlje utiče, i u borbi protiv dijabetesa, i to u kulinarskim biljkama. Naučnici za hranu su otkrili da popularne kulinarske biljke ruzmarin, origano i majoran sadrže jedinjenja koja mogu potencionalno da upravljaju dijabetesom tipa 2, na sličan način kao trenutno propisani lekovi.

Neželjena dejstva i mere predostrožnosti – Prilikom konzumiranja origana može da izazove poremećaj u želucu kod nekih ljudi. Osim toga, oni koji su alergični na biljke i porodice Lamiaceae (kao što su bosiljak, lavanda, menta, i žalfija) treba da budu oprezni, jer one mogu takođe razviti alergijsku reakciju na origano. Ova začinska biljka veoma je zastupljena u grčkoj, španskoj, italijanskoj i turskoj kuhinji. Savršen je dodatak omletu, italijanskim sosovima, jelima sa paradajzom, jagnjetinom i povrćem. U teksaško-meksičkoj kuhinji koristi se uz kim, čili, beli i crni luk. Ima široku primenu u kuhinjama i Mediteranskog basena, na Filipinima i Latinskoj Americi. U turskom kulinarstvu, origano se uglavnom koristi za začinjavanje mesa, posebno za ovčetinu i jagnjetinu. Osušeni i mleveni listovi origana se najčešće koriste u Grčkoj, da daju ukus grčkoj salati i obično se dodaje u ulje/sos od limuna i maslina, koji se koristi kao preliv za ribu, ili roštilsko meso.

 

Kadifica je cvet iz roda jednogodišnjih ili višegodišnjih biljaka. Pripada porodici suncokreta. Ima stabljiku 30 cm visine, sa tamno zelenim listovima u obliku pera. Cvetovi su obično prečnika od 1 cm do 6 cm, javljaju se u zlatnoj, narandžastoj, žutoj i beloj boji. Mogu biti jednostavnije građe, ali ima i vrste sa duplim cvetovima. Ova biljka se može uzgajati u saksiji, kao baštenska biljka i kao rezano cveće. Kadifa dugo cveta, od početka juna, pa sve do prvih ranih mrazeva. Postoje niske i visoke vrste kadifice. Niske su pogodne za uzgoj u bašti i imaju sitnije cvetove. Visoke vrste kadife koriste se kao rezani cvetovi, a mogu se uzgajati u bašti ili na terasi uz posebnu negu i održavanje. Ranije vrste kadife, imale su veoma jak miris, pa su ih naše bake nazivale „smrdljivci“. Novije vrste imaju dosta slabiji i prijatniji miris.

Ova biljka je poznata po višestrukoj lekovitosti. Koristi se protiv prehlade, kašlja, kod problema digestivnog trakta, za loš apetit i bol u želucu. Lišće ove biljke stavlja se direktno na kožu za lečenje čireva. Sok od lišća se koristi za lečenje ekcema. Esencijalno ulje od kadifice je antibiotik, a služi i kao sredstvo za dezinfekciju, insekticid i sedativ. Poseduje posebne sastojke, koji su od velikog značaja u smanjenju otoka i grčeva, kao i u smanjenju krvnog pritiska.

Listovi i cvetovi kadifice su jestivi, pogodna je za dodatak prolećnim i letnjim salatama.

Kadifica se lako uzgaja iz semena. Dobro uspeva u bilo kojoj vrsti zemljišta, a može se reći da najbolje uspeva u zemlji sa dobrom drenažom, koja je bogata hranljivim materijama. Voli sunčano ili polusenovito mesto. Neke sorte imaju odličnu toleranciju na sušu. Ako se uzgaja na siromašnom zemljištu, kadifica će proizvesti više cveća, ali manje lišća.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul.

Da li ste probali žutu lubenicu? Koje lubenice su najlepše? Koji su najbolji načini za njihovo čuvanje u frižideru?

Sve to možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2709-cik-pogodite-koje-su-najlepse-lubenice

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31