Pored ratarstva, porodica Zorić iz Nakova zasnovala je pre četiri godine proizvodnju lešnika na dva hektara. Kako naglašavaju, više se poljoprivrednici i ne mogu bazirati samo na jednoj vrsti proizvodnje, pa su se odlučili za proizvodnju koja je u ekspanziji. Tokom današnje posete Kikindi, Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obišao je poljoprivredno gazdinstvo Zorić.

Sa trenutnih 920 stabala lešnika, porodica Zorić tek očekuju pune prinose i prihode. Pored ratarstva, zasnovali su proizvodnju lešnika na dva hektara, a ta investicija planirana je, pre svega, zbog dvojice sinova i stvaranja uslova za njihov ostanak na selu.

"Dosta omladine odlazi, treba to zadržati. A tu država sa subvencijama može mnogo da pomogne. Samo treba nastojati da, koliko god je to moguće, država to i uradi, a na taj način pomogne opstanku sela", izjavio je Radovan Zorić iz Nakova.

Ukupna početna ulaganja bila su oko 20 hiljada evra, pa su subvencije države i povraćaj sredstava, odobrenih na konkursima, podrška od velikog značaja.

"Mi smo dobili lepe subvencije, što se tiče voćnjaka, mi smo prezadovoljni. Uvek, naravno može i više i bolje. Deca su tu, žele da ostanu. Ja se nadam da će ostati, kaže Milka Zorić.

"Ja očekujem neku sigurnost za budućnost, pre svega. Trenutni prihodi nisu veliki, ali su dovoljni, zadovoljni smo. Ipak, prihode od ove proizvodnje tek očekujemo", potvrdio je Dejan Zorić

Posebne mere namenjene mladim poljoprivrednim proizvođačima bila su i jedna od glavnih tema razgovora Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede priliko posete poljoprivrednom gazdinstvu Zorić:

"Resorno ministarstvo, kao i pokrajinski sekretarijat već izdavjaju sredstva namenjena upravo mladima u poljoprivredi, i sada smo o tim merama i razgovarali. Oni će moći da konkurišu da prošire zasad ,ili da kupe mašine koje su im potrebnne u ovoj proizvodnji. Takvaim merama jedino možemo da zadržimo mlade na selu i da ih podstaknemo da se bave poljoprivredom", rekao je za RTV Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Tokom posete Kikindi, organizovan je sasatanak sa predstavnicima više poljoprivrednih udruženja,a najviše pitanja odnosilo se kako na podsticajne mere, tako i na subvencije države prilikom osiguravanja useva.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/subvencije-za-opstanak-sela_1059599.html

Na nedavno zavrešenom Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu bilo je zanimljivo slušati stručni seminar na temu „Razvoj sektora proizvodnje lešnika u Srbiji – nova prilika za srpsku poljoprivredu”.

Zasada lešnika kod nas je sve više: recimo, na prodručju Bača procenjuje se da leske ima na oko 50 hektara. Ali i u drugim opštinama lešnik je zauzeo površine na kojima su se tradicionalo gajile ratarske poljoprivredne kulture. Zato je seminar bio od koristi, posebno u delu koji se odnosi na plasman roda.

Seminar je upriličila preduzeće „Agriser”, deo kompanije „Ferero”, koje u kontinuitetu edukuje proizvođače, stručne službe i savetodavce o proizvodnji lešnika u našoj zemlji.

To preduzeće ima plantažu lešnika na 600 hektara u Aleksi Šantiću na području grada Sombora, i ta plantaža predstavlja primer i model za savremen i inovativan uzgoj lešnika u Srbiji.

Zapravo, rasadnik u Aleksi Šantiću podignut je da se lokalnim proizvođačima obezbede sertifikovane sadnice vrhunskog kvaliteta

Proizvođačima je skrenuta pažnja na to da ne treba da čekaju da lešnik stigne za prodaju već da „Agriser” planski ima srednjoročne i dugoročne ugovore za kupovinu proizvedenih lešnika, s predefinisanim mehanizmom za određivanje cene u zavisnosti od standarda kvaliteta proizvoda. Ima organizacioni okvir za sakupljanje lešnika i „post-harvest” aktivnosti (nakon sakupljanja), koje su važne za očuvanje kvaliteta proizvedenog lešnika.

Inače, naša zemlja ima Program razvoja proizvodnje lešnika započet 2015. godine pa se tako čuo podatak da je do kraja ovogodišnje sezone sadnje oko 400 proizvođača zasnovalo zasade leske na ukupno 1.600 hektara.

Preduzeće „Agriser” kao deo „Ferrero Hazelnut Company” i u proizvodnji lešnika obuhvata ceo lanac, od sadnica do plasmana roda, držeći se upravo Projekta razvoja lešnika u Srbiji.Do kraja ovogodišnje sezone sadnje oko 400 proizvođača zasnovalo zasade leske na ukupno 1.600 hektara
Pomenuti projekat je pokrenut 2014. godine i osoben je po tome što važnost daje razvoju moderne industrije lešnika u Srbiji. Nije usmeren samo na proizvodnju i izvoz lešnika već i na pozicioniranje Srbije kao važnog proizvođača lešnika visokog kvaliteta, usvajanjem inovativnih tehnologija i oslanjanjem na svaki segment lanca vrednosti. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević kazao je da Ministarstvo novčano podržava proizvođače zainteresovane za lešnike.

– Ministarstvo je formiralo radnu grupu koja će u narednom periodu raditi na definisanju strategije razvoja sektora lešnika u Srbiji – kazao je on.

Ali i Radošević i predstavnici iz „Feraro grupe” skrenuli su proizvođačima pažnju na to da je potrebno da se udružuju u lanac. Ne treba da samostalno nastupaju na tržištu već zajednički, tako će bolje proći u pogledu zarade i, uopšte, plasmana roda.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/u-plantazama-lesnika-cuci-nova-sansa-za-zaradu-25-05-2019

Nekada je bilo nezamislivo da se na vojvođanskim poljima, osim pšenice, kukuruza, šećerne repe i suncokreta, seje nešto drugo. Ali novo doba donelo je i novine u poljoprivrednoj proizvodnji pa ratari sve češće na vojvođanskim njivama seju druge kulutre, biljne i voćne, o kojima ranijih decenija nije bilo ni pomena da mogu uspevati u ravnici, poput lešnika, kupina, aronije…

Na to ih podstiču i agroekonomisti, koji sve češće savetuju ratare da krenu s nečim novim pa su tako, sledeći savete stručnjaka, zemljoradnici u opštini Bač podigli zasade lešnika na čak 50 hektara.

Sadnice te voćke pre 13 godina prvi je posadio na malo više od hektara u ataru Bođana Pavle Kovačev, i u tome, uz još jednog poljoprivrednika u susednoj Vajskoj, bio začetnik te voćarske proizvodnje.

Sada su stabla lešnika Pavla Kovačeva u punom rodu.

Voćnjak je u međuvremenu Kovačev proširio na još hektar i smatra, bar za sada, da nije pogrešio.

– Ostao sam bez posle kao poljomehaničar posle 21 godine radnog staža, ali sam se tokom radnog veka bavio i poljoprivredom – priča Kovačev, koji je, razmišnjajući o tome kojim poslom da se bavi u poljoprivredi, poslušao savet supruge Štefanije, učiteljice po profesiji. – Ona je na ideju došla spremajući kolače u kojima lešnici doprinose lepšem ukusu i uvek su bili skuplji od oraha. I sada, recimo, za lešnike treba dati više para nego za orahe. Na novosadskoj najprometnijoj pijaci – Futoškoj, kilogram lešnika na pijačnim tezgama je 900 dinara, a oraha 700.Pre nego što je posadio lešnike, Kovčev kaže da je odneo zemlju na analizu. To čini i sada, svake tri godine, i u tretiranju tla sluša savete struke.

Dosta je, veli, i čitao na internetu o lešnicima pre nego što se odlučio da se njima bavi, a otkada ih je posadio, redovno odlazi na Departman za voćarstvo i vinogradarstvo pri Poljoprivrednom fakutetu u Novom Sadu i sluša uputstva profesora.

– Lešnik voli, sunce, vodu i prostor i ne zahveta mnogo nege ni ulaganja – kaže Pavle Kovačev. – Pre nego što su se stabla razvila, tri godine sam sejao pasulj, da bi prostor bio maksimalno iskorišćen. Imao sam i do 900 kilograma pasulja, koji sam deo prodao na malo od kuće, a deo na Kvantaškoj pijaci u Novom Sadu. Sada su stabla široka i visoka ima mnogo hladovine i ne može se ništa sejati.

Posle pet godina, priča Kovačev, počeo je da pristiže rod, a posle šeste i sedme „baš ih je bilo”.– Odmah sam imao zalivni sistem, za pumpe i creva s obe strane zasada dobio sam podsticaje od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Sada, kada rodi tri pa i tri i po tone lešnika, treba mi skupljačica. Mašina je skupa i zato ću opet pokušati da konkurišem za subvencije kod Pokrajine – ističe Pavle Kovačev.

Kilogram lešnik na veliko staje 550 dinara, a kada bi veletrgovci plaćali šest evra, voćari bi, navodi, bili prezadovoljni

– Samo jedne godine je kilogram lešnika na veliko koštao 1.500 dinara i više ne. Oni koji pričaju da veletrgovci za kilogram lešnika plaćaju deset evra ne govore istinu – naglašava Kovačev.

On svoj rod proda iz druge ruke u veletrgovinu. Gde posle lešnik ide ne zna pouzdano, ali dodaje da se u konditorskoj industriji koristi sitniji. NJegov rod je krupniji, u voćnjaku su sorte istarski dugi, kala feraro, halski yin, rimski.Kovačev savetuje da, pre nego što se otpočne biznis, proizvođači obavezno provere tržište, kakva je ponuda i potražnja.

– Kada sam zasadio lešnike, na njivama ih nije ni bilo. Sada ima dosta voćnjaka lešnika, ne samo u okolini Bača već širom pokrajine i š Srbije. I veletrgovci kažu da lešnika ima dosta u ponudi pa treba biti oprezan. Dug je period dok ne krene pun rod i nije jednostavno okrenuti se drugoj proizvodnji ako se pokaže da lešnici nemaju cenu ni kupaca – ističe Pavle Kovačev.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/lesnici-zamenili-psenicu-i-kukuruz-u-bacu-04-05-2019

Organska poljoprivreda u Srbiji ima trend rasta ali je proizvodnja apsolutno nedovoljna za potebe tržišta, uglavnom inostranog. Iako se u principu, sve sorte različitih vrsta voćaka mogu koristiti u organskoj proizvodnji, stručnjaci su na osnovu višegodišnjeg iskustva odabrali one sorte koje su najpogodnije za ovakav vid proizvodnje. To su sorte koje dobro podnose nepovoljne klimatske uslove, otporne su na bolesti I napade štetočina. Uz sve ovo, one imaju i odgovarajući kvalitet bilo da se radi o proizvodnji za upotrebu u svežem stanju ili za preradu.

Jabuka je voće koju je čovek prvo počeo da uzgaja a tokom vremena je stvorio veliki broja sorti. Danas, verovali ili ne, postoji preko 10.000 sorti različitih bioloških i privrednih osobina. Vreme zrenja, rodnost, krupnoća ploda i sam kvalitet osnovni su razlike među njima.

Sorte koje stručnjaci predlažu kao pogodne za organsku proizvodnju su : Prima, Šejov sejanac, Fridom, Florina – Kverina, Liberti, Šampion, Budimka, Krstovača i Šumatovka.

Među najrasprostranjenijim vrstama voćki je i kruška. Od šest i po hiljada sorti, za naše podneblje stručnjaci preporučuju  Harou dilajt, Harvest kvin i Lubeničarka koje plodove donose u leto; Konkord, Fetelova i Vodenjara koje sazrevaju u prvoj polovini septembra i  Boskova vočica, Kaluđerka koje su izrazito zimskog vremena zrenja i potrošnje.

Šljiva, jedan od simbola naše regije ima veliki značaj i za organsku proizvodnju. Dobro poznate sorte Čačanska rana i lepotica, prepoučene su od strane stručnjaka. Tu su i Čačanska najbolja, Čačanska rodna, Crvena ranka i Crveni piskavac.

Iako postoji u oko 1000 varijateta, kajsija je voće uglavnom regionalnog karaktera. Osetljiva na mrazeve, zbog ranog cvetanja zahteva više brige i dobar izbor sorte. Stručnjaci su napravili izbor od sedam sorti kajsije : Roksana, Ligeti orijaš, Beržeron, Segedi mamut, Harkot, Silisterska kompotna, Kasna drjanovska.

Trešnja se u Srbiji gaji isključivo na individualnom posedu i na relativno malim površinama jer se najveći deo plodova (čak preko 85%) realizuje kao stono voće, zbog čega se berba obavlja ručno (što poskupljuje proizvodnju) i gaji se najčešće u blizini većih potrošačkih centara. Za trešnju važi da se relativno lako može gajiti po principu organske proizvodnje i a predložene su: Van, Sue, Stela, Samberst i Lapins.

Za razliku od trešnje, višnja se daleko više koristi u industrijskoj preradi. Preko 90 odsto njenih plodova se upotrebi u sokovima, kompotima, marmeladama I džemovima. Iskustvo je pokazalo da su Oblačinska višnja, Lara i Šumadinka dale dobre rezultate u organskoj proizvodnji.

Poizvodnja jezgrastog voća kod nes je deficitarnu. Iako u velikoj upotrebi, ovo voće nam uglavnom dolazi iz uvoza. Orah je svakako najpoznatiji i najznačajniji među njima. Organskoj proizvodnji se lako daju prilagoditi: Šampion, Tisa, Rasna, Bačka, Srem i Trbušani.

Kod nas je nedovoljna i proizvodnja lešnika. Čak nije ni statistički registrovana. Tražnja za ovim voćem je  velika, troškovi proizvodnje relativno niski a cena ploda je visoka. Lešnik je veoma rentabilna voćka, a i pogodna je za gajenje po princpu organske proizvodnje. Sorte koje su izdvojene za ovu vrstu proizvodnje su : Halski džin (Hall's giant), Tonda đentile Romana (Tonda gentile Romana) i Kosford (Cosford).

Uz trešnju, među prvim voćkama u godini stiže i jagoda. Njen ukus i nagoveštaj leta čine je jednom od omiljenih. Veoma je rentabilno voće, posebno ako se gaji u blizini gradova. Ovde je napravljen izbor od 6 novointrodukovanih sorti : Kortina (Cortina), Selena, Marmolada, Miranda, Kareca (Carezza), Madelein.

Srbija je među najvećim evropskim i svetskim proizvođačima maline sa izvozom od preko 50000 tona godišnje. Malina donosi plodove već u prvoj godini i veoma je rentabilno voće. Potražnja je takođe velika. U stručnoj literaturi izdvojene su samo dve novointrodukovane sorte – Tjulamin (Tulameen) i Miker (Meeker).

Sa oko 2700 ha kupina donese godišnje od 10000 do 12000 t roda, što je malo s obzirom na veliku potražnju, kao i pogodne uslove za njeno gajenje u našoj zemlji. Iako veoma popularna, ova voćka ima znatno manji broj sorti od ostalih pomenutih pa je izbor uvek između domaće - Čačanska bestrne i jedne novije – Tornfri (Thorn free).

Ribizla se proizvodi tek sporadično iako se lako razmnožava i gaji. Dobar je izvor vitamin C I drugih nutrijenata. Često se koristiu preradi a lako se može zamrznuti ili koristiti kao stono voće. Mi vam predlažemo sledeće sorte za vaš organski zasad: sorta crvene ribizle – Hajnems rote špetleze (Heinemanns rote spatlese), Detran; sorte bele ribizle – Blanka; i sorte crne ribizle – Ben lomond i Ben nivis (Ben nevis).

Ni sa borovnicom nije mnogo bolja. Pogodna je za organsku proizvodnju jer uspeva na kiselim (pH = 4,0 do 4,8), rastresitim i umereno vlažnim zemljištima, lako se razmnožava reznicama i ne napada je veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Naš stručni tim vam preporučuje: Blukrop (Bluecrop) koja je dobijena ukrštanjem sorti (Jersey * Pioneer) * (Stanley * June); Herbert – Stanley * (Jersey * Pioneer) i Kovil (Coville) – (Yersey * Pioneer) * Stanley.

 

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Leska se uglavnom gaji u vinogradarskoj zoni, odnosno u aridnim rejonima, koji se odlikuju manjom količinom padavina, kako u toku godine, tako i u toku vegetacije. Takvi padavinski uslovi gajenja leske, određuju i način održavanja zemljišta u njenom zasadu. Leska zahteva dovoljno vlage u zemljištu, naročito u fazi intenzivnog porasta plodova, od polovine maja do polovine avgusta. Navodnjavanjem se prinosi povećavaju i do 50%. Najpovoljnije je navodnjavanje sistemom kap po kap. Ako se leska gaji u vidu grma, ne treba dozvoliti razvoj velikog broja izbojaka. Oni se rezidbom
obnavljaju, vodeći računa da osvetljenost krune bude dobra. Kalemljena leska koja se gaji kao stablašica, orezuje se minimalno. Potrebno je proređivati krunu, i usmeravati rast skeletnih grana, da se dobije dobra prosvetljenost krune.

Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove, kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma
rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava, koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte. Leska dobro reaguje na đubrenje stajnjakom, osokom i fekalijama. Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim, daju odlične rezultate. Efekat đubrenja je veći uz prisustvo izvesne količine zemljišne vode, a ako je ona deficitarna, taj efekat je manji. Đubrenje azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivima treba da je kao kod jagodičastog voća. Azotnim đubrivom se đubri rano s proleća i, u toku vegetacije, a kalijumovim
i fosfornim u toku jeseni. Svake treće godine preporučuje se đubrenje stajnjakom, a svake pete do sedme godine treba dodavati kreč.

Orijentacione norme za đubrenje, leske mineralnim đubrivima izgledaju ovako:
200 kg superfosfata
400 kg 40% kalijumove soli
400 kg 20% azotnog đubriva.

Sorte leske


ISTARSKA - Stablo (žbun) je srednje bujno i dovoljno razgranato. Cveta srednje rano i razvija vrlo malo resa, praktično je protandrična sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra. Rano prorodi, redovno i obilno rađa. Plod je srednje krupan oko 3 gr. Oblik mu je duguljast sa najvećom širinom na samoj sredini. Boje je svetle do tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlačicama. Kupula (omotač) je duži od ploda i čvrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljošten a po dužini sa jasno naznačenim rubom. Plodovi obično ne ispadaju sami iz košuljice. Jezgro je krupno, žućkasto-bele boje, veoma ukusno i aromatično. Plodovi čuvani godinu ipo dana u običnom skladištu imali su 1 % gorkih jezgri, a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12 % šupljih plodova je malo. Dobro ga oprašuje halski, rimski, landberški i šumski lešnik.


APOLDA - Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom ispupčenom kapicom. Kupola (omotač) je duža od ploda. Na vrhu je zupčasto izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada iz omotača. Ljuska ploda je tamne boje sa jako izraženim paralelnim prugama. Prosečna težina ploda je 3,11 gr, a jezgro 1,50 gr. Jezgro ploda nije glatko i nema dobar izgled, međutim ima
jako sladak i prijatan ukus.

RIMSKI - Stablo (žbun) je srednje bujan i razvija mnogo izdanaka. Cveta srednje rano, u početku rađa vrlo malo a kasnije obilno i redovno. Sazreva početkom septembra. Plod je krupan i neujednačeno
pljosnatog oblika. Ljuska je svetlo smeđa sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji su prazni ili je jezgro smežurano. Omotač ploda je nešto duži od samog ploda sa dubokim zarezima i otvorima što omogućava da plodovi lako ispadaju. Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika težine 1,4 gr. Težina ploda je 3,7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat užeglog jezgra posle godinu
ipo dana oko 4 %, a posle 3 godine 22 %. Za preradu se se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je oprašivač.

DAVIJANA - Plod je srednje krupan sa okruglom formom. Omotač ploda sastavljen je iz dva dela i duži su od ploda a u više slučajeva i list omotača je kraći. Zreli plodovi lako ispadaju iz omotača. Ljuska
ploda je svetle boje sa jasno izraženim tamnim prugama i izraženim rubom. Prosečna težina ploda je 2,67 rg., a jezgra 1,27 gr. Ima dug period cvetanja.

PIENT VERDEN - Plod je jajastog oblika sa jasno izraženim pupkom. Omotač je nešto duži od ploda, sastavljen je od dva lista koji su međusobni odvojeni. Zreli plodovi se lako odvajaju od omotača
i sami ispadaju. Ljuska ploda je svetle boje sa slabo izraženim rubom. Prosečna težina ploda iznosi 2,73 gr, a jezgra 1,23 gr. Rano cveta i dužina cvetanja se kreće od 8 do 22 dana.

LUDOLF - Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano, a sazreva prilično kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto-trbušastog oblika, težine oko 2,9 do 3,2 gr. Jezgro je prosečne veličine oko 1,5 gr. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja (od 9 do 51 dan). Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za svežu potrošnju. Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemačkoj i Češkoj.

HALSKI - Stablo (žbun) je srednje bujno i ne razvija mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta srednje kasnosa mnogo resa i veoma krupnim polenom. Rađa dobro. Sazreva septembra, plod je težak 3,4 gr prosečno pri osnovi je širok a ka vrhu konusan. Iz omotača lako ispada. Ljuska je debela i čvrsta, smeđe boje sa uočljivim prugama. Težina jezgra je 1,3 gr. Posle jedne godine čuvanja užegne oko 15 %, a posle 3 godine 46 %. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristi se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemačkoj. Količina pojedinih važnijih hraniva koju lešnik zahteva nije ista. To se vidi iz odnosa ovih hraniva, koji se utvrđuje analizom lista lešnika. Simptomi nedostatka, odnosno viška pojedinih elemenata pojavljuju se ako se folijarnom analizom utvrdi da
azota ima 1,2 % (minimalna količina) do 2,6 % (maksimalna količina), fosfora 0,10 - 0,22 %, kalijuma 0,50 - 1,40 % i kalcijuma 0,60 - 1,40 %.

Za održavanje zemljišta u zasadima leske, prema nekim istraživanjima, dovoljno je ako se prvih godina primenjuju neke od agrotehničkih mera (okopavanje), da bi posle dve do tri godine potpuno izostale, jer se smatra da leska može da rađa, bez redovne obrade zemljišta, naročito u područjima sa više padavina.

Lešnika u Srbiji nema dovoljno ni za potrebe domaćica, tako da je preporučljivo uzgajati ga. Ova biljka živi do 50 godina. Koštičavo voće je izuzetno bogato omega tri i omega šest masnim kiselinama. Posebno se preporučuje deci, sportistima i starijima jer sprečava srčani udar.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

U zavisnosti od sorte i područja gajenja, berba lešnika se obavlja od kraja jula do početka septembra meseca. Plodovi leske su zreli i spremni za berbu kada promene boju, kupula-omotač se sasuši, a oni lako iz nje ispadaju na zemlju. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, kako svi plodovi na stablu/žbunu ne sazrevaju istovremeno, berbu leske je poželjno vršiti u dva navrata, naročito, ako se obavlja mašinski, pomoću tresača. Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, jer im jemanji radman, jezgra je smežurana i postaje žilava.

Najbolji kvalitet plodovi imaju u punoj zrelosti, kada se povećava količina oleinske kiseline, od koje zavisi aroma. Na manjim površinama, berba lešnika se još uvek organizuje ručno i sakupljanjem otpalih plodova, što je sporo i skupo. Po navodima mnogih autora, jedan radnik za 8 sati može da sakupi od 20 do 60 kg lešnika, što cenu ovakvog načina berbe čini većom za 10 - 20 % od berbe lešnika mašinskim putem. Zato se na velikim plantažama koriste dve mašine za berbu lešnika: jedna – tresač, kojom se plodovi otresaju sa stabla/žbuna, i druga sakupljač plodova, kojom se plodovi sakupljaju sa zemlje.

 

Izovr: Agrobiznis magazin, januar 2018.

www.agrobiznis.rs 

 

O lešniku možete čitati i na ovim linkovima:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3424-strucnjaci-savetuju-zasto-treba-da-gajite-lesnik 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3306-pazite-u-sta-cete-posaditi-lesku 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati 

U zavisnosti od sorte i područja gajenja, berba lešnika se obavlja od kraja jula do početka septembra meseca. Plodovi leske su zreli i spremni za berbu kada promene boju, kupula-omotač se sasuši, a oni lako iz nje ispadaju na zemlju.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje leske, kako svi plodovi na stablu/žbunu ne sazrevaju istovremeno, berbu leske je poželjno vršiti u dva navrata, naročito, ako se obavlja mašinski, pomoću tresača.

Prerano obrani plodovi gube na kvalitetu, jer im je manji radman, jezgra je smežurana i postaje žilava. Najbolji kvalitet plodova imaju u punoj zrelosti, kada se povećava količina oleinske kiseline, od koje zavisi aroma.

Na manjim površinama, berba lešnika se još uvek organizuje ručno i sakupljanjem otpalih plodova, što je sporo i skupo.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Saveti: Nega mladog zasada leske

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Srbija ima odlične uslove za proizvodnju oraha i u prvih je 15 proizvođača na svetu. Ipak, mi to voće uvozimo, a mnogi propuštaju šansu za vrlo unosan biznis.

Slično je i sa lešnicima, koji bi takođe mogli gajiti masovnije, a čija je proizvodnja trenutno toliko mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90 odsto potrebnih lešnika uvozimo.

Godišnje se u Srbiju proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agreološke uslove za proizvodnju tog voća.

Rade Miletić, naučni savetnik za voćarstvo u Čačku, kaže da je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima, orah bio zasađen na skoro 4.800 hektara.

- Između dva rata Srbija je bila izvoznik oraha. Danas smo samo uvoznici. Dugo se radila proizvodnja sa stablima slabog kvaliteta i neodgovarajuće rodnosti i nismo mogli da održimo nivo proizvodnje - kaže Miletić za "Blic".

Međutim, danas su nam dostupne moderne sorte visoke rodnosti, a glavni razlog zašto nemamo više proizvođača je dug period čekanja da se investicija isplati.

- Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina - navodi Miletić.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Saveti: Nega mladog zasada leske 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika se iz Šumadije preselila u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu, Vršcu i Plandištu.
 
Mitar Rodić iz sela Kupinik, u plandištanskoj opštini, prve lešnike zasadio je pre 19 godin,a i bio je pionir u ovom poslu u ovom delu Banata. Počeo je sa 185 stabala. U međuvremenu je sam pripremao sadnice za proširenje lešnikara.
 
"Sada sam došao na osam hektara zasada. U narednih 15 do 20 dana posadiću novih 1.500 do 2.000 stabala, videćemo koliko uspem" , kaže Mitar i ističe da je u odnosu na drugu voćarsku proizvodnju, ova sigurnija, jer proizvod nije kvarljiv, dugo može da stoji, treba manje zaštite, a ulaganju u startu su kao i kod drugih zasada.
 
Vršački region je poznat po kasnim mrazevima što lešnik podnosi, pa je to bio motiv za ovu proizvodnju. A proizvodnja je dostigla desetak tona, što se može sledeće godine povećati za duplo. Prinosi su nešto manji zato što je Rodić pre nekoliko godina krenuo u organsku proizvodnju, gde je prinos manji za 50 i više odsto. Cena lešnika je dobra, oko pet evra kilogram očišćenih na veliko.
 
"Roba je deficitarna, na tržištu je nema dovoljno i od kada sam u ovome nikad nisam ušao u proleće sa lešnikom", dodaje Mitar.
 
On proizvodi i sadnice lešnika i sve radi uz pomoć struke jer mora da se ispoštuje čitav postupak. On godišnje proizvede 40.000 sadnica leske i one se prodaju u Bosni, Makedoniji, Rumuniji, u čitavoj Srbiji. Područje opština Vršac, Bela Crkva i Plandište po broju lešnikara je među prva tri u Srbiji. Iz ovog rasadnika 15.000 sadnica biće uskoro zasađeno upravo na ovom području.
 
Ono što nedostaje, kaže sagovornik je i veća podrška države, jer on sve mora sam da uloži, pa tek posle nekog vremena eventualno dobije deo uloženih sredstava. Kod organske proizvodnje je još neizvesnije jer smo mi jedina država, kako kaže, koja ima manje subvencije za organsku nego neorgansku proizvodnju.
 
Iako Srbija ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, godišnje se potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske.
 
 

U Šumadiji niču novi zasadi leske

 

Koje sorte leske odabrati?

 
 

U Šumadiji će se podizati zasadi lešnika, jer potrebe konditorske industrije rastu i veliki otkupljivač Ferero traži kooperante.

Iako naša zemlja ima povoljne klimatske uslove za uzgoj leske, računica pokazuje da Srbija godišnje potroši oko devet miliona dolara na uvoz lešnika, uglavnom iz Turske.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiji je registrovano oko 1.200 hektara pod leskom, a godišnji prihod premašuje 5.000 tona.

Proizvodnja lešnika iz Šumadije preselila se u Vojvodinu, a najveće registrovane površine pod leskom su u Šidu, Kuli, Šapcu i Vršcu. Imajući u vidu da potrebe konditorske industrije rastu, kao i to da veliki otkupljivač Ferero traži kooperante, za ovdašnje poljoprivredne proizvođače i sve ostale zainteresovane, biće organizovana prezentacija projekta “Podizanje zasada leske u Srbiji“ koji su podržali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Institut za primenu nauke u poljoprivredi.

Prezentacija je organizovana u “Centru za poljoprivredu i ruralni razvoj“ u Cerovcu nadomak Kragujevca. Projekat je namenjen svim poljoprivrednim gazdinstvima sa najmanje hektarom zemljišta pogodnog za gajenje leske.

Kompanija Agriser nudi sklapanje ugovora sa potencijalnim kooperantima na teritoriji Kragujevca i okoline, koji podrazumeva kupovinu sadnica leske po ceni povoljnijoj od tržišne, uslugu agronoma u tehnologiji gajenja, otkup lešnika, kao i odgovarajuću kreditnu liniju koja podržava investiciju.

Izvor: www.naslovi.net

 

Koje sorte leske odabrati? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3186-koje-sorte-leske-odabrati

 

Koja je najbolja podloga za kalemljenje leske? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3068-koja-je-najbolja-podloga-za-kalemljenje-leske

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30