Kao i kod svih drugih virusnih infekcija uvek postoji poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, sa manje ili više povišenom temperaturom, apatijom, smanjenim ili potpuni izostanak apetita. Od specifičnih simptoma, veoma zavisi koje su vrste koronavirusa i koji su sojevi virusa izazvali infekciju. Kod mlađih životinja (telad, prasad, jagnjad…), kako navode na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/ se najčešće i to u prvim danima života javlja enterična (crevna- digestivna) forma bolesti koja uzrokuje intenzivne prolive koji mogu dovesti do teške kliničke slike, dehidratacije, iscrpljivanja i uginuća tako mladih jedinki. Neki od sojeva koronavirusa mogu uzrokovati ovakve simptome i kod starijih starosnih kategorija životinja (recimo PEDV – porcine epidemic diarrhea virus – virus epidemičnog proliva kod svinja). Respiratorne forme bolesti uzrokovane koronavirusima se javljaju najčešće kod nešto starijih i odraslih kategorija životinja uzrokujući poremećaje respiratornog sistema životinja i posledično slabije proizvodnih performanse istih.

Kod korona virusnih infekcija životinja nema specifične terapije, odnosno ne postoji lek koji „leči“ od koronavirusa. Terapija se stoga zasniva na ne specifičnoj i potpornoj terapiji u zavisnosti od prisutne kliničke manifestacije bolesti. Svakako da postoji i mogućnost imunoprofilakse, odnosno vakcinacije, kao mera preventive pojave korona virusne infekcije. Vakcine su razvijene za veliki broj domaćih životinja i u manjoj ili većoj meri su u upotrebi i u našoj zemlji.

Koje su mere prevencije koje stočari treba da sprovode kada su u pitanju higijena, provetrenost prostorija u
kojima se nalaze životinje itd.?

Održavanje higijene, provetrenosti prostorija, a zatim upotreba i svih drugih biosigurnosnih mera ko što su dezinfekcione barijere i na ulazima i izlazima iz objekata gde se drže životinje, zatim onemogućavanje ulaska i kretanja stranim licima koji nisu deo tima koji opslužuje životinje u objektima gde se drže životinje, upotreba stočne hrane od proverenih proizvođača, zabranjen ili smanjen ulazak vozila za dostavu hrane i odnošenje proizvoda i nusprodukata sa područja farmi, neškodljivo uništavanje leševa i mnoge druge mere su opšte mere koje su uvek dobro došle i po pravilu služe da zaštite uzgoje životinja od patogena koji se nalaze u okruženju, a istovremeno sprečavaju i postojeće patogene u pojedinim zapatima da se rašire na druge zapate životinja i područja.
Unos novonabavljenih životinja u gazdinstvo mora biti kontrolisan u smislu jasne identifikacije, porekla i uz svu propratnu dokumentaciju koju izdaje ovlašćeni veterinar, navodev na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/01/stocarstvo/kako-se-leci-korona-kod-zivotinja/

 

Pčele su, kao i sve ostale životinje, osetljive na bakterije, viruse i parazite. Kada su optimalnog zdravlja otpornije su i na razne bolesti. Međutim, zagađivanje životne sredine, upotreba raznih pesticida i drugih preparata za zaštitu biljka mogu da utiču i na otpornost pčela koje su tada podložnije bolesti.

 Parazitska bolest

Na spisku Svetske organizacija za zdravlje životinja (OIE) nalazi se šest bolesti od posebnog značaja za zaštitu zdravlja pčela. Prva na listi je akaroza, koja na sreću zbog klimatskih uslova u našoj zemlji nije uzela maha. Pojavljuje se sporadično, ali valja upoznati pčelare sa uzrocima ove bolesti kako bi mogli da je na vreme prepoznaju.

Kako u praktikumu „Bolesti pčela“ pišu dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, akaroza je parazitska bolest koju uzrokuje krpelj Acarapis woodi. Ženka je duga 123-180 mikrona, dok je mužjak nešto manji oko 116 mikrona. Imaju slabo izraženu segmetaciju tela i nemaju oči. Ženke krpelja se nakupljaju unutar traheja pčela radilica tokom 24 časa nakon što pčele izađu iz svojih ćelija. Jedna ženka krpelja u proseku polaže pet do sedam jaja koja se izlegu posle tri do četiri dana, a punu zrelost dostižu posle šest do deset dana. Larve i odrasli oblici krpelja se hrane hemolimfom domaćina probijajući trahealne zidove svojim rilom. Osim u Evropi i Americi, ovaj krpelj je nađen u Kongu, Egiptu i na indijskom podkontinentu. Verovatno zbog klimatskih uslova nije primećen u Australiji i Novom Zelandu, ali ni u skandinavskim zemljama.

Na ovu bolest najosetljivije su pčele stare oko devet nakon čega se njihova osetljivost smanjuje. Zanimljivo je da su matice potpuno imune na ovu bolest, dok broj inficiranih pčela u jednom pčelinjem društvu često varira. Kada pčela ugine krpelj se hvata i penje na novog domaćina i jedino tako prelaze sa jedne na drugu pčelu. Nisu u stanju da nađu novog domaćina preko saća ili cvetova. Bolest se povećava kada u društvu ima relativno malo mladih pčela, jer tada ima mnogo migrirajućih krpelja, kao i u vreme najveće sakupljačke aktivnosti  starijih pčela, jer je tada veća šansa za kontakt između inficiranih i mladih pčela. Broj ove vrste krpelja naglo opada tokom zime kada ima malo ili nimalo mladih pčela.

 Simptomi bolesti

Simptomi bolesti kod pčela inficiranih woodi krpeljom lako su uočljivi. Pčela ne može da poleti, brza pada na zemlju, bespomoćno se kreće u krug sa nepravilno raširenim krilima koja podrhtavaju. Kako objašnjavaju dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ukoliko je pčelinje društvo zaraženo većina odraslih pčela ugine ranije nego što je to uobičajeno tako da može doći do disbalansa jer ne može da se proizvede dovoljno mladih pčela. A, nedostatak pčela je lako uočljiv u košnici, a opada i prinos meda. Pregledom je utvrđeno da infestirane pčele imaju daleko više bakterija nego zdrave, jer bakterije dospevaju u hemolimfu kroz rane koje načine krpelji u traheji. Dijagnoza se postavlja na osnovu mikroskopskog pregleda isečaka prvog para traheja u čijem lumenu se vide ovi paraziti, ili pregledom korena krila. Pregled se obavlja u periodu od novembra do aprila, a za pregled se uzimaju uzorci pčela sa kliničkim znacima oboljenja ili uginule pčele ispred košnice. Uzorak čini 300 pčela u staklenoj flaši iz pčelinjaka sa sumnjom na woodi krpelje.

Prema Pravilniku za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod pčela ukoliko se utvrdi akaroza, u zaraženom pčelinjaku sprovode se sledeće mere:

* Zabrana premeštanja svih pčelinjih zajednica u poluprečniku od tri kilometra oko zaraženog pčelinjaka

* Lečenje svih pčelinjih zajednica unutar zaraženog kruga, odgovarajućim lekom

* Zatvaranje zaraženog pčelinjaka do završetka postupka lečenja i obavezna kontrola i dijagnostičko ispitivanje koje se sprovodi narednog proleća

Lečenje

Za suzbijanje akaroze koristi se širok spektar hemijskih sredstava najčešće na bazi sumpora koji  uništava ovog krpelja i bezopasni su za pčele do izvesne granice. Gotovo svi proizvodi za suzbijanje krpelja  primenjuju u vidu dima pomoću zapaljivih papirnih traka sa odgovarajućom količinom aktivne supstance, koja polako sagoreva i otpušta dim u košnicu. Osim ovih postoje i preparati koji se u košnicu ubacuju kao vodeni rastvori ili u vidu sirupa. Veoma važno je, kako napominju dr Nada Plavšić i dr Ivan Pavlović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, vršiti preventivne pregleda košnica pre seobe na pašu, ili kupoprodaje matica i rojeva. Kontrola se vrši istim dimnim preparatima koji se koriste i u terapiji, suzbijanju i širenju akaroze.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Med je bolji u lečenju upaljenog grla, zapušenog nosa, kašlja i otežanog disanja od konvencionalnih lekova, uključujući tu i antibiotike, zaključak je nove studije stručnjaka sa Univerziteta u Oksfordu.Hiljadama godina med se koristi u tradicionalnoj medicini, a dugo je već i hemijski utvrđeno da poseduje antimikrobna svojstva. Osim toga, med pomaže i u lečenju rana, jer njegove visoka gustina stvara zaštitnu barijeru i sprečava infekcije. Povrh svega, jeftin je, lako se nabavlja i skoro i da nema negativne sporedne efekte.Njegova efikasnost u lečenju infekcije gornjeg respiratornog trakta, međutim, do sada nije naučno potvrđena.

Stručnjaci sa Univerziteta u Oksfordu zbog toga su analizirali i uporedili relevantne studije u poređenju efikasnosti meda i preparata na njegovoj bazi sa uobičajenim medikamentima, poput antihistamina, lekova za izbacivanje šlajma i sekreta, lekova za suzbijanje kašlja i analgeticima.

Iz 14 kliničkih studija, koje su obuhvatile 1.761 učesnika različitih starosnih dobi, podaci su pokazali da je med bio efikasniji od uobičajene terapije lekovima u olakšavanju brojnih simptoma, posebno ublažavanju jakog kašlja.

Prethodna istraživanja pokazala su da su simptomi trajali i do dva dana kraće kod pacijenata kojima je davan med.

„Infekcije gornjih respiratornih puteva su najčešći razlog za davanje antiobiotika. Pošto je većina tih infekcija virusnog porekla, antibiotske terapije su neefikasne i neadekvatne“, naveli su stručnjaci sa Oksforda u studiji objavljenoj u časopisu Britiš medikal džornala (BMJ Evidence Based Medicine).Britanski stručnjaci objašnjavaju da bi med mogao da bude odlična alternativa doktorima u bezbednom tretiranju simptoma infekcija gornjih respiratornih puteva.

Oni navode da je med često korišćen i dobro poznat pacijentima, jeftin je, lako dostupan i u veoma retkim slučajevima ima negativne sporedne efekte.

„Med je efikasniji i manje štetan od uobičajenih terapija. Zbog toga preporučujemo da se prepisuje kao alternativa antibioticima“, ističu britanski stručnjaci.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4053504/med-antibiotici-upale-lecenje.html

Pčele su jedan od najkorisnijih insekata na planeti i, verovali ili ne, i najpametnijih. Iako je njihov mozak veličine zrna susama sposobne su za brojne kompleksne radnje. Međutim, i one su podložne brojnim bolestima, njihova legla napadaju gljivice, bakterije, paraziti i virusi. Da bi pčelar moga bolje da zaštiti
svoje košnice neophodno je da se upozna sa bolestima medonosnih pčela i tako sačuva zdravlje svojih pčelinjih društava. A zdrave pčele imaju povećan prinos meda, polena, mleča i propolisa.

Jedna od najčešćih bolesti pčela je gljivično oboljenje nozemoza (Nosemosis apium). U pitanju je oboljenje odraslih pčela koje izaziva parazitska gljivica koja nastanjuje srednje crevo pčela. Kako su Praktikumu iz pčelarstva objasnili dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, spore nozeme su ovoidnog oblika dužine 4,6-6,4, a široke 2,9 mikrometra. Otporne su u spoljnoj sredini gde mogu da opstanu pet do šest nedelja, dok u vodi prežive čak 100 dana. U lešu uginule pčele žive šest dana, a ubija ih direktna sunčeva svetlost za 15-30 sati. Na visokim temperatura raspadaju se u roku od deset minuta, zato se retko pojavljuju u vrelim delovima Afrike, Bliskog Istoka i Malajskog arhipelaga. Na žalost, kod nas su ove gljivice vrlo rasprostranjene i mogu da izazovu ogromnu štetu u pčelinjaku.
Razvoj nozeme se odvija unutar ćelija epitela srednjeg creva odraslih pčela koje ih u organizam unesu preko hrane. Za kratko vreme dospevaju u srednje crevo preko voljke gde isklijavaju. Kako bolest napreduje veliki broj ćelija srednjeg creva budu zaražene, a potom dospevaju u rektum i bivaju izbačene izmetom u spoljnu sredinu. Zanimljivo je da larve ne mogu da se inficiraju i novorođene pčele nikad nisu zaražene.
Spore se šire izmetom odraslih pčela, tako što ih mlade jedinke pojedu prilikom čišćenja zaraženog saća. Kada su pčele u mogućnosti da slobodno lete i izmet ostavljaju izvan društva, saća postaju čistija, a šanse da pčele dospeju u kontakt sa sporama se smanjuju. Tada inficirane pčele uginu, a da pri tom ne šire
infekciju, koja jenjava. Iz istog razloga spore nozeme se retko nađu u medu ili polenu koje pčele sakupe iz prirodnih izvora.
Matice ne čiste saće, pa se one retko inficiraju u prirodnim uslovima. Trutovi se inficiraju kada ih hrane radilice koje su takođe angažovane i u čišćenju saća. Prateći prirodne uslove u kojima pčele rade, stručnjaci su ustanovili da postoji veza između hladnih, maglovitih, kišnih leta i infekcije društva nozemom sledećeg proleća, mada bi uzrok tome delimično mogao biti i usporeniji rast društava tokom kišnijih godina, kao i nepotpuno čišćenje saća.
Kako su u Praktikumu iz pčelarstva objasnili dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu inficirane pčele ne ispoljavaju simptome bolesti, ali dožive samo polovinu života nezaraženih jedinki u društvima u proleće ili leto. Do bolesti uglavnom dolazi usled nakupljanja vode, pošto je ukupni sadržaj vode kod zaraženih pčela viši nego obično. Inficirana društva zimi gube oko 1.500 pčela više nego zdrava legla, a više su pogođena manja pčelinja društva jer teže nadoknade gubitak pčela.
Da bi se ustanovilo da pčele boluju od nozemoze za pregled se uzimaju leševi pčela sakupljenih sa poda košnice i žive bolesne pčele koje ne mogu da polete, pa najčešće puze ispred košnice. Potrebno je najmanje 60 pčela iz jedne košnice kao uzorak za ispitivanje. U slučaju infekcije za pregled se uzimaju i žive pčele izletnice sa poletaljke, uginule pčele ispred košnica, dok se u akutnom obliku, koje je najčešće u rano proleće, za pregled može uzeti i sastrugani izmet pčela sa ramova. Izmet se uzima pomoću mikroskopske pločice koja se stavi blizu ulaza u košnicu, a isti se od matica uzima kada se one drže iznad pločice pokrivena staklenom čašom. Preventiva Preventiva je najbolji način za sprečavanje ove bolesti. To pre svega podrazumeva držanje jakih pčelinjih zajednica sa povoljnom strukturom svih kasta pčela, odnosno prisustvo sanitarnih pčela sa izraženim higijenskim ponašanjem koje su sposobne su da prepoznaju i otklone uzročnike bolesti. Kao jedna od mera zaštite je i preporuka da društvo ima mladu i zdravu maticu, da se pčelinjoj zajednici obezbedi dovoljna količina kvalitetne i zdrave hrane, pre svega perge i meda tokom zime, odnosno da se izbegava preterana upotreba šećera. Kako bi zaštitio društvo pčelar treba da obezbedi dobre higijensko- sanitarne uslova u pčelinjaku. Podsećamo, spore opstaju u prljavoj vodi i do 100 dana pa je neophodno pčelama obezbediti dovoljne količine čiste i protočne vode za napajanje tokom cele godine. Stručnjaci kažu da je dobro izvaditi medljiku iz košnice pre zime i zameniti je kvalitetnim medom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Neposredno pred izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca, i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla.
Ali krenimo redom. Imanje se nalazi na sat vremena vožnje od Londona u Istočnom Saseksu u mestu Haywards Heath, bračni par Hutchison sa dvoje dece živi i samostalno se bavi poljoprivredom. Samo u sezoni žetve angažuju dodatnu radnu snagu uprkos činjenici da imaju tako brojno stado rase Texel, i da obrađuju 200 hektara zemljišta. Od ukupne površine polovina je u zakup, a druga polovina lična svojina. Kažu gradili su kuću u protekle dve godine, tako da im dvorište nije baš uredno, ali će lagano srediti.
„Ja sam lično bio za izlazak iz EU smatra naš domaćin, ne očekujem brzo boljitak, ali mislim da na duge staze može biti bolje. Svakako ne očekujem da bude bilo šta lošije. Mi svakako moramo da nastavljamo sa radom na našoj farmi. Bavimo se proizvodnjom junadi i jagnjećeg mesa. Uglavnom veći deo naših grla samo koljemo u uslužnoj klanici i dalje prodajemo. Trenutno za kilogram jagnjećeg mesa dobijamo 2 funte što je oko 280 dinara. Jedan priplodni ovan može se kupiti za 500 funti, što je skoro 600 evra“.
Ovce se gaje u otvorenom sistemu, nema štale niti se sklanjaju pod strehu. Uvek su u ograđenom prostoru veličine jednog hektara. Samo u vreme jagnjenja na 48 sati se sklanjaju jaganjci i majke dok malo ojačaju. Nekoliko nedelja nakon završetka parenja sve ovce se snimaju ultrazvukom i odvajaju one koje nose jedno od onih koje nose dva, ili tri jagnjeta. Razlog je drugačija ishrana. One sa jednim potomkom, imaće nešto slabiju ishranu dok sa dva i više jaču kako bi imale dobar razvoj oba jagnjeta. Naš domaćin kaže najviše se raduju onima koje imaju dva, jer su to najbolja jagnjad za proizvodnju.
Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“.
Naša domaćica je išla na obuke za lečenje homeopatijom, i ona sa suprugom svakog meseca odlazi na sastanke sa veterinarom specijalistom za homeopatiju, gde se zajedno sa drugim ovčarima okupljaju i razmenjuju iskustva u proizvodnji, a naročito lečenju homepatijom. Zahvaljujući terapijama imaju odlične rezultate u lečenju mastitisa, ali i generalne kondicije stada. Kažu naučili su da prepoznaju raspoloženje ovaca i kako da terapijama na bazi bilja podstaknu njihov razvoj.

ŠTA JE HOMEOPATIJA?
Homeopatija je prirodna medicina koja zdravlje čoveka posmatra na holistički način tj. kao celinu. To je pre svega individualan i detaljan pristup svakom
pojedincu i cilj je pronalaženje uzroka problema i nastanka određenih bolesti ili manifestacija, a zatim primena homeopatskih prirodnih lekova koji deluju
na sam uzrok u cilju potpunog izlečenja. Klasična homeopatija se zasniva na nepromenljivim prirodnim zakonima i čvrstim principima. Ona teži ka ozdravljenju, a ne samo ka prolaznom poboljšanju zdravlja, jer ni lečenje ni sama bolest nisu slučajni. Samo lečenje se oslanja na prirodne zakone i iskustvo ljudskog bića. Tretiranje konstitucije je put kojim klasična homeopatija nastoji trajno poboljšati zdravlje.
ŠTA LEČI HOMEOPATIJA?
Iako je temelje homeopatije postavio dr Samuel Hahnemann 1796. godine, smatra se da je još Hipokrat koristio znanja homeopatije oko 400. godine pre nove ere, kada je lečio svoje pacijente od različitih psihičkih i fizičkih manifestacija. U 16. veku začetnik farmakologije Paracelzusobjavio je da čoveka leči ono što ga čini bolesnim. Samim tim što se homeopatija bavi uzrokom i čoveka posmatra kao celinu a bolesti ili njene manifestacije kao individualni mentalno, emotivno, fizički sklop pojedinca, ona leči širok dijapazon od psihičkih do fizičkih manifestacija:
– Psihosomatska oboljenja (koja zvanična medicina svrstava pod „stres i njegove
posledice“)
– Akutne probleme organa za disanje
(prehlade, upale…)
– Organe za varenje ( trovanje hranom,
bolovi, upale…)
– Različita reumatska oboljenja (akutna i
hronična)
– Kardiovaskularna oboljenja
– Urološka i ginekološka oboljenja
– Nesanicu
– Kožne probleme
– Neurološke probleme
– Alergije i imunološke probleme
– I svako drugo stanje koje je dovelo do poremećaja zdravlja.
Homeopatija se vrlo uspešno može primeniti i na biljni i na životinjski svet.
„Ova godina bila je izuzetno kišna tokom zime. Sneg je kod nas retkost, imamo niže temperature i jako puno kiše. Toliko je prethodnih dana padala da smo morali da prestanemo sa pregonskom ispašom. Naime, ovca u ovoj situaciji nema četiri noge i jedna usta već „pet usta“ ali na jedna jede a sa ostala četiri satire travu koja se kasnije teže oporavlja. Njene noge uništavaju travu i bolje je da ovaj period provedu u ograničenom prostoru gde ih hranimo senažom, silažom i mešavinom žitarica. Kada je u pitanju hrana mi sve sami proizvodimo, samo dodatne količine žita nabavljamo od kolege koji takođe ima
organsku farmu pa sa njim menjamo viškove kukuruza i ječma“ objašnjava za Agrobiznis magazin domaćin Ian koji je napustio svoj posao saobraćajnog inženjera da bi osnovao farmu pre dvadeset godina.
Kada je u pitanju tržište u Velikj Britianiji sve češće se na proizvodima može videti zastava države koja označava da je proizvod u potpunosti domaćeg porekla. Tako se potrošač usmerava da kupuje domaće. Nije retkost da na proizvodu stoji natpis „Kupovinom ovog proizvoda pomažete život na selu“ i slično. Što se
tiče cena one su naravno šarenolike, ali poređenja radi, svež hleb je jedna funta (1 funta je 140 dinara), tost je 0,60 ,dok je litar mleka 1 funta i to onog iz organske proizvodnje. Kilogram mesa je 7-10 funti u zavisnoti od kvaliteta. Ako pogledamo cene suhomesnatog mesa u zavisnosti od kvaliteta 100g košta 1 do 4 funte.Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, ili skraćeno Velika Britanija, je zapadnoevropska ostrvska država koju čine ostrva Velika Britanija i severni deo Irske, kao i veći broj manjih ostrva. Sastoji se od četiri države: Engleska, Škotska, Vels (koji čine Veliku Britaniju) i Severne Irske. Severna Irska je jedini deo Ujedinjenog Kraljevstva koji se graniči sa nekom državom, i to na jugu sa Republikom Irskom. Od ostatka Evrope odvajaju
ga Severno more i kanal La Manš, od Irske Keltsko i Irsko more, a na severozapadu izlazi na Atlantski okean. Površina Ujedinjenog Kraljevstva obuhvata 243.610 km2.
Udeo poljoprivrede na GDP je 0,6%, a zapošljava 1,5% od ukupnog stanovništva. Od ukupne teritorije na poljoprivredne površine otpada 17.182.000 ha, a pod šumama se nalazi 2.895.400 ha. Najviše se gaje:
• žitarice (18,2%) - pšenica, ječam, ovas, tritikale, raž,
• krmno bilje (9%) - tikve, silažni kukuruz, stočna repa, stočni kelj, repa ugarnjača,
• industrijske biljke (8,2%) - krompir, šećerna repa, lan, hmelj,
• uljarice (3,4%) - uljana repica,
• mahunarke (1,5%) - bob, grašak, pasulj
• povrće (1%) - kupusnjače, lukovi, zelena salata, špargla, mrkva, boranija, krastavac, paradajz, paprika
• ostalo (59,7%) - livade, pašnjaci, voćke i druge kulture.
Poljoprivreda Velike Britanije je intenzivna, sa visokim stepenom mehanizacije i učinkom po evropskim standardima. Stočarstvo je najrazvijenija poljoprivredna grana, a u okviru njega govedarstvo, svinjarstvo i ovčarstvo. Od velikog broja rasa goveda nastalih na prostoru Velike Britanije, jedna od najinteresantnijih je
Džerzej. To je najstarija rasa koja se koristi za proizvodnju mleka, a posle holštajn-frizijskog govečeta, važi za drugu najrašireniju mlečnu rasu. Holštajn ima
najveću mlečnost, dok je procenat mlečne masti najveći kod džerzeja - čak 5%. Mleko sadrži i 4% proteina pa je pogodno za proizvodnju sira. Dobro koristi pašu, veoma je plodna i lako se teli- Zbog toga se rado gaji i koristi u oplemenjivanju.
Od ratarskih useva, najveće površine se nalaze pod žitaricama, i to pod pšenicom i ječmom. Svake godine se proizvede oko 6,5 miliona tona ječma. Od toga se izveze oko 1,5 miliona tona, 3 miliona tona bude upotrebljeno u ishrani stoke, a preostala 2 miliona tona se iskoriste u industriji alkoholnih pića - piva i viskija. U Škotskoj i Irskoj se za dobijanje viskija najčešće koristi prolećni ječam, dok u drugim delovima sveta za to mogu poslužiti kukuruz, raž, tritikale itd. Ime škotski viski, ili skoč, može da nosi samo viski spravljen u destileriji u Škotskoj, isključivo od ječmenog slada i vode, sa ne više od 40% alkohola,
koji je odležao u hrastovim bačvama minimum 3 godine. Godišnje se izveze više od 1.000.000 t viskija, i to je najvredniji britanski izvozni artikal.
Teleće šnicle u viskiju
Sastojci: 1 kg telećih šnicli, 0,5 dl viskija,
1,5 dl juneće supe, 1,5 dl kisele pavlake, 2 kašike zelenog bibera u zrnu, ulje, biber, so.
Priprema: Ispecite šnicle na dobro zagrejanom ulju po 3 minuta sa svake strane, prelijte viskijem i pržite još nekoliko minuta. Izvadite meso i ostavite na toplom mestu. U istu posudu sipajte juneću supu, dodajte zeleni biber, kiselu pavlaku i so i prokuvajte nekoliko minuta mešajući. Prelijte meso i servirajte s prilogom od povrća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za košnicu kažu da je prirodna apoteka i u mnogim evropskim zemljama je sve popularnija terapija vazduhom iz košnice. Ova terapija u Srbiji je u povoju, a jednu od prvih apikomora je izgradio Sreten Obućina na Zlatiboru.

Prateći pčelarska dostignuća u Evropi Sreten je rešio da od svojih 150 košnica 12 izdvoji i za njih napravi kućicu na Zlatiboru koja će se koristiti za apiterapiju – lečenje vazduhom iz košnice u kome se nalaze zdrave pčelinje materije.

- Iz košnice izlaze aromatični mirisi meda, propolisa, polena, perge… Pomaže karidovarskularnom sistemu, respiratornom i utiče na nervni - priča Sreten.

U svakom momentru u pčelinjoj kući na Zlatiboru šest osoba se može inhalirati, a terapija traje od 15 do 20 minuta, poželjno je inhalirati se dva puta dnevno 7 do 10 dana, prenosi lokalni portal ZoomUe.

Ovu vrsta terapije preporuka je brojnim sportistima koji borave na visinskim pripremama na Zlatiboru.

- Da u svom trenažnom procesu počnu sa tehnikom dubokog disanja, a ne plitkog, jer svi mi fiziološki plitko dišemo, osobito mi koji živimo u gradovima. Našem organizmu je neophodno da duboko dišemo - kaže profesor sociologije sporta Ratomir Milić.

Ovo je i doprinos urbanom pčelarstvu koje je sve popularnije u savremenom svetu gde se u izgrađena staništa postavljaju pčele kako bi se oplemenio vazduh, jer je poznato da pčela vrši dezinfekciju vazduha u prečniku od 200 metara.

Kućica za apiterapiju na Zlatiboru prva je u ovom kraju, a plan je da se u narednom periodu dodatno opremi i adaptira, kako bi ljudi mogli da udišu vazduh iz otvorenih košnica, koji kako tvrde pčelari, odmara, utiče na dobro raspoloženje, smirenost i miran san, prenosi lokalni portal ZoomUe.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2597428/prva-kucica-na-zlatiboru-za-inhalaciju-vazduhom-iz-kosnice

Opšta bolnica BelMedic saopštila je da je uspostavila saradnju sa kompanijom Generali Osiguranje Srbija, pa će svi klijenti ove osiguravajuće kuće moći da se leče i u ovoj renomiranoj privatnoj zdravstvenoj ustanovi.

Dr Jasmina Knežević, direktorka Opšte bolnice Bel Medic, rekla je da joj je izuzetno drago što ovako velike dve kompanije sarađuju, a u korist brojnih pacijenata.

- Na ovaj način pacijenti dobijaju vrhunsku zdravstvenu zaštitu, a Generali Osiguranje Srbija može da pruži klijentima, kako individualnim, tako i kompanijama, još širu i bolju ponudu zdravstvenih ustanova. Uvereni smo da ćemo dobiti nove pacijente, ali da će nam se, zahvaljujući ovoj saradnji, vratiti i nekadašnji pacijenti. Na nama je da nastavimo da pružamo najkvalitetnije zdravstvene usluge i da ih konstantno unapređujemo - rekla je dr Knežević.

Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranje Srbija, takođe je izrazio zadovoljstvo što će osiguranici ove kuće ubuduće moći da koriste usluge Bel Medica.

- Kvalitet usluge koji se pruža našim klijentima od najvećeg nam je značaja i sigurni smo da ćemo sklapanjem saradnje sa Bel Medicom učvrstiti lidersku poziciju na tržištu zdravstvenog osiguranja u Srbiji. Bel Medic je renomirana široko poznata zdravstvena ustanova i verujemo da će naši klijenti biti zadovoljni što će ubuduće moći da koriste i njihove zdravstvene usluge - rekao je on.

Opšta bolnica Bel Medic, prva privatna bolnica u Srbiji akreditovana prema najvišim evropskim standardima kvaliteta, ove godine obeležava 21. godinu postojanja. U Bel Medic zdravstvenom sistemu angažovano je više od 270 stalno zaposlenih i preko 400 eminentnih lekara saradnika, među kojima su brojni univerzitetski profesori i akademici, kao i gostujući lekari iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope.

Na tri, a uskoro i na četiri lokacije u Beogradu, Bel Medic u svom sastavu ima opštu bolnicu koja radi od 0 do 24, ambulantno-poliklinički deo i dom zdravlja. Među uslugama su i kućne posete (0 – 24 h), kao i sanitetski prevoz i avioprevoz pacijenata u zemlji i inostranstvu. Bel Medic je jedan od lidera u uvođenju novih medicinskih tehnologija i procedura, kodeksa ponašanja i odnosa prema pacijentima, novih modela komunikacije i kontinuiranog unapređenja nivoa usluga. Upravo zato je Bel Medic osvojio prvo mesto na prestižnom Evropskom takmičenju - "European Bussiness Award 2016" u kategoriji odnos prema klijentu, pobedivši gigante kao sto su "Deutsche Telekom", "Minhenski aerodrom", Belgijski javni prevoz, "Rojters" i drugi, saopšteno je iz ove zdravstvene ustanove.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31