Dalibor Gajić je mladi poljoprivrednik iz Bača, koji se u ovom poslu našao zahvaljujući porodici, u kojoj je bavljenje poljoprivredom tradicija. Ipak, kada su roditelji otišli za poslom u Nemačku, morao je da nastavi sam, piše poslovni portal eKapija.

Bavi se voćarstvom, stočarstvom i proizvodnjom vina. Kupine su, zapravo, odabir njegove majke, kako bi imala za džem, sokove i ostale đakonije. Otac je nabavio 1.600 sadnica i tako su formirali kupinjak."Kvalitetom sam veoma zadovoljan, a prinos je standardan. Naime, kupina je veoma rodna biljka, pa jako retko podbaci u prinosu. Kupinu plasiram po lokalnom tržištu, ali u veoma malim količinama, jer se trudim da sve preradim", kaže Dalibor i dodaje da potražnja za kupinom postoji, kako u svežem stanju, tako i za onom prerađenom.

Ipak, prerada je isplativija, i po nekoliko puta, kaže Gajić.

"Od kupina pravim samo vino, jer nemam mnogo vremena da se tome posvetim. Za sada vino prodajem samo po narudžbini, po preporukama", navodi.Osim voćarstva, odabir ovog poljoprivrednika je i ovčarstvo. Trenutno ima 50 umatičenih ovaca "il de frans" rase.

"To je zahvalna rasa, koja se odlikuje velikom količinom mesa, koje je pritom i veoma ukusno", ističe Dalibor.Za svoju proizvodnju koristi subvencije koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede i zadovoljan je podrškom.

"Treba se i malo snaći u moru propisa i birokratije, ali ko je malo snalažljiv i kreativan može da iskoristi razne šanse koje se pružaju. Nije idealno, ali može se."Na kraju razgovora za eKapiju savetuje mlade da ne sede skrštenih ruku i da preuzmu stvari u svoje ruke: "Ne čekajte pomoć sa strane. Radite, budite vredni i nagrada će stići. Onaj od gore sve gleda."

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/kupine-vino-i-il-de-frans-ovce-odabir-mladog-poljoprivrednika-iz-baca-budite-vredni-i/17s451n

Berba kupine u podnorudničkim selima uveliko traje i dok je cena još uvek diskutabilna, voćari su zadovoljni rodom i kvalitetom ovogodišnjih plodova.Prilikom berbe Bojan Mijailović iz sela Vojkovci kod Topole u zasadima ovog voća uočio je neobičnu pojavu.

"Pojedine grane potpuno su procvetale kao da su proleće. Uz plodove, može da se beru i cvetovi. Kupine gajim dugo godina, ali ovo se prvi put dešava. Nadam se da ovo cvetanje kad mu vreme nije, neće uticati na rod sledeće godine“, rekao je Bojan za RINU.Prema njegovim rečima, stari su govorili da kada voće ponovo procveta biće oštra i duga zima, međutim, stručnjaci iz oblasti voćarstva ovakvu pojavu pripisuju klimatskim promenama.

"Klima se dosta promenila, a biljka ne može da prepozna datum, vremenske prilike je mogu zavarati, zbog toga se dešavaju ovakve pojave. U biljci dolazi do fiziološkog poremećaja pa na nekim rodnim grančicama može doći do plodonošenja i cvetanja u isto vreme", objašnjava biolog Duško Brković.Cvetanje kupina u avgustu, nije prva ovakva pojava u Topoli, jer su pre nepunih mesec dana u voćnjaku Radenka Androvića procvetale jabuke.

"Čuo sam i viđao da voće ponekad ponovi svoje cvetanje u jesen, ali u letnjim mesecima još nisam. Sada je na jednoj grani cvet, na drugoj plod", izjavio je Radenko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=24&nav_id=1723557

 

Kupina je višegodišnja biljka iz porodice ruža. U mnogim zemljama dugo smatrala za korov, posebno zbog oštrih bodlji na granama i lišću, pa berba ovog voća nije ni malo laka. U narodnoj medicini kupina se koristi kao lek, a osim ploda lekovit je koren i lišće. Zanimljivo je da, za razliku od drugog voća, na grmu kupine istovremeno na metli postoji plod u svim fazama razvoja - od cveta do zelenog i potpuno zrelog ploda.

Zdravija od maline

Iako liči na svoj ružičastog rođaka malinu, kupina je ipak potpuno drugačija ne samo po boji i izgledu. Za razliku od maline čiji torus (cvetna loža ili stabljika) ostaje na biljci tokom branja pa je plod iznutra šupalj, kod kupine torus ostaje u plodu. Kupina raste širom sveta, a verovali ili ne postoji čak 375 vrsta koje se zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudski organizam sve češće gaje u voćnjacima.  

U poređenju sa malinom, kupina je daleko zdravija zbog bogastva vitamina, minerala dok semenke kupine sadrže izuzetno važne prirodne masnoće kojih u drugom voću ili nema ili ga ima vrlo malo.  Kupina ima svega 48 kalorija u 100 grama i osam grama vlakana što je trećina preporučene dnevne doze potrebne čovekovom organizmu. Za njihovu tamnoljubičastu, odnosno gotovo crnu boju ploda, zaslužan je antocijan koji stavlja kupine na vrh hrane bogate polifenolima. U pitanju su mikronutrijenti izuzetno važni za ljudsko zdravlje koji se dobijaju konzumiranjem određenih biljnih vrsta.

Vlakna, kojih ima dosta u kupinama, utiču na poboljšanje varenja, snižavaju holesterol, jednom rečju kupine su prirodni probiotik što znači da hrane dobre baterije u našim crevima, podstičući time i radi imunog sistema. Kupine obiluju vitaminom C, čak dva puta više nego borovnice, i samo jedna porcija ovog voća zadovoljiće polovinu dnevnih potreba za ovim vitaminom u organizmu. Kako su pokazale brojne studije kupine povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, zdravlje srca i jetre, ali i apsorpciju gvožđa u organizmu, pa se preporučuju kod anemije.

Jedna šolja kupina u toku dana zadovoljava skoro trećinu dnevnih potreba za vitaminom K, koji je važan za pravilnu koagulaciju krvi i zdrave kosti. Ćelije koštanog tkiva ne mogu da se stvaraju bez vitamina K čiji deficit dovodi do povećanog rizika od preloma, a dugoročno i do osteoporoze.

Kupine su bogate i manganom koji je takođe utiče na zdravlje koštanog sistema, ali i na stvaranje kolagena bez kojeg nema zdravih zglobova i kože. Iako su slatke kupine imaju prilično nizak glikemijski indeks i svega 7 grama šećera po porciji. U kombinaciji sa visokim sadržajem vlakana ovo voće pomaže u regulisanju nivoa šećera i insulina u krvi, pa se preporučuje dijabetičarima.

 Zdrave čak i semenke

Antioksidanti, kojima su kupine bogate sprečavaju zapaljenske procese u organizmu i utiču na način na koji neuroni komuniciraju. Zbog toga ovo voće usporava probleme sa pamćenjem i motorikom, kao i kognitivnim sposobnostima kod starijih ljudi. Kod kupina su zdrave čak i semenke, jer su bogate  omega-3 i omega-6 masnoćama, kao i proteinima, karotenoidima, kao i folnom kiselinom pa se kupine preporučuju trudnicama, jer sprečavaju defekt neuralne cevi embriona. Ovo voće u sebi sadrži i lutein koji je dobar za zaštitu očiju i kože od štetnosti ultraljubičastih zraka, pa je dobar saveznik u borbi protiv starenja.

Osim ploda kod kupine je lekovit koren i lišće koje se odvajkada koristilo u narodnoj medicini za lečenje brojnih bolesti. Prilikom vađenja korena biraju se delovi koji su dublje u zemlji, dobro se operu i odmah upotrebljavaju za pripremanje lekovitih preparata. Travari kažu da koren ne valja ga sušiti i čuvati, jer gubi lekovitost. Tinktura od korena kupine deluje protiv anemije i na površinsko zarastanje kože i sluzokože. U ovu svrhu može da posluži i čaj od lišća kupine, koji se koristi i kod bolova u grlu, ali i dijareje. Koren kupine skuvan u vinskom sirćetu leči upalu desni i stari je narodni lek protiv parodontoze, dok žene čaj od korena kupine koriste protiv neurednih menstruacija. Kupine je najbolje jesti u svežem stanju, ali se mogu koristiti i za pripremu slatkog, džemova, sokova, u proizvodnji bombona dok je kupinovo vino nadaleko poznat kao neprevaziđeni lek za malokrvnost i kao čuvar zdravog srca. Domaće kupinovo vino lako se pravi, pa vam poklanjamo recept.

KUPINOVO VINO

 Potrebno: 5 kg kupina i 1,5 kg šećera.

Priprema: Kupine očišćenje od peteljki i oprane stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i ostavite  na hladno i tamno mesto. Posle sedam do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite kom sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Sedam dana kasnije procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla) i vino čuvati na hladnom mestu. Preporučljivo je da se dnevno popije 1 decilitar (nešto manje od pola obične čaše) ovog vina pre jela. Ako vam je vino jako, ovu dozu možete podeliti na nekoliko manjih, pa ih piti pre svakog obroka.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proizvođači kupine predaju u hladnjače a da ne znaju po kojoj ceni, mada se nezvanično pominje da će biti oko 50 dinara za kilogram, dok su troškovi proizvodnje oko 60 dinara.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je akontna (početna) cena prve klase malina porasla ove godine na oko 210 dinara po kilogramu jer je nevreme prepolovio rod pa je smanjena ponuda, a prošle godine su kupovane za 150 do 170 dinara."Statistika neće pokazati da je rod malina manji za 50 odsto jer vlasnici hladnjača uvoze maline iz BiH i mešaju ih sa malinama iz Srbije i izvoze kao domaći proizvod", rekao je Radović.

Dodao je da uprkos višoj ceni maline proizvođači neće moći da ostvare zaradu jer su vremenske neprilike uništile deo roda pa su prinosi slabi i jedva će "pokriti" troškove proizvodnje.

"U svetu je ogromna potražnja malina i očekujemo da izvoznici, nakon prodaje robe doplate još 20 dinara po kilogramu", rekao je Radović.

Istakao je da sada zbog deviznog priliva od izvoza država treba još više da motiviše proizvođače malina da obnove proizvodnju.

"Zbog niskih cena, posebno 2017. godine mnogi su zapustili malinjake i Srbija, koja je među liderima u svetu po proizvodnji i kvalitetu malina, izgubila je to mesto jer je pala proizvodnja", rekao je Radović.

On je rekao da Ministarstvo poljoprivrede i sada subvencioniše proizvodnju malina i kupina u kupovini zasada, mehanizacije, sistema za navodnjavanje i druge opreme.

Ove godine je, prema njegovim rečima, problem cena kupina jer se to voće već desetak dana isporučuje u hladnjače, a njihovi vlasnici još nisu saopštili po kojoj će ih ceni platiti već se to stalno odlaže.

"Apelujem na otkupljivače da prvu klasu kupina plate 120 dinara, a drugu 100 dinara jer će se ta proizvodnja u suprotnom potpuno ugasiti iako otkupljivači imaju dobru zaradu" , rekao je Radović.

Dodao je da je otkup malina po bagatelnim cenama poslednjih pet-šest godina po oko 40 dinara za kilogram doprineo da se površina pod zasadima od oko 6.000 hektara smanji na oko 1.600-2.000 hektara.

Proizvođač kupina iz sela Miloševo kod Negotina Goran Stančić rekao je za Betu da je predao kupine u hladnjaču, a da ne zna po kojoj će ih ceni platiti njen vlasnik jer stalno odlaže da to saopšti, ali da se pominje cena od oko 50 dinara po kilogramu.

"Uzgajam kupine 19 godina i ove godine plantažu na 3,5 hektara smanjiću na jedan hektar jer je 'propast' cena tog voća od 2015. godine", rekao je Stančić.

U opštini Negotin nekada je, kako je rekao, kupinom bilo zasađeno oko 300 hektara, danas nema ni deset jer nema ni ljudi i na pijaci gde su kupine 250 dinara po kilogramu i ne može se prodati ni deset kilograma dnevno, a on proizvodi više od tone.

"Troškovi proizvodnje kupina su oko 60 dinara po kilogramu i ako nam ponude oko 50 dinara jasno je zašto se uništavaju plantaže sa tim voćem", rekao je Stančić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_id=1710854

 

Kupina je višegodišnja biljka iz porodice ruža. U mnogim zemljama dugo smatrala za korov, posebno zbog oštrih bodlji na granama i lišću, pa berba ovog voća nije ni malo laka. U narodnoj medicini kupina se koristi kao lek, a osim ploda lekovit je koren i lišće. Zanimljivo je da, za razliku od drugog voća, na grmu kupine istovremeno na metli postoji plod u svim fazama razvoja - od cveta do zelenog i potpuno zrelog ploda.

 Iako liči na svoj ružičastog rođaka malinu, kupina je ipak potpuno drugačija ne samo po boji i izgledu. Za razliku od maline čiji torus (cvetna loža ili stabljika) ostaje na biljci tokom branja pa je plod iznutra šupalj, kod kupine torus ostaje u plodu. Kupina raste širom sveta, a verovali ili ne postoji čak 375 vrsta koje se zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudski organizam sve češće gaje u voćnjacima.  

U poređenju sa malinom, kupina je daleko zdravija zbog bogastva vitamina, minerala dok semenke kupine sadrže izuzetno važne prirodne masnoće kojih u drugom voću ili nema ili ga ima vrlo malo.  Kupina ima svega 48 kalorija u 100 grama i osam grama vlakana što je trećina preporučene dnevne doze potrebne čovekovom organizmu. Za njihovu tamnoljubičastu, odnosno gotovo crnu boju ploda, zaslužan je antocijan koji stavlja kupine na vrh hrane bogate polifenolima. U pitanju su mikronutrijenti izuzetno važni za ljudsko zdravlje koji se dobijaju konzumiranjem određenih biljnih vrsta.

Vlakna, kojih ima dosta u kupinama, utiču na poboljšanje varenja, snižavaju holesterol, jednom rečju kupine su prirodni probiotik što znači da hrane dobre baterije u našim crevima, podstičući time i radi imunog sistema. Kupine obiluju vitaminom C, čak dva puta više nego borovnice, i samo jedna porcija ovog voća zadovoljiće polovinu dnevnih potreba za ovim vitaminom u organizmu. Kako su pokazale brojne studije kupine povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, zdravlje srca i jetre, ali i apsorpciju gvožđa u organizmu, pa se preporučuju kod anemije.

Jedna šolja kupina u toku dana zadovoljava skoro trećinu dnevnih potreba za vitaminom K, koji je važan za pravilnu koagulaciju krvi i zdrave kosti. Ćelije koštanog tkiva ne mogu da se stvaraju bez vitamina K čiji deficit dovodi do povećanog rizika od preloma, a dugoročno i do osteoporoze.

Kupine su bogate i manganom koji je takođe utiče na zdravlje koštanog sistema, ali i na stvaranje kolagena bez kojeg nema zdravih zglobova i kože. Iako su slatke kupine imaju prilično nizak glikemijski indeks i svega 7 grama šećera po porciji. U kombinaciji sa visokim sadržajem vlakana ovo voće pomaže u regulisanju nivoa šećera i insulina u krvi, pa se preporučuje dijabetičarima.

 Opširnije u novom broju Agrobiznis magazanina koji će biti u prodaji od 15. jula.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Ožiljavanje vrhova izdanaka je jedan od najvažnijih i najčešće primenjivanih načina razmnožavanja kupine bez bodlji puzećeg porasta. Ono se može vršiti u rodnim zasadima ali i u posebno formiranim matičnjacima. Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima ima niz nedostataka, a najvažniji su: teško očuvanje čistote sorte i slabija zdravstvena kontrola tako proizvedenog sadnog materijala, otežana primena agrotehničkih mera kao i otežana berba. Razmnožavanje kupine vrši se tako što se tokom avgusta ili početkom septembra izdanci i njihove prevremene (bočne) grančice povijaju i njihovi vrhovi vertikalno stavljaju u prethodno iskopane jame ili kanale dubine 10 do 15 cm, a zatim zagrnu sitnom i rastresitom zemljom. Zemljište se zatim blago nagazi i zalije sa 2 do 3 litra vode. Važno je pravilno odabrati vreme izvođenja ove mere. Povoljno vreme za ožiljavanje vrhova izdanaka kupine je kada oni ili bočne grane prestanu sa intenzivnim porastom, vrhovi počnu da dobijaju zmijolik izgled a lišće postaje sitnije. Zbog razlika u porastu pojedinih izdanaka, ovu meru treba sprovoditi u nekoliko navrata u intervalu od 7 do 10 dana. Rano povijanje ima za posledicu prorastanja ili izvlačenja izdanaka iz jamića (pa ponovno potapanje udvostručuje posao), dok prekasno zagrtanje vrhova izdanaka, zbog niže temperature zemljišta i kratkog vremena za ožiljavanje, daje slabo ožiljene izdanke, koji se ne mogu koristiti u jesen, već tek u naredno proleće. U nižim i toplijim područjima sa ovom merom može se početi početkom avgusta, a u višim početkom septembra. Kopanje jama i zagrtanje vrhova izdanaka najčešće se obavlja ručno, jer se tada dobija najveća količina dobro razvijenih sadnica. Dobro obučeni radnik može za jedan dan da iskopa 2.000 do 3.000 jamića i da zagrne isto toliko vrhova izdanaka. Vrhovi izdanaka kupine umesto potapanja mogu se stavljati u posebne kontejnere ili posude od presovanog stiropora. U posude se stavlja kompost i vrh izdanka, pa se sve to ukopava u zemlju i nagrne. Na taj način olakšava se vađenje, manipulacija sadnicama, transport i čuva nežni koren. Ovako proizvedena sadnica sadi se na stalno mesto zajedno sa biorazgradljivom posudom kroz čije zidove probija koren, a posuda se kasnije raspada. Kada se proizvodnja sadnica obavlja u rodnim zasadima, zdravstvenoj kontroli mora se posvetiti posebna pažnja, a iz zasada moraju se odstraniti svi žbunovi na kojima se primete bilo kakvi tragovi virusnih oboljenja. Povijanje i zatrpavanje vrhova izdanaka treba obaviti u uskim trakama što bliže matičnim žbunovima kako bi se što manje ometali radovi u zasadu – posebno berba, izbeglo gaženje i oštećenje zagrnutih izdanaka od strane berača i mehanizacije. Kod ranih sorti koje završe berbu pre kraja avgusta (Loch Ness) ovo potapanje vrhova izdanaka ima više opravdanja, jer ne ometa radove u kupinjaku. Proizvodnja sadnica kupine u rodnim zasadima može dostići od 40.000 do 50.000 komada po hektaru. Mnogo sigurnija, kvalitetnija i jedino ispravna je proizvodnja sadnica kupine u specijalizovanim matičnim zasadima, koji mogu biti jednogodišnji i višegodišnji. Oni potiču od garantovano zdravog i sortno čistog početnog materijala, a u toku proizvodnje obavezna je primena svih agroteničkih i pomotehničkim mera i potpuna zdravstvena kontrola kupine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kupina spada u grupu jagodičastih voćnih vrsta, ali prilikom podizanje zasada i sadnju ove voćne kulture ne mora da se pokloni toliko pažnje kao kod jagode i maline, znači voćna kultura skromnijih uslova gajenja. Sam početak prilikom podizanja je veoma bitan da kasnije u toku proizvodnje ne bi imali problema. Uspeh svake voćarske proizvodnje je korišćenje kvalitetnog sortifikovanog startnog sadnog materijala, dobro pripremljeno kvalitetno zemljište i primenjena sva neophodna agrotehnika po fenofazama razvoja. Podizanje kupinjaka može na terenima ako imamo dobru cirkulaciju vazduha, prozračnost, slabije pojave rose i druge otežavajuće okolnosti, izbegavanje uvala depresija i drugo, kao i odabir zemljišta dubokog fiziološkog profila.

Prilikom podizanja kupinjaka i sadnja kupine mora da se pripremi zemljište na kojoj se planira podići zasad a to podrzumeva čišnjenje od korova i zemljišnih patogena. Gajenje žita kao predkulture unazad nekoliko godina je dobro priprema za podizanje kupinjaka. Prilikom podizanje zasada osnovna obrada za kupinjak se obavlja na dubini od 40 – 50 cm radi stvaranja povoljnih uslova za razvoj korenovog sistema. Pre osnovne obrade može da se uradi meliorativno đubrenje na osnovu agrohemiske analize. Po završetku ovih radova pristupa se postavljanju naslona stubova na rastojanju od 5 do 8 m a potom pripremi zemljišta za sadnju. Sadnja se obavlja na zemljištu umerene vlage gde je izvršeno đubrenje na osnovu agrohemiske analize (startno đubrenje) i pripremaju jamići za sadnju na dubini od 20 do 25 cm. Kopanje jamića može biti sondama ili ašovom, vreme sadnje bolje jesenje nego prolećna sadnja.

Razmak sadnje u mnogome zavisi od primenjene agrotennike i uslova sredine i u našim uslovima se kreće razmak od 2 m do 3 m između trapova, a u redu u zavisnost od sorte od 50 cm do 80 cm. Na parcelama gde može doći zbog obilnih padavina do kraćeg zadržavanja vode preporučuje se formiranje bankova visine 10 do 20 cm i sadnja na bankove. Prilikom sadnje obavezno potapanje korenjaka u sredstva za stimulaciju ožiljavanja i prijem kao i zakraćivanje posađenih izdanaka po sadnji na dva do tri pupoljaka. Uspeh sadnje zavisi od pravo vremene sadnje i primenjene mere nege posle sadnje.

Savetodavac iz voćarstva i vinogradarstva Mitić Aleksandar

Izvor:https://jugpress.com/poljoprivreda-saveti-za-sadnju-kupine/

Novija sorta kupina razvijena u Škotskoj, loh nes (loch ness) je samooplodna sorta bez bodlji na stabljikama. Plodovi su krupni, čvrsti i dobrog ukusa.

Loh nes se u nižim krajevima Srbije bere od početka jula, a u višim od polovine jula. Berba traje do kraja septembra, za desetak dana duže nego ostale sorte.

Sadnja se može obaviti u jesen ali se kod nas obično praktikuje na proleće kada dobije takozvane "bele korenčiće". Nekada se sadilo na rastojanje 1,2 x 2,5 ili 1 x 3 (4000 kom/ha) međutim, zbog toga što su u pitanju sadnice sa polupodignutim izdancima manje bujnosti sada se sadi i 0,8 x 2,5 (5000 kom/ha) pa čak i 0,75 x 2,5 ( 5330 kom/ha) i na taj način i kod ove kupine mogu se dostići prinosi od 3 do 4 t/10 ari.Kako pojašnjava diplomirani inženjer u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo, Srđan Stanojlović, pre sadnje zemljište se mora pripremiti, poravnati i iznivelisati, podriti i uraditi agrohemijska analiza zemljišta.

- Na osnovu nje ćemo ga pođubriti zatim, izvršiti duboku obradu i finu pripremu zemljišta. Prilikom sadnje mora se obezbediti dobar kontakt zemlje i korena tako da se posle sadnje moraju dobro zaliti sadnice da bi se istisnuo vazduh iz zone korena i obezbedio bolji prijem sadnica - pojasnio je Srđan.

U našim uslovima loh nes ne gajimo bez sistema za navodnjavanje obzirom da ona dugo plodonosi i za svoj razvoj i rast traži dosta vode. Kroz sistem za navodnjavanje mora se obezbediti i prihranjivanje vodotopivim đubrivima uglavnom na bazi kalijuma, azota i kalcijuma. Fosfor se uglavnom dodaje za posle sadnje i u prvoj godini.

Nekada je potrebno i koristiti rasprskivače kada su velike vrućine. Koristili su se uglavnom noću do sada, ali u zadnje vreme se pokazalo da je to bolje raditi tokom dana, i to skoro sve vreme kad su najveće sunčane insolacije. Naravno, za ovu operaciju je potrebno imati veliku količinu vode. Loh nes, kako pojašnjava Srđan, daje vrhunske rezultate samo uz navodnjavanje.Poslednjih godina dosta se priča o upotrebi mreža za zasenu. Tu se, kako napominje Srđan, mora biti oprezan.
- U principu njena primena ima ekonomsku opravdanost, ali nekih godina ona onemogućava normalno sazrevanje plodova, a kasnije i samo sazrevanje izdanaka za zimu. Zato je najbolje da se ona instalira tako da bude po mogućstvu montažno - demontažna ili da se bar može svezati po vrhu žice da nam ne bi na hladnijim i vlažnijim godinama napravila više štete nego koristi - pojašnjava on. Inače, sama mreža za zasenu može povećati prinose i do 35%.

Od svih novih sorti loh nes ima najveću otpornost na bolesti pre svega na ljubiljastu pegavost, rđu kupine i plamenjaču. Ako se dobro uradi zaštita u vreme cvetanja ne pokazuje se velika osetljivost ni na sivu trulež. Zaštita od truleži mora biti jako dobra, obzirom na njenu relativnu osetljivost izazvanu dugim periodom plodonošenja od skoro 50 dana a samim tim i dugim periodom cvetanja.Ukus ove kupine podseća na ukus divlje, pa je najpoželjnija kupina na pijacama i kod nas i u Evropi. Njena crna boja je tako izražena da ostaje i tokom zamrzavanja i prerade, a čvrstina ploda je čini najtransportabilniju kupinom.

Veoma je krupna, masa ploda može biti i preko 6,5 grama, kompaktnog je oblika i sjajne crne boje. Sadržaj šećera može ići i do 15 briksa, a kiselina 10 gr/l. Povoljan odnos šećera, vitamina, minerala i antioksidanata je ubraja u grupu najkvalitetnijih kupina.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2604232/loh-nes-sorta-kupine-odlicnog-prinosa-i-otporna-na-bolesti

Berba kupine tek je počela a cena se već promenila. Prvih dana otkupa za kilogram ovog voća plaćalo se 45 dinara a od danas kilogram košta 40 dinara. Zbog niske cene Raša Mijailović razmišlja da svoj zasad koji se prostire na 15 ari poseče čim obere ovogodišnji rod.

- Beremo porodično jer ne bi mogli da platimo radnike, dnevno uberemo između 100 i 200 kilograma plodova i zaradimo onoliko koliko bi ja zaradio spremajući drva u šumi, samo što bi dva metra drva spremio za par sati a ovde provedoh ceo dan. Dobro je rodila, solidan je prinos ali cena godinama niska tako da razmišljam da ih posečem čim oberem - kazao je Mijailović.

Na otkupnom mestu u selu Vojkovci potvrđuju da je cena spala a razlog je loš kvalitet plodova.

- Dnevno se otkupi oko osam tona plodova aktuelnih sorti Čačanska bestrna, Loh nes, Ton fri. Neko je zadovoljan cenom, neko nije zavisi koliko ko ima i koliko ulaže u proizvodnju, cena jeste niska ali i kvalitet je podbacio - rekao je Sloba Matić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591420/sto-kilograma-kupine-kosta-kao-jedan-m3-drva

Otkupna cena prvih količina kupine ovogodišnjeg roda pet puta je veća nego lane, pa se voćari nadaju da će im kupina izvući sezonu u kojoj je prinos maline prepolovljen.

Prvi kilogrami kupine sorte "loh nes" u valjevskom kraju otkupljuju se po ceni od 80 do 100 dinara, što je u odnosu na prošlogodišnju otkupnu cenu od 20 do 35 dinara za kilogram, zavisno od kvaliteta ploda, gotovo pravi bingo!

Reč je, međutim, o samom početku berbe ovog voća, a da li će kupina zadržati cenu koja je daleko više nego ranijih godina, zavisi od nekoliko faktora.

- Pre svega, od vremenskih prilika u narednom periodu, jer su prve količine kupine koja se sada otkupljuje po ceni od 80 do 100 dinara za kilogram, odličnog kvaliteta. Najavljena prognoza za sledeću sedmicu je nešto svežije vreme, što pogoduje kupini koja inače mnogo bolje podnosi ekstremne uslove od maline. Ukolko ne dođe do nekih ekstremnih temperatura do kraja meseca, onih preko 35 stepeni Celzijusa, ili vremenskih nepogoda, kupina koja već ima odličan kvalitet i dobar rod, mogla bi da kompenzuje nedostatak i lošiji kvalitet maline. Koliko smo saznali u razgovoru sa hladnjačarima i otkupljivačima, sve količine kupine su izvezene pa bi trebalo očekivati da otkupna cena ostane dobra – priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavno stručne službe.Na području valjevskih Stava, odakle stižu najveće količine kupine u ovom delu Srbije, zbog toga s pažnjom prate vremenske prilike u narednih deset dana, kada počinje berba.- Svi kupinjaci su u dobrom stanju, rod je dobro poneo, tako da se u nju uzdamo za spas sezone jer je zbog vremenskih uslova rod maline prepolovljen. Posle četiri, pet godina tokom kojih je otkupna cena bila sramotno niska, svi se nadamo da će kupina sada biti pošteno plaćena. Znamo da se rana sorta, čija je berba već počela, sada plaća 100 dinara za kilogram, uzimamo to sa rezervom jer je praksa da otkupljivači prvih nekoliko dana berbe ne izađu sa cenom, dok se svi u tom lancu do hladnjačara ne ukalkulišu. Ipak, nadamo se boljoj ceni – kaže proizvođač Slobodan Petrović, koji je ujedno i predsednik MZ Stave.

Po rečima otkupljivača, sadašnjih do 100 dinara za kilogram predstavlja maksimalnu cenu jer je sorta "loh nes" najkvalitetnija i daleko manje zastupljena od tradicionalnih sorti, kao što je "čačanka".

- Ta sorta ima manji rod, ali veoma dobru suvu materiju, što je ključno za svaki dalji vid prerade, plus veliki sadržaj šećera. Cena "loh nesa" je uvek oko 30 odsto viša od klasične kupine. Treba imati u vidu da su SAD najveće tržište kupine u svetu, ali i najveći proizvođač tog voća. Ako kod Amerikanaca proizvodnja pada, u Evropi i kod nas cena skače, tako da će i od toga zavisiti otkupna cena u piku sezone – kaže jedan od otkupljivača koji je insistirao na anonimnosti, procenjujući da prosečna očekivana cena u punom jeku može biti oko 60 dinara za kilogram.Proizvođače kupina očekuje i izdvajanje od 2.000 do 2.500 dinara dnevnice za berače, isto kao i za berače maline. U okolini Arilja i Guče velika je potražnja za beračima malina. Dnevnice za berače su od 2.400 do 3.000 dinara. Za one koji plaćaju po ubranom kilogramu ta cena se kreće oko 60 dinara. Poslodavci takođe obezbeđuju i smeštaj i hranu za radnike koji ne žive u okolini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/loh-nes-za-100-dinara-po-kilogramu-uzgajivaci-jedne-vocke-ove-godine-su-uboli-dzek/chx8r3r

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30