Kupina spada u grupu jagodičastih voćnih vrsta, ali prilikom podizanje zasada i sadnju ove voćne kulture ne mora da se pokloni toliko pažnje kao kod jagode i maline, znači voćna kultura skromnijih uslova gajenja. Sam početak prilikom podizanja je veoma bitan da kasnije u toku proizvodnje ne bi imali problema. Uspeh svake voćarske proizvodnje je korišćenje kvalitetnog sortifikovanog startnog sadnog materijala, dobro pripremljeno kvalitetno zemljište i primenjena sva neophodna agrotehnika po fenofazama razvoja. Podizanje kupinjaka može na terenima ako imamo dobru cirkulaciju vazduha, prozračnost, slabije pojave rose i druge otežavajuće okolnosti, izbegavanje uvala depresija i drugo, kao i odabir zemljišta dubokog fiziološkog profila.

Prilikom podizanja kupinjaka i sadnja kupine mora da se pripremi zemljište na kojoj se planira podići zasad a to podrzumeva čišnjenje od korova i zemljišnih patogena. Gajenje žita kao predkulture unazad nekoliko godina je dobro priprema za podizanje kupinjaka. Prilikom podizanje zasada osnovna obrada za kupinjak se obavlja na dubini od 40 – 50 cm radi stvaranja povoljnih uslova za razvoj korenovog sistema. Pre osnovne obrade može da se uradi meliorativno đubrenje na osnovu agrohemiske analize. Po završetku ovih radova pristupa se postavljanju naslona stubova na rastojanju od 5 do 8 m a potom pripremi zemljišta za sadnju. Sadnja se obavlja na zemljištu umerene vlage gde je izvršeno đubrenje na osnovu agrohemiske analize (startno đubrenje) i pripremaju jamići za sadnju na dubini od 20 do 25 cm. Kopanje jamića može biti sondama ili ašovom, vreme sadnje bolje jesenje nego prolećna sadnja.

Razmak sadnje u mnogome zavisi od primenjene agrotennike i uslova sredine i u našim uslovima se kreće razmak od 2 m do 3 m između trapova, a u redu u zavisnost od sorte od 50 cm do 80 cm. Na parcelama gde može doći zbog obilnih padavina do kraćeg zadržavanja vode preporučuje se formiranje bankova visine 10 do 20 cm i sadnja na bankove. Prilikom sadnje obavezno potapanje korenjaka u sredstva za stimulaciju ožiljavanja i prijem kao i zakraćivanje posađenih izdanaka po sadnji na dva do tri pupoljaka. Uspeh sadnje zavisi od pravo vremene sadnje i primenjene mere nege posle sadnje.

Savetodavac iz voćarstva i vinogradarstva Mitić Aleksandar

Izvor:https://jugpress.com/poljoprivreda-saveti-za-sadnju-kupine/

Novija sorta kupina razvijena u Škotskoj, loh nes (loch ness) je samooplodna sorta bez bodlji na stabljikama. Plodovi su krupni, čvrsti i dobrog ukusa.

Loh nes se u nižim krajevima Srbije bere od početka jula, a u višim od polovine jula. Berba traje do kraja septembra, za desetak dana duže nego ostale sorte.

Sadnja se može obaviti u jesen ali se kod nas obično praktikuje na proleće kada dobije takozvane "bele korenčiće". Nekada se sadilo na rastojanje 1,2 x 2,5 ili 1 x 3 (4000 kom/ha) međutim, zbog toga što su u pitanju sadnice sa polupodignutim izdancima manje bujnosti sada se sadi i 0,8 x 2,5 (5000 kom/ha) pa čak i 0,75 x 2,5 ( 5330 kom/ha) i na taj način i kod ove kupine mogu se dostići prinosi od 3 do 4 t/10 ari.Kako pojašnjava diplomirani inženjer u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo, Srđan Stanojlović, pre sadnje zemljište se mora pripremiti, poravnati i iznivelisati, podriti i uraditi agrohemijska analiza zemljišta.

- Na osnovu nje ćemo ga pođubriti zatim, izvršiti duboku obradu i finu pripremu zemljišta. Prilikom sadnje mora se obezbediti dobar kontakt zemlje i korena tako da se posle sadnje moraju dobro zaliti sadnice da bi se istisnuo vazduh iz zone korena i obezbedio bolji prijem sadnica - pojasnio je Srđan.

U našim uslovima loh nes ne gajimo bez sistema za navodnjavanje obzirom da ona dugo plodonosi i za svoj razvoj i rast traži dosta vode. Kroz sistem za navodnjavanje mora se obezbediti i prihranjivanje vodotopivim đubrivima uglavnom na bazi kalijuma, azota i kalcijuma. Fosfor se uglavnom dodaje za posle sadnje i u prvoj godini.

Nekada je potrebno i koristiti rasprskivače kada su velike vrućine. Koristili su se uglavnom noću do sada, ali u zadnje vreme se pokazalo da je to bolje raditi tokom dana, i to skoro sve vreme kad su najveće sunčane insolacije. Naravno, za ovu operaciju je potrebno imati veliku količinu vode. Loh nes, kako pojašnjava Srđan, daje vrhunske rezultate samo uz navodnjavanje.Poslednjih godina dosta se priča o upotrebi mreža za zasenu. Tu se, kako napominje Srđan, mora biti oprezan.
- U principu njena primena ima ekonomsku opravdanost, ali nekih godina ona onemogućava normalno sazrevanje plodova, a kasnije i samo sazrevanje izdanaka za zimu. Zato je najbolje da se ona instalira tako da bude po mogućstvu montažno - demontažna ili da se bar može svezati po vrhu žice da nam ne bi na hladnijim i vlažnijim godinama napravila više štete nego koristi - pojašnjava on. Inače, sama mreža za zasenu može povećati prinose i do 35%.

Od svih novih sorti loh nes ima najveću otpornost na bolesti pre svega na ljubiljastu pegavost, rđu kupine i plamenjaču. Ako se dobro uradi zaštita u vreme cvetanja ne pokazuje se velika osetljivost ni na sivu trulež. Zaštita od truleži mora biti jako dobra, obzirom na njenu relativnu osetljivost izazvanu dugim periodom plodonošenja od skoro 50 dana a samim tim i dugim periodom cvetanja.Ukus ove kupine podseća na ukus divlje, pa je najpoželjnija kupina na pijacama i kod nas i u Evropi. Njena crna boja je tako izražena da ostaje i tokom zamrzavanja i prerade, a čvrstina ploda je čini najtransportabilniju kupinom.

Veoma je krupna, masa ploda može biti i preko 6,5 grama, kompaktnog je oblika i sjajne crne boje. Sadržaj šećera može ići i do 15 briksa, a kiselina 10 gr/l. Povoljan odnos šećera, vitamina, minerala i antioksidanata je ubraja u grupu najkvalitetnijih kupina.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2604232/loh-nes-sorta-kupine-odlicnog-prinosa-i-otporna-na-bolesti

Berba kupine tek je počela a cena se već promenila. Prvih dana otkupa za kilogram ovog voća plaćalo se 45 dinara a od danas kilogram košta 40 dinara. Zbog niske cene Raša Mijailović razmišlja da svoj zasad koji se prostire na 15 ari poseče čim obere ovogodišnji rod.

- Beremo porodično jer ne bi mogli da platimo radnike, dnevno uberemo između 100 i 200 kilograma plodova i zaradimo onoliko koliko bi ja zaradio spremajući drva u šumi, samo što bi dva metra drva spremio za par sati a ovde provedoh ceo dan. Dobro je rodila, solidan je prinos ali cena godinama niska tako da razmišljam da ih posečem čim oberem - kazao je Mijailović.

Na otkupnom mestu u selu Vojkovci potvrđuju da je cena spala a razlog je loš kvalitet plodova.

- Dnevno se otkupi oko osam tona plodova aktuelnih sorti Čačanska bestrna, Loh nes, Ton fri. Neko je zadovoljan cenom, neko nije zavisi koliko ko ima i koliko ulaže u proizvodnju, cena jeste niska ali i kvalitet je podbacio - rekao je Sloba Matić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591420/sto-kilograma-kupine-kosta-kao-jedan-m3-drva

Otkupna cena prvih količina kupine ovogodišnjeg roda pet puta je veća nego lane, pa se voćari nadaju da će im kupina izvući sezonu u kojoj je prinos maline prepolovljen.

Prvi kilogrami kupine sorte "loh nes" u valjevskom kraju otkupljuju se po ceni od 80 do 100 dinara, što je u odnosu na prošlogodišnju otkupnu cenu od 20 do 35 dinara za kilogram, zavisno od kvaliteta ploda, gotovo pravi bingo!

Reč je, međutim, o samom početku berbe ovog voća, a da li će kupina zadržati cenu koja je daleko više nego ranijih godina, zavisi od nekoliko faktora.

- Pre svega, od vremenskih prilika u narednom periodu, jer su prve količine kupine koja se sada otkupljuje po ceni od 80 do 100 dinara za kilogram, odličnog kvaliteta. Najavljena prognoza za sledeću sedmicu je nešto svežije vreme, što pogoduje kupini koja inače mnogo bolje podnosi ekstremne uslove od maline. Ukolko ne dođe do nekih ekstremnih temperatura do kraja meseca, onih preko 35 stepeni Celzijusa, ili vremenskih nepogoda, kupina koja već ima odličan kvalitet i dobar rod, mogla bi da kompenzuje nedostatak i lošiji kvalitet maline. Koliko smo saznali u razgovoru sa hladnjačarima i otkupljivačima, sve količine kupine su izvezene pa bi trebalo očekivati da otkupna cena ostane dobra – priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne savetodavno stručne službe.Na području valjevskih Stava, odakle stižu najveće količine kupine u ovom delu Srbije, zbog toga s pažnjom prate vremenske prilike u narednih deset dana, kada počinje berba.- Svi kupinjaci su u dobrom stanju, rod je dobro poneo, tako da se u nju uzdamo za spas sezone jer je zbog vremenskih uslova rod maline prepolovljen. Posle četiri, pet godina tokom kojih je otkupna cena bila sramotno niska, svi se nadamo da će kupina sada biti pošteno plaćena. Znamo da se rana sorta, čija je berba već počela, sada plaća 100 dinara za kilogram, uzimamo to sa rezervom jer je praksa da otkupljivači prvih nekoliko dana berbe ne izađu sa cenom, dok se svi u tom lancu do hladnjačara ne ukalkulišu. Ipak, nadamo se boljoj ceni – kaže proizvođač Slobodan Petrović, koji je ujedno i predsednik MZ Stave.

Po rečima otkupljivača, sadašnjih do 100 dinara za kilogram predstavlja maksimalnu cenu jer je sorta "loh nes" najkvalitetnija i daleko manje zastupljena od tradicionalnih sorti, kao što je "čačanka".

- Ta sorta ima manji rod, ali veoma dobru suvu materiju, što je ključno za svaki dalji vid prerade, plus veliki sadržaj šećera. Cena "loh nesa" je uvek oko 30 odsto viša od klasične kupine. Treba imati u vidu da su SAD najveće tržište kupine u svetu, ali i najveći proizvođač tog voća. Ako kod Amerikanaca proizvodnja pada, u Evropi i kod nas cena skače, tako da će i od toga zavisiti otkupna cena u piku sezone – kaže jedan od otkupljivača koji je insistirao na anonimnosti, procenjujući da prosečna očekivana cena u punom jeku može biti oko 60 dinara za kilogram.Proizvođače kupina očekuje i izdvajanje od 2.000 do 2.500 dinara dnevnice za berače, isto kao i za berače maline. U okolini Arilja i Guče velika je potražnja za beračima malina. Dnevnice za berače su od 2.400 do 3.000 dinara. Za one koji plaćaju po ubranom kilogramu ta cena se kreće oko 60 dinara. Poslodavci takođe obezbeđuju i smeštaj i hranu za radnike koji ne žive u okolini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/loh-nes-za-100-dinara-po-kilogramu-uzgajivaci-jedne-vocke-ove-godine-su-uboli-dzek/chx8r3r

Jagode ne sadrže veliku količinu šećera (tek 4–7 %), ali daju rakiju raskošne arome. Jagode i kupine čiji su plodovi podložni plesni, treba brati u fazi blage nedozrelosti, te tako sačuvati dragocene kiseline. Samo zdrave izmuljane plodove, bez peteljki, uz dodatak selekcionisanog kvasca i 10–20 % natrijum-sulfata treba odložiti na vrenje, na temperaturi oko 22˚C. Potpunu prevrelost kljuka konstatujemo kada se širomerom utvrdi vrednost 6–12 °C (mereno vagom po Ekslu).

Laganu destilaciju treba obaviti odmah po utvrđivanju prevrelosti kako se ne bi izgubile karakteristične arome, koje lako iščile. Na isti ili sličan način, peku se i rakije od drugih šumskih plodova: šipurka, drenjine, gloga. U krajevima u kojima ovi plodovi uspevaju od davnina, dobro je poznata tehnologija proizvodnje ovih posebnih voćnih rakija.

 

Lekovito bilje u vinu i rakiji 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3305-lekovito-bilje-u-vinu-i-rakiji

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31