U Loznici, Krupnju, Ljuboviji i Malom Zvorniku berba kupina je u punom jeku. Pod ovim voćem je 1.050 hektara, a rod je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, dobar. Prinosi se kreću od 15 do 20 tona po hektaru, a u pojedinim zasadima biće i veći.

Već nekoliko godina cena je veoma niska, a dešavalo se da bude i prekinut otkup. Početak sezone obećavao je kakvu-takvu zaradu jer se kupina otkupljivala po ceni od 50 do 70 dinara za kilogram u zavisnosti od sorte.

Međutim, kako to obično bude svake godine, vrlo brzo je pala na 30, a trenutno se otkupljuje po ceni od 40 do 50 dinara za kilogram. Veliki problem predstavlja i nedostatak radne snage, iako se dnevnica kreće od 2.000 do 2.500 dinara.

Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz lozničkog "Poljosaveta", kaže da je važno da voćari usklade površine pod kupinama sa raspoloživom radnom snagom.

- Potrebno je težiti i da se postigne što veći prinos, a to se postiže uvođenjem savremenih tehnologija koje podrazumevaju sistem kap po kap za navodnjavanje, mrežu za zasenjivanje u periodu kada su visoke temperature, mogućnost orošavanja i primenu svih drugih agrotehničkih mera u optimalnom vremenskom roku. Pre zasnivanja zasada neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i pravilno pripremiti parcelu uz obavezno meliorativno đubrenje (popravljanje kvaliteta zemaljišta). Za sadnju je veoma važno koristiti kvalitetan sadni materijal - kaže Krsmanovićeva.

Podseća i da posle berbe zasad treba očistiti od starih izdanaka i spaliti, a neophodno je obaviti i jesenju zaštitu biljaka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2609122/rod-kupina-dobar-ali-cena-niska-i-nema-beraca-resenje-veci-prinos

Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece i trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakterijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Kupina u plodu sadrži veoma malo ugljenihl hidrata (6%), belančevina (0.9%) i 1% masti, uz veći procenat suve materije (20%) Od minerala, sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaka, sadrži galotanin u većem procentu (8%), inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su svezi i znatnu količinu vitamina C. Fenolna jedinjenja, koja sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lošeg holesterola, odlažući pojavu ateroskleroze i sprečavajući pojavu kardiovaskularnih bolesti. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska. Galotanin uništava bakterije, među kojima su najvažnije Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa.

Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida, i raznih povreda kože i sluzokože. Spolja se upotrebljava kao antiseptik, u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenje krvnih sudova, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata, može da se nađe na njihovom jelovniku. Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti, i za jačanje imuniteta.

Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen. Pored pomenutog, kupine takođe vezuju bakar. Previsoka koncentracija bakra može dovesti do nemira, i psihičkih teškoća. Delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i hemoroidima.

Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj. Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno, tj. za sprečavanje anemije i srčanih bolesti i za jačanje imuniteta.

RECEPTI

Kupinovo vino

- 5 kg kupina

- 1,5 kg šećera

Očišćene kupine stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i stavite na hladno i tamno mesto. Zbog vrenja koje sledi preporučljivo je da smese ima samo do tri četvrtine dubine posude. Posle 7 do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite sloj sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Potom, posle sedam dana pažljivo procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla). Vino čuvajte na hladnom mestu, posle 30 dana zatvoriti pampurima, i uzimajte po potrebi.

Za uredan ciklus

-3 šake iseckanog korena kupine

- litar crvenog vina

Koren dodajte u vino, i kuvajte na tihoj vatri, dok ne uvri polovina vina. Ohlađeno procedite, tečnost naspite u staklene flaše, i popijte tri puta dnevno po čašicu.

Protiv malokrvnosti

- 5 korenova kupine

- 5 l vode

- kilogram meda

Korenje prelijte vodom, zagrevajte na tihoj vatri, kad proključa kuvajte 15 minuta, i sklonite s vatre. Posle pola sata procedite, dodajte med, promešajte, stavite u flaše ili tegle, i uzimajte više puta dnevno po tri-četiri kašike.

Izvor: Agrobiznis magazin

U planinskim selima Kuršumlije, na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se malina i kupina bez upotrebe pesticida. Voće proizvedeno na organski način ima veću cenu, a i plasman je zagarantovan.
 
Selo Žuč, sa oko stotinak domaćinstava, poslednjih godina postaje centar voćarske proizvodnje u Gornjoj Toplici. Zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima, u gotovo netaknutoj prirodi, maline i kupine ovde se proizvode bez upotrebe pesticida.
 
Milorad Lazić, proizvođač malina iz sela Žuč kaže da ne koriste hemiju, najviše Slavol.
 
- U svakom selu se proizvodi ekološki zdrava hrana i mi se tretiramo kao eko proizvođači - kaže Slobodan Urošević, poljoprivrednik iz sela Igrišta.
 
Nadmorska visina od oko hiljadu metara idealna je za organsku proizvodnju.
 
- Mi Sagonjevci imamo prirodnu vodu, doveli smo je iz planine, tako da proizvodimo kvalitetnu malinu - kaže Vučeta Aranđelović iz sela Sagonjeva.
 
- To je nešto što je idealno, prvenstveno za proizvodnju maline i jedan od uslova da sama, organska proizvodnja, poljoprivreda, ima neki prioritet ovde - kaže Jovica Đinović iz poljoprivredne stručne službe Opštine Kuršumlija.
 
Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje za podizanje novih zasada i izgradnju mini hladnjača. Mnogi su otišli i korak dalje, jer su finasijsku isplativost videli u zaokruživanju proizvodnje.
 
- Pravimo džem od malina, slatko, likere najviše, kompote, prelive za kolače, torte, sapunčiće, kreme, maske, kozmetiku - kaže Biljana Lazić iz sela Žuč.
 
Malina bi mogla da postane brend kuršumlijskog kraja, pa se tako devetu godinu za redom organizuje malinijada, gde se razmenjuju iskustva i ocenjuje kvalitet proizvoda.

Kupina se u našim klimatskim uslovima može saditi kao i ostale voćke, od oktobra do aprila, a najčešće je ta sadnja u jesen i u rano proleće. Kako će se gajenje kupine isplatiti zavisi od vremena, razmaka i načina sađenja.

Ukoliko je dobar sadni materijal, jesena sadnja kupine ima svojih prednosti. Sadnice koje se posade u jesen ne oskudevaju u vlazi, tokom zimskih meseci razvijaju koren, a u proleće počinju vegetaciju kada su već dobro ukorenjene.

Prolećna sadnja se preporučuje za krajeve sa oštrim, hladnim zimama, u kojima bi posađene sadnice u jesen mogle da izmrznu, jer izdanci nisu ukorenjeni. Prolećna sadnja se praktikuje i kad sadni materijal dobijen oživljavanjem vrhova izdanaka nnije u jesen spreman za sadnju. Sadnja u proleće mora biti ispraćena redovnim zalivanjem.

Tamo gde klima to dozvoljava, u nekim toplijim krajevima, sadnja se može izvoditi i tokom čitave zime – od novembra do aprila. Međutim, i tada treba voditi računa da se ne obavlja onda kada je zemljište suvo, suviže vlažno ili smrzlo, tj. kada  je temperatura vazduha ispod 0oC.

Bez obzira na to kada se vrši sadnja, potrebno je koristiti samo autentične sorte i garantovano zdrave izdanke, tj. dobro ukorenjene vrhove letorasta.

Sadnice se najbolje primaju ako se po vađenju što pre zasade. Ukoliko se nabavljaju sa strane, potrebno je da budu dobro upakovane i da u transportu provedu što kraće vreme. Ukoliko su ranije izvađene ili duže transportovane, žile treba potopiti u vodu i sačekati 24 sata, potom ih saditi. Koren kupine bi trebalo, pre nego što se zasadi, skratiti za ¼ dužine, a oštećene žile potpuno ukloniti.

Ukoliko je zemljište prethodno bilo pripremljeno, na obeleženim mestima je dozvoljeno iskopati jame veličine da se pravilno rasporedi koren sadnice i obavi sadnja. U slučaju da to nije urađeno, za svaku sadnicu treba iskopati jame dimenzija 40x40x40cm.

Izdanci se sade na istu dubinu na kojoj su bili u matičnjaku ili 3-4cm dublje. Sadnice sorti bez bodlji je poželjno saditi dublje (na dubilini i do 30cm), kako bi se sprečila pojava korenovih izdanaka koje imaju bodlje i dobili razvijeniji žbunovi koji se odlikuju velikom rodnošću.

Tehnika sadnje se ne razlikuje mnogo od tehnika sađenja ostalih voćaka : na dno iskopane jame se stavlja sloj rastresite zemlje, kojem se dodaje 50-100g NPK đubriva (8:16:22) koje se izmeša sa zemljom. Potom se sadnica stavlja, određuje se dubina sadnje, raspoređuju se žilice i zagrću rastresitom zemljom. Dodaje se 1-2kg zgorelog stajnjaka i preko njega zrmlja kojom se jama do vrha ispuni, a potom lagano nagazi.

Jedan radnik tokom celog dana može da posadi i do 300-400 sadnica kupine.

 

 

Da bi se postiglo brže formiranje dobro razvijenog žbuna rezidba kupine sa tim ciljem se izvodi 3-4 godine, dok se ne formira dobro razvijen žbun i kupina ne stupi u punu rodnost. Stalnom obnovom rodnog drveta reguliše se rodnost i kvalitet ploda.

Sa rezidbom se počinje još pri sadnji kupine, kada se skraćuju žile korena. Stablo se jače oreže (na 20-30 cm) da bi se uspostavila ravnoteža s korenovim sistemom.

Bez obzira u kom se godišnjem dobu sadilo, skraćivanje sadnica se vrši samo u proleće.

Rezidba podstiče razvoj korena i adventivnih pupoljaka iz kojih treba da izrastu što jači letorasti – izdanci. Oni dostižu dužinu  2-3 metra, a skraćuju se leti tako da naredne godine daju rod. Krajem leta, kada su izdanci porasli, stari deo sadnice treba orezati do zemlje.

 Rezidba kupine u rodu

Ova mera izvodi se iz u dva navrata – u proleće (krajem marta, početkom aprila) i u drugoj polovini leta, nakon berbe. Prvo se svi oštećeni i slabo razvijeni izdanci uklone iz zemlje, a zdravi i dobro razvijeni izdanci se ostavljaju.

U zavisnosti od bujnosti sorte, razmaka sadnje u redu, sistema gajenja i rasta izdanaka menja se broj izdanaka koje treba ostaviti za rod po žbunu.

Izdanci koji se ostave po žbunu orezuju se na sledeći način : skraćuju se vrhovi i po strani izbojci na određenu dužinu. Jačina skraćivanja vrhova izdanaka zavisiće od sistema gajenja i dužine izdanaka.

Kod špaliranog sistema gajenja skraćivanje izdanaka je minimalno, a kod kombinovanog uspravnog sistema vrhovi izdanaka se skraćuju na 20-40 cm iznad poslednjeg reda žice. Skraćivanje bočnih izboja takođe zavisi od bujnosti sorte. Bočne grančice bujnih sorti trebalo bi skratiti na 30-40 cm od osnove, dok kod slabo bujnih sorti treba da bude 10 cm od osnove.

Kod uspravno rastućih sorti kupine (kod kojih se formira veliki broj bočnih grančica) rezidbom u proleće treba izvršiti njihovo proređivanje uklanjanjem od osnove.

Jedna od sličnosti sa rezidbom maline je da u rodnim zasadima kupine treba ukloniti mlade izdanke od početka kretanja vegetacije do kraja cvetanja, jer se pokazalo da se one kasnije pretvaraju u vrlo bujne izdanke koji potroše veliku količinu vode za razvoj i mineralnih materija, što se kasnije negativno odrazi na prinos i kvalitet ploda. Time se primorava razvoj srednje bujnih rodnih izdanaka koji u narednoj godini daju visoke prinose.

Kako bi se kod određenih puzećih sorti kupine koje su bez bodlji (npr. Tornfri, Smutsen) potenciralo grananje i razvijanje bočnih rodnih grančica, leti bi trebalo izvršiti pinciranje (zakidanje) vrhova mladih izdanaka (kada dostignu dužinu 80-100 cm).

Odmah nakon završetka berbe (u zavisnosti od sorte – krajem leta ili početkom jeseni), sve izdanke koji su dali rod treba orezati dd zemlje. Zatim, potrebno je odstraniti i sve polomljene, suve i slabo razvijene i pregusto izrasle izdanke, i sve zajedno izneti iz zasada potom spaliti. Ovakvo uklanjanje izdanaka starih dve godine je bitna preventivna zaštitna mera jer znatno smanjuje opasnost od napada bolesti i štetočina.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Uprkos širokoj rasprostranjenosti (Evropa i Severna Amerika), kupina je u kulturu uvedena relativno kasno, krajem 19. i početkom 20. veka.

U Srbiji je počela da se gaji nakon Drugog svetskog rata. Raste samoniklo najčešće pored puteva, skoro na svim nadmorskim visinama (do 1000 m/n.v.), prilagođena najrazličitijim zemljišnim i klimatskim uslovima.

Kupina nije probirač zemljišta i položaja i relativno je otporna na sušu. Lako se razmnožava i gaji, rano prorodi i rađa redovno i obilno (oko 20 t/ha). Većina sorti sazreva u avgustu.

Sastojci koje ova vrsta bobičastog voća sadrži su : šećeri (10-20%), organske kiseline (0,17-1,50%), vitamini (C 30mg%, provitamini A 15-20mg%, B kompleksa i dr.), bojene materije (antocijani, flavonomi i dr.), mineralne materije (Ca, Fe, P, Zn, Co, Mo), pektini, celuloza, belančevine, ulja i dr. Treba istaći sadržaj gvožđa u plodu kupine, koje je značajno za otklanjanje malokrvnosti.

Kupina se zbog svoje biološke vrednosti može koristiti u svežem stanju, zamrznuta, kao i sirovina za preradu (u sokove, slatka, džemove, vina i dr.)

Proizvodnja kupine u svetu i Srbiji

Proizvodnja kupine u svetu je relativno mala (u odnosu na malinu ili jagodu). Najveći deo svetske proizvodnje je u zemljama Amerike i Evrope. Međutim, u poslednjih 20 godina zahvaljujući ekspanziji gajenja kupine u Kini, Azija kao kontinent postaje sve značajniji proizvođač ovog voća.

Danas se kupina gaji širom Srbije, pre svega u brdsko-planinskom području. Proizvodnja kupine je dostigla nivo od 28000 t, na ukupnoj površini od oko 5000 ha, što je 69% evropske proizvodnje.

U mnogim rejonima, kupina je ugrožena avgustovskom sušom, zbog dominantnog učešća sorti kasnog vremena zrenja (Tornfri i Smutsen). Značajan procenat plodova ovih sorti ne dozri, što znatno smanjuje prinose.

Morfologija kupine

Vegetativni organi služe za održavanje života jedinke i kod kupine su diferencirani na : koren, stablo (žbun) i lista. Generativni (fruktifikacivni) organi su organi za razmnožavanje i to su : cvet, plod i seme.

Ekologija kupine

Da bi se obezbedili optimalni uslovi za gajenje kupine mora se posvetiti pažnja ekološkim činiocima i oni se mogu podeliti na abiotičke (klima, zemljište, reljef) i biotičke činioce (biljke, životinje, čovek).

U našim ekološkim uslovima otpornije sorte bez većih povreda podnose mrazeve od -10 do -15oC, a ako su zaštićene debljim snežnim pokrivačem, čak i do -30oC.

Kupina najbolje rezultate daje na dubokim (oko 1,5m dubine), rastresitim, srednje teškim (50-60% gline), propusnim, plodnim (sa 4-5% humusa), umereno vlažnim i slabo kiselim (pH 6-7) zemljištima.

U Srbiji, kupina daje najbolje rezultate ako se gaji na visinama od 200 do 500 m.

Beograd -- Predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović kaže da će predstavnici proizvođača malina razgovarati sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem.

 

Malinari će u četvrtak razgovarati sa ministrom o otkupnim i izvoznim cenama tog voća.

 

"Predložićemo ministru Nedimoviću da se ove godine u vreme berbe zabrani uvoz malina, a posle toga se uvedu prelevmani jer je prošlogodišnji uvoz od 11.000 tona poremetio prodaju domaćih malina", rekao je danas Radović agenciji Beta. 



Dodao je da će predstavnici proizvođača malina zatražiti od Ministarstva poljoprivrede da razmotri mogućnost za pomoć proizvođačima malina i kupina zbog prošlogodišnjeg mraza i suše koji su oštetili to voće.

 

izvor : b92.net

Udruženje kupinara istočne Srbije, ocenilo je da će Zakon o sezonskim radnicima, posmatrano iz ugla proizvođača, doneti samo još jedan namet više.

Udruženje se oglasilo, povodom najave da će uskoro biti usvojen Zakon o sezonskim radnicima, kojim će poslodavci biti obavezani da i tim radnicima, uplaćuju poreze i doprinose.

"Boljitak će doneti jedino državnoj kasi, koja samo traži način kako će se puniti, bez obzira da li su proizvođači u mogućnosti da to i ispune... Ako nosilac ili vlasnik poljoprivrednog gazdinstva od svog mukotrpnog rada ne može zaraditi, novac da plati penziono i zdravstveno osiguranje za sebe, kako i od čega da zaradi i da plati sezonske radnike?", navodeno je u saopštenju. 

U saopštenju koje je potpisao predsednik Udruženja kupinara istočne Srbije, Goran Stančić, navodi se da su proizvođači u više navrata od države tražili da im pomogn,e u formiranju zaštitnih cena za kupinu i malinu, i u uređenju tržišta, da bi proizvodnja bila profitabilna, ali da je država odgovorila da ne može da se meša, jer je reč o slobodnom i fer tržištu. 

"Ako ne možete i nećete, poštovana gospodo, da nam pomognete u formiranju zaštitnih cena za naše proizvode, i da stanete već jednom na stranu poljoprivrednih proizvođača, kako onda mislite da mi zaradimo taj nova,c koji od nas tražite, i da platimo sezonske radnike? Da li mislite da taj novac možemo brati, kao što beremo kupine i maline na 40 i više stepeni, pa da vam tako platimo još jedan namet koji ćete nam nabaciti na naša izrabljena, i savijena pleća, bez da ste nas nešto pitali, ili probali da se konsultujete sa nama, predstavnicima proizvođača", naveo je Stančić. 

On je dodao, da ministarstvo ne brine za sezonske radnike, već samo kako da napuni kasu, i dodao da su sezonski radnici uglavnom ljudi u radnom odnosu, poput prosvetnih radnika sa završenim fakultetima, a da rade na plantažama, jer im primanja nisu dovoljna da bi živeli normalno. 

"Ja kao njihov nazovi poslodavac pod navodnicima, smatram da su dnevnice ili zarade u poljoprivredi veoma male, ali iz razloga što su naši proizvodi bezvredni na tržištu, pa odatle ne možemo veći deo novca izdvojiti za sezonske radnike, i njihove zarade. Zato od vas tražim - izborite se za dostojnu i normalnu cenu naših proizvoda, sasecite monopol koji vlada na tržištu, pokažite da ste iskreno zainteresovani za razvoj poljoprivrede u Srbiji, i onda možemo da ozbiljno pričamo o svemu, što od nas tražite i budete tražili", dodao je Stančić.

Izvor: www.b92.net

Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece i trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakterijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Kupina u plodu sadrži veoma malo ugljenihl hidrata (6%), belančevina (0.9%) i 1% masti, uz veći procenat suve materije (20%) Od minerala, sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaka, sadrži galotanin u većem procentu (8%), inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su svezi i znatnu količinu vitamina C. Fenolna jedinjenja, koja sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lošeg holesterola, odlažući pojavu ateroskleroze i sprečavajući pojavu kardiovaskularnih bolesti. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska. Galotanin uništava bakterije, među kojima su najvažnije Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa.

Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida, i raznih povreda kože i sluzokože. Spolja se upotrebljava kao antiseptik, u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenje krvnih sudova, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata, može da se nađe na njihovom jelovniku. Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti, i za jačanje imuniteta.

Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen. Pored pomenutog, kupine takođe vezuju bakar. Previsoka koncentracija bakra može dovesti do nemira, i psihičkih teškoća. Delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i hemoroidima.

Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj. Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno, tj. za sprečavanje anemije i srčanih bolesti i za jačanje imuniteta.

RECEPTI

Kupinovo vino

- 5 kg kupina

- 1,5 kg šećera

Očišćene kupine stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i stavite na hladno i tamno mesto. Zbog vrenja koje sledi preporučljivo je da smese ima samo do tri četvrtine dubine posude. Posle 7 do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite sloj sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Potom, posle sedam dana pažljivo procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla). Vino čuvajte na hladnom mestu, posle 30 dana zatvoriti pampurima, i uzimajte po potrebi.

Za uredan ciklus

-3 šake iseckanog korena kupine

- litar crvenog vina

Koren dodajte u vino, i kuvajte na tihoj vatri, dok ne uvri polovina vina. Ohlađeno procedite, tečnost naspite u staklene flaše, i popijte tri puta dnevno po čašicu.

Protiv malokrvnosti

- 5 korenova kupine

- 5 l vode

- kilogram meda

Korenje prelijte vodom, zagrevajte na tihoj vatri, kad proključa kuvajte 15 minuta, i sklonite s vatre. Posle pola sata procedite, dodajte med, promešajte, stavite u flaše ili tegle, i uzimajte više puta dnevno po tri-četiri kašike.

 

Kupina se u Kolubarskom okrugu gaji na blizu 1.300 hektara. Najviše je ima u valjevskom i osečinskom kraju, ali se odomaćila u selima podno planine Medvednik, u čijem središtu je Mesna zajednica Stave. U njenom sastavu su sela Suvodanje, Bobova, Stanina Reka i Sitarice koja broje oko 300 domaćinstava. Ovde skoro da nema domaćinstva koje negaji kupinu. Boško Jevtić iz sela Stanina Reka, kupinu gaji na tri parcele ukupne površine od 75 ari. Kako bi obezbedio dobar i kvalitetan rod, jednu od parcela navodnjava, a druga je pod protivgradnom mrežom. '' Najbolji prinosi se postižu ako imate sistem za navodnjavanje kap po kap, dok na parceli gde je stavljena mreža, rod je za 30 posto manji.

Cena nam je majka i maćeha. Ja imam 72 godine, a niko me nikad u životu nije pitao da li imam novca za proizvodnju'', priča Boško, ali i dodaje da su i pored svih teškoća, sa kojima se suočavaju poljoprivrednici, on i njegova porodica ipak odlučili da ulože u proizvodnju. '' Ja sam poljoprivrednik, sin je ostao na imanju, a sad i unuk, koji ima 24 godine. Mi isključivo živimo od poljoprivrede, i to je ono što me podstiče da radim, i ulažem. Najbolje bi bilo, kada bi proizvođači znali nekoliko godina unapred kolika je cena nekog proizvoda. Ne mora kupina da bude 100 ili 120 dinara, neka bude kilogram 80 dinara, ali neka tako bude pet godina, i tada bi mi lako proizveli.

U Podgorini su radni ljudi, možemo da radimo, ali sa nestabilnim cenama nema nade'', kaže Jevtić. Njegov komšija Ljubo Stojković, kupinu gaji na blizu 50 ari. Pre suše, nadao se da će ove godine ubrati sedam tona ovog voća. ''Suša je smanjila rod i do 30 procenata, u odnosu na očekivani. Cena je takođe loša, mogu samo da se pokriju uložena sredstva, a zarade nema'' ističe Ljubo. '' Da bi bio dobar kupinjak, potrebno je više faktora. Jedan od osnovnih je fizički rad, ali i vremenski uslovi.

Prioritet je sistem za navodnjavanje, redovna agrotehnika i pravovremena berba'' , to je po rečima Milomira Rakića, recept za uspešnu proizvodnju kupina. Milomir je u penziji, ali sa bratom Dragomirom, na porodičnom imanju u selu Suvodanje, kupinu gaji po poluorganskim principima. Zasad se prostire na površini od 50 ari, a proizvedu blizu 16 tona ovog voća. '' Zadovoljni smo prinosom ali on ipak zavisi od godine. Ove godine ona je dobro rodila, i samo je treba redovno zalivati. Nemamo sredstava za kupovinu mreže. Inače, odlučili smo se za poluorgansku proizvodnju, jer je otkupna cena veća, a i zbog toga što je ona zdravija, mada su prinosi u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, manji za oko 30 posto'', kaže Boško.

Prema rečima zamenika gradonačelnika Valjeva, Dragana Jeremića, ovdašnja lokalna samouprava ima jasnu viziju razvoja seoskih centara na području grada, među kojima su i Stave, koji je definisan našim lokalnim planom ''smatram da grad mora mnogo više da se fokusira na te centre, i da se u skladu sa tim šta u kom centru razvijati. Ovde je kupina primarna i ovde moramo razvijati tu proizvodnju''. '' Često pregovaramo sa raznim potencijalnim investitorima, koji bi mogli da otvore pogon za preredu voća na teritoriji Valjeva, ali sve to ide sporo jer svi traže velike subvencije i ustupke.

Da li ćemo uspeti sa nekim da postignemo dogovor to ostaje da vidimo, ali ja mislim da treba da se okrenemo domaćim investitorima i ljudima sa sela. Imamo porodicu u Brezovicama koja ima sopstevnu hladnjaču, na Stavama je takođe izgrađena hladnjača. Treba da se okrenemo njima, i da njih napravimo velikim da oni pokrenu proizvodnju. Zašto moramo sve da uvozimo sa strane? Po mom mišljenju okretanje ka domaćim snagama bi donelo više rezultata, i ako ih pomognemo sa manje para nego što dajemo strancima'', smatra Jeremić.

Za Stave i okolna sela, u proteklih deset godina, čulo se i zbog privredno – turističke manifestacije ''Dan kupine'', koja je prvi put ovde održana u avgustu 2008. godine. Pokrenuli su je meštani, kako bi promovisali ovaj, ali i druge proizvode, svoj kraj, turističke potencijale. '' Za ovih deset godina, povećala se proizvodnja kupine, bez obzira što cena dosta varira. Čulo se dosta za Stave ovih godina, i mislim da je ova manifestacija prerasla okvire lokalnog karaktera, jer smo ove godine imali izlagače i iz Ljubovije, Zvornika, Bjeljine ... Planovi su da ova manifestacija nastavi da živi, ali je problem što selo nestaje, i trebalo bi zaustaviti osipanje stanovništva. Neophodno je da država uloži u seosku infratrukturu, poboljša uslove za život, kako bi bar one koji su ostali da žive na selu zadržali'', kaže Zoran Lukić, jedan od organizatora manifestacije.

Tekst: Dejan Davidović

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31