Ako želimo da povećamo poljoprivrednu proizvodnju kako ratarsku, povrtarsku i krmnih useva, moramo da povećamo prosečan prinos po jedinici površine i to intenzivnijim korišćenjem oraničnih površina. Ovo intenzivnije korišćenje možemo dobiti setvom glavnog useva, tako i postrnog, da bi dobili dve žetve godišnje.

U zavisnosti od vremena napuštanja zemljišta glavnih ratarskih useva, zemljišnih i klimatskih uslova, međuusevi se mogu uzgajati za sledeće namene: postrni usevi za upotrebu u zelenom stanju za ishranu stoke ili za siliranje, postrni usevi za zrno, povrće kao postrni usev.

Na imanjima sa razvijenim stočarstvom, biljna vrsta najpogodnija za postrnu setvu jeste kukuruz, gde se koristi najviše kao zelena masa. Ona pretežno sadrži ugljene hidrate i čini energetski deo stočnog obroka, a sadržaj proteina je nizak (10-12%). Zbog toga ga treba uzgajati sa leguminozom (soja), i tada ga treba kositi kada je kukuruz u mlečnom stanje a soja u stanju punog formiranja mahuna. Gustina setve kukuruza u postrnoj setvi, treba da je veća za 15-20% od redovne setve.

Stvoreni su hibridi kukuruza sa kraćom vegetacijom, FAO grupe zrenja 100 i 200, tako da ako se ova kultura poseje oko 1. jula, ima uslova da obezbedi oko 3,5-5t/ha tehnološki zrelog zrna sa vlagom od 35-40%.

U postrnoj setvi za zrno osim kukuruza, pogodnim su se pokazali suncokret, soja, heljda, proso i sirak. Posle žetve ječma, uljane repice, pšenice i drugih ratarskih useva koji rano oslobađaju zemljište,  seje se, odnosno sadi se povrće kao što je boranija, krastavac (kornišon), kupus, kelj, salata, paprika, grašak, cvekla, paradajz i sl. Poželjno je za postrnu setvu navodnjavati postrne useve, a naročito povrtarske kulture.

 Značaj postrne setve:

  • Značajno povećanje proizvodnje, jeftine hrane po jedinici površine, naročito zelene mase za stočnu hranu i konzumnog povrća,
  • Produktivnije korišćenje obradivog zemljišta,
  • Intenzivnije korišćenje prirodnih resursa-zemljišta i vode,
  • Raznovrsna biljna proizvodnja.

 PSSS Mladenovac Violeta Veličković

Kukuruz je jednogodišnja biljka iz porodice trava. Gaji se u umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta i sorti. Upotrebljava se za ishranu ljudi, životinja i u industrijskoj preradi. U proizvodnji kukuruza korovi predstavljaju veliki problem. Najzastupljeniji su jednogodišnji uskolisni i širokolisni korovi, dok su višegodišnji korovi manje zastupljeni. Razvoj korova kod useva utiče na prinos i samim tim poskupljuje proizvodnju. Neophodne su primene agrotehničkih i hemijskih mera kako bi se obezbedila sigurna proizvodnja. Tretiranje useva posle nicanja je jedna od metoda koja se primenjuje u praksi i daje odlične rezultate.

Prednost ovog metoda je što se može birati preparat za tretiranje korova na osnovu vrste korova koji je zastupljen u usevu. Tretman protiv korova se mora izvršiti u toku prve četiri nedelje nakon nicanja kukuruza. Svaki preparat ima određen način upotrebe do kog lista biljke se sme koristiti. Postoje preparati koji se mogu koristiti i do desetog lista biljke kao što su CALLISTO i LAUDIS.  Kada je kukurz u fazi 3-8 listova mogu se koristiti preparati TAROT, GRID, NIKOSAV, TALISMAN. Postoje posebni preparati koji se koriste protiv uskolisnih i širokolisnih korova. U proizvodnji kukuruza pored korova postoje bolesti koje se mogu javiti kao što su: plamenjača, pegavost lista i lisna rđa. Plamenjača utiče na biljku tako što joj suzbija rast i formira uske blede listove a umesto klipa se formira mnoštvo uskih listova. Pegavost lista se javlja u vidu izduženih pega sivo-zelene boje. Lisna rđa se formira na listu u vidu okruglih zlatno mrkih pustula. Bakterije se kod kukuruza javljaju na vrhu lista u vidu uvelosti. Trulež stabla se razvija nakon cvetanja kukuruza, a trulež klipa traje sve do berbe kukurza. Velika štetočina za korenov sistem je kukuruzna zlatica. Hrane se korenom biljke, nakon čega se biljka savija i dolazi do poleganja. Protiv štetočina preporučuje se plodored, setva i izbor hibrida. Upotrebljava se WARRANT u vreme velikog formiranja larvi. Pored zlatice, javlja se i kukuruzni plamenac koji nagriza stabljiku i pretvara se u lutku. Za suzbijanje ove vrste štetočine koristi se COORRIDA48 u dozi primene 0,2 litra po hektaru. Preventivne mere zaštite podrazumevaju zdravo seme, primenu odgovarajućih hemijskih preparata, tretiranje zemljišta i ishrana đubrivima.

 

Naslov: Kukuruzna (pamukova) sovica

Ova štetočina je izuzetno polifagna, napada više od 250 gajenih biljaka. Prisutna je ne samo na kukuruzu, već i na drugim biljkama kao što su paprika, paradajz, suncokret, soja, duvan, boranija...Rasprostranjena je u Evropi, Aziji, Africi i Australiji. To je migratorna vrsta koja leti i do 500 km. Broj generacija u toku jedne godine varira i kreće se od 1-7 ali u našim klimatskim uslovima ima 2-4 generacije. Ženka je žućkaste boje dok je mužjak zelenkasto-sive boje. Gusenice mlađeg razvojnog stadijuma skeletiraju lišće dok od trećeg stadijuma prelaze na generativne ograne. U jednom plodu paradajza ili paprike se može naći više gusenica tako da dolazi do kanibalizma. Pored direktnih šteta od gusenica, mogu se javiti i indirektne koje se ogledaju u masovnijoj pojavi gljivičnih oboljenja posle njihovog napada.

Leptiri lete noću, posebno ih privlači svetlost. Hrane se sokovima napuklih plodova, nektarom cvetova...Prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu na dubini od 4-8 cm. Leptiri izlaze krajem aprila i u maju.  Lete od maja do oktobra. Let traje 17-20 dana. Ženka položi oko 500 jaja na gornju stranu lišća, cvetove i plodove. Sveže položena jaja su bele boje a pred piljenje postaju braonkasta. Razvoj jedne generacije se završi za oko mesec dana.

Na dinamiku populacije utiče više faktora. Ne voli hladna i zbijena zemljišta i zastupljenija je tamo gde je černozem. Masovnija kopulacija je pri suvom i toplom vremenu. Ukoliko su temperature izuzetno niske u zimskom periodu to se negativno odražava na procenat prezimljavanja. Za let leptira je potrebno suvo vreme.

Zaštita: Pregledom parcela se utvrđuje brojno stanje jajnih legala na listu ili plodu i samim tim se određuje pravi momenat za tretman. Pri izboru preparata voditi računa da su oni ovilarvicidnog delovanja. Tretiranje obavljati u večernjih satima jer neki preparati gube svoje dejstvo razgradnjom na svetlosti i usled visokih temperatura. Od preparata koristiti Coragen 0,20 l/ha, Affirm 1,5 kg/ha, Avaunt 0,25 l/ha a ukoliko je potpuno piljenje larvi Alverde 0,25 l/ha.

 

Kukuruzni plamenac (Ostrinianubilalis)

Kukuruzni plamenac ili kukuruzni moljac je štetočina koja se javlja na više od 200 gajenih biljaka. Na kukuruzu može izazvati velike štete jer napada sve nadzemne delove. Osim kukuruza, javlja se i na drugim ratarskim kulturama konoplja, hmelj, sirak, suncokret, paprika, paradajz, kao i na jabuci...Ima širok areal rasprostranjenosti, prisutan je svuda gde se kukuruz gaji, Pomoravlje, Vojvodina, kao i u ostalim delovima sveta. Najveće štete uzrokuju larve koje se grane mladim lišćem. Nakon polaganja jaja uvlače se u pazuh lista. Prave štete na metlici, dršci klipa, ubušuju se u stabljiku. Kada se razmota list vide se oštećenja u vidu rupica. U stabljici prezimi gusenica. Druga generacija gusenica oštećuje klip, zrno, buše stabljiku koja se lomi i pada. Ima 2 generacije godišnje, retko 3.

Ženka je u odnosu na mužjaka nešto krupnija i svetlije boje. Leptiri su krem boje sa dve tamne poprečne pruge nepravilnog oblika. Leptiri su noćni insekti, lete na svetlost. Gusenice su karakteristične sa izrazito tamnom glavom. Jaja su bele boje. Ženka polaže jaja u grupama, oko 30 na jednom mestu.

Kukuruzni plamenac velike štete pričinjava i na paprici. Gusenica se ubušuje u stabljiku koja se lomi. Gusenice se ubušuju i u plodove nanoseći velike štete. Takvi plodovi nemaju nikakvu tržišnu vrednost. Na mestu ubušivanja izbacuje ekskremente.

Zaštita:Let leptira se prati postavljanjem feromonskih klopki. Na osnovu broja napadnutih biljaka kao i gusenica određuje se momenat za tretiranje. Od insekticida se koriste isti kao i u zaštiti protiv kukuruzne sovice. Najvažnije je sprovesti zaštitu pre ubušivanja gusenica u stabljike. Takođe je važno uništavanje kukuruzovine na parcelama pre početka sezone. Trebalo bi je zaorati jesenjim oranjem da ne ostane na površini. Veoma važno je i poštovanje plodoreda.

Razlike između kukuruznog plamenca i kukuruzne sovice

Gusenice sovice su zelenkaste, žute ili crvenkasto smeđe boje dok je gusenica plamenca prljavo sive boje. Na telu gusenica sovicenema dlačica ili ima veoma retkih dlačica dok se na gusenici plamenca, na leđnoj strani nalaze bradavičaste izrasline koje su najčešće sive boje gde iz svake bradavice izbija po jedna dlačica.

 

Tamara Mihailović

 

 

Ukoliko se ovogodišnji prinosi porede s višegodišnjim prosekom, biljna proizvodnja u 2016. godini bila je na nivou proseka Vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u 2016. godini je oko pet milijardi američkih dolara, što je oko osam odsto više nego prošle godine, pokazuju prve procene agrarnih stručnjaka. U 2016. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji bila je 3,38 milijardi, što predstavlja rast od 13,46 odsto u odnosu na 2015. godinu, sa učešćem od 67,57 odsto u ostvarenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnju, navodi portal Agrosmart pozivajući se na izjave poljoprivrednih analitičara. Dodaje se da je vrednost realizovane stočarske proizvodnje u Srbiji procenjena na nižem nivou u odnosu na prošlogodišnju i da je iznosila 1,62 milijarde dolara i ima učešće od 32,43 odsto u ostvarenoj ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Ukoliko se ovogodišnji prinosi porede s višegodišnjim prosekom, biljna proizvodnja u 2016. godini bila je na nivou proseka. To se pre svega odnosi na kukuruz, čiji je udeo u prošlogodišnjoj bruto vrednosti poljoprivrede iznosio 20 odsto, zatim soje 3,5 odsto, suncokreta 2,5 odsto i šećerne repe 1,6 odsto.

Mnogi greše kada kuvaju kukuruz šećerac jer ne znaju pravi i najbolji način. Mi smo ga isporbali i sa zadovoljstvom ga preporučujemo svima. Potrebno je neverovatnih dvadesetak minuta, a ne nekoliko sati kako to obično rade oni koji nisu znali za ovaj način.

Pripremite uobičajeno kukuruz tako što ćete ga oljuštiti, proprati i staviti u hladnu vodu. Uključite na najaču temperaturu i kuvajte oko 15 - 17 minuta potom vodu prospite i kukurz prelite hladnom vodom. Ostavite da stoji 3 minuta. Nakon toga izvadite iz vode, posloite i uživajte.

Prijatno!

Nema dobrog domaćina, bez AGOBIZNIS MAGAZINA!

Kukuruz šećerac, (Zea mays L.sacharata Sturt.) se od drugih podvrsta kukuruza izdvaja svojim naboranim zrnom bogatim šečerom i proteinom. Bere se u fazi mlečne zrelosti kada je zrno meko, sočno i vrlo ukusno. Osim za kuvanje i pečenje šećerac se koristi i za konzervisanje i zamrzavanje. Konzervišu se mladi klipovi ubrani pre oplodnje tzv. “ mini korn“ (Glycine hispida max). Šećerac se smatra povrćem jer se u ishrani koristi mlado zrno na prelazu iz mlečne u voštanu zrelost, kada sadrži oko 75 odsto vode, što ga čini idealnom hranom za čoveka. Po sastavu zrno je slično mladom zrnu graška jer sadrži mnoge hranljive i lekovite sastojke, kao i biljne antibiotike. Šećerci su spontani mutanti zubana, tvrdunaca ili kokičara. Šećerac se gaji slično poljskom kukuruzu. Zemljište se đubri stajnjakom u jesen, uz unos NPK đubriva u odgovarajućoj količini pre dubokog oranja. Setva se obavlja sredinom aprila pa do 20. juna (postrno). Sukcesivna setva svakih 15 dana omogućuje duži rok potrošnje. Seje se sertifikovano i dezinfikovano seme. Dubina setve se kreće od 4-6 cm. U baštama se šećerac seje u najmanje tri reda radi što bolje oplodnje. Duža sezona potrošnje se postiže sejanjem iste sorte u razmacima od 10 do 15 dana ili istovremenim sejanjem nekoliko sorti različitog perioda sazrevanja. U vrtovima se seje u kućice na rastojanju 70x60 cm, a na velikim površinama sa međurednim razmakom od 70 cm. U kućicama se ostavljaju prosečno po tri biljke, a u redovima se biljke proređuju na 30x50 cm. Okopava se plitko, kao i poljski kukuruz. Prihranjuje se dva puta. Prvo prihranjivanje se izvodi kada biljke dostignu visinu 10-15 cm, a drugo u uzrastu od pola metra. Preporučljivo je da se đubrivo unosi dalje od korenovog vrata, nakon čega je obavezno navodnjavanje. Kod nas se šećerac gaji u svim krajevima. Standardne šećerce treba gajiti u prostornoj izolaciji od običnog kukuruza radi sprečavanja ukrštanja, koje mu smanjuje sadržaj šećera u zrnima. U vreme stasavanja tj. u fazi mlečne zrelosti veoma je osetljiv prema visokim temperaturama i suši što mu smanjuje prinos i značajno pogoršava kvalitet mladih klipova. U pogledu zemljišta, plodoreda i đubrenja identičnih je potreba kao i poljski kukuruz. Na tržištu se više cene sorte žutog zrna šećerca zbog sadržaja beta karotena kojeg nema u belim sortama. Hibridi su prinosniji i pogodniji za komercijalnu proizvodnju zbog svog ujednačenog stasavanja, dok su za baštensko gajenje podesnije sorte sa dužim periodom berbe, npr. zlatni bantam. Veoma je važna pravovremena berba klipova s tim da se ne kasni ni jedan dan. Nedozreli klip se prepoznaje po nedovoljno naraslim zrnima i prisustvu vodnjikavog soka u njima. U mlečnoj zrelosti zrna postaju jedra, puna mlečnog soka i šećera koji sa nastupanjem voštane zrelosti prelazi u skrob.

Rod kukuruza u Srbiji procenjuje se ove godine na oko šest miliona tona, jer su bili dobri vremenski uslovi, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Zoran Rajić.

On je na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije na kome se govorilo o trenutnom stanju ratarskih useva kazao da je  pod kukuruzom ove godine zasejano 1,027 miliona hektara ili oko 10.000 hektara više nego 2015.

Rajić je dodao da se procenjuje da će proizvodnja suncokreta koji je posejan na 202.000 hektara ili na oko 166 hektara više nego prošle godine biti oko pola miliona tona, dok se rod soje koja je posejana na istoj površini kao i 2015. procenjuje na oko 480.000 hektara.

Ovogodišnja proizvodnja šećerne repe, koja je posejana na oko 50.000 hektara ili na oko 7.000 hektara više nego prošle godine, prema rečima Rajića, procenjuje se na oko 2,4 miliona tona.

"Očekujemo da će proizvodnja tih ratarskih kultura biti ovolika, jer smo do sada imali dobre vremenske uslov.To su očekivanja, ali i prošle godine smo do kraja avgusta imali dobre vremenske uslove, ali su se visoke temperature koje su se javile posle ipak odrazile na prinos", kazao je Rajić.

On je naglasio i da u Srbiji samo jedno skladište u registru javnih skladišta i da je njegov kapacitet oko 11.000 tona, dok su trenutno dva skladišta,  iz Rume i Beograda u proceduri licenciranja i da je njihov ukupni kapacitet  oko 15.000 tona.

Rajić je kazao i da je jedan od problema u Srbiji i to što je od ukupnog broja skladišta samo jedna petina njih u stanju da razvrstava primljeno žito po kvalitetu, dok oko 40 odsto ostalih ima mogućnost da to radi.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović kazao je da je žetva pšenice ove godine u Srbiji obavljena na blizu 600.000 hektara i da je požnjeveno oko 2,8 miliona tona.

Prema njegovim rečima, sa zalihama pšenice od 2015. godine koje su oko 300.000 tona, Srbija ima na raspolaganju oko 3,1 milion tona hlebnog žita.

"Za potrebe mlinsko pekarske industrije potrebno je oko 1,3 miliona tona pšenice, za hranu za životinje oko 200.000 tona, dok sve ostalo ostaje za izvoz", kazao je Budimović.

On je dodao i da je u prvih pet meseci, prema statističkim podacima Srbija ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda, odnosno ukupna spoljnotrgovinska razmena bila je 1,8 miliona dolara i uvoz je bio manji za 5,8 odsto, dok je izvoz bio veći za 23,7 odsto nego u istom periodu prošle godine.

Na današnjoj sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije poslanik poslaničke grupe Dveri Miladin Ševarlić kazao je da je veliki problem za poljoprivrednike u Srbiji to što se najveći deo pšenice prometuje bez poreza na dodatu vrednost (PDV), naglasivši da poljoprivrednici nikako ne bi u tom režimu trebalo da isporučuju svoju robu.

On je ukazao i da poljoprivrednici u Srbiji imaju veliki problem sa kvalitetom sredstava za zaštitu, jer su insekticidi i pesticidi koji se koriste jako loši i traže dodatna tretiranja a to povlači i više novca.

Predstavnik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kazao je da skladištari u Srbiji drže monopol kada je reč o cenama žita i apelovao je na resorno ministarstvo da se taj problem reši, a to je, kako je naglasio moguće ako se uveća stočni fond.

Izvor: Beta

 

Deo svojih proizvoda prerađuje na gazdinstvu u vidu hladnoceđenog suncokretovog ulja za ljudsku ishranu a deo i za biodizel, dok deo pšenice i kukuruza prerađuje u porodičnog vodenici u vidu integralnog brašna. Pre pet godina  kupio je mašinu za hladno ceđenje suncokretovog ulja, zašto bacati ulje iz suncokretovih semenki, koje smeta prilikom spravljanja koncentrata.  Tako je počeo da proizvodi,  zdravo ulje koje smanjuje masnoću u krvi i krvni pritisak. A nusproizvod iz suncokretove pogače, bogate proteinima, Radiša koristi kao stočnu hranu, a određenu količinu pšenice i raži, melje u vodenici čiji je kamen star 150 godina. Sačuvali su vodenici njenu autentičnost, čak i sobu za mlinara. -Ona nam omogućuje da pravimo domaći ražani i crni hleb, kao i seljačku proju bez ikakvih dodataka.

Ove godine Radiša je posejao 25 ha suncokreta, 20 ha pšenice, 15 ha kukuruza, 1, 5 ha soje , i 3,5 ha lucerke. - Pšenica počinje polako da zrno dobija tvrdoću, ne bi valjalo da temperature budu visoke, jer to nije dobro za zrenje, tada će na brzinu uzreti. Najbolja temperature je oko 32º C-ističe naš sagovornik. Rađena je korekcija na osnovu analize zemljišta, dodavan je KAN-om.   Posejao  je hibrid  kukuruza  bećar, ispoštovan rok setve, broj biljaka, i Radiša se nada dobrom prinosu.Predusev je bila lucerka. Lepo je sve pripremljeno, bilo je i prihrane i osnovna i korektivna, odrađeno je i špartanje. Radiša nas vodi na parcelu gde je 7. aprila posejao suncokret. Na osnovu analize zemljišta, izvršeno je đubrenje, zaorano, predusev je bila pšenica, u rano proleće zaorana je brazdai, kako nam kaže Radiša, a i sami smo se u to uverili, suncokret je u izvrsnom stanju. Na parceli se nalazi 16 vrsta hibrida,  svih semenskih kuca i svi će dobiti rezultate. Napraviće i dane polja. Radiša se priprema da po treći put bude rekorder, jer do sada je dva puta bio rekorder u ratarskoj proizvodnji. Na tradicionalnoj svečanosti „Dan poljoprivrednih proizvođača, voćara i vinogradara opštine Despotovac“, Radisavljević je nagrađen brojnim vrednim nagradama.

Radiša nam kaže da od poljoprivrede može da se živi.  Ponekad su cene pojedinih kultura veoma niske, ali je i nerealno da svake godine očekujemo visoke cene za svaku kulturu – ocenjuje Radiša. Kada kupi seme, kaže radiša tamo sve piše, I on sve tako radi. Mnogi moraju nešto da izmene, takav smo mi narod, pa onda nije prinos kakav očekuje. Ko je navikao da radi, on radi, a ko neće, neće, i kaže da se prinos juri plodosmenom.

„Niko ne baca više đubriva od mene, ne obraća pažnju na bolesti klasa, analizu zemljišta, niti na broj biljaka po jedinici hektara. Poljoprivredom mogu da se bave, oni koji sarađuju sa stručnjacima i koji usavršavaju svoje znanje. Ja nijedan korak ne preduzimam bez konsultacije sa stručnjacima iz poljoprivrednih službi, a proučio sam i hiljade stranica literature, redovno posećujem sajmove i predavanja iz svih oblasti poljoprivrede“, navodi Radiša.

Kakvi su planovi za budućnost, pitali smo Radišu jer je on  već rekorder u svom zanimanju?

Radiša planira da kupi 20 hektara zaparloženog poljoprivrednog zemljišta, koje se neobrađuje 25 godina, iskrči ga i privede nameni.

Radišina želja je da i njegova dvojica sinova nastave da se bave poljoprivredom, a planiraju da i naredne, kao svake godine do sada, uvećaju zakup poseda za obradu. Porodici Radisavljević 2003. godine vraćeno je 10 hektara imanja koje je oduzeto njihovom

Belo kukuruzno (projino) brašno proizvedeno je od belog kukuruza. Bogato je ugljenim hidratima što ga čini lako svarljivim. Kao bezmasni deo ugljenih hidrata iz kukuruza odlična je komponenta prehrambenih proizvoda.Ne sadrži gluten i za dizana testa se mora mešati sa drugom vrstom brašna. U sastavu ima dosta minerala i vitamina E. Kao sastojak nalazi se u preko 3.000 prehrambenih proizvoda, od testenina do raznih pica.Najpoznatija jela su kačamak i proja.

Osigurava  mašine i useve

Radiša Radisavljević iz Medveđe kaže da je sve poljoprivredne mašine, kao i plodove na svim parcelama osigurao kod „Dunav osiguranja“. „Poslednjih 10 godina sam njihov osiguranik. Sve moje poljoprivredne mašine su osigurane kod Dunav osiguranja. Vezao sam se za njih zbog poverenja“, rekao je Radisavljevići dodao da ljudi u njegovom kraju imaju poverenje u tu osiguravajuću kuću.„U slučaju da se desi neka šteta oni će izaći, proceniti štetu, korektno obračunati i sve u kratkom roku“, rekao Radisavljević dodajući da postoji poverenje u ljude koji predstavljaju „Dunav osiguranje“. Radiši  je bavljenje poljoprivredom porodična tradicija, i on se njome bavi već od ranog detinjstva.  Ukupno obrađuje 65ha zemlje, sa tendencijom rasta svake godine. Na setvenim površinama su zastupljeni: suncokret, pšenica, kukuruz, soja i krmno bilje.Formula za postizanje dobrih rezultata, prema Radišinom mišljenju su: kvalitetna zemlja, blizina reke i odgovarajuća primena agrotehničkih mera, kao i da čitava porodica radi na njivi, a da se radna snaga ne plaća. Njegov cilj je da u takmičarsku trku za što bolje prinose Srbija vodi sa poljoprivredno najrazvijenijim zemljama sveta, sa USA i Francuskom, a ne sa samom sobom. Po njegovom mišljenju Srbija ima sve preduslove da ravnopravno učestvuje u svetskoj trci. Radiša sa sobom uvek nosi svesku i upisuje sve šta je radio, je kako kaže „tu nema mesta slučajnost”.

 

 

Kačamak

 

 

2  manje kutlače belog projinog ( kukuruznog )brašna

kašičica soli

nepuna šoljica ulja ili kašika masti ( puna)

oko 100 gr. sira ( po izboru, a može se dodati i više sira)

kajmak po želji.

Staviti oko litar vode sa malo soli da provri.  Kada provri, smanjiti temperaturu na umereno-blažu i kutlačom sipajte brašno u dve kupice. Vrhovi će da vire iz vode. Pustite da se kuva oko pola sata. Važno je da ima dosta vode, inače će da zagori.

Prilog po želji, neko jede sa pavlakom, neko sa šećerom i mlekom.

Pet poljočuvara trenutno je angažovano na oko 800 hektara poljoprivrednog zemljišta u vlasništu sremskomitrovačkog Kazneno popravnog zavoda. Razlog za njihovo angažovanje na terenu, jesu negativna iskustva sa kradljivcima useva u prethodnih nekoliko godina.

Na tim poslovima nije bilo potrebno dodatno zapošljavanje lica, već se koriste resursi koji su prethodno obučeni za takvu vrstu angažovanja.

RTV (Martin Martinov)

Poljočuvari tokom noći i dana paze na oko 800 hektara obradive zemlje, a trenutno je reč o kukuruzu. Radi se u smenama, a posebno obučena lica za ovaj posao patroliraju na konjima zbog bržeg i efikasnijeg reagovanja ukoliko se primete kradljivci.

"Pet ujahanih konja je predviđeno za akciju poljočuvanja, a njima upravljaju osposobljeni komandiri za taj posao. Upućuju se na različite pravce tokom patroliranja u zavisnosti od toga u kojoj je fazi usev koji treba da se čuva. Inicijator ovakve vrste obezbeđenja bio je upravo sam načelnik Službe obezbeđenja, što je podržano od strane uprave zatvora", kaže Igor Pešić, stariji komandir.

U narednim danima u vreme žetve kukuruza biće pojačan nadzor na ovim poljima, jer upravo u to vreme, kako saznajemo na licu mesta, do sada su se krađe najčešće i dešavale.

www.rtv.rs 

Dušan Kovačević, iz sela Skakavci, opština Kosjerić, po struci je ugostitelj ali njegov hobi je bavljenje genetikom. Predstavio nam je razne vrste kukuruza koje je sam uzgajao. Počeli smo priču o crvenonm kukuruzu, koji je specifičan po tome što je njegovo brašno slatkastog ukusa , sadrži 8% proteina, 11% dijetetskih vlakana, poseduje velike količine vitamina B kompleksa. Crni kukuruz koji nosi naziv crni Asteci, vodi poreklo sa Maču Piču, naš sagovornik ga gaji na 600 metara nadmorske visine i kaže da mu je vegetacija oko 105 dana. Šareni kukuruz je sam proizveo ukrštajući 5 vrsta. Njegova želja je da stvori klip kukuruza sa najviše boja na svetu. Prošle godine je dobio klip sa 25 boja. Ova specifična proizvodnja zahteva da se ogledna polja nalaze na minimum 500 metara od raznih konvencionalnih polja, ne sme da se dođe u kontakt sa raznim oprašivačima, i zbog toga je maltene neizvodljiva setva ovakvih vrsta kukuruza u Vojvodini. Kovačević poseduje 6 lokacija na kome seje,u Batajnici, na Plavom Horizontu, u selu Parcani kod Ralje i na Divčibarama u selu Skakavci 4 lokacije. Želja mu je da izvozi u Rusku Federaciju, ali kako kaže, oni su postavili imaju uslov da se može izvoziti najmanje 10 tona ali on tu količinu nema.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31