Visoke temperature u Srbiji neće značajno oštetiti kukuruz i očekuje se rod sličan rekordnim godinama, od oko osam tona po hektaru, ocenili su stručnjaci za poljoprivredu.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Betu da je kukuruzom zasejano 970.000 hektara i da se očekuje ukupan rod od oko 7,8 miliona tona.

"Kukuruz je u fazi voštanog zrenja, jer su ove godine pretežno zasejane rane sorte, pa mu visoke temperature neće smetati, osim manjih područja gde nije padala kiša i gde je zemlja peskovita", rekao je Saković.

Berba kukuruza bi prema njegovoj proceni mogla da počne sredinom septembra.

Rekordan prinos kukuruza, u proseku od osam tona po hektaru, kako je kazao, ostvaren je 2016. i 2018. godine i ova godina bi po prinosu mogla biti slična.

Saković je rekao da bi višak kukuruza za izvoz ove godine mogao da iznosi oko tri miliona tona.

Prema rečima stručnjaka za poljoprivredu Milana Prostrana u prognozi roda treba biti obazriv sve dok se kukuruz ne smesti u ambare.

"Od suše koja je zahvatila manja područja neće biti veće štete, ali rizici uvek postoje dok se rod ne skine sa njiva jer je krajem jula 1986. godine, kada se očekivao rekordan prinos od oko 12 miliona tona olujni vetar oštetio oko 30 odsto roda", rekao je Prostran.

Dodao je da rod kukuruza ima udeo od 15 do 20 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i da će se uglavnom izvesti kao sirovina jer preradjivačka industrija nije oživela, a ni stočarstvo se nije previše razvilo da bi se ta žitarica koristila za ishranu stoke i proizvodnju finalnih proizvoda.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Pančevački ratari Jovan Negovan rekao je da je značajne površine pod kukuruzom u pančevačkom ataru oštetio grad.

"Na tim njivama će rod biti slab, a na ostalim, ne rekordan, ali dobar mada se još ne zna jer je do branja više od mesec dana, a sorte kukuruza koje kasnije zru su još u mlečnoj fazi", rekao je Negovan.

Dodao je da je svaku kišu od proleća pratilo nevreme i da rizici postoje sve do branja.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a507144/Strucnjaci-ne-ocekuju-da-ce-visoke-temperature-nastetiti-rodu-kukuruza.html

Kiša je dobro nakvasila oranice pa se na našim njivama zelene usevi. Koliko god su tokom setve ratari bili zabrinutu zbog velike suše, sada, posle toliko kišnih dana, priželjkuju sunce da bi se biljke mogle razvijati.Prolećna setva je ove godine brzo završena jer su zemljoradnici, slušajući vremensku prognozu i najavu padavina, posle dugog sušnog perioda požurili da poseju jare poljoprivredne kulture, smatrajući da je bolje da seme dočeka padavine u suvoj zemlji.

Sada kada se na oranicama uveliko prepoznaju po redovima i kukuruz, i soja, i suncokret, i repa, prilika je da se kaže zbirno koliko na njivama imamo useva da bismo, ako se budu smenjivali kiša i lepo vreme, imali u vidu količine koje možemo očekivati prilikom berbe. Po procenama šećerana, repe je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu, pod repom je bilo 50.000 hektara, a u setvi 2017. čak 60.000
Očekivanja su bila da će jedino kukuruza u ovogodišnjoj setvi biti posejano više nego lane, od 950.000 hektara do milion. Mada se u Poslovnom udruženju „Žita Srbije” podaci još zbrajaju, može se reći da su se prognoze obistinile.

– Kukuruz je zauzeo 970.000 hektara – kazao je direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, uz opasku da taj podatak nije još uvek precizan jer su neki ratari čekali kišu da bi krenuli u setvu, dok drugi nisu gledali na sušu, već najvažniji posao u godini završili iščekujući oblake.

Lane je pod kukuruzom bilo 900.000 hektara, a prosečan prinos po hektaru osam tona, pa smo imali 7,2 miliona tona.

– Suncokret je u setvi 2018. godine dostigao istorijski maksimum u pogledu površine na kojima je posejan – 245.000 hektara, sada je zauzeo oko 235.000. Soja je posejana na 230.000 hektara, a lane je pod sojom bilo oko 220.000 – kazao je Saković.

Podsećamo, suncokreta smo lane imali 760.000 tona, prinos po hektaru je bio 3,1 tone. Prosečan prošlogodišnji rod soje bio je 3,5 tone po hektaru pa računajući da je pod sojom bilo 220.000, dobili smo 770.000 tona.

„Žita Srbije” ne vode evidenciju o šećernoj repi, ali po procenama, slatkog korena je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu šećerne repe, to je značajno manja površina jer je u 2018 . pod repom bilo čak 50.000 hektara, a u setvi 2017. i 60.000.

Oni koji su pšenicu posejali jesenas, nemaju više razloga da strepe. Pšenica je kasno nikla, na većini njiva tek u januaru posle topljenja snega. Ali koliko god je tokom zime bila loša, sada odlično izgleda. Za svega nekoliko sedmica ođednom je narasla, počela da klasa, pa se vlati prepoznaju izdaleka. Jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, navodi isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.Generalno, kiša je dobro natopila zemlju pa svaka naredna može škoditi usevima. Jedino soji neće smetati jer, što više kiše, to više soje, pogotovo što je domaće seme otporno na vlagu.

Stručnjaci sada ukazuju na to da, koliko god je poljoprivredi trebalo dobre kiše zbog isušene zemlje, sada usevima treba sunca i toplije vreme.

Obilne padavine mogu štetiti i povrću jer se u slučaju velike vlažnosti mogu pojaviti bolesti pa i povrću treba sunca i viša dnevna temeratura.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/setva-zavrsena-kukuruza-blizu-milion-hektara-suncokreta-235000-01-06-2019

Osnivanjem radne grupe u Državnim robnim rezervama otvorena je procedura za interventni otkup junadi, potvrđeno je Politici u Ministarstvu poljoprivrede. Ukoliko mera bude usvojena proizvođačima će biti odobrena razmena junadi za merkantilni kukuruz.

To bi u ovom trenutku bio spas za stotine domaćih proizvođača koji poslednjih meseci imaju problem sa pronalaženjem izvoznih tržišta za plasman junećeg mesa.

- Potreba za intervencijom države nastala je zbog obustave izvoza u Tursku, koji je najavljen i zbog pristiglog većeg broja junadi koji čekaju prodaju. Naša grupacija, koja broji oko dve stotine proizvođača trenutno ima oko 3.000 kvalitetnih utovljenih grla - navodi se u predlogu udruženja Agroprofit, koje okuplja grupu odgajivača tovnih goveda.

Ministarstvo poljoprivrede ranije je saopštilo da aktivno radi na nastavku izvoza u Tursku, ali i u druge države. Kako Politka navodi, tursko tržište bi za proizvođače junećeg mesa iz Srbije ponovo trebalo da bude otvoreno 10. juna.

Zeleno svetlo za interventne mere na tržištu daje Vlada Srbije kroz donošenje posebne odluke. Kako prenosi portal Agroservis, procedura bi mogla da potraje nekoliko dana, tako da bi Vlada o tome mogla da odlučuje na sednici koja će biti održana sledeće nedelje.

Stočari smatraju da bi intervencija države bila ekonomski opravdana za potrebe robnih rezervi i predlažu zamenu junadi za merkantilni kukuruz. Predložena cena je 285,5 dinara za kilogram "žive vage". Za otvaranje tržišta, kako se navodi, neophodan je otkup najmanje 1.500 komada utovljene junadi od 500 kilograma pa naviše svih rasa i to samo sa farmi i porodičnih gazdinstava. U slučaju da njihov predlog bude usvojen, računica pokazuje da bi tovljači mogli da dobiju oko 17 kilograma kukuruza za kilogram junetine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2513089/drzava-pomaze-domacim-proizvodjacima-junadi-razmena-mesa-za-merkantilni-kururuz

Krajem januara ratari iz cele Srbije okupili su se na dva najznačajnija skupa kada je u pitanju njihova proizvodnja. Na Zlatiboru je održano tradicionalno 53. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije,  koje je organizovao Institut  za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada,  a na kojem je između ostalog bilo reči o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a između ostalog,  govorilo se i o savremenom oplemenjivanju biljaka, preciznoj poljoprivredi, unapređenju proizvodnje povrća i otpornosti korova na herbicide.

Pored navedenih tema, organizatori su ipak iskoristili ovu priliku da se bore za svoj deo kolača državnog zemljišta kroz panel diskusiju u organizaciji semenarske asocijacije Srbije. Oni su ovom prilikom ukazali na činjenicu da je čak i poljoprivredno zemljište koje je Institut kupio sada na raspolaganju svima,  jer se nalazi u državnoj svojini. Učesnici skupa, mahom predstavnici Instituta za ratarstvo, zatražili su da imaju na raspolaganju barem hiljadu hektara zemljišta,  kako bi mogli da ostvare svoje ambicije i planove. Međutim, jednoglasno zahtevanje da Institut bude povlašćen i kada je u pitanju zakup državnog zemljišta,  prekinulo je pitanje urednika Agrobiznis magazina,   koji je upitao sve prisutne a posebno govornike,  da li su spremni da ponude i neke rezultate poljoprivrednicima na kontu ustupka,  koji bi im na ovaj način bio učinjen. On je ovom prilikom ukazao na činjenicu da se praktično u Srbiji seje grašak iz uvoza,  kao i da većina drugih ratarskih useva sve manje zauzima površinu sa domaćim semenom.

Vladimir Miklič iz Instituta  za ratarstvo i povrtarstvo za Agrobiznis magazin je rekao :

”Ako stočar ima pravo na osnovu grla stoke i ovaj naš nacionalni Institut  ima pravo na osnovu svojih sorti koje su na listi i koliko je ljudi radilo na njemu,  da dobiju jedno deset hiljada hektara,  a ne da idu u druge zemlje”.

Dragan Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je  govorivši o izmenama i dopunama zakona o  poljoprivrednom zemljištu,  istakao da je važno  da treba da postoji pravo prečeg prvenstva zakupa državnog zemljišta,  i da se  stvori ambijent da to zemljište bude iskorišćeno u što bolje namene,  odnosno da se na tim poljima proizvodi nešto što će nam dati veću vrednost. On se ovom prilikom založio i za to da se napravi razlika između semenske proizvodnje i selekcijskog rada.

Profesor dr Jan Boćanski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  je ukazao na to da je Institut kupovao zemljište,  a sada je ono na raspolaganju za zakup:

“ Institut ni u vreme Josipa Broza Tita nije imao više zemljišta nego sada, i 1992. godine  Institut je  kupovao zemljište svojim parama  a sada je to državno vlasništvo”. Profesor Boćanski je ovom prilikom istakao da univerziteti u Evropi imaju zemlju za istraživanje poput univerziteta u Vageningenu (Holandija). Rekao je još da nikada ne bi dozvolio da neki od instituta ima više od hiljadu hektara zemljišta.

Doktor  Goran Bekavac,  ovom prilikom predstavio je analizu vremenskih prilika i tehnologija proizvodnje,  kao i rezultate makroogleda sa NS hibridima kukuruza u 2018. godini. Na osnovu iskustava i rezultata iz najveće semenske kuće u Srbiji  za 2019. Godinu,   preporučeni su srednje rani hibridi kukuruza NS 3022, NS 4051 i NS 4024 sa potencijalom rodnosti preko 15 t/ha zrna i 40 t/ha silaže, srednje kasni hibridi za kombinovanu upotrebu NS 5051, NS 6102 (izrazito tolerantan na sušu) i novi NS 5072, dok su za berbu u klipu preporučeni NS 6010, NS 6030, a za silažu NS 4015, NS 5010, NS 6010 i NS 6043.

Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  smatra da je ogroman iskorak učinjen u vezi sa poboljšanjem produktivnosti u poljoprivredi,  povećanjem obradivih površina i prinosa, osavremenjivanjem poljoprivrednih procesa kroz primenu informacionih tehnologija.

“Važno je da se ovom prilikom prenesu nova saznanja, kako bi se poljoprivredni proizvođači bolje informisali i udružili, u cilju smanjenja cene i efikasnijeg korišćenja podsticaja poljoprivrednoj proizvodnji, jer primena savremene nauke i tehnologije i upotreba kvalitetnog semena mogu značajno da doprinesu boljim rezultatima” naglasio je prof. dr Nedeljko Tica,  i ovom prilikom posebno se zahvalio resornom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji pružaju kontinuiranu podršku razvoju srpske poljoprivrede.

 

Inače, na ovogodišnjem skupu je bilo skoro hiljadu i petsto posetilaca,  a skup je otvorio državni sekretar Viktor Nedović ispred Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević  je ovom prilikom izjavio da je Zlatibor centralno mesto okupljanja agronomske nauke i prakse. Predsednik upravnog odbora Instituta uporedio je rad ove naučne ustanove sa uspesima Novaka Đokovića:

“Novak Đoković dolazi iz male zemlje kao što je Srbija i svetski je šampion. Tako i naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo ide u korak sa svetskim kompanijama”.  Na njegove navode nadovezala se i direktorka institute  Svetlana Balašević Tubić podsetivši da je u institute stvoreno 1250 sorti hibrida ratarskih useva i povrća a da je njih 1100 priznato u svetu.

Među učesnicima skupa i ove godine je bio Danilo Golubović, savetnik u Ministrastvu za evropske integracije, široj javnosti poznat kao neko ko je u isto vreme primao više zarada, među kojima je i pozamašan honorar od domaćina ovog skupa Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Ono što je primetno je to što je ove godine bilo prisutno manje medija nego ranijih godina,  pa će samim tim poljoprivredni proizvođači  biti uskraćeni za najnovije informacije iz ratarske proizvodnje.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se sa delegacijom Višenacionalne zakonodavne skupštine Bolivije.Prilikom posete razgovarano je o bilateralnoj saradnji u oblasti poljoprivrede između dve zemlje.

Predstavnici Bolivije pokazali su interesovanje za uvoz i proizvodnju semenskog materijala, u prvom redu kukuruza, ali i za angažovanje srpskih stručnjaka iz oblasti agrara.

Na sastanku je obostrano potvrđena opredeljenost za dalje jačanje i unapređenje dobrih i tradicionalno prijateljskih odnosa.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=11&dd=27&nav_id=1474724

Kukuruz u okolini Leskovca, čija je setva bila na početku meseca aprila, nalazi se u fazi svilanja i oplodnje. Svila je u potpunosti izbila iz ovijnih listova, metlica otpušta polenova zrna. Razvoj listova je završen, kaže savetodavac za ratarstvo
u Poljoprivrednoj stručnoj službi Boban Stanković, diplomirani inženjer poljoprivrede .

“Kiša koja je padala ovih dana pogodovaće prolećnim usevima, odnosno kukuruzu, suncokretu i soji, ali bi mogla loše uticati na žetvu pšenice. Potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste.

Najviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje, 28-30 % od ukupne količine.

Kukuruz je naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan ,,kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Na našim oglednim poljima kukuruz je u dobrom stanju. Lisna površina je očuvana, što znači da je fotosintetski aktivan. Ukoliko padne još jedna kiša proces nalivanja zrna završio bi kako treba, tako da se može očekivati dobar rezultat.
Prosečan prinos kukuruza na području Jablaničkog okruga, poslednjih desetak godina je između 3-5 t/ha. Uz samo malo veći napor i ulaganje u agrotehniku, prosečan prinos može se podići i na 7 t/ha.

Trenutno stanje kukuruza na leskovačkim poljima obećava više nego dobar rod u odnosu na prošlu godinu”, dodao je Stanković.

Izvor: https://jugpress.com/stanje-kukuruza-obecava-dobar-rod/

 

Kineski istraživači otkrili su poljoprivredno čudo koje bi moglo da nahrani planetu bez uništenja.

Ova studija je koštala 54 miliona dolara, a učestvovalo je oko 1.000 istraživača i 65.000 lokalnih birokrata. Akademici širom sveta nazivaju rezultate ove studije poljoprivrednim čudom.

Projekat je već uštedeo više od 12,2 milijarde dolara kineskim poljoprivrednicima poslednjih 10 godina, a u ovom procesu možda je otkriven ključ za odgovor na jedno od najvećih pitanja u Kini: Kako se očekuje da će se globalna potražnja za hranom udvostručiti između 2005. i 2050. godine, kako će najmnogoljudnija nacija na svetu uspeti da prehrani svoje ljude bez nanošenja ozbiljnih šteta okolini? 

Od 2005. do 2015. godine, istraživači koji rade pod vođstvom Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu sprovodili su više od 13.000 terenskih studija na širom Kine, uzimajući u obzir lokalne poljoprivredne prakse. Nakon ovih studija, istraživači su razvili savete specifične za svaku regiju za proizvođače pirinča, kukuruza i pšenice. Ti saveti su naglasili ideju da metoda jednakosti za sve vrste poljoprivrednih proizvoda nije toliko efikasna kao metode prilagođivanja specifičnim usevima, regijama i vremenskim uslovima.

Na primer, istraživači su savetovali proizvođače pirinča u severoistočnoj Kini da mogu smanjiti upotrebu đubriva bogatom azotom u proseku za 20%, ako umesto da se ravnomerno rasprostiru na usevima tokom cele godine, da se fokusiraju na đubrenje uglavnom u sezoni rasta . Takođe su predložili da se seme seje što bliže jedno drugom. 

"Poljoprivrednici bili su skeptični, ali smo stekli njihovo poverenje, a na kraju su i zavisili od nas - to je bila naša najveća nagrada", napisao je vođer projekta Cui Zenling u studiji. Pomenuti saveti za farmere su se pokazali uspešnim.

Studija, objavljena ovog meseca u časopisu Priroda (Nature), navodi da je proizvodnja useva za pirinač, kukuruz i pšenicu porasla za prosečno 11%, sa 15% pada upotrebe đubriva. Sve u svemu, to je zaustavilo uvođenje oko 1,2 miliona tona azota u životnu sredinu. To su zaključci velikih kompanija jer nude nadu da se može efikasno hraniti rastuće ljudsko stanovništvo, a takođe i smanjiti naš uticaj na klimu.

U poređenju sa ostatkom sveta, kineski farmeri koriste oko četiri puta više azota (305 kg po hektaru, ili blizu 175.000 funti na kvadratnu milju).

Kada je zemljište preopterećeno đubrivom, mikrobi u zemljištu tada proizvode visoke nivoe azot-oksida, gasove staklene bašte. Emisije azota predstavljaju problem svuda i igraju veliku ulogu u globalnim klimatskim promenama; gas je efikasniji u zarobljavanju toplote u atmosferi od ugljen-dioksida.

S obzirom da bi bilo koji farmer bio oduševljen da vidi povećanje prinosa, ovi saveti i prakse bi trebalo da se primenjuju u poljoprivredama daleko izvan granice Kine.

 

Obzirom da je ova zima, bar za sada bila blaga, možemo očekivati brojne probleme kada su u pitanju bolesti pšenice i ječma. A kako je cilj svake ratarske proizvodnje kvalitetan i visok prinos, nega i zaštita useva mora biti na visokom nivou.
Brojne su bolesti koje izazvaju fitopatogene gljive u usevima strnih žita. Na njihovu pojavu uopšte, ali i na njihov intenzitet utiču brojni faktori spoljašnje sredine, blaga zima, visoka vlaga i temperatura, sortiment, gustina setve, količina primenjenih đubriva a sve češći problem predstavlja nepoštovanje plodoreda i gajenje u monokulturi duži niz godina. U našim uslovima se javljaju bolesti koje su najopasnije u prvom delu vegetacije, siva pegavost lista, lisna rđa i pepelnica. Njihova pojava je skoro istovremena, i usled đubrenja azotom većim od stvarnih potreba i pojačane vlažnosti vazduha štete mogu biti velike. Imajući to u vidu, ratari bi pšenicu trebali prihranjivati nakon urađene N-min metode kao sigurnog pokazatelja za đubrenje.
Praktično, u pšenici bi trebalo prvi tretman obaviti početkom proleća, do pojave drugog kolenca, kada su najopasnije pepelnica, rđa i pegavost lista.
Bolesti lista potrebno je pratiti od bokorenja pa sve do klasanja, jer najbolje je tretman uraditi preventivno ili po pojavi prvih simptoma jer nijedan preparat nema eradikativni efekat, tj. ne može suzbiti bolest.
Septoria tritici (siva pegavost lista pšenice) - Spore se tokom jeseni i zime šire sa prošlogodišnjih strništa, a prenose se kišom i dodirom samih listova. Prvi simptomi u vidu sivih pega se javljaju prvo na vrhu lista i na najstarijem lišću i to 14-28 dana od ostavrene zaraze. Kada utvrdimo ekonomski prag štetnosti, koji iznosi 10% biljaka sa simptomima na prvom listu iznad drugog kolenca, tada je već neophodno pristupiti hemijskom tretiranju. Potrebno je sačuvati list zastavičar i dva lista ispod njega kao nosioce prinosa. Ako znamo da siva pegavost lista pšenice može uništiti i do 40 % roda, onda bi u fazi vlatanja trebalo obavezno uraditi preventivnu zaštitu.
Puccinia graminis (lisna rđa pšenice) - Simptomi se javljaju na listovima i na lisnim rukavcima. Usled visoke vlage i blage zime povećani su uslovi za razvoj lisne rđe. Optimalna temperatura za razvoj rđe je 20C, ali se može javiti kada temperatura pređe 15C. Prvi simptomi se ispoljavaju 7-14 dana nakon ostvarene infekcije, u vidu ranica, odnosno pegica narandžaste boje. Sa naličja lista one su otvorene i kroz njih pšenica gubi vodu. Prosečan gubitak roda je 10%, a usled jake zaraze može odneti i do 50% očekivanog prinosa. Tretiranje fungicidima odraditi odmah po pojavi prvih simptoma na donjem lišću, a pre širenja na gornja tri i na klas, kako bi zastavičar ostao zdrav. Protektivni fungicidi, iz grupe ditiokarbomata nisu dovoljno efikasni. Kada je u pitanju rđa pšenice, treba znati da veći sadržaj proteina znači i veću osetljivost , pa treba izabrati između otpornijih sorti sa manjim procentom proteina, ili povećati broj tretmana.
Erisiphe graminis (pepelnica pšenice)- Simptomi se javljaju u proleće, tokom marta i aprila meseca, u listovima i lisnim rukavcima, u vidu beličastih pega. Usled širenja zaraze list izgleda kao pepelom posut po čemu je bolest i dobila naziv. Pege kasnije poprimaju sivkastu boju u okviru kojih se formiraju crna telašca (kleistotecije). Preporuka je setva otpornih sorti, i kurativna primena fungicida, kako bi sačuvali tri vršna lista.
Od mera za suzbijanje bolesti lista pšenice značajnu ulogu imaju preventivne, agrotehničke mere, plodored, zaoravanje žetvenih ostataka i izbalansirana prihrana azotnim đubrivima. Pri izboru sorte prednost dati otpornijim sortama. A ukoliko su štete usled napada veće od prinosa svakako je primena fungicida isplativa i opravdana.
Za borbu protiv simptoma sive pegavosti, lisne rđe i pepelnice dobre rezultate daju sl. fungicidi: Tilt 25 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol); Acanto Plus 0,6 l/ha-(a.m.pikokokstrobin+ ciprokonazol), Artea 330 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol + ciprokonazol), Falon 460 EC 0,6 l/ha( tebukonazol+triadimenol+spirosamin), Duett ultra 0,4 -0,6 l/ha (a.m epoksikonazol+tiofanat metil), Prosaro 250 EC 0,75-1 l/ha( a.m. protiokonazol+tebukonazol).


Dipl.ing. Slađana Gavrilović
Savetodavac za zaštitu bilja
PSSS Valjevo

 

 

 

Đorđe Šivoljski iz Stojanovca seje kukuruz na površini od 70 hektara. Poslednjih pet godina njegov izbor su hibridi kompanije KWS.


„Izuzetno sam zadovoljan, pravio sam razne probe i sa drugim semenskim kućama, ali KWS mi se u ovih pet godina pokazao kao najbolji. S obzirom na to da najveći deo kukuruza koji proizvedem ide u prodaju, meni je najvažniji prinos i kvalitet što KWS apsolutno ispunjava“, rekao je Đorđe Šivoljski.

Uprkos suši, KWS hibridi su se pokazali odlično, u teškim uslovima, bilo je i oko 5 tona po hektaru. Đorđe je koristio Konfites.

„To i jeste odlika hibrida Konfites, stabilnost u stresnim uslovima, lagano kombajniranje i niska vlaga koja u globalu daje sigurne i stabilne prinose“, potvrdio je i Perica Grujin iz kompanije KWS.

Đorđe je samo jedan od zadovoljnih korisnika KWS hibrida, koji u dobrim godinama daju izuzetne rezultate, a i u stresnim uslovima proizvođači koji ih koriste mogu mirno da spavaju, jer stabilni prinosi ne izostaju.

 

 

izvor : https://www.agromedia.rs

BEOGRAD: Jesenje setve - uljana repica i pšenica dobro napreduju, ali bi im dobrodošao "dobar" sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj, izjavio je danas Tanjugu direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
setva. Interesantno je, kaže on, da je posejano skoro duplo više semena uljane repice u odnosu na prethodnu godinu, a slično je bilo i sa pšenicom. Prema njegovim rečima, velike suše su ugrozile druge poljoprivredne kulture i otvorile prostor da pšenicom bude zasađeno 675.000 hektara, što je, kako kaže, rekord koji u Srbiji nije zabeležen od ranih 90-ih godina.

"Za poljoprivredne proizvođače 2017. godina je bila najteža, budući da je bila ne samo sušna, već i izuzetno topla godina u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile", rekao je Saković. Kako je dodao, taj "podbačaj" nije bio toliko strašan za jesenje poljoprivredne kulture, navodeći uljanu repicu i pšenicu.

"Viškovi za izvoz pšenice procenjeni su na oko 1,1 milion tona u odnosu na 1,2 miliona tona koliko je izveženo ranije. To nije neki značajniji podbačaj, oko 8-9 odsto. Kada je u pitanju uljana repica, kulutra koja je sve više zastupljena kod nas, tu stvari stoje najbolje, budući da je ukupan rod bio skoro 100 odsto veći nego prethodne godine", objašnjava Saković. Govoreći o ječmu, on je rekao da će izvoz te poljoprivredne kulutra biti nešto veći nego prethodne godine.

Kada je reč o prolećnim kulturama, najviše su podbacili soja i kukuruz, a nešto manje suncokret, naveo je Savković, i precizirao da je kod suncokreta taj podbačaj oko 10 odsto. Ozbiljne probleme imali su proizvođači soje, i to ne samo zbog suše, već i zbog napada grinje, usled čega su mnoge parcele, kaže on, ostale bez roda. "Prošla godina je bila teška godina za soju, prinosi su podbacili za čak 50 odsto", podvukao je Saković.

Navodeći da proizvedena količina soje podmiruje domaće potrebe, on je rekao da je i pored toga bilo porebe za značajnim uvozom soje, te da je od septembra do danas uvezeno oko 150.000 tona. "Na proleće ćemo verovatno imati viškove i moraćemo da izvozimo soju, a da li će cena na međunarodnom tržištu biti veća ili manja to u ovom trenutku niko ne zna, možda ćemo imati sreće pa oni koji su uvezli soju prođu i bolje", ocenjuje Saković.

Srbija je najpoznatiji izvoznik kukuruza, kaže Savković, budući da je to osnovna poljoprivredna kultura koja se u našoj zemlji seje na najvećim površinama, najviše rodi, izvozi, pa čak i najviše troši i prerađuje. "Prošle godine smo izvezli oko 2,5 miliona tona, a imali smo rod oko 8 miliona tona. Ove godine imamo rod četiri miliona tona, a izvozni viškovi za kukuruz su oko 800.000 tona", rekao je Saković.

On je napomenuo da je 2017. godina bila pozitivna za proizvođače poljoprivrednih kulutra, ali i obrazložio da se te kulture ne mogu posmatrati kalendarski, već "od žetve do žetve". "Ako posmatramo tako, sigurno je da će svi koji se nalaze u tom lancu imati gubitke, počevši od proizvođača, preko onih koji skladište i transportuju robu, do onih koji njom trguju na svetskom tržištu. Ti gubici su između 600 miliona i milijardu evra za onaj deo robe koji će biti manje izvezen i u zavisnosti od toga da li ćemo uključiti baš sve učesnike u tom lancu", zaključuje Saković.

Izvor: Tanjug

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31