Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za "Novosti", trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. - ističe Prihotko.

- Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.

Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.

- Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje - objašnjava Dmitrij Prihotko. - Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.

- Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju - govori Dmitrij Prihotko. - Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.

Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.

- Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice - naglašava Dmitrij Prihotko. - Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.

Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje "Žita Srbije" u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829421-Rastu-prinosi-zitarica-ali-ne-koristimo-pun-potencijal-Strucnjak-otkriva-kako-mogu-biti-20-odsto-veci

Neuobičajeno lepo vreme za ovo doba godine pogoduje ratarima da pozavršavaju jesenje radove na njivama. Još samo ponegde se može videti neobran kukuruz, dok je žetva soje i suncokreta završena.

Istovremeno ističe optimalan rok za setvu pšenice – kraj oktobra – i u tom pogledu ima dve grupe poljoprivrednika: ratarima koji su je posejali već je nikla, dok drugi čekaju kišu pa da polože seme u zemlju.Podaci Udruženja "Žita Srbije" kažu je od početka oktobra pšenicom već posejano između 250.000 i 300.000 hektara.

Direktor Udruženja Vukosav Saković navodi da se očekuje da ove jeseni pod žitom bude između pola miliona hektara i 550.000, što je manje u odnosu na lanjsku setvu, kada smo pod pšenicom imali 570.000 hektara. Kukuruza smo ovog proleća posejali na 970.000 hektara i, po podacima Udruženja "Žita Srbije", prosečan domaći prinos je osam tona po hektaru, što je isto kao i lane.

Saković kaže da je kukuruz obran sa više od 90 odsto površina i da ćemo ove ekonomske godine imati 7,7 miliona tona kukuruza. Kada se oduzme 4,5 miliona tona, koliko nam treba za domaće potrebe, imaćemo da prodamo na inotržište tri miliona tona kukuruza, kazao je Saković, i naveo da je izvoz već dobro krenuo, pošto je van granice prodato 700.000 tona.Ovogodišnji prinos soje manji je nego lanjski. Pod sojom smo imali 230.000 hektara i po jednom u proseku dobili tri tone, a u prošlogodišnjoj žetvi soje prosečan prinos je bio 3,5 tone.

Sojom ćemo trgovati cele godine, rekao je Saković, i pomenuo da nam je ostalo soje od prošle žetve pa su očekivanja da ćemo imati bar 500.000 tona za izvoz. Sada je izvoz solidan, mesečno se inotržištu proda 20.000 tona.Suncokreta smo požnjeli sa 220.000 hektara i dobili tri tone po hektaru. Lane smo te uljarice imali na 245.000 hektara, a prinos je bio 3,1 tone po hektaru. Izvoz je krenuo odmah po ulasku kombajna u njive, kazao je Saković.

Po njegovim rečima, već je na inotržište otišlo 60.000 tona suncokreta, a u septembru i 20.000 tona ulja. Najviše domaćeg ulja prodato je u BiH, Hrvatsku i Makedoniju, ali se 2.000 tona našlo i među turskim potrošačima, kazao je Saković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenica-na-300000-hektara-kukuruza-soje-i-suncokreta-i-za-izvoz/c6djghv

Berba kukuruza u Pomoravlju, Resavi i Levču, zasejanog na oko 50.000 hektara, privodi se kraju, a prinosi su veoma visoki, izjavio je stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

- Kod poljoprivrednika koji su primenili punu agrotehniku, prinosi su 12 do 14 tona po hektaru, a upola su manji tamo gde se nije dalo dovoljno đubriva, nije na vreme posejan, zakorovljen - istakao je Simić i dodao da "koliko je ko uložio, toliko bere".

Dodao da je i lepo vreme odužilo berbu, ali i to što na selu nema radne snage, a ni stoke, pa se manje bralo u klipu i skladištilo u koševe. Čekali su se kombajni koji beru u zrnu, a ratari odmah voze u otkupne stanice.

Poljoprivrednici su rekli da nisu žurili, jer se kukuruz najbolje suši na stabljici, a može se brati i po snegu.

Simić je naveo i da, zbog dugotrajne suše, u Pomoravskom okrugu gotovo i da nije počela setva ozimih žitarica.

- Zemlja je toliko suva i tvrda da nema šanse da se seju ozime žitarice, a optimalni rok za setvu je oktobar. Poljoprivrednici ovog dela Srbije nemaju ni velikih mašina kao poljoprivrednici Vojvodine i moraju da čekaju kišu. Neki poljoprvrednici pokušavaju obradu teškim tanjiračama, ali je to malo i zanemarivo - rekao je on.

Ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak kaže da se optimalni rok setve, s obzirom na promenu klime, može smatrati do 15. novembra.

U Pomoravskom okrugu svake godine je u planu da se zaseje ozimim žitarcima oko 20.000 hektara: pšenicom 15.000 hektara, a ostalo tritikalom, ječmom, ovasom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2669405/berba-kukuruza-u-pomoravlju-prinosi-od-12-do-14-hektara-ceka-se

Za ovaj broj razgovarali smo sa Zoricom Anđelković, v.d. direktorkom Direkcije za robne rezerve, kakav je značaj Direkcija ima za poljoprivrednike, gde se novac najviše usmerava, koliko novca imaju na raspolaganju.

Кoliko novca na raspolaganju ima Direkcija?

Sredstva za poslovanje robnih rezervi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa Zakonom. Direkcija svake kalendarske godine, prelaže način i dinamiku trošenja dodeljenih sredstava iz budžeta, Godišnjim program i finansijskim planom koji usvaja Vlada Republike Srbije. U slučajevima kada je pritisak na Direkciju veći od odobrenog budžeta za tekuću godinu, kao što je bio slučaj sa udruženjima malinara, sredstva se obezbeđuju iz budžetske rezerve.
U šta se novac najviše usmerava?
Novac kojim raspolaže Direkcija, najviše se usmerava u poljoprivredu. Dugogodišnja praksa Republičke direkcije za robne rezerve je, da u okviru odobrenih
sredstava za tekuću godinu, u vreme žetve merkantilne pšenice i berbe merkantilnog kukuruza realizuje otkup robe od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način vrši popunu nivoa zaliha. Prednost za gazdinstva je što imaju siguran plasman i zagarantovanu isplatu. Značajna sredstva troše se na plaćanje usluge skladištenja, čuvanja i obnavljanja roba koja se u vlasništvu Direkcije. Direkcija svake godine, vrši izbor skladištara kod
kojih čuva robe koje ima u svom vlasništvu. Postupak izbora skladištara sprovodi se u svemu po zakonu o javnim nabavkama. Posebno se vodi računa o kapacitetima i opremljenosti skladišta, poslovnom i kadrovskom kapacitetu skladištara kao i teritorijalnom razmeštaju. Deo sredstava troši se za kvalitativnu i
kvantitativnu kontrolu nivoa zaliha koju sprovodimo redovno.
Кakav je značaj Republičke direkcije za robne rezerve za poljoprivredu?
Naše stručne službe prate dešavanje u poljoprivredi i trudimo se, da u okviru svoje nadležnosti u svakom trenutku odgovorimo na zahteve onih kojima smo potrebni. Imamo dobru saradnju sa Sektorom za vanredne situacije. Zajednički smo pomogli u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, isporukom goriva i merkantilnog kukuruza. Tesno sarađujemo i sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede. Zajednički smo formirali međuresornu radnu grupu koja sprovodi Zaključak Vlade o za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad. Ustaljena praksa je da učestvujemo u
kreditiranju jesenje setve tako što organizujemo razmenu semenske pšenice za merkantilnu koju proizvođači isporučuju u narednoj žetvi. Na zahtev udruženja odgajivača stoke, više puta u prethodnom periodu, pomagali u ishrani stočnog fonda organizujući naturalne razmene – isporučivali merkantilni kukuruz a po završetku tovnog ciklusa primali tovne svinje i tovnu junad.
Кoje su aktuelne mere koje sprovodite u sektoru poljoprivrede?
Završili smo otkup merkantilne pšenice i sredstva koja su ostala preusmerili za otkup merkantilnog kukuruza. U toku je ugovaranje razmene semenske pšenice za merkantilnu rod 2020. godine. Takođe, u toku je prikupljanje ponuda za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad.
Кo i na koji način donosi odluku da intervenišete?
Obzirom da robnim rezervama upravlja Vlada Republike Srbije odluku o intervencijama donosi Vlada u vidu zaključka. Da li se planira neka skorija izmena propisa koja uređuje oblik vašeg delovanja Republička direkcija za robne rezerve dostavila je incijativu za pokretanje postupka izmene i dopune Zakona o robnim rezerva, vezane za oblast obaveznih rezervi, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao nadležnom za vršenje nadzora nad radom Direkcije i time bi poslovanje Direkcije bilo bliže uređeno za navedenu oblast.
Кoliko zaposlenih imate i gde oni rade?
Republička direkcija za robne rezerve ima 86 stalno zaposlenih, koji su raspoređeni u sedištu Direkcije u Beogradu i u organizacionoj jedinici u Novom Sadu.
Кo kontroliše rad RDRR Republička direkcija za robne rezerve ima svojstvo pravnog lica i direktno je odgovorna Vladi Republike Srbije. Nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – u delu poslovanja Direkcije sa osnovnim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.
Da li imate međunarodnu i regionalnu saradnju, ako da kako se ona odvija i koji je njen značaj za nas?
Dosta podataka iz oblasti rada Republičke direkcije za robne rezerve ima status poverljivosti i ne postoji direktna saradnja sa iz oblasti međunarodne i regionalne saradnje. Po direktivi iz Evropske unije a radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza pristupili smo formiranju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Obavezne rezerve formiraju se za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima a prosečan dnevni uvoz
i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenata sirove nafte i metodologije propisane direktivom EZ 119/2009.
Šta bi trebalo unaprediti po vašem mišljenju i kada očekujete da do toga dođe?
Posedovanjem sopstvenih skladišnih kapaciteta – izgradnja novih ili kroz javno privatno parnerstvo značajno bi unapredili oblast čuvanja zaliha.

Izvor: Agrobiznis magazin

Nizak obim trgovanja na novosadskoj Produktnoj berzi nastavljen je. Ukupan promet je iznosio 547 tona robe, čija je finansijska vrednost bila 10.780.000 dinara.

Cena kukuruza prošlogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu od 14 do 14,50 dinara za kilogram bez PDV. Ugovori za kukuruz roda 2019. godine s isporukom u oktobru zaključivani su po 13,70 din/kg, bez PDV. Кrajem nedelje potražnja za kukuruzom novog roda je bila po nešto višim cenama od zaključenih, što ukazuje na rast cena te žitarice.

Pšenica je ove nedelje izostala iz trgovanja na organizovanom robno berzanskom tržištu. Na osnovu ponude i potražnje za hlebnim zrnom, možemo reći da je pšenica zadržala prošlonedeljni cenovni nivo od 17,20 din/kg, bez PDV-a.Sojom novog roda 2019. godine je trgovano po jedinstvenoj ceni od 35,40 din/kg, bez PDV-a, (38,94 din/kg s PDV-om), što ujedno predstavlja ovonedeljnu ponderisanu cenu. U odnosu na prethodni upoređujući podatak, cena soje viša je 1,14 odsto.

Suncokretom je trgovano po jedinstvenoj ceni od 31 din/kg, bez PDV-a (34,10 din/kg s PDV-om). U odnosu na prethodni upoređujući podatak cena je ostala nepromenjena.Sojina sačma sa 44 odsto proteina realizovana je po 42,50 din/kg, bez PDV-a (51 din/kg s PDV-om).MARS (evropska agencija za monitoring useva) je smanjio svoje predviđanje prinosa kukuruza u EU na 7,63 tona po hektaru, što je 3,8 odsto niže u odnosu na prošlomesečnu procenu od 7,93 t/ha. Vrelina i nešto suše smanjili su prinose u jugoistočnoj Evropi, i centralna i zapadna Evropa imaju loše uslove. Posle suše, usevi su „značajno kompromitovani” u delovima Francuske, Nemačkoj, zapadnoj Poljskoj i Češkoj. Predviđanje je takođe sniženo za Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, u odnosu na prethodna visoka očekivanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/produktna-berza-novi-kukuruz-137-dinara/fykjl8g

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom.

U čitavoj Srbiji površine pod kukuruzom su značajne, zauzimaju trećinu ukupnih površina. Poljoprivredni proizvođači a posebno imanja očekuju rod od osam tona, dok će taj prosek kod individualnih proizvođača biti manji što potvrđuje i Željko Kavlak iz Melenaca, koji je među prvim krenuo sa ovogodišnjom berbom.

- Tridesetak jutara sam posejao pod kukuruzom, rod je dobar, četiri tone po jutru u zrnu - kaže Kavlak.

Slično razmišljaju i ostali ratari. Darko Đurić navodi da je kukuruz posejao dvadeset hektara.

- Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru - kaže Đurić i dodaje da je zadovoljan prinosom ali da ga brine cena.

- Još se ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo - ističe Đurić i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.

U četiri šabačke opštine koje pokriva tamošnja poljoprivredna stručna služba ovoga proleća kukuruz je zasejan na površini od 65 hiljada hektara. Početkom naredne nedelje ovde će krenuti berba.

Darko Simić iz Poljoprivredne stručne službe iz Šapca ukazuje da je prinos na oglednim poljima očekivan, od sedam i po tona po hektaru.

- Prolazak kukuruza kroz feno-fazu bio gotovo idealan sve do nalivanja zrna. Mislim da će biti mnogo manji procenat od očekivanog, a to znači da će ta faza nalivanja zrna biti od 5-10% - navdi Simić.

I kao što je to slučaj sa pšenicom, većina proizvođača kukuruza u ovom trenutku nije zadovoljna otkupnom cenom. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina cena tokom berbe najniža, većinu roda ostaviće u kotarkama čekajući bolju cenu, dok su jedino oni ratari koji nemaju novca za predstojeću jesenju setvu primorani da ga odmah prodaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622649/ratari-zadovoljni-rodom-ali-ne-i-otkupnom-cenom-kukuruza

Krajem avgusta na oglednom polju Instituta Tamiš u Pančevu tradicionalno se održavaju KWS dani polja za kukuruz.
Dani polja su odlična prilika da se poljoprivrednici upoznaju sa različitim hibridima, ali i da se sumiraju rezultati i razmene iskustva."Ovakve prilike su pravo mesto i vreme da razmenimo iskustva sa proizvođačima da nam oni kažu utiske o nekim hibridima koje smo im predložili da gaje u sezoni, a takođe da im mi pokažemo i predložimo šta smo spremili novo za narednu sezonu", kaže Pavle Sklenar, generalni direktor kompanije KWS.

"Proizvođači pored standardnih hibrida koji se već par godina nalaze na našem tržištu mogu videti i koji je to novi hibrid član klima kontrol tri grupe hibrida odnosno hibrida tolerantnih na visoke temperature i sušni period", objašnjava Željko Ančevski regionalni menadžer za južni i srednji banat KWS.

"Ono što predstoji je jedan od najvećih poslova u poljoprivredi - berba kukuruza. Do pre dve nedelje kukuruz je obećavao rekordne prinose, ipak suša i visoke temperature, smatraju ratari umanjić, prinos. Iako je nezahvalno davati prognoze", navode Đurica Jovanov iz Omoljice i Draško Pejić Jarkovca.

Kako kažu očekuju oko 10 tona po ha.

"Uticalo je na kukuruz, vizuelno se vidi da ima oštećenja odnosno biće ubrzana berba, očekujem čak 10 do 20 odsto da će biti smanjen prinos", smatra Draško Pejić iz Jarkovca.

"Nedostajalo je malo kiše pre dvadesetak dana koja bi produžila zrenje da se napune zrna. Gledam i ovi hibridi kad vidi se da klip nije ispunio potpuno zrno i da to nije kvalitet kakav bi bio da je bila još jedna kiša", objašnjava Đurica Jovanov iz Omoljice.

Poljoprivrednike kao i uvek brine i cena i da li će povratiti uloženo, to brine i Dragana Popova iz Vlajkovca.

"Cena proizvodnje jednog hektara kukuruza je od 500 do 700 evra, a mi moramo da se uklopimo u sve to. Priroda se ne može prevariti, ali ja u mom tehnološkom procesu uvodim novitete, nekada je to dobro nekada ne", navodi.

Berba kukuruza u južnom Banatu krenuće ranije, već za nekoliko dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/dani-polja-za-kukuruz-u-pancevu_1044492.html

Cena kukuruza pala na najniži nivo od 2016., cena soje je na najnižem nivou od 2011. godine a prva registrovana cena suncokreta najniža je u vreme žetve od 2014. godine, navodi se u najnovijem izveštaju Produktne berze. Kako se ocenjuje ovako znacajnom padu cena je doprineo rast ponude u odnosu na tražnju. Preko berze je tokom ove nedelje prometovano 1.780 tona robe što je za 37 posto manje nego prethodne nedelje a finansijska vrednost prometa bila je niža za 13,3 odsto u odnosu na isti period 2018. godine i iznosila je 47,4 miliona dinara. Kukuruzu i dalje pada cena pa se stari rod po kilogramu prodaje za 16‚17 dinara sa PDV-om što je pad od dva posto u odnosu na prethodnu nedelju, dok se ugovori za kukuruz roda 2019. zakljucuju po ceni od 15,18 dinara sa PDV-om. Pšenica se ove nedelje nudila po cenama od 17,50 do 17,70 dinara po kilogramu, ali kupaca nije bilo. Zrno soje je na najnižem nivou u poslednjih skoro osam godina a cena mu je ove nedelje bila od 34 do 35 dinara za kilogram, dok je soja, rod 2019., sa isporukom do oktobra prometovana po 38,4 dinara po kilogramu sa PDV-om. Na berzi je registrovana i prva cena suncokreta 33,55 dinara po kilogramu sa PDV-om.

Izvor: TANJUG

Vlada Srbije donela je odluku o interventnom otkupu pšenice i goveđeg mesa. Za kilogram merkantilne pšenice proizvođači će moći da dobiju 1,8 kilograma semenske. Na inicijativu nekoliko udruženja proizvođača doneta je odluka i o interventnoj zameni govedine za kukuruz da bi se, kako je objasnio ministar poljoprivrede, odglavili svi procesi na tržištu koji su nastali zbog pomeranja trenutka izvoza, najviše prema Turskoj.

- Ali i ta je stvar sad krenula. Želimo u što kraćem vremenskom periodu da potpuno oslobodimo poljoprivredne proizvođače troškova koji su im nastali po osnovu ove vrste proizvodnje i mislim da ćemo već u sledećoj nedelji imati poziv i to kreće" - rekao je Branislav Nedimović.

Naveo je da se razmena radi po paritetu 2,2 evra po kilogramu žive vage govedine za kukuruz.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3634636/zamena-govedine-za-kukuruz-mera-za-rasterecenje-proizvodjaca.html

Visoke temperature u Srbiji neće značajno oštetiti kukuruz i očekuje se rod sličan rekordnim godinama, od oko osam tona po hektaru, ocenili su stručnjaci za poljoprivredu.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Betu da je kukuruzom zasejano 970.000 hektara i da se očekuje ukupan rod od oko 7,8 miliona tona.

"Kukuruz je u fazi voštanog zrenja, jer su ove godine pretežno zasejane rane sorte, pa mu visoke temperature neće smetati, osim manjih područja gde nije padala kiša i gde je zemlja peskovita", rekao je Saković.

Berba kukuruza bi prema njegovoj proceni mogla da počne sredinom septembra.

Rekordan prinos kukuruza, u proseku od osam tona po hektaru, kako je kazao, ostvaren je 2016. i 2018. godine i ova godina bi po prinosu mogla biti slična.

Saković je rekao da bi višak kukuruza za izvoz ove godine mogao da iznosi oko tri miliona tona.

Prema rečima stručnjaka za poljoprivredu Milana Prostrana u prognozi roda treba biti obazriv sve dok se kukuruz ne smesti u ambare.

"Od suše koja je zahvatila manja područja neće biti veće štete, ali rizici uvek postoje dok se rod ne skine sa njiva jer je krajem jula 1986. godine, kada se očekivao rekordan prinos od oko 12 miliona tona olujni vetar oštetio oko 30 odsto roda", rekao je Prostran.

Dodao je da rod kukuruza ima udeo od 15 do 20 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i da će se uglavnom izvesti kao sirovina jer preradjivačka industrija nije oživela, a ni stočarstvo se nije previše razvilo da bi se ta žitarica koristila za ishranu stoke i proizvodnju finalnih proizvoda.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Pančevački ratari Jovan Negovan rekao je da je značajne površine pod kukuruzom u pančevačkom ataru oštetio grad.

"Na tim njivama će rod biti slab, a na ostalim, ne rekordan, ali dobar mada se još ne zna jer je do branja više od mesec dana, a sorte kukuruza koje kasnije zru su još u mlečnoj fazi", rekao je Negovan.

Dodao je da je svaku kišu od proleća pratilo nevreme i da rizici postoje sve do branja.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a507144/Strucnjaci-ne-ocekuju-da-ce-visoke-temperature-nastetiti-rodu-kukuruza.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31