Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da su za američku razvojnu agenciju DFC spremna tri projekta koji će biti značajni za srpsku poljoprivredu. Naveo je da su prinosi pšenice veći u odnosu na prošlu godinu, a da se procenjuje i da će prinos kukuruza nadmašiti prošlu godinu koja je bila rekordna.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da postoji spremnost za predlaganje projekata, koji će za srpsku poljoprivredu značiti mnogo, američkoj razvojnoj agenciji DFC."Tri konkretna projekta smo pripremili. Jedan se tiče startap podrške mladim poljoprivrednicima, koji žele da rade, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva i stočarstva, jer su to najteže grane poljoprivredne proizvodnje", naveo je Branislav Nedimović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Kako je naveo, program bi mlade poljoprivrednike uključio u sistem poljoprivredne proizvodnje uz bespovratne pozajmice od oko 15.000 evra.

"Drugi deo koji želimo da obuhvatimo jeste prehrambena industrija, koja je jako važna, pre svega zbog sirovine koja postoji u Srbiji, koja je u neverovatnim količinama, koja je svuda oko nas i da pokušamo da još više uzdignemo potencijal poljoprivrede", kazao je Nedimović.

Naveo je da će sledeća vlada morati da se bavi prehrambenom industrijom na još kvalitetniji i drugačiji način.

Ministar poljoprivrede je istakao da se treći projekat tiče ženskog preduzetništva u poljoprivredi.

"Nemojte zaboraviti da je stub svakog sela, svake kuće, svakog domaćinstva uvek bila žena", kazao je Nedimović.Ministar poljoprivrede je naveo kako je nekoliko puta rekao da u ovom trenutku Srbija ima dovoljno hrane za naredne dve godine.

Dodao je da je prinos pšenice za 17,6 odsto veći nego prošle godine, kao i da će prema procenama prinos kukuruza biti veći za 9,8 odsto u odnosu na prošlu godinu koja je, kako je rekao, bila rekordna.

"Izvozićemo bar dva miliona tona pšenice i bar tri i po miliona tona kukuruza. To je ozbiljan novac koji će ova država da prihoduje", naglasio je Branislav Nedimović.

Kada je reč o formiranju nove vlade, Nedimović, koji je i funkcioner SNS-a, rekao je da je ustavni rok za to do 3. ili 4. novembra, kao i da će predsednik države imenovati mandatara, a da će organi stranke delovati u skladu sa tim.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4091556/branislav-nedimovic-poljoprivreda-projekti-kukuruz-psenica.html

Na površini od oko 8.000 hektara u Topličkom okrugu je počela berba kukuruza koji, po rečima poljoprivrednih stručnjaka, ove godine beleži rekordan rod. Na parcelama gde su primenjene sve agrotehničke mere rod se kreće i do 10 tona po hektaru.

Stručnjaci za poljoprivredu u Topličkom kraju kažu da će berba kukuruza potrajati do sredine oktobra, jer vreme sazrevanja klasa zavisi kako od nadmorske visine na kojoj je kukuruz posejan, tako i od hibridnih sorti od kojih neke ranije, a neke kasnije sazrevaju.Po pravilu, u topličkom kraju kukuruz najpre stigne za berbu u opštini Žitorađa, zatim u prokupačkom kraju, a najkasnije u Blacu i Kuršumliji – kaže Radovan Bjelica, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju.

Cena mašinske berbe kukuruza po hektaru ove godine kreće se oko 12.000 dinara.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/U-toku-berba-kukuruza-u-Toplici-prinosi-iznad-ocekivanih.sr.html

Ovog proleća kukuruz je u Srbiji zasejan na površini nešto većoj od milion hektara. Godina teža od mnogih prethodnih što zbog dugotrajne suše, što zbog setve koja se poklopila sa početkom epidemije korone. Zato i ne čudi što su prvi prinosi podbacili.Gotovo petnaest dana pre uobičajenog roka počela je berba kukuruza kojim je na području pet opština Srednjeg Banata proletos zasejano oko 100.000 hektara. Za sada je jedino sigurno, vremenske prilike tokom vegetacije nisu u potpunosti pogodovale razvoju kukuruza što se u znatnoj meri odrazilo i na prinose u što nas uverava i Slobodan Živović iz Lukićeva koji je proletos kukuruz zasejao na 200 hektara."Prvi otkosi daju između pet i sedam tona po hektaru što je katastrofalno i u odnosu na prošlu godinu polovina prinosa. Primenjena je ful agrotehnika na njivama, sve je urađeno samo je falilo kiše krajem juna meseca kada je kukuruz formirao klip i kada mu je bilo najpotrebnije. Sa ovim prinosima neka cena koja bi zadovoljila proizvođače morala bi da bude preko dvadeset dinara", kaže Slobodan Živović iz Lukićeva kod Zrenjanina.

Kao najveći problem što ističe ovaj poljoprivredni proizvođač je nedostatak vlage u zemlji pogotovo u mesecima kada je to bilo najpotrebnije, a to su april i maj kada je palo na ovom području svega desetak litara, što je gotovo pet puta manje od uobičajenog proseka.

"Ove godine posebno bih istakla da je uticaj pored kvaliteta zemljišta, primenjene agrotehnike i značaj preduseva. Što se tiče prinosa, do sada su požnjeveni najraniji hibridi i obično to nešto budu niži prinosi sa najviših terena peskovitog zemljišta, ali i to će ući u prosek. Očekujemo kako dani odmiču sve veće prinose kukuruza", ističe Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin.

I već po tradiciji najveći broj ovdašnjih ratara ostaviće kukuruz u silose na čuvanje čekajući bolju cenu osim onih ratara koji su primorani da ga odmah prodaju kako bi na vreme obavili jesenju setvu pšenice koja će ovde početi za manje od mesec dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4075481/kukuruz-berba-los-prinos.html

Kukuruz je ove godine drugi izvozni artikal iz Srbije, a po regionima, kada je reč o Vojvodini, izvozni artikal broj 2. i u Zapadnobačkom okrugu, kažu za RTV u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.Ukupan izvoz kukuruza iz naše zemlje je ove godine veći za oko osam odsto u odnosu na prošlu godinu. Ova žitarica iz Zapadnobačkog okruga odlazi na strana tržišta, a u koperantskim kompanijama kažu da je ovogodišnja otkupna cena još uvek nepoznanica, ali da je za očekivati otkupnu cenu kukuruza na nivou prošlogodišnje.Kukuruz iz somborskog atara izvozi se na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Grčke i Italije i kao izvozni artikal tražen je na evropskom tržištu, kažu u koperantskoj kompaniji „Agro Ravangrad“. Dodaju da sarađuju sa oko 500 poljoprivrednih proizvođača iz Sombora i okoline, a prosečan godišnji otkup kukuruza je 15.000 tona.

"Značajne količine kukuruza odlaze u luku Konstanca, a takođe nešto ide i uzvodno Dunavom. Južno od Save i Dunava kukuruz nije neki posebno izvozni artikal, ali iz Vojvodine jeste. Jako je bitno da pratimo i da osluškujemo cene koje su u neposrednoj okolini, pa da kažem i u široj okolini, odnosno u svetu, jer mi smo deo svetskog tržišta i zavisimo od toga", rekao je Aleksandar Bošnjak, direktor kompanije „Agro Ravangrad“ Sombor".

Kolika će biti otkupna cena domaćeg kukuruza, još uvek se ne zna.

"Vrlo je nezahvalno da kažem neku otkupnu cifru, ali recimo da očekujemo nivo prošlogodišnjih cena", dodao je Bošnjak.

Ove godine kukuruz je drugi izvozni artikal na nivou Srbije, ali i Zapadnobačkog okruga.

"Kukuruz ima značajan potencijal, jer osim što se direktno se izvozi, jedna od mogućnosti je da se kukuruz prerađuje kod nas, pa da se kao stočna hrana izvozi ili da se proizvodi kukuruzno brašno i da se tako izvozi na strana tržišta, mogućnosti su razne", rekao je Mihajlo Maćuš, koordinator industrije u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Srbija je ove godine izvezla kukuruza u vrednosti 294 miliona evra, dok je u Zapadnobačkom okrugu ta cifra 12,5 miliona evra.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kukuruz-ove-godine-drugi-izvozni-artikal-srbije_1157775.html

 

Protekle nedelje zaključeni su prvi kupoprodajni ugovori kukuruza novog roda u količini od 625 tona, navodi se u nedeljnom izveštaju Produktne berze.
Cena za taj kukuruz kretala se od 18,5 do 19,5 dinara po kilogramu bez PDV-a a kao razlog za trgovanje u avgustu pre berbe kukuruza navode se male zalihe i nedostatak ponude kukuruza starog roda.Terminske tražnje kukuruza roda 2020. godine kreću na cenovnom nivou od 14,45 dinara po kilogramu bez PDV-a, a na paritetu CPT Dunavske luke sa isporukom robe tokom septembra i oktobra.

Ukupan promet ostvaren na Produktnoj berzi prošle nedelje je iznosio 1.650 tona robe u ukupnoj vrednosti od 38,4 miliona dinara.

Kukuruz rod 2019. godine je prometovan u cenovnom rasponu od 19,5 do 20 dinara po kilogramu bez PDV-a što je najviša postignuta ovosezonska cena.

U poređenju sa istim periodom prošle godine statistički cena kukuruza je viša za 34,01 procenat.

Treću nedelju zaredom pšenicom se nije trgovalo na ovoj berzi a ponuda se kretala od 17,8 do 18,5 dinara po kilogramu bez PDV-a.

"Slab izvoz i slaba tražnja mlinara za ovom žitaricom dovela je do potpune pasivnosti na tržištu", navodi se u izveštaju.

Sojino zrno je prošle nedelje realizovano u cenovnom rasponu od 41,5 do 42,2 dinara po kilogramu PDV-a što znači da je cene ove uljarice pala za 1,87 procenata.

Žetva suncokreta je na samom početku a ponuda se prošle nedelje kretala od 296 do 300 evra po toni bez PDV-a - međutim tražnje na ovakvu ponudu nije bilo.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/stari-kukuruz-20-dinara-po-kilogramu-novi-i-do-19-5-dinara_1155418.html

Cena kukuruza prošle nedelje dostigla je svoj ovosezonski maksimum. Kada je malo ko očekivao, cena je počela naglo da ima uzlazni trend. Ovaj veliki cenovni skok treba pre svega potražiti u nedostatku ponude na tržištu i povećanoj potražnji ove žitarice, koja je rezultirala cenom od 19,50 din/kg bez PDV-a (21,45 din/kg sa PDV-om), izveštaj je sa novosadske Produktne berze.Sa berbom koja počinje za desetak dana doći će do priliva rekordnog roda i cene će se vratiti na uobičajeni nivo odnosno uskladiće se sa cenama na međunarodnom tržištu.

"Cena za novi rod kukuruza se već i formirala. Objektivno je da naši proizvođači tokom berbe mogu da očekuju cenu od 120 evra za tonu po srednjem kursu što je oko 14 dinara po kilogramu", kaže Vukosav Saković iz Žita Srbije za Tanjug, a prenosi RTV.

Dodaje da će dalje kretanje cena isključivo će zavisiti od cena pre svega u Crnomorskom regionu, a onda se na osnovu te cene izračuna i cena kukuruza u Srbiji.Kako Saković ističe za Politiku, očekuje se da će ovogodišnji rod kukuruza biti od 10 do 20 odsto viši nego prošle godine, kao i da će Srbija, u tom slučaju, ponovo ostvariti rekord u proizvodnji te žitarice.Saković dodaje da je najveći kupac našeg kukuruza Južna Koreja, posle toga su kupci iz EU, gde prednjače Italija, Holandija, Belgija, Nemačka. Trgujemo i s državama Bliskog istoka, dok je pandemija usporila aranžman s Kinom, ali on veruje da će do kraja godine biti završene procedure sa dobijanjem sertifikata za izvoz kukuruza na to tržište.

Prema informacijama iz "Žita Srbije", od oktobra prošle godine prodato je 2,9 miliona tona kukuruza. Očekuje se da će do kraja ove ekonomske godine prodaja biti zaokružena na 3,5 miliona tona.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/tokom-berbe-kukuruza-cena-14-dinara/62313/

Pšenica u Srbiji je rodila i više nego što nama treba, pa će zrna biti i za izvoz. Ovogodišnji rod u Srbiji je oko 2,6 miliona tona. Od toga, za naše potrebe je dovljno 1,5 miliona tona. Uz prelazne zalihe, od oko 500.000 tona, biće sasvim dovoljno i za izvoz.

Agrarni stručnjaci očekuju da će rod kukuruza i soje biti rekordan, ali i da ovi vreli dani, ukoliko ne potraju, neće uticati na useve, pišu "Večernje novosti".Da će ovo biti jedna od uspešnijih, bar ratarskih, godina potvrdio nam je i Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije". Kako kaže, na svu sreću ova vrelina proći će bez većih posledica, naročito što se najavljuje da će kratko trajati. Noći su i dalje sa puno rose, što je dobro, da održava vlagu u zemljištu.

- Kukuruz i soja imaju izvanredan potencijal - ističe Saković. - Rod je u dobroj kondiciji, na nivou rekorda. Očekujemo da će biti više od osam tona po hektaru. Vojvođani su navikli čak i da doguraju do 12 tona po hektaru. Svakako, treba još sačekati sa nekim zvaničnim procenama. Neka predviđanja su da bismo mogli da imamo ukupan rod od oko osam miliona tona kukuruza. Zavisi sve od vremenskih uslova koji će biti do kraja berbe.Prema rečima Sakovića, biće svega za izvoz. Žitarice iz Srbije najviše kupuju Makedonci, Rumuni a izvozimo ih i u Albaniju. Kukuruza će biti sigurno nekih tri miliona tona, koje ćemo moći da ponudimo međunarodnom tržištu. Naše potrebe zadovoljava količina od oko 4,5 miliona tona. Prethodne dve godine su bile dobre. Rod je bio do osam milona tona, a sada se očekuje i iznad toga.

- Žetva suncokreta krenuće za nekih 10 do 15 dana - ističe Saković. - Tu se ne očekuje neki rekord, ali će prinos biti svakako iznad proseka. Za razliku od suncokreta, kod soje se takođe očekuje obaranje rekorda. Srbija uvek proizvodi više nego što može da potroši.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da smo u jesen 2019. godine posejali 583.000 hektara pšenice. Za razliku od prethodne dve godine, zrno pšenice sada je mnogo kvalitetnije. Bolja je primena agrotehničkih mera, ali veliku ulogu ima i posejano kvalitetno seme. Prinosi pšenice su neujednačeni, ali se vidi da je manje posejano "tavanske" pšenice, koja kasnije može da služi samo za ishranu stoke. Takva je bila, recimo, prošle godine, pa je Srbija morala da uvozi hlebno zrno iz Mađarske, jer nismo imali dovoljno kvalitetnog roda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ocekuje-nas-dobra-zetva-bice-zita-i-za-izvoz/6db1mf5

U regionu AP Vojvodine za prvih pet meseci ove godine zabeležena je spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno - prehrambenih proizvoda u vrednosti od oko 929 miliona evra, što je za 10,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, izjavio je predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević.Od početka godine do maja izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 639,2 miliona evra, što je za 7,1 odsto više gledajući isti period lane. Vrednost uvezene robe iznosi 289, 9 miliona evra i za 18,9 odsto je veća u odnosu na janaur –maj 2019. godine. Posmatrano u ukupnom izvozu privrede, predočio je Vučurević, AP Vojvodine izvoz poljoprivredno - prehrambenih proizvoda učestvuje sa 27,6 odsto, a uvoz sa 11,5 odsto.

- Žitarice dominiraju u izvozu u osnovnim grupama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa čak 31 odsto, a na uvoznoj strani dominira voće sa 14,6 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku vrednost izvoza žitarica za prvih pet meseci iznosi iznad 198 miliona eura, a uvoza voća za jelo je 42,3 miliona eura.- Kukuruz i pšenica su u najvećoj meri doprineli dobroj spoljnotrgovinskoj razmeni žitarica, i najviše smo izvozili u Rumuniju, Italiju i Bosni i Hercegovini – rekao je predsednik Privredne komore Vojvodine. - U prvih pet meseci ove godine najznačajniji izvozni proizvod bio je kukuruz, a izvoz je ostvaren u obimu od 999. 234 tona, ukupne vrednosti 184,4 miliona evra. To je 23,2 odsto od ukupnog izvoza poljoprivredno - prehrambenih proizvoda. Kada je reč o izvozu domaće pšenice 80 odsto odnosno 31,6 milion evra je stiglo zahvaljujući žitu iz naše Pokrajine.

Na tržište Evropske unije, istakao je Vučurević, za prvih pet meseci iz AP Vojvodine izvezeno je poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 389,3 miliona evra što čini 59,5 odsto ukupnog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. - Ukupan uvoz poljoprivredno - prehrambenih proizvoda iz EU u AP Vojvodinu bio je vrednosti od 207, 4 miliona evra. Naše poljoprivredno - prehrambene proizvode prodavali smo najviše u Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu, Rusku Federaciju, Italiju i Hrvatsku. Istovremeno iz Nemačke, Italije i Mađarske smo najviše kupovali ove proizvode.Uvozili smo raznovrsniju robu od one koju smo prodavali svetskom tržištu.

Na prvom mestu po vrednosti uvoza poljoprivredno- prehrambenih proizvoda nalazi voće koje se ne gaji kod nas, pa su tako oko 80 odsto vrednosti uvezenog voća banane, narandže, ananas…

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vojvodanski-kukuruz-najtrazeniji-na-svetskoj-pijaci-08-07-2020

Na Produktnoj berzi protekle nedelje zabeležen je rast cena kukuruza zbog većeg interesovanja izvoznika i soje usled slabije ponude, navodi se u nedeljnom izveštaju.
Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 1.100 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 21,2 miliona dinara.Berzanski ugovor za kukuruz na paritetu je zaključen po ceni od 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa isporukom u junu i julu.

Terminska tražnja kukuruza ovogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu između 118 i 120 evra po toni bez PDV-a sa isporukom septembar-oktobar.

Za pšenicu prošlogodišnjeg roda nije zaključen nijedan kupoprodajni ugovor, a interesovanje je postojalo za novi sa isporukom robe do kraja jula po ceni od 145 evra po toni.

Početkom nedelje berzanski ugovor za soju je zaključen po ceni od 42 dinara po kilogramu bez PDV-a, a tražnja po višim cenama krajem nedelje nije rezultirala zaključenjem berzanskih ugovora.

Terminska tražnja sojinog zrna roda 2020. godine bila je na nivou od 325 do 327 evra po toni bez PDV-a.

Tražnja uljane repice sa isporukom robe u žetvi kretala se od 330 do 335 evra po toni, a suncokret novog roda se tražio po ceni od 285 do 290 evra po toni bez PDV-a.

Žetva ječma je u toku, a prvi ugovor zaključen je po ceni od 14,6 dinara za kilogram bez PDV-a.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/prosle-nedelje-rast-cena-kukuruza-i-soje_1139315.html

Jedna od najznačajnijih mera u tehnologiji gajenja kukuruza je suzbijanje korova. U usevu kukuruza zastupljeno je oko 150 korovskih vrsta. Najzastupljenije korovske vrste u usevu kukuruza su: pepeljuga (Chenopodium album), poponac (Convolvulus arvensis), običan štir (Amarantus retrofexus), palamida (Cirsium arvense), zubača (Cynodon dactilon), muhar (Panicum crusgalli), divlji sirak (Sorghum halpense), Setaria spp. Mere suzbijanja podrazumevaju preventivne i direktne mere.

Preventivne mere su: setva čistog semena, sprečavanje širenja korovskih biljaka stajskim đubrivom i kompostom, ispravan postupak sa biljnim otpacima, uništavanje korovskih vrsta na neproizvodnim parcelama, održavanje čistoće nepoljoprivrednih površina.
Veliki značaj imaju agrotehničke mere koje obuhvataju osnovnu i dopunsku obradu zemljišta, međurednu kultivaciju, zaoravanje strništa i pravilan plodored. Hemijske mere podrazumevaju upotrebu herbicida. Korovske vrste u kukuruzu treba suzbijati posle setve a pre nicanja i posle nicanja useva (korektivni tretman).

Posle setve a pre nicanja primenjuju se: herbicidi na bazia.m. smetolahlor 1,5 l/hauz dodatak preparata na bazi a.m. terbutilazin 2 l/ha.

Posle nicanja useva
Suzbijanje širokolisnih korovskih vrsta:
Jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. 2,4 D, dikamba ili a.m. bentazon kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.

Jednogodišnji i višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. nikosulforon + a.m. bentazon ili a.m.
dikamba kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.
Posle nicanja do faze 6 listova kukuruza herbicidi na bazi a.m. nikosulfuron ili a.m. nikosulfuron+a.m.mezotrion. Širokolisni i neki uskolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. mezotrion kada je kukuruz u fazi do 8 listova.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/24/zastita-bilja/cime-suzbiti-korove-u-kukuruzu/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30