Ovo leto srpski seljaci će pamtiti kao jedno od najsušnijih, jer je sunce umesto njih obralo rod, a prema prvim procenama samo ratarske kulture će zabeležiti manjak od 600 miliona evra! Koliki će biti gubitak u voćnjacima i povrtnim kulturama još niko ne zna!

Ukupna šteta, prema rečima Milana Prostrana, stručnjaka za poljoprivredu, jeste oko milijardu evra. Paorima treba pomoć, a iz Vlade Srbije najavljuju da će uskoro izaći sa konkretnim predlozima za spas agrara.

- Šteta na kukuruzu je oko 540 miliona evra, soja je pobacila za 60 odsto, zvaničnici rade na procenama, zapravo čekaju izveštaje lokalnih samouprava - priča Prostran. On se plaši da će Vlada predugo čekati da smisli plan kako pomoći ratarima i da će zbog čekanja stradati jesenja setva.

- Nužne mere su jeftinije gorivo za jesenju setvu, odlaganje otplate kredita i povoljnije cene đubriva i semena. Jesenja setva je u toku i treba brzo delati - navodi Prostran i dodaje da se plaši da će seljaci ostati kratkih rukava, jer u budžetu nema dovoljno novca.

Godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje je 5,5 milijardi evra, a prema proceni našeg sagovornika ove godine će biti smanjena za milijardu evra, što će uticati na smanjenje BDP-a.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, kaže da ništa ne očekuje od pomoći.

- Da je neko hteo da pomogne već bi obelodanio mere, jer je jesenja setva u toku. Sve zemlje u okruženju Hrvatska, Mađarska, Bosna i Hercegovina, imaju jeftinije gorivo za ratare za 20 do 30 odsto. Jedino u Srbiji ratari naftu plaćaju po tržišnoj ceni - kaže Kiš.

On kaže da će kao proizvođač kukuruza, ječma i uzgajivač bikova imati veliku štetu od suše, te da će se oporaviti za dve do tri godine, ako ne bude nove suše ili poplava.

Kako je za "Vesti" izjavio direktor Žita Srbije Vukosav Savković sušom su najviše pogođeni kukuruz, soja, šećerna repa i suncokret.

- Za poslednjih 18 godina ovo je šesta suša, a gore od ove godine bile su 2000. i 2012. pa je neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje.

- U ovakvoj godini bi prosečni prinosi sa navodnjavanjem bili veći dva i po puta. Neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje. Država treba da napravi kanale i obezbedi vodu i proizvođači da nabave opremu od kanala do njiva - rekao je Savković.

Izvor: www.vesti-online.com

Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu Srbije Emina Milakara rekla je danas da se očekuje da zbog suše ove godine bude povećan sadržaj aflatoksina u kukuruzu. Ona je na sednici Odbora Skupštne Srbije za poljoprivredu gde se raspravljalo rekla da će biti štampani flajeri kako bi se proizvođačima stočne hrane skrenula pažnja da budu oprezni prilikom ishrane stoke. - Dozvoljena količina aflatoksina u mleku je od oktobra prošle godine 0,25 mikrograma po litru - rekla je Milakara. U EU je maksimalno dozvoljeno 0,05 mikrograma aflatoskina po litru mleka. Član Odbora Miladin Ševarlić (Dveri) upitao je kako je moguće da Srbija proizvodi mleko i izvozi ga u Crnu Goru gde je standar 0,05 miligrama aflatoksina po litru, a u Srbiji je dozvoljeni sadržaj te otrovne supstance nekoliko puta veći. On je predložio da se mleko razvrsta u nekolko cenovnih kategorija, zavisno od sadržaja aflatoksina i tako nagrade oni proizvođači koji ulažu u zdravstvenu ispravnost namirnica. Ševarlić je upozorio da Srbija ne treba da dozvoli uvoz mleka sa sadržajem aflatoksina iz evropskih zemalja koji je veći nego što je u EU, a Rističević je rekao da za uvoz mleka u Srbiju važi evropski standard.

Izvor: Beta

Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

Ove godine kvalitet kukuruza je na nezavidnom nivou, ali se ipak mora iskoristiti, pa se preporučuje silaža, spremljena na drugačiji način, nego inače. Može se reći da je hranljiva vrednost ovogodišnjeg kukuruza, jako loša. Klipova je malo na kukuruzu, dok je i zrno lošijeg kvaliteta. Zato je potrebno pri siliranju, dodavati prekrupu prošlogodišnjeg kukuruza, ako ga ima na gazdinstvu. Ukoliko ga nema, dodati pšenicu, grahoricu, ječam, ovas i samleti malo krupnije.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

Silaža je u pogledu hranljive vrednosti varijabilno hranivo, gde je pri sastavljanju obroka, neophodno poznavati njen hemijski sastav. Na našim prostorima, najviše se proizvodi i koristi silaža kukuruzne biljke. Ona je bogata energetskim materijama, ali je siromašna proteinima i mineralima. Iz tog razloga, u kabastoj ishrani treba koristiti koncentrate, koji imaju veći udeo proteina i minerala. Silaže leguminoza su bogatije proteinima i kalcijumom. Obrok koji sadrži samo jednu vrstu silaže, treba upotpuniti sa hranivima, koji su adekvatni kao izvor hranljivih materija. Preporučeno je u ishrani koristiti obroke, koji će sadržati obe vste silaže. Danas su na farmama sve više zastupljene mikser prikolice, u kojima se sprema obrok od jedne ili više vrsta silaža, sena i koncentrata.

Tokom zimskog perioda, silaža je najbolja zamena za zelenu hranu. Za dobro izbalansiran obrok, obavezno uključiti i manje količine sena, minimalno 0,5 kg na 100 kg telesne mase, odnosno 25 kg – 35 kg po grlu.

Tov junadi se može u potpunosti zasnivati na kvalitetnoj silaži. Preporučeno je koristiti silažu od cele biljke kukuruza. Junad starosti od 5 - 6 meseci može da konzumira oko 5 kg silaže, sa 8 - 12 meseci 10 kg – 13 kg, a od 12 do 15 meseci 15 kg – 22 kg silaže.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Kako otkloniti probleme kod mašinske muže?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2871-kako-otkloniti-probleme-kod-masinske-muze

 

Suša obrala rod

sep 22, 2017

Budimir Plemić, u selu Bešenovo kod Sremske Mitrovice, pored primenjene savremene agrotehnike, ove godine ne očekuje dobar prinose kukuruza i soje. Region Sremske Mitrovice je dobio najmanje kiše, dok je malo bolja situacija u okolini Rume, i sa druge strane reke Save. Ovogodišnji rod kukuruza je malo bolji nego 2012. godine. Još gora situacija je na parcelama gde je bačeno đubre za zaoravanje. Nije bilo kiše i sve je izgorelo, dodaje Budimir.

Na mnogim njivama, na kojima se kukuruz još drži, i gde je oplodnja donekle uspela, značajnu štetu može da napravi novi tropski talas, koji će dodatno olakšati zrno i tako smanjiti prinos. Pored kukuruza, Budimir uzgaja i soju, na površini od 6 jutara. Prošle godine, prinos soje je bio 2 tone po jutru. Ove godine, zbog smanjenog roda, Budimir ne zna da li će ostvariti prinos od 200- 300 kg po jutru. Kako nam je istakao, suva zemlja i visoke temperature loše su se odrazile na useve, gde nije primenjen sistem za navodnjavanje.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

Kukuruzna sovica je štetočina koja je izuzetno polifagna, napada više od 250 gajenih biljaka. Prisutna je ne samo na kukuruzu, već i na drugim biljkama kao što su paprika, paradajz, suncokret, soja, duvan, boranija... Rasprostranjena je u Evropi, Aziji, Africi i Australiji. To je migratorna vrsta koja leti i do 500 km. Broj generacija u toku jedne godine varira i kreće se od 1-7 ali u našim klimatskim uslovima ima 2-4 generacije. Ženka je žućkaste boje, dok je mužjak zelenkasto-sive boje. Gusenice mlađeg razvojnog stadijuma skeletiraju lišće dok od trećeg stadijuma prelaze na generativne ograne. U jednom plodu paradajza ili paprike se može naći više gusenica tako da dolazi do kanibalizma. Pored direktnih šteta od gusenica, mogu se javiti i indirektne koje se ogledaju u masovnijoj pojavi gljivičnih oboljenja posle njihovog napada. 

Leptiri lete noću, posebno ih privlači svetlost. Hrane se sokovima napuklih plodova, nektarom cvetova... Prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu na dubini od 4-8 cm. Leptiri izlaze krajem aprila i u maju. Lete od maja do oktobra. Let traje 17-20 dana. Ženka položi oko 500 jaja na gornju stranu lišća, cvetove i plodove. Sveže položena jaja su bele boje a pred piljenje postaju braonkasta. Razvoj jedne generacije se završi za oko mesec dana.

Na dinamiku populacije utiče više faktora. Ne voli hladna i zbijena zemljišta i zastupljenija je tamo gde je černozem. Masovnija kopulacija je pri suvom i toplom vremenu. Ukoliko su temperature izuzetno niske u zimskom periodu to se negativno odražava na procenat prezimljavanja. Za let leptira je potrebno suvo vreme.

Zaštita: Pregledom parcela se utvrđuje brojno stanje jajnih legala na listu ili plodu i samim tim se određuje pravi momenat za tretman. Pri izboru preparata voditi računa da su oni ovilarvicidnog delovanja. Tretiranje obavljati u večernjih satima jer neki preparati gube svoje dejstvo razgradnjom na svetlosti i usled visokih temperatura. Od preparata koristiti Coragen 0,20 l/ha, Affirm 1,5 kg/ha, Avaunt 0,25 l/ha a ukoliko je potpuno piljenje larvi Alverde 0,25 l/ha.

U konkurenciji četrdesetak poljoprivrednih proizvoda, uspeh na evropskom i svetskom tržištu moglo bi da ostvari samo nekoliko.

Uz kukuruz, koji je poslednjih godina broj jedan u izvozu, dobru perspektivu imaju još i rano povrće i voće. Najbolju prognozu ipak ima – višnja, čiji je indeks konkurentnosti veći čak i od maline.

Kako se navodi u Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi konsultantske kuće SEEDEV, razlog tome je što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala. Ispred nas su samo Španija i Mađarska. Ali i pored toga što je trenutno naš najkonkurentniji poljoprivredni proizvod ovo voće, poslednjih godina, ima loš trend proizvodnje. Takođe i izvoz je u padu – sa 65 miliona dolara u 2013. na 28 miliona u 2015. godini.

– Proizvodnja višnje ima perspektivu, pod uslovom da se intenzivira. Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Zbog toga se može očekivati rast tražnje. Ali treba naglasiti da ćemo i mi u budućnosti imati problem sa manjkom berača – navodi se u ovoj studiji.

U istraživanju, koje ruši mit o Srbiji kao žitnici koja može da hrani pola Evrope, ističe se da je konkurencija na svetskom tržištu hrane danas oštrija nego ikada i da će se taj trend nastaviti.

Analiza konkurentnosti srpske poljoprivrede rađena je po metodologiji ove konsultantske kuće, koja je korišćena u analizama za FAO, Svetsku banku i domaće i strane kompanije. Upoređeno je oko 40 proizvoda iz Srbija sa proizvodnjom glavnih konkurenata. U obzir su, recimo, uzeti proizvodnja, površine pod zasadima, broj grla, izvozne i uvozne cene u poslednjih pet godina. Tako je dobijen indeks konkurentnosti u odnosu na iste proizvode u regionu CEFTA, EU, CIS (zajednica nezavisnih država bivšeg Sovjetskog Saveza).

Istraživanje pokazuje da je među deset najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda sedam iz grupe koštunjavog i jagodičastog voća. Kukuruz je najkonkurentnija žitarica, dok se među povrćem najbolje kotira paprika a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa. Meso i mleko najmanje su konkurentni u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima.

Savet stručnjaka je da u doba globalizacije države moraju stalno da ispituju svoje slabosti i prednosti u odnosu na druge. Da proveravaju svoju konkurentnost i na osnovu tih analiza donose strategije. Istraživači ističu da se na tržištu Evropske unije svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Prosečan broj proizvoda u jednoj prodavnici povećao se sa 550 tokom pedesetih, na više od 25.000 koliko ih je danas u velikim supermarketima.

Realnost je da Srbija, kao najveći proizvođač hrane u regionu, delimično može da utiče samo na CEFTA tržište.  – U svetskim i evropskim okvirima značajni smo samo u proizvodnji maline, šljive i višnje. Ali i tu smo na nivou nekoliko procenata (osim maline koja čini 13,7 odsto svetske proizvodnje). U slučaju svih ostalih proizvoda naš udeo izražava se u promilima – ističe se u nedavno objavljenoj studiji.

Izvor: www.politika.rs

Novi tropski talas doneo je nove probleme poljoprivrednicima, koji se sada nadaju da im suša neće upropastiti ono što još ima potencijal da rodi.

Ministarstvo poljoprivrede poručuje da ne postoji opasnost od nestašica kada je domaće tržište u pitanju. Prema sadašnjim procenama, smanjenje prinosa može da utiče samo na izvoz.

Nema njive u Srbiji na kojoj kukuruz danas izgleda dobro kao prošle godine. Visoke temperature u vreme kada kukuruzu najviše treba voda već sada utiču na prinos. 

“Mi imamo njive, parcele gde je kukuruz jedva do metra dostigao ili malo preko metra, gde nema oplodnje, svila sad se već vidi da je zakržljala, polena više nema, pitanje je šta raditi s tim”, kaže Milisav Stojaković iz Instituta za povrtarstvo Novi Sad .

“Jedan od važnih načina iskorištavanja kukuruza je proizvodnja stočne hrane, vrlo kvalitetna silaža se proizvodi od kukuruza ali za to je potrebna biljka normalne visine. Nažalost ukoliko klipa nema, ukoliko je biljna masa ispod metra ili na nivou metra teško da od toga može se napraviti bilo kakva silaža kvalitetna”, kaže on. 

Suša je umanjila i prinos pšenice. Ali i povećala cenu. 

“Kada govorimo o pšenici sve je završeno, sve je poznato. Mi smo imali prosečnu godinu sa daleko manjim prinosima u odnosu na prošlu koja je bila rekordna. Imajući u vidu da su nam viškovi za izvoz nešto manji nego prethodnih godina tržište je već na to odreagovalo i mi danas imamo cenu pšenice koja je između 17,3 i 17,5 po kilogramu a prošle godine u ovo vreme je cena bila za dinar i po niža”, kaže Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije. 

Situacija jeste ozbiljna, ali daleko od toga da je alarmantna poručuju u Ministartsvu poljoprivrede. 

“Možemo da sigurnošću reći da ove 2017. kukuruz neće dati rekordan rod a istovremeno sa sigurnošću možemo reći da taj rod neće biti ni katastrofalan odnosno neće biti na nivou onih katastrofalnih sušnih godina. I sigurno je da u ovom trenutku ne postoji nikakav pretnja od nekih nestašica. Napominjem da smo mi 2016. godine imali izrazito rodnu godinu, da smo izvezli negde oko 2,3 miliona tona, što praktično znači da mi ulazimo sa prelaznim zalihama od više od milion tona što će nam ove godine dobro doći”, kaže Željko Radošević, državni sekretar Ministartstva poljoprivrede. 

Vrućina ne odgovara ni soji ni suncokretu, ali su zasejani na daleko većoj površini nego prošle godine pa će se tako kompenzovati loš rod. Već sada se prognozira i smanjenje prinosa slatkog korena- šećerne repe.

Izvor: www.b92.net

Veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji poljoprivredni proizvod u izvozu, od koga smo prošle godine prihodovali 346 miliona dolara

Pinosi kukuruza u Srbiji su do sada smanjeni 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada je rod bio rekordan i iznosio je više od sedam tona po hektaru, rekao je Željko Kaitović, saradnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje”.

Prema onome što se juče moglo čuti na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, velike su šanse da kukuruza neće biti za izvoz. To bi bio veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji izvozni poljoprivredni proizvod Srbije i prošle godine od njega smo prihodovali 346 miliona dolara.

Kaitović je, kako prenosi Beta, rekao da je vrućina oštetila kukuruz u vreme oprašivanja. Najugroženije su njive u Banatu i u delovima Srema i Bačke, a nešto bolje je na njivama pored Morave, Drine i drugih reka.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević rekao je da „prinosi kukuruza neće biti rekordni kao prošle godine, ali neće biti ni katastrofalni”, dodajući da će kukuruza biti dovoljno za domaće potrebe jer su prošlogodišnje zalihe milion tona, ali pitanje je da li će ga biti za izvoz.

„Mislim da ne postoji opasnost da kukuruza nema dovoljno za domaće potrebe, ali je Srbija veliki izvoznik i do sada je izvezla 2,3 miliona tona, a suša će to onemogućiti”, rekao je Radošević. Srbija je, podsetio je, 2000. i 2001. godine uvozila kukuruz jer je prinos bio ukupno 2,9 miliona tona. 

stakao je da je i soja „prilično ugrožena”, a zasejana je na 200.000 hektara što je više od uobičajenog, te će je biti za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, „što je veliki hendikep”, rekao je Radošević. On je istakao da je žetva pšenice pri kraju i da je rod 2,3 miliona tona. „Prelazne zalihe pšenice su 500.000 tona i zbog toga raspolažemo sa 2,8 miliona tona pa će moći da se izveze 1,3 miliona tona”, rekao je Radošević.

Dodao je da „poljoprivreda daje deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 20 odsto izvoza, pa će suša negativno uticati na ekonomiju naše zemlje”. Predsednik odbora Marijan Rističević rekao je da „voli optimiste”, ali je nezadovoljan zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede još ništa nije predložilo da olakša finansijsku situaciju proizvođača.

„Zbog smanjenog roda, prerađivačka industrija neće imati sirovina, a ako se (izvoz) zabrani, biće problema”, rekao je Rističević, koji je predsednik Narodne seljačke stranke, ističući da će šteta na rodu kukuruza biti i veća od 40 odsto. Član odbora iz Srpske radikalne stranke (SRS) Milorad Mirčić rekao je da od predstavnika Ministarstva poljoprivrede zahteva konkretne mere za otklanjanje posledica suše i pomoć poljoprivrednicima.

„Vi ste (vladajuća koalicija) došli na greškama prethodne vlasti, a šta ste uradili na izgradnji mreže za navodnjavanje i čišćenju kanala?”, upitao je Mirčić. Goran Ješić (Demokratska stranka) rekao je da Srbija plaća milionske kamate na ugovorene, a nepovučene kredite jer nema spremnih projekata za navodnjavanje. „Plaćamo kamatu na kamatu jer pet godina nismo sposobni da napravimo projekte za navodnjavanje”, rekao je Ješić.

 

Izvor POLITIKA/BETA

 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30