Kukuruz je u Srbiji od početka ove godine skuplji 12 odsto nego na kraju 2020. godine i kilogram košta od 19,5 dinara do 22 dinara.Poskupeo je jer su finansijski fondovi počeli da ulažu novac kupujući na svetskim berzama poljoprivredne proizvode, pre svega taj proizvod, rekao je danas predstavnik Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije" Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da su investicioni fondovi počeli da ulažu u poljoprivredne proizvode zbog recesije izazvane zdravstvenom krizom."Zbog krize u privredi, kao posledice pandemije virusa korona, smanjene su mogućnosti za ulaganja, pa su se finansijski fondovi okrenuli poljoprivrednim proizvodima", rekao je Saković.

Dodao je da se svaka promena cene na svetskom tržištu reflektuje i na domaće cene.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle nedelje su zaključeni ugovori o kupoprodaji kukuruza po ceni od 19,50 do 21,80 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost (PDV), a najviša dostignuta cena tog proizvoda, dovezena kupcu, iznosila je 22,20 dinara po kilogramu.

Saković je rekao da finansijski fondovi sada poseduju rekordne količine poljoprivrednih proizvoda i da velike količine kukuruza kupuje Kina.

Tražnja kukuruza je, prema njegovim rečima, povećana uprkos prognozama da proizvodnja kukuruza u narednoj godini neće biti smanjena.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=01&dd=19&nav_id=1797651

Početak godine donosi snažan rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kukuruza, pšenice i soje, a rast cena je praćen povećanim obimom prometa na berzi, konstatuje se u prvom ovogodišnjem izveštaju "Produktne berze" u Novom Sadu.
U izveštaju za period od 4. do 15. januara navodi se da je vodeći po skoku cena bio kukuruz, kome je cena skočila za preko 12 procenata.Ukupan promet robe bio je 8.057 tona, u vrednosti od 215,1 miliona dinara.

Ugovori za kukuruz dostizali su 21,8 dinara za kilogram bez PDV-a, a veće cene posledica su dešavanja na inostranim tržištima.

Pšenicom se trgovalo u rasponu od 22 do 22,7 dinara za kilogram bez PDV-a, što je povećanje cene za 6,57 procenata.

Ugovori za soju su zaključivani u cenovnom rasponu od 54 do 57,5 dinara za kilogram bez PDV-a, što je rast od 7,49 posto.

Suncokretova sačma sa minimum 33 posto proteina je trgovana po jedinstvenoj ceni od 31 dinar po kilogramu bez PDV-a, a sojina sačma sa minimum 44 procenata proteina trgovana je po 61,5 dinara po kilogramu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/produktna-berza-rast-cena-kukuruza-psenice-i-soje_1198738.html

Poslednjeg dana prošle godine cena kukuruza bila je za 27 posto veća nego na kraju 2019. godine, pšenica je bila skuplja za 10 procenata a soja za 35,7 posto, objavila je Produktna berza.
Kako se navodi u nedeljnom izveštaju, u danima pred praznike na toj berzi prodato je tek 145 tona robe u vrednosti od 8,29 miliona dinara.Kukuruz je 2020. godinu završio sa cenom od 18,8 dinara po kilogramu bez PDV-a, poslednja registrovana cena pšenice u 2020. godini iznosila je 20,91 dinara za kilogram bez PDV-a a soje 52 dinara.

Na osnovu poređenja podataka 2020. godine sa 2019. godinom na Produktnoj berzi su zaključili da je protekla godina na tržištu žitarica i uljarica bila cenovno izuzetno turbulentna i da je išla u korist poljoprivrednih proizvođača.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/znatan-medjugodisnji-skok-cena-kukuruza-soje-i-psenice_1194848.html

Pandemija koronavirusa nije u značajnijoj meri uticala na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije, pre svega kad je reč o poljoprivredno-prehrambenim proizvodima kojih je u prvih devet meseci ove godine izvezeno u vrednosti od 2,65 milijardi evra. To je čak za oko 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine čime je srpska poljoprivreda pokazala da ne može da je zaustavi čak ni pandemija, niti posledična svetska ekonomska kriza.
U istom periodu je uvezeno proizvoda u vrednosti od 1,47 milijardi evra, što je takođe 10 odsto više nego u prvih devet meseci prošle godine. Ali, u Ministarstvu poljoprivrede Branislava Nedimovića ističu za „Vesti“ da je zahvaljujući ovakvom odnosu izvoza i uvoza, u prva tri kvartala ove godine, Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,17 milijardi evra.

Izvozni asortiman je tokom ove godine u najvećoj meri ostao nepromenjen, odnosno najviše su se izvozili merkantilni kukuruz, smrznute maline, duvan, cigarete, sveže jabuke, pšenica i soja. Vukosav Saković, iz Udruženja Žita Srbije, kaže da je naša zemlja za dva meseca (oktobar i novembar), izvezla više od 950.000 tona kukuruza od ovogodišnje žetve, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima. Pokazalo se i da je kukuruz naš izvozni adut.– Ova godina bila je izuzetno rodna, a zbog smanjenja prinosa u Rumuniji i Ukrajini veće je interesovanje za srpskim kukuruzom – kaže naš sagovornik.

Naime, prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Pri tom, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo je odličan rod. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord – kaže Saković.

Osim u zemlje EU i regiona, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da naša zemlja pojačava izvoz na druga tržišta, a pre svega u Rusiju.
– Tako je izvoz u Rusiju prošle godine dostigao dvostruko veću vrednost u odnosu na onaj iz 2012, pri čemu je vrednost suficita u razmeni sa Rusijom takođe duplirana. Izvoz u Tursku varira u određenom iznosu, ali dugoročno posmatrano, uočava se trend rasta, naročito zahvaljujući povećanim kvotama pre svega goveđeg mesa. I Kina je tržište na koje se izvozi sve više, pa je lane izvoz bio čak pet puta veći od prosečne vrednosti izvoza u proteklih pet godina – ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Otvara se i mogućnost izvoza pšenice u Egipat, koji je najveći svetski kupac ove robe, kao i za govedinu, suncokret, kukuruz i druge poljoprivredne proizvode u tu zemlju.Sprema se i potpis memoranduma o saradnji u oblasti poljoprivrede između Srbije i Libana sa ciljem unapređenja trgovinske razmene, a pre svega u pogledu plasmana junećeg i svinjskog mesa i mesnih prerađevina, kao i maline i borovnice na tržište te zemlje. Osim toga, kada je reč o izvozu smrznute maline i borovnice, Japan je pokazao interesovanje za saradnju, što otvara značajnu mogućnost plasmana jednog od najznačajnijih srpskih izvoznih proizvoda na ovo tržište.Bez obzira na pandemiju tokom većeg dela godine, i ograničenja koja ta situacija uslovljava, Srbija je u prva tri kvartala ostvarila veći izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine.

S obzirom na to da je prethodne godine ostvarena rekordna vrednost izvoza u protekloj deceniji od 3,2 milijarde evra, realno je očekivati da će izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do 1. januara dostići nivo od 3,5 milijardi evra ukoliko se zadrži postojeći trend, očekuju u Ministarstvu poljoprivredeMilan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela, kaže da je izuzetno važan izvoz u Rusiju, iako Srbija poljoprivrenih proizvoda plasira u zemlje EU.

– Izvoz u Rusiju je odličan, a najviše izvozimo jabuke. Dobro je da, pored zemalja EU i Cefte, imamo dobar izvoz u Rusiju. To tržište je vrlo zahtevno i probirljivo i kvalitet je jedino što ga može osvojiti – navodi Prostran.

Pri tom, nakon ratifikacije Sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske ekonomske unije okupljenim oko Rusije, srpskim proizvodima biće dostupno tržište od preko 180 miliona potrošača. Odnosno, uspostaviće se dodatni jedinstveni preferencijalni pristup tržištima Jermenije i Kirgistana, sa kojima Srbija nema bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, a koji su već potpisani sa ostalim članicama Evroazijske ekonomske unije – Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom.Praksa je pokazala da su srpski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi našli svoje mesto na svetskom tržištu hrane, ali kako ističu u Ministarstvu poljoprivrede, potrebno je dodatno raditi na promociji, zaštiti geografskih oznaka i unapređenju prepoznatljivosti proizvoda. Kako bi se zadovoljile sve strože preferencije evropskih potrošača, neophodna je dodatna specijalizacija proizvoda i profilisanje asortimana, što bi moglo da bude šansa upravo za male proizvođače.

Država pomaže poljoprivrednike, a u Ministarstvu ističu da će pored nacionalnih mera domaćim poljoprivrednicima i u narednom periodu biti na raspolaganju IPARD mere, čime se nastavlja primena proširenog programa. Na taj način, kažu u Ministarstvu, naši poljoprivrednici se već postepeno prilagođavaju zahtevima i procedurama EU politike, što će im omogućiti lakše apliciranje i ispunjavanje uslova nakon pristupa Srbije EU.

Izvor:https://www.vesti-online.com/srpske-njive-hrane-svet/

Za dva meseca Srbija je izvezla oko 950.000 tona kukuruza, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima za ovu godinu. Zbog smanjenja roda kukuruza u Ukrajini i Rumuniji vlada veće interesovanje za srpskim kukuruzom. Ta dešavanja u crnomorskom regionu uticala su na znatno povećanje kupovine našeg kukuruza, izjavio je za „Politiku” Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije”.

Kako napominje, kukuruz je u svetu 2020. rodio više nego prošle godine. Međunarodno veće za žitarice smatra da je reč o rastu od 23 miliona tona, dok američko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da će kukuruza na svetskom tržištu biti više za oko 27 miliona tona.

Prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Prema podacima „Žita Srbije”, koji će biti neznatno korigovani, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo jeste dobar rod, ali ne i apsolutni rekord, koji je ostvaren pre dve godine. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord. Čak i u nekim regionima koji su pre poznatiji po proizvodnji povrća, prinosi su dostizali i do 14 tona po hektaru – ističe naš sagovornik i dodaje da su vremenske prilike, u ovom delu zemlje, bile gotovo idealne za proizvodnju kukuruza, a došlo je i do ukrupnjavanja poseda, što podrazumeva bolju agrotehniku, pa samim tim i veće prinose.

Saković kaže da je cena kukuruza takođe bila dobra za proizvođače. Na početku žetve iznosila je nešto ispod 15 dinara po kilogramu, a ubrzo, zbog dešavanja na svetskom tržištu, kukuruz je dostigao cenu od oko 20 dinara.

– Kukuruz je berzanska roba i cena će se svakako menjati. On je sada na našem tržištu dosta tražena. Za dva meseca izvezli smo oko 950.000 tona, to je gotovo trećina od planiranog. Realno je očekivati da će Srbija izvesti oko 3,2 miliona tona da, uz to, naše tržište bude idealno snabdeveno sve do nove berbe – kaže Saković.

On je naglasio i da su strani kupci zadovoljni kvalitetom žitarica iz Srbije ove godine, ali da su „rezultati izvoza pšenice mnogo skromniji i da se kukuruz trenutno bolje prodaje”.

– Prvo, imamo ga više i proizvođači ga radije prodaju. Proizvođači žita očekuju bolju cenu, mada se mora priznati da je i ova dobra. Kao još jedan razlog usporenijeg izvoza pšenice jeste to što je cena na domaćem tržištu nešto bolja nego na međunarodnom tržištu. Ipak procene su da Srbija od ovogodišnje žetve možemo da izveze oko 1,3 miliona tona pšenice i brašna – izjavio je Vukosav Saković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468229/Znatno-bolji-izvoz-kukuruza-nego-psenice

Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 23.181.818 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla, po ceni od 22,00 din/kg, uskladištenog u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije. U cenu je uračunat PDV.

Prvobitno je bilo predviđeno da se otkupi do 26.153.846 kg po ceni od 19,5 dinara, i to samo od fizičkih lica i ovlašćenih skladištara.

Nova izmena je i da će se merkantilni kukuruz kupovati i od pravnih lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od pravnih lica je 1.000 tona.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona.

Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3071665/direkcija-za-robne-rezerve-povecala-otkupnu-cenu-merkantilnog-kukuruza-na-22-dinara

Pandemija kovida-19 nije zaustavila izvoz žitarica ni uljarica. Spoljnotrgovinska razmena ide uobičajeno, s tim što se neke poljoprivredne kulture prodaju bolje, odnosno traže više nego neke druge. Vukosav Saković iz „Žita Srbije” naglašava da se kukuruz baš dobro prodaje na stranom tržištu pa smo u oktobru izvezli 460.000 tona, dok je izvoz soje solidan i mesečno granicu pređe između 25.000 i 30.000 tona.S druge strane, izvoz žita ide slabije, ali ne zato što ga nema na domaćem tržištu, već zato što ga poljoprivrednici čuvaju čekajući još bolju cenu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšeničnog zrna košta 21,5 dinar, bez PDV-a. Da podsetimo, u ovoj ekonomskoj godini s prelaznim prošlogodišnjim zalihama, imamo oko 2,9 miliona tona žita.

– U oktobru smo inokupcima prodali svega 35.000 tona pšenice – kazao je Saković, navodeći da uporedo sa slabijom prodajom pšenice i inotrgovanje brašnom ide sporije. – Mesečno se izveze od 10.000 do 14.000 tona, a moglo bi više jer je domaće brašno jeftinije u odnosu na cenu te namirnice iz drugih zemalja, a po kvalitetu ne zaostaje od ostalih u okruženju, i šire.

U vezi s tim, direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović kaže da brašna imamo napretek jer imamo i pšenice, te da je od jula, kada je krenula nova ekonomska godina, prodato 41.380 tona brašna od nove pšenice, odnosno mesečno malo više od 10.000 tona. Po njegovim rečima, prošle ekonomske godine izvezli smo 140.000 tona brašna.

– Nismo zadovoljni tim količinama jer bismo mogli strancima prodati i više brašna, ali trenutno je takva situacija na tržištu – naglašava Šajatović, i skreće pažnju na to da smo najviše brašna prodali u oktobru – 14.075 tona, što je 35 dosto više nego u septembru.

– Domaće brašno najviše ide ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tona brašna košta 220 evra, a sada pokušavamo da ga prodamo i malo skuplje – 225 evra tonu – kaže Šajatović.

Po rečima direktorke Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olge Čurović, izvoz šećera je znatno slabiji nego prošle i pretprošle ekonomske godine, a razlog je u tome što smo gotovo prepolovili površine pod tom industrijskom biljkom.

– Lanjske ekonomske godine izvezli smo nešto malo iznad 85.000 tona šećera, a samo pre dve godine, kada je repa bila posejana na blizu 60.000 hektara – 125.000 tona – ističe Olga Čurović.Po rečima Olge Čurović, od avgusta do kraja oktobra prodali smo 50.000 tona ulja, a u prethodnoj ekonomskoj godini 158.700 tona.

– Znatno više smo prodali zrna suncokreta od novog roda – 89.369 tona, a od toga je gotovo polovina otišla u BiH, na preradu u Brčko – navela je Olga Čurović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/na-svetskoj-pijaci-kukuruz-dobro-ide-psenica-kaska-16-11-2020

Dok proizvođači žitarica ovu godinu nenadano mogu smatrati i izuzetno finansijski uspešnom, pojedini izvoznici iz Srbije već su na gubitku zbog rekordnog rasta cena na svetskim berzama.

Kako saznajemo, najviše iznenađenja zdravstvena kriza donela je izvoznicima kukuruza. Prema informacijama iz udruženja „Žita Srbije”, oni će imati i najviše štete zbog takozvanih terminskih ugovora koje su zaključivali pre nekoliko meseci, kada ni najuticajni analitičari nisu mogli da očekuju ovakva kretanja na tržištu.

Produktna berza u Novom Sadu u poslednjem izveštaju zabeležila je rekordno poskupljenje kukuruza u ovoj sezoni. Ugovori su zaključivani u rasponu od 18,5 do 19,4 dinara za kilogram bez PDV-a. U odnosu na prethodnu nedelju, kukuruz je bio skuplji za 9,55 odsto, dok je u odnosu na istu nedelju 2019. cena bila veća za 36 procenata.

Početkom ove godine, kada niko nije mogao da predvidi ekonomske posledice kovida 19, Ministarstvo poljoprivrede objavilo je prognozu cena za desetak najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji. Prosečna procenjena cena za kukuruz tada je bila 16,45 dinara po kilogramu (plus, minus 10 odsto), pa je jasno koliko su prevaziđena očekivanja analitičara i koliko je neizvesnosti na tržištu donela pandemija.

– Što se tiče pšenice, tu je situacija dosta čista. Nije bilo mnogo terminskih ugovora, vrlo malo, a to je i realizovano. Problem je nastao kod kukuruza, jer imamo mnogo terminskih ugovora po niskim cenama – kaže za „Politiku” Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije”.

Kako objašnjava, ti izvoznici su unapred prodali žitarice i ugovorili cenu sa rokom isporuke u utvrđenom periodu.

– Ako ste u maju dogovorili da ćete u oktobru inostranom kupcu isporučiti 1.000 tona kukuruza po 120 evra, to je ugovor koji podleže međunarodnom pravu. Tu niko neće moći da izbegne kazne iako pojedini sada, kada su cene drastično veće, odbijaju da isporuče robu – kaže naš sagovornik.

Ovakva situacija, dodaje, pravi izvesne probleme, a posebno onim firmama koje poštuju ugovore. On kaže da je „sve to trgovina koja nosi određene rizike zbog pogrešnih procena” i pita šta bi bilo da je situacija bila obrnuta i da je kukuruz u ovo vreme pao na 100 evra po toni.

Saković smatra da će, nažalost, zbog ovoga sasvim sigurno biti „mnogo sudskih sporova, određenih lomova, manjkova i gubitaka”.

Prema njegovim rečima, najveći izvoznici kukuruza u crnomorskom regionu jesu Ukrajinci, koji izvezu oko 30 miliona tona, Rumuni, između pet i šest miliona, dok Srbija izveze tri miliona tona ove žitarice.

Iako je kriza zbog pandemije i gomilanja viškova evidentna, što je uticalo na rast cena, on ističe da su ovakvoj situaciji na tržištu kukuruza pre svega kumovali Rumuni. Oni su, navodi, na račun suše na delu svoje teritorije pokušali da obustave isporuke kukuruza. Ovo im, kako kaže, naravno niko ne priznaje i o tome će se raspravljati u međunarodnoj organizaciji trgovaca žitaricama.

– Rumunija trenutno ne isporučuje kukuruz, napravili su manjak na tržištu. Veliki kupci su požurili da kupuju kod nas, cena je skočila i prodavci ga nerado prodaju i to je sad problem – naglašava direktor udruženja „Žita Srbije”.

U analizi SIDEV-a iz januara ove godine, Srbija je u poslednjih 15 godina značajno uvećala proizvodnju kukuruza, a 2018. bila je 16. svetski izvoznik. Analitičari navode da je svetska kriza cena poljoprivrednih proizvoda suštinski započeta sa kukuruzom, tako što su se spojile velika tražnja za ovim proizvodom usled visokih cena nafte, koje su kreirale potražnju za etanolom, sa nekoliko uzastopnih lošijih proizvodnih godina. Prosečna cena kukuruza 2019. bila je 128 evra po toni, a poslednjih pet 134 evra po toni.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/465578/Izvoznici-na-gubitku-zbog-rasta-cena-kukuruza

Cene osnovnih poljoprivrednih kultura su u stalnom porastu pa će procene o tome dokle mogu stići u narednom periodu biti informacije zlata vredne.U trgovanju preko novosadske Produktne berze cene žitarica i uljarica su od samog starta žetve beležile visok nivo u odnosu na očekivanja trgovaca i ratara

Kukuruz je s 18,5 dinara kilogram, bez PDV-a, sredinom septembra skliznuo na 15,1, da bi se juče popeo na 17,5, a neko vreme je koštao i 19,8 dinara. Soja se s početnih 40 dinara brzo popela na 43. Suncokret je, za razliku od prošle godine (31 dinar), ovu sezonu u berzanskom trgovanju otpočeo s 35,5 dinara i brzo se popeo na 37,5. Poslednja potražnja za tom uljaricom je na nivou od 39 dinara, što govori o tome koliko je godina različita od prethodne, odnosno prethodnih. Pšenicom se na samom početku žetve trgovalo po 17,5 dinara, nakon čega je rast nastavljen do 20.
– Rast cene u žetvi i posle nje nije tako retka pojava – kaže direktor Produktne berze Miloš Janjić. – To se dešavalo 2012. godine, 2007, 2003, 2000… Ali tome je pre svega doprinosio slab rod, odnosno slaba ponuda na domaćem tržištu. Ova godina nije takva. Početak ove ekonomske godine karakterišu prosečni prinosi kukuruza na nivou Srbije – 8,1 tona po hektaru, pšenice – 4,1 tonu ,soje – 3,1 tonu i suncokreta – tri tone po hektaru. Ako uporedimo podatke s istorijskim podacima kojima Berza raspolaže, kao najpribližniju možemo navesti sezonu 2010/11. Te godine su kukuruz i soja takođe rodili natprosečno, dok je suncokret blago podbacio. Primera radi, kukuruz je sa 7,1 tona po hektaru rodio 20 procenata više nego u prethodnom petogodišnjem proseku, dok ove godine rast iznosi 24 procenata. Sezona 2010/11. je bila pod uticajem ekonomske krize koja je nastupila 2008. godine i kao jednu od posledica imala prebacivanje kapitala s finansijskog tržišta na robno, a kasnije i skok cene hrane i nemire na Bliskom istoku i severu Afrike. Početkom te ekonomske godine, izvoznici su takođe bili izuzetno prisutni u berzanskom trgovanju, a broj transakcija je bio iznad proseka za to doba godine.Avgust je mesec tokom kojeg tržišna cena starog roda kukuruza zavisi od očekivanih prinosa predstojeće žetve. Međutim, procenjivani tržišni viškovi nisu postojali – te robe na tržištu nije bilo – pa je žuto zrno u tom trenutku postalo pravo tržištne blago.

– U jednom trenutku cena kukuruza je dostigla čak 19,8 dinara, pa su svi koji su bili u mogućnosti brže-bolje sušili novi kukuruz i prodavali ga po povoljnijoj ceni od 18,50 dinara. Koliko je to visoka cena bila pokazuje upoređujući podatak da su terminski ugovori za novi kukuruz zaključeni po 14,5 dinara. Nedostatak starog kukuruza je bio sve vidljiviji, pa se u septembru, za razliku od prethodnih godina, u trgovanju preko Berze gotovo 95 odsto prometa odnosilo na kukuruz novog roda –ističe direktor Miloš Janjić.

Janjić kaže da je, statistički posmatrano, u svetu sada procena da će kukuruza biti proizvedeno više (1.158 miliona tona), ali da će usled rasta potrošnje, prelazne zalihe biti manje oko četiri miliona tona i iznosiće 300 miliona tona.

– Kod soje su procene slične: proizvodnja će biti veća u odnosu na sezonu 2019/20, ali će rast potrošnje umanjiti prelazne zalihe oko pet miliona tona na godišnjem nivou – na 88,7 miliona. Za razliku od gorenavedene robe, proizvodnja suncokreta će biti smanjena 3,5 miliona tona – na 51,49 milion, što će doprineti daljem padu završnih zaliha na 43 miliona tona –kazao je Janjić.

Po njegovim rečima, cene kukuruza kod najvećih svetskih izvoznika, su poslednji mesec naglo porasle usled pada prelaznih zaliha, koje su ispod nivoa očekivanja trgovaca, i pada proizvodnje u SAD, EU i Ukrajini.

– Po podacima IGC-a, izvozne cene kod tri najveća izvoznika soje – SAD, Brazil i Argentina – nastavile su rast do nivoa četvorogodišnjeg maksimuma pod uticajem rasta potražnje, manje ponude i proizvodnje u Severnoj i Južnoj Americi, kao i manjih prelaznih zaliha iz prethodne sezone. Pad proizvodnje suncokreta je zabeležen u našoj okolini, odnosno u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji. Osim toga, prisutni su i nimalo zanemarljivi drugi netržišni faktori, kao što su pandemija kovida-19 i geopolitička nadmudrivanja velikih sila, što su razlozi zašto su cene osnovnih poljoprivrednih kultura veće – naglasui je direktor Produktne berze.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/paori-konacno-zanu-dobru-cenu-soje-suncokreta-17-10-2020

Republička direkcija za robne rezerve kupiće do 26.153.846 kg merkantilnog kukuruza rod 2020. godine, domaćeg porekla.

Direkcija će kupovati merkantilni kukuruz od:– fizičkih lica – nosilaca poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i nalaze se u aktivnom statusu i

– ovlašćenih skladištara Direkcije.

Merkantilni kukuruz mora biti domaćeg porekla, prirodno ili veštački suv, u zrnu, zdrav i zreo, bez znakova plesni i bez stranog mirisa i ukusa, nezaražen biljnim bolestima i štetočinama, u svemu prema srpskom standardu SRPS.E.B3.516 i SRPS.E.B3.516/1, sa sledećim elementima kvaliteta: do 14 % vlage, do 8 % lomljenih zrna, do 2 % defektnih zrna, do 2 % nagorelih zrna, strane primese maks. 1%, od toga 0,5 % anorganskih. Lom se utvrđuje pomoću sita sa okruglim otvorima prečnika od 5 mm.

Cena merkantilnog kukuruza je 19,50 din./kg (u cenu uračunat PDV), uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije.

Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona. Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.

Direkcija će u zavisnosti od ponude merkantilnog kukuruza u otkupu, vršiti raspoređivanje ponuđenih količina u skladu sa potrebama i teritorijalnom rasporedu ovlašćenih skladištara.

Otkup merkantilnog kukuruza vršiće se sa fizičkim licima i ovlašćenim skladištarima Direkcije koji nemaju finansijskih dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Direkcijom.

Radi prijave za prodaju merkantilnog kukuruza zainteresovana registrovana poljoprivredna gazdinstva i ovlašćeni skladištari Direkcije, potrebno je na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. dostave dokumentaciju koja može da se pogleda na sajtu Robnih rezervi.

Rok za realizaciju kupovine kukuruza po je do 01. decembra 2020. godine.

Za sve informacije zainteresovani se mogu se obratiti Direkciji, na brojeve telefona: 011/32-39-052-725, 3235-364, 3240-509, 32-38-997 u Beogradu i 021/452-774 i 021/528-911, u Novom Sadu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/14/najave/robne-rezerve-kupuju-merkantilni-kukuruz/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31