Kineski istraživači otkrili su poljoprivredno čudo koje bi moglo da nahrani planetu bez uništenja.

Ova studija je koštala 54 miliona dolara, a učestvovalo je oko 1.000 istraživača i 65.000 lokalnih birokrata. Akademici širom sveta nazivaju rezultate ove studije poljoprivrednim čudom.

Projekat je već uštedeo više od 12,2 milijarde dolara kineskim poljoprivrednicima poslednjih 10 godina, a u ovom procesu možda je otkriven ključ za odgovor na jedno od najvećih pitanja u Kini: Kako se očekuje da će se globalna potražnja za hranom udvostručiti između 2005. i 2050. godine, kako će najmnogoljudnija nacija na svetu uspeti da prehrani svoje ljude bez nanošenja ozbiljnih šteta okolini? 

Od 2005. do 2015. godine, istraživači koji rade pod vođstvom Kineskog poljoprivrednog univerziteta u Pekingu sprovodili su više od 13.000 terenskih studija na širom Kine, uzimajući u obzir lokalne poljoprivredne prakse. Nakon ovih studija, istraživači su razvili savete specifične za svaku regiju za proizvođače pirinča, kukuruza i pšenice. Ti saveti su naglasili ideju da metoda jednakosti za sve vrste poljoprivrednih proizvoda nije toliko efikasna kao metode prilagođivanja specifičnim usevima, regijama i vremenskim uslovima.

Na primer, istraživači su savetovali proizvođače pirinča u severoistočnoj Kini da mogu smanjiti upotrebu đubriva bogatom azotom u proseku za 20%, ako umesto da se ravnomerno rasprostiru na usevima tokom cele godine, da se fokusiraju na đubrenje uglavnom u sezoni rasta . Takođe su predložili da se seme seje što bliže jedno drugom. 

"Poljoprivrednici bili su skeptični, ali smo stekli njihovo poverenje, a na kraju su i zavisili od nas - to je bila naša najveća nagrada", napisao je vođer projekta Cui Zenling u studiji. Pomenuti saveti za farmere su se pokazali uspešnim.

Studija, objavljena ovog meseca u časopisu Priroda (Nature), navodi da je proizvodnja useva za pirinač, kukuruz i pšenicu porasla za prosečno 11%, sa 15% pada upotrebe đubriva. Sve u svemu, to je zaustavilo uvođenje oko 1,2 miliona tona azota u životnu sredinu. To su zaključci velikih kompanija jer nude nadu da se može efikasno hraniti rastuće ljudsko stanovništvo, a takođe i smanjiti naš uticaj na klimu.

U poređenju sa ostatkom sveta, kineski farmeri koriste oko četiri puta više azota (305 kg po hektaru, ili blizu 175.000 funti na kvadratnu milju).

Kada je zemljište preopterećeno đubrivom, mikrobi u zemljištu tada proizvode visoke nivoe azot-oksida, gasove staklene bašte. Emisije azota predstavljaju problem svuda i igraju veliku ulogu u globalnim klimatskim promenama; gas je efikasniji u zarobljavanju toplote u atmosferi od ugljen-dioksida.

S obzirom da bi bilo koji farmer bio oduševljen da vidi povećanje prinosa, ovi saveti i prakse bi trebalo da se primenjuju u poljoprivredama daleko izvan granice Kine.

 

Obzirom da je ova zima, bar za sada bila blaga, možemo očekivati brojne probleme kada su u pitanju bolesti pšenice i ječma. A kako je cilj svake ratarske proizvodnje kvalitetan i visok prinos, nega i zaštita useva mora biti na visokom nivou.
Brojne su bolesti koje izazvaju fitopatogene gljive u usevima strnih žita. Na njihovu pojavu uopšte, ali i na njihov intenzitet utiču brojni faktori spoljašnje sredine, blaga zima, visoka vlaga i temperatura, sortiment, gustina setve, količina primenjenih đubriva a sve češći problem predstavlja nepoštovanje plodoreda i gajenje u monokulturi duži niz godina. U našim uslovima se javljaju bolesti koje su najopasnije u prvom delu vegetacije, siva pegavost lista, lisna rđa i pepelnica. Njihova pojava je skoro istovremena, i usled đubrenja azotom većim od stvarnih potreba i pojačane vlažnosti vazduha štete mogu biti velike. Imajući to u vidu, ratari bi pšenicu trebali prihranjivati nakon urađene N-min metode kao sigurnog pokazatelja za đubrenje.
Praktično, u pšenici bi trebalo prvi tretman obaviti početkom proleća, do pojave drugog kolenca, kada su najopasnije pepelnica, rđa i pegavost lista.
Bolesti lista potrebno je pratiti od bokorenja pa sve do klasanja, jer najbolje je tretman uraditi preventivno ili po pojavi prvih simptoma jer nijedan preparat nema eradikativni efekat, tj. ne može suzbiti bolest.
Septoria tritici (siva pegavost lista pšenice) - Spore se tokom jeseni i zime šire sa prošlogodišnjih strništa, a prenose se kišom i dodirom samih listova. Prvi simptomi u vidu sivih pega se javljaju prvo na vrhu lista i na najstarijem lišću i to 14-28 dana od ostavrene zaraze. Kada utvrdimo ekonomski prag štetnosti, koji iznosi 10% biljaka sa simptomima na prvom listu iznad drugog kolenca, tada je već neophodno pristupiti hemijskom tretiranju. Potrebno je sačuvati list zastavičar i dva lista ispod njega kao nosioce prinosa. Ako znamo da siva pegavost lista pšenice može uništiti i do 40 % roda, onda bi u fazi vlatanja trebalo obavezno uraditi preventivnu zaštitu.
Puccinia graminis (lisna rđa pšenice) - Simptomi se javljaju na listovima i na lisnim rukavcima. Usled visoke vlage i blage zime povećani su uslovi za razvoj lisne rđe. Optimalna temperatura za razvoj rđe je 20C, ali se može javiti kada temperatura pređe 15C. Prvi simptomi se ispoljavaju 7-14 dana nakon ostvarene infekcije, u vidu ranica, odnosno pegica narandžaste boje. Sa naličja lista one su otvorene i kroz njih pšenica gubi vodu. Prosečan gubitak roda je 10%, a usled jake zaraze može odneti i do 50% očekivanog prinosa. Tretiranje fungicidima odraditi odmah po pojavi prvih simptoma na donjem lišću, a pre širenja na gornja tri i na klas, kako bi zastavičar ostao zdrav. Protektivni fungicidi, iz grupe ditiokarbomata nisu dovoljno efikasni. Kada je u pitanju rđa pšenice, treba znati da veći sadržaj proteina znači i veću osetljivost , pa treba izabrati između otpornijih sorti sa manjim procentom proteina, ili povećati broj tretmana.
Erisiphe graminis (pepelnica pšenice)- Simptomi se javljaju u proleće, tokom marta i aprila meseca, u listovima i lisnim rukavcima, u vidu beličastih pega. Usled širenja zaraze list izgleda kao pepelom posut po čemu je bolest i dobila naziv. Pege kasnije poprimaju sivkastu boju u okviru kojih se formiraju crna telašca (kleistotecije). Preporuka je setva otpornih sorti, i kurativna primena fungicida, kako bi sačuvali tri vršna lista.
Od mera za suzbijanje bolesti lista pšenice značajnu ulogu imaju preventivne, agrotehničke mere, plodored, zaoravanje žetvenih ostataka i izbalansirana prihrana azotnim đubrivima. Pri izboru sorte prednost dati otpornijim sortama. A ukoliko su štete usled napada veće od prinosa svakako je primena fungicida isplativa i opravdana.
Za borbu protiv simptoma sive pegavosti, lisne rđe i pepelnice dobre rezultate daju sl. fungicidi: Tilt 25 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol); Acanto Plus 0,6 l/ha-(a.m.pikokokstrobin+ ciprokonazol), Artea 330 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol + ciprokonazol), Falon 460 EC 0,6 l/ha( tebukonazol+triadimenol+spirosamin), Duett ultra 0,4 -0,6 l/ha (a.m epoksikonazol+tiofanat metil), Prosaro 250 EC 0,75-1 l/ha( a.m. protiokonazol+tebukonazol).


Dipl.ing. Slađana Gavrilović
Savetodavac za zaštitu bilja
PSSS Valjevo

 

 

 

Đorđe Šivoljski iz Stojanovca seje kukuruz na površini od 70 hektara. Poslednjih pet godina njegov izbor su hibridi kompanije KWS.


„Izuzetno sam zadovoljan, pravio sam razne probe i sa drugim semenskim kućama, ali KWS mi se u ovih pet godina pokazao kao najbolji. S obzirom na to da najveći deo kukuruza koji proizvedem ide u prodaju, meni je najvažniji prinos i kvalitet što KWS apsolutno ispunjava“, rekao je Đorđe Šivoljski.

Uprkos suši, KWS hibridi su se pokazali odlično, u teškim uslovima, bilo je i oko 5 tona po hektaru. Đorđe je koristio Konfites.

„To i jeste odlika hibrida Konfites, stabilnost u stresnim uslovima, lagano kombajniranje i niska vlaga koja u globalu daje sigurne i stabilne prinose“, potvrdio je i Perica Grujin iz kompanije KWS.

Đorđe je samo jedan od zadovoljnih korisnika KWS hibrida, koji u dobrim godinama daju izuzetne rezultate, a i u stresnim uslovima proizvođači koji ih koriste mogu mirno da spavaju, jer stabilni prinosi ne izostaju.

 

 

izvor : https://www.agromedia.rs

BEOGRAD: Jesenje setve - uljana repica i pšenica dobro napreduju, ali bi im dobrodošao "dobar" sneg koji bi ih pokrio i dodatno pomogao da sačuvaju vlagu za prolećni razvoj, izjavio je danas Tanjugu direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
setva. Interesantno je, kaže on, da je posejano skoro duplo više semena uljane repice u odnosu na prethodnu godinu, a slično je bilo i sa pšenicom. Prema njegovim rečima, velike suše su ugrozile druge poljoprivredne kulture i otvorile prostor da pšenicom bude zasađeno 675.000 hektara, što je, kako kaže, rekord koji u Srbiji nije zabeležen od ranih 90-ih godina.

"Za poljoprivredne proizvođače 2017. godina je bila najteža, budući da je bila ne samo sušna, već i izuzetno topla godina u kojoj su sve prolećne kulture značajno podbacile", rekao je Saković. Kako je dodao, taj "podbačaj" nije bio toliko strašan za jesenje poljoprivredne kulture, navodeći uljanu repicu i pšenicu.

"Viškovi za izvoz pšenice procenjeni su na oko 1,1 milion tona u odnosu na 1,2 miliona tona koliko je izveženo ranije. To nije neki značajniji podbačaj, oko 8-9 odsto. Kada je u pitanju uljana repica, kulutra koja je sve više zastupljena kod nas, tu stvari stoje najbolje, budući da je ukupan rod bio skoro 100 odsto veći nego prethodne godine", objašnjava Saković. Govoreći o ječmu, on je rekao da će izvoz te poljoprivredne kulutra biti nešto veći nego prethodne godine.

Kada je reč o prolećnim kulturama, najviše su podbacili soja i kukuruz, a nešto manje suncokret, naveo je Savković, i precizirao da je kod suncokreta taj podbačaj oko 10 odsto. Ozbiljne probleme imali su proizvođači soje, i to ne samo zbog suše, već i zbog napada grinje, usled čega su mnoge parcele, kaže on, ostale bez roda. "Prošla godina je bila teška godina za soju, prinosi su podbacili za čak 50 odsto", podvukao je Saković.

Navodeći da proizvedena količina soje podmiruje domaće potrebe, on je rekao da je i pored toga bilo porebe za značajnim uvozom soje, te da je od septembra do danas uvezeno oko 150.000 tona. "Na proleće ćemo verovatno imati viškove i moraćemo da izvozimo soju, a da li će cena na međunarodnom tržištu biti veća ili manja to u ovom trenutku niko ne zna, možda ćemo imati sreće pa oni koji su uvezli soju prođu i bolje", ocenjuje Saković.

Srbija je najpoznatiji izvoznik kukuruza, kaže Savković, budući da je to osnovna poljoprivredna kultura koja se u našoj zemlji seje na najvećim površinama, najviše rodi, izvozi, pa čak i najviše troši i prerađuje. "Prošle godine smo izvezli oko 2,5 miliona tona, a imali smo rod oko 8 miliona tona. Ove godine imamo rod četiri miliona tona, a izvozni viškovi za kukuruz su oko 800.000 tona", rekao je Saković.

On je napomenuo da je 2017. godina bila pozitivna za proizvođače poljoprivrednih kulutra, ali i obrazložio da se te kulture ne mogu posmatrati kalendarski, već "od žetve do žetve". "Ako posmatramo tako, sigurno je da će svi koji se nalaze u tom lancu imati gubitke, počevši od proizvođača, preko onih koji skladište i transportuju robu, do onih koji njom trguju na svetskom tržištu. Ti gubici su između 600 miliona i milijardu evra za onaj deo robe koji će biti manje izvezen i u zavisnosti od toga da li ćemo uključiti baš sve učesnike u tom lancu", zaključuje Saković.

Izvor: Tanjug

Berba kukuruza u Semberiji, koji je zasejen na 24 hiljade i 90 hektara, privodi se kraju.

Zavisno od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike višemesečna suša, praćena visokim temperaturama, umanjila je rod od 15 do 70 odsto. Hrane neće biti dovoljno za stoku, pa je poskupljenje stočne hrane i smanjenje stočnog fonda neminovno, tvrde poljoprivrednici. Prinos je manji, ali otkupna cena kukuruza u odnosu na prošlu godinu je  veća i iznosi od 28 do 30 pfeniga po kilogramu.

Prosečan prinos kukuruza je 3,5 tone po hektaru, pa će većina semberskih ambara ove jeseni ostati poluprazna. Poljoprivrednici koji nemaju zalihe prošlogodišnjeg roda moraće da kupuju stočnu hranu, ili smanjuju broj grla.

Slobodan Petrić iz Magnojevića strahuje da će žitarice još poskupeti.

- Tona kukuruza sada košta od 380 do 400 KM. Kvalitet ovogodišnjeg roda je loš, a zbog suše postoji mogućnost i pojave mikotoksina. Ja sam kukuruzom posejao 13 hektara, a ubrao sam četiri tone po hektaru - kaže Petrić. Kaže da ima farmu od 700 svinja za čiju je ishranu potrebno dnevno oko tonu i po hrane.

– Ipak sve zavisi od cene na tržištu. Ako bude drastičnog poskupljenja kukuruza, ječma, pšenice, nećemo imati izbora nego da rasprodamo stoku. Situaciju dodatno otežava nelojalna konkurencija. Sve više se uvozi meso i mesne prerađevine iz zemalja Evropske unije. Mada je kvalitet tih proizvoda lošiji, cena je nažalost, presudna - kaže ovaj farmer.

S druge strane na Poljoprivrednom dobru „Semberija“ kažu da prinos, u odnosu na planirani, iznosi 35 odsto, ali da će imati dovoljno hrane da podmire potrebe na farmi.

Tehnički direktor PD „Semberija“ Slaviša Gligorević kaže da su obezbedili dovoljno silaže i senaže.

- Nije to kvalitet koji smo planirali, ali će mislim biti dovoljno da prehranimo 700 grla na farmi - rekao je Gligorević.

Na tržištu je trenutno veća potražnja za prošlogodišnjim kukuruzom, čija je cena od 31 do 35 pfeinga. Bijeljinski „Žitopromet“ otkupio je 1.500 tona ovogodišnjeg roda, za 28 pfeniga po kilogramu.

Rukovodilac Laboratorije Stevka Ivanić ocenjuje da je kvalitet zrna dosta lošiji, jer je zrno jako sitnije pa i skrobni deo siromašniji.

– S obzirom na visoku temperaturu i sušu vlažnost zrna je zadovoljavajuća. Većina poljoprivrednika skladišti ovogodišnji rod, jer se očekuje poskupljenje – rekla je Ivanić.

Agroekonomisti predviđaju da bi zbog štete od suše do kraja godine cena ovogodišnjeg roda mogla dostići 40 pfeniga po kilogramu. Budući da kukuruz u krmnim smesama ima udeo od 50 - 60 odsto, rast cene ove žitarice mogao bi uticati i na poskupljenje stočne hrane, koja za sobom u lancu povlači i poskupljenje mesa i mesnih prerađevina.

Ozime kulture

Poljoprivrednici, koji su ove godine pretrpeli štetu, planiraju da smanje površine pod kukuruzom na uštrb ozimih kulutura koje su sigurnije i isplativije. Manja su ulaganja, a veći prinosi, jer pristignu za žetvu pre tropskih temperatura.

 

Izvor: www.blic.rs

 

Ratari zainteresovani za setvu visokoprinosne pšenice 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3213-ratari-zainteresovani-za-setvu-visokoprinosne-psenice

 

Svečanom otvaranju fabrike nudli, kompanije CG CORP GLOBAL iz Nepala, prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ovom prilikom izjavio da je ovo peta fabrika u Rumi, koja je u poslednje četiri godine otvorena. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao predsednik, zadovoljan je kvalitetom hrane koja se može naći na policama marketa u našoj zemlji. Dodaje i to, da novootvorena fabrika nudli, koristi pretežno sirovine iz naše zemlje, preko 90%, počevši od soje, kukuruza i pšenice, uglavnom sa teritorije opštine Ruma, ali i ostalih opština u Sremu i Mačvi. 

 

Nudle iz Srbije ulaze na tržište Evrope

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3124-nudle-iz-srbije-ulaze-na-trziste-evrope

                    

                    detalj sa otvaranje fabrike nudli

 

Suša je ove godine podigla stepen pripravnosti u borbi protiv aflatoksina. Predavanja o bezbednoj ishrani i sigurnom skladištenju kukuruza.

Nadamo se da se neće pojaviti, ali se pripremamo kao da će sutra doći. Suša je ove godine "podigla" stepen pripravnosti u borbi protiv aflatoksina. Zato će širom Srbije biti organizovana predavanja na kojima će poljoprivrednici saznati sve o bezbednoj ishrani za životinje, ali i o sigurnom skladištenju kukuruza i o tome kako prepoznati i sprečiti pojavu aflatoksina.

Tako je u ponedeljak u Sremskoj Mitrovici Uprava za veterinu i za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede organizovala predavanje koje je prvenstveno bilo namenjeno uzgajivačima mlečnih grla. Cilj je da hrana koja ulazi u lanac ishrane domaćih životinja bude bezbedna, a da tako i njihovi proizvodi, odnosno mleko - budu sigurni za ljudsku ishranu.

Na preporuku Komisije za ocenu stanja kukuruza i praćenje sadržaja mikotoksina u kukuruzu organizuju se predavanja za poljoprivrednike - kaže Nenad Milojević, načelnik Fotosanitarne inspekcije. - Serijom tih predavanja želimo da sprečimo da se ponovi 2012. godina, kada smo imali velikih problema sa aflatoksinom u kukuruzu, a zatim i u mleku. Od stručnjaka poljoprivrednici saznaju sve o tome kako pravilno skladištiti kukuruz, kako treba pripremati bezbednu stočnu hranu...

Prema njegovim rečima, berba kukuruza je tek počela, ali Fitosanitarna, Veterinarska i Poljoprivredna inspekcija su napravile plan kontrole skladišta.

- Jedna od preporuka u planu monitoringa je da se razdvoje berbe iz 2016. i 2017. godine, kako ne bi došlo do mešanja - kaže Milojević. - Preporučuju se i temperature u skladištima, kao i provera vlage, a ukoliko je ima, da se klipovi osuše, pa tek onda skladište. Preventivne mere koje treba preduzeti prilikom berbe i prilikom skladištenja kukuruza veoma su važne, jer se tako sprečava eventualna pojava mikotoksina u stočnoj hrani.

DIREKTORKA Uprave za veterinu Emina Milakara ističe da sušna godina znači da je moguća pojava raznih mikotoksina na klipu kukuruza kod silaže, pa će farmeri kroz edukaciju biti obučavani šta može, a šta ne može da uđe u lanac ishrane.

- Edukacije će se održavati širom Srbije, kako bi se uticalo na svest farmera da znaju šta se može davati kao dobra i bezbedna hrana - rekla je Milakara.

Izvor: www.novosti.rs

Ovo leto srpski seljaci će pamtiti kao jedno od najsušnijih, jer je sunce umesto njih obralo rod, a prema prvim procenama samo ratarske kulture će zabeležiti manjak od 600 miliona evra! Koliki će biti gubitak u voćnjacima i povrtnim kulturama još niko ne zna!

Ukupna šteta, prema rečima Milana Prostrana, stručnjaka za poljoprivredu, jeste oko milijardu evra. Paorima treba pomoć, a iz Vlade Srbije najavljuju da će uskoro izaći sa konkretnim predlozima za spas agrara.

- Šteta na kukuruzu je oko 540 miliona evra, soja je pobacila za 60 odsto, zvaničnici rade na procenama, zapravo čekaju izveštaje lokalnih samouprava - priča Prostran. On se plaši da će Vlada predugo čekati da smisli plan kako pomoći ratarima i da će zbog čekanja stradati jesenja setva.

- Nužne mere su jeftinije gorivo za jesenju setvu, odlaganje otplate kredita i povoljnije cene đubriva i semena. Jesenja setva je u toku i treba brzo delati - navodi Prostran i dodaje da se plaši da će seljaci ostati kratkih rukava, jer u budžetu nema dovoljno novca.

Godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje je 5,5 milijardi evra, a prema proceni našeg sagovornika ove godine će biti smanjena za milijardu evra, što će uticati na smanjenje BDP-a.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, kaže da ništa ne očekuje od pomoći.

- Da je neko hteo da pomogne već bi obelodanio mere, jer je jesenja setva u toku. Sve zemlje u okruženju Hrvatska, Mađarska, Bosna i Hercegovina, imaju jeftinije gorivo za ratare za 20 do 30 odsto. Jedino u Srbiji ratari naftu plaćaju po tržišnoj ceni - kaže Kiš.

On kaže da će kao proizvođač kukuruza, ječma i uzgajivač bikova imati veliku štetu od suše, te da će se oporaviti za dve do tri godine, ako ne bude nove suše ili poplava.

Kako je za "Vesti" izjavio direktor Žita Srbije Vukosav Savković sušom su najviše pogođeni kukuruz, soja, šećerna repa i suncokret.

- Za poslednjih 18 godina ovo je šesta suša, a gore od ove godine bile su 2000. i 2012. pa je neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje.

- U ovakvoj godini bi prosečni prinosi sa navodnjavanjem bili veći dva i po puta. Neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje. Država treba da napravi kanale i obezbedi vodu i proizvođači da nabave opremu od kanala do njiva - rekao je Savković.

Izvor: www.vesti-online.com

Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu Srbije Emina Milakara rekla je danas da se očekuje da zbog suše ove godine bude povećan sadržaj aflatoksina u kukuruzu. Ona je na sednici Odbora Skupštne Srbije za poljoprivredu gde se raspravljalo rekla da će biti štampani flajeri kako bi se proizvođačima stočne hrane skrenula pažnja da budu oprezni prilikom ishrane stoke. - Dozvoljena količina aflatoksina u mleku je od oktobra prošle godine 0,25 mikrograma po litru - rekla je Milakara. U EU je maksimalno dozvoljeno 0,05 mikrograma aflatoskina po litru mleka. Član Odbora Miladin Ševarlić (Dveri) upitao je kako je moguće da Srbija proizvodi mleko i izvozi ga u Crnu Goru gde je standar 0,05 miligrama aflatoksina po litru, a u Srbiji je dozvoljeni sadržaj te otrovne supstance nekoliko puta veći. On je predložio da se mleko razvrsta u nekolko cenovnih kategorija, zavisno od sadržaja aflatoksina i tako nagrade oni proizvođači koji ulažu u zdravstvenu ispravnost namirnica. Ševarlić je upozorio da Srbija ne treba da dozvoli uvoz mleka sa sadržajem aflatoksina iz evropskih zemalja koji je veći nego što je u EU, a Rističević je rekao da za uvoz mleka u Srbiju važi evropski standard.

Izvor: Beta

Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31