Za ovaj broj razgovarali smo sa Zoricom Anđelković, v.d. direktorkom Direkcije za robne rezerve, kakav je značaj Direkcija ima za poljoprivrednike, gde se novac najviše usmerava, koliko novca imaju na raspolaganju.

Кoliko novca na raspolaganju ima Direkcija?

Sredstva za poslovanje robnih rezervi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i iz drugih izvora u skladu sa Zakonom. Direkcija svake kalendarske godine, prelaže način i dinamiku trošenja dodeljenih sredstava iz budžeta, Godišnjim program i finansijskim planom koji usvaja Vlada Republike Srbije. U slučajevima kada je pritisak na Direkciju veći od odobrenog budžeta za tekuću godinu, kao što je bio slučaj sa udruženjima malinara, sredstva se obezbeđuju iz budžetske rezerve.
U šta se novac najviše usmerava?
Novac kojim raspolaže Direkcija, najviše se usmerava u poljoprivredu. Dugogodišnja praksa Republičke direkcije za robne rezerve je, da u okviru odobrenih
sredstava za tekuću godinu, u vreme žetve merkantilne pšenice i berbe merkantilnog kukuruza realizuje otkup robe od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način vrši popunu nivoa zaliha. Prednost za gazdinstva je što imaju siguran plasman i zagarantovanu isplatu. Značajna sredstva troše se na plaćanje usluge skladištenja, čuvanja i obnavljanja roba koja se u vlasništvu Direkcije. Direkcija svake godine, vrši izbor skladištara kod
kojih čuva robe koje ima u svom vlasništvu. Postupak izbora skladištara sprovodi se u svemu po zakonu o javnim nabavkama. Posebno se vodi računa o kapacitetima i opremljenosti skladišta, poslovnom i kadrovskom kapacitetu skladištara kao i teritorijalnom razmeštaju. Deo sredstava troši se za kvalitativnu i
kvantitativnu kontrolu nivoa zaliha koju sprovodimo redovno.
Кakav je značaj Republičke direkcije za robne rezerve za poljoprivredu?
Naše stručne službe prate dešavanje u poljoprivredi i trudimo se, da u okviru svoje nadležnosti u svakom trenutku odgovorimo na zahteve onih kojima smo potrebni. Imamo dobru saradnju sa Sektorom za vanredne situacije. Zajednički smo pomogli u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, isporukom goriva i merkantilnog kukuruza. Tesno sarađujemo i sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede. Zajednički smo formirali međuresornu radnu grupu koja sprovodi Zaključak Vlade o za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad. Ustaljena praksa je da učestvujemo u
kreditiranju jesenje setve tako što organizujemo razmenu semenske pšenice za merkantilnu koju proizvođači isporučuju u narednoj žetvi. Na zahtev udruženja odgajivača stoke, više puta u prethodnom periodu, pomagali u ishrani stočnog fonda organizujući naturalne razmene – isporučivali merkantilni kukuruz a po završetku tovnog ciklusa primali tovne svinje i tovnu junad.
Кoje su aktuelne mere koje sprovodite u sektoru poljoprivrede?
Završili smo otkup merkantilne pšenice i sredstva koja su ostala preusmerili za otkup merkantilnog kukuruza. U toku je ugovaranje razmene semenske pšenice za merkantilnu rod 2020. godine. Takođe, u toku je prikupljanje ponuda za naturalnu razmenu do 17.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu junad.
Кo i na koji način donosi odluku da intervenišete?
Obzirom da robnim rezervama upravlja Vlada Republike Srbije odluku o intervencijama donosi Vlada u vidu zaključka. Da li se planira neka skorija izmena propisa koja uređuje oblik vašeg delovanja Republička direkcija za robne rezerve dostavila je incijativu za pokretanje postupka izmene i dopune Zakona o robnim rezerva, vezane za oblast obaveznih rezervi, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao nadležnom za vršenje nadzora nad radom Direkcije i time bi poslovanje Direkcije bilo bliže uređeno za navedenu oblast.
Кoliko zaposlenih imate i gde oni rade?
Republička direkcija za robne rezerve ima 86 stalno zaposlenih, koji su raspoređeni u sedištu Direkcije u Beogradu i u organizacionoj jedinici u Novom Sadu.
Кo kontroliše rad RDRR Republička direkcija za robne rezerve ima svojstvo pravnog lica i direktno je odgovorna Vladi Republike Srbije. Nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – u delu poslovanja Direkcije sa osnovnim poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.
Da li imate međunarodnu i regionalnu saradnju, ako da kako se ona odvija i koji je njen značaj za nas?
Dosta podataka iz oblasti rada Republičke direkcije za robne rezerve ima status poverljivosti i ne postoji direktna saradnja sa iz oblasti međunarodne i regionalne saradnje. Po direktivi iz Evropske unije a radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza pristupili smo formiranju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Obavezne rezerve formiraju se za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima a prosečan dnevni uvoz
i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenata sirove nafte i metodologije propisane direktivom EZ 119/2009.
Šta bi trebalo unaprediti po vašem mišljenju i kada očekujete da do toga dođe?
Posedovanjem sopstvenih skladišnih kapaciteta – izgradnja novih ili kroz javno privatno parnerstvo značajno bi unapredili oblast čuvanja zaliha.

Izvor: Agrobiznis magazin

Nizak obim trgovanja na novosadskoj Produktnoj berzi nastavljen je. Ukupan promet je iznosio 547 tona robe, čija je finansijska vrednost bila 10.780.000 dinara.

Cena kukuruza prošlogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu od 14 do 14,50 dinara za kilogram bez PDV. Ugovori za kukuruz roda 2019. godine s isporukom u oktobru zaključivani su po 13,70 din/kg, bez PDV. Кrajem nedelje potražnja za kukuruzom novog roda je bila po nešto višim cenama od zaključenih, što ukazuje na rast cena te žitarice.

Pšenica je ove nedelje izostala iz trgovanja na organizovanom robno berzanskom tržištu. Na osnovu ponude i potražnje za hlebnim zrnom, možemo reći da je pšenica zadržala prošlonedeljni cenovni nivo od 17,20 din/kg, bez PDV-a.Sojom novog roda 2019. godine je trgovano po jedinstvenoj ceni od 35,40 din/kg, bez PDV-a, (38,94 din/kg s PDV-om), što ujedno predstavlja ovonedeljnu ponderisanu cenu. U odnosu na prethodni upoređujući podatak, cena soje viša je 1,14 odsto.

Suncokretom je trgovano po jedinstvenoj ceni od 31 din/kg, bez PDV-a (34,10 din/kg s PDV-om). U odnosu na prethodni upoređujući podatak cena je ostala nepromenjena.Sojina sačma sa 44 odsto proteina realizovana je po 42,50 din/kg, bez PDV-a (51 din/kg s PDV-om).MARS (evropska agencija za monitoring useva) je smanjio svoje predviđanje prinosa kukuruza u EU na 7,63 tona po hektaru, što je 3,8 odsto niže u odnosu na prošlomesečnu procenu od 7,93 t/ha. Vrelina i nešto suše smanjili su prinose u jugoistočnoj Evropi, i centralna i zapadna Evropa imaju loše uslove. Posle suše, usevi su „značajno kompromitovani” u delovima Francuske, Nemačkoj, zapadnoj Poljskoj i Češkoj. Predviđanje je takođe sniženo za Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, u odnosu na prethodna visoka očekivanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/produktna-berza-novi-kukuruz-137-dinara/fykjl8g

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom.

U čitavoj Srbiji površine pod kukuruzom su značajne, zauzimaju trećinu ukupnih površina. Poljoprivredni proizvođači a posebno imanja očekuju rod od osam tona, dok će taj prosek kod individualnih proizvođača biti manji što potvrđuje i Željko Kavlak iz Melenaca, koji je među prvim krenuo sa ovogodišnjom berbom.

- Tridesetak jutara sam posejao pod kukuruzom, rod je dobar, četiri tone po jutru u zrnu - kaže Kavlak.

Slično razmišljaju i ostali ratari. Darko Đurić navodi da je kukuruz posejao dvadeset hektara.

- Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru - kaže Đurić i dodaje da je zadovoljan prinosom ali da ga brine cena.

- Još se ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo - ističe Đurić i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.

U četiri šabačke opštine koje pokriva tamošnja poljoprivredna stručna služba ovoga proleća kukuruz je zasejan na površini od 65 hiljada hektara. Početkom naredne nedelje ovde će krenuti berba.

Darko Simić iz Poljoprivredne stručne službe iz Šapca ukazuje da je prinos na oglednim poljima očekivan, od sedam i po tona po hektaru.

- Prolazak kukuruza kroz feno-fazu bio gotovo idealan sve do nalivanja zrna. Mislim da će biti mnogo manji procenat od očekivanog, a to znači da će ta faza nalivanja zrna biti od 5-10% - navdi Simić.

I kao što je to slučaj sa pšenicom, većina proizvođača kukuruza u ovom trenutku nije zadovoljna otkupnom cenom. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina cena tokom berbe najniža, većinu roda ostaviće u kotarkama čekajući bolju cenu, dok su jedino oni ratari koji nemaju novca za predstojeću jesenju setvu primorani da ga odmah prodaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622649/ratari-zadovoljni-rodom-ali-ne-i-otkupnom-cenom-kukuruza

Krajem avgusta na oglednom polju Instituta Tamiš u Pančevu tradicionalno se održavaju KWS dani polja za kukuruz.
Dani polja su odlična prilika da se poljoprivrednici upoznaju sa različitim hibridima, ali i da se sumiraju rezultati i razmene iskustva."Ovakve prilike su pravo mesto i vreme da razmenimo iskustva sa proizvođačima da nam oni kažu utiske o nekim hibridima koje smo im predložili da gaje u sezoni, a takođe da im mi pokažemo i predložimo šta smo spremili novo za narednu sezonu", kaže Pavle Sklenar, generalni direktor kompanije KWS.

"Proizvođači pored standardnih hibrida koji se već par godina nalaze na našem tržištu mogu videti i koji je to novi hibrid član klima kontrol tri grupe hibrida odnosno hibrida tolerantnih na visoke temperature i sušni period", objašnjava Željko Ančevski regionalni menadžer za južni i srednji banat KWS.

"Ono što predstoji je jedan od najvećih poslova u poljoprivredi - berba kukuruza. Do pre dve nedelje kukuruz je obećavao rekordne prinose, ipak suša i visoke temperature, smatraju ratari umanjić, prinos. Iako je nezahvalno davati prognoze", navode Đurica Jovanov iz Omoljice i Draško Pejić Jarkovca.

Kako kažu očekuju oko 10 tona po ha.

"Uticalo je na kukuruz, vizuelno se vidi da ima oštećenja odnosno biće ubrzana berba, očekujem čak 10 do 20 odsto da će biti smanjen prinos", smatra Draško Pejić iz Jarkovca.

"Nedostajalo je malo kiše pre dvadesetak dana koja bi produžila zrenje da se napune zrna. Gledam i ovi hibridi kad vidi se da klip nije ispunio potpuno zrno i da to nije kvalitet kakav bi bio da je bila još jedna kiša", objašnjava Đurica Jovanov iz Omoljice.

Poljoprivrednike kao i uvek brine i cena i da li će povratiti uloženo, to brine i Dragana Popova iz Vlajkovca.

"Cena proizvodnje jednog hektara kukuruza je od 500 do 700 evra, a mi moramo da se uklopimo u sve to. Priroda se ne može prevariti, ali ja u mom tehnološkom procesu uvodim novitete, nekada je to dobro nekada ne", navodi.

Berba kukuruza u južnom Banatu krenuće ranije, već za nekoliko dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/dani-polja-za-kukuruz-u-pancevu_1044492.html

Cena kukuruza pala na najniži nivo od 2016., cena soje je na najnižem nivou od 2011. godine a prva registrovana cena suncokreta najniža je u vreme žetve od 2014. godine, navodi se u najnovijem izveštaju Produktne berze. Kako se ocenjuje ovako znacajnom padu cena je doprineo rast ponude u odnosu na tražnju. Preko berze je tokom ove nedelje prometovano 1.780 tona robe što je za 37 posto manje nego prethodne nedelje a finansijska vrednost prometa bila je niža za 13,3 odsto u odnosu na isti period 2018. godine i iznosila je 47,4 miliona dinara. Kukuruzu i dalje pada cena pa se stari rod po kilogramu prodaje za 16‚17 dinara sa PDV-om što je pad od dva posto u odnosu na prethodnu nedelju, dok se ugovori za kukuruz roda 2019. zakljucuju po ceni od 15,18 dinara sa PDV-om. Pšenica se ove nedelje nudila po cenama od 17,50 do 17,70 dinara po kilogramu, ali kupaca nije bilo. Zrno soje je na najnižem nivou u poslednjih skoro osam godina a cena mu je ove nedelje bila od 34 do 35 dinara za kilogram, dok je soja, rod 2019., sa isporukom do oktobra prometovana po 38,4 dinara po kilogramu sa PDV-om. Na berzi je registrovana i prva cena suncokreta 33,55 dinara po kilogramu sa PDV-om.

Izvor: TANJUG

Vlada Srbije donela je odluku o interventnom otkupu pšenice i goveđeg mesa. Za kilogram merkantilne pšenice proizvođači će moći da dobiju 1,8 kilograma semenske. Na inicijativu nekoliko udruženja proizvođača doneta je odluka i o interventnoj zameni govedine za kukuruz da bi se, kako je objasnio ministar poljoprivrede, odglavili svi procesi na tržištu koji su nastali zbog pomeranja trenutka izvoza, najviše prema Turskoj.

- Ali i ta je stvar sad krenula. Želimo u što kraćem vremenskom periodu da potpuno oslobodimo poljoprivredne proizvođače troškova koji su im nastali po osnovu ove vrste proizvodnje i mislim da ćemo već u sledećoj nedelji imati poziv i to kreće" - rekao je Branislav Nedimović.

Naveo je da se razmena radi po paritetu 2,2 evra po kilogramu žive vage govedine za kukuruz.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3634636/zamena-govedine-za-kukuruz-mera-za-rasterecenje-proizvodjaca.html

Visoke temperature u Srbiji neće značajno oštetiti kukuruz i očekuje se rod sličan rekordnim godinama, od oko osam tona po hektaru, ocenili su stručnjaci za poljoprivredu.

Direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Betu da je kukuruzom zasejano 970.000 hektara i da se očekuje ukupan rod od oko 7,8 miliona tona.

"Kukuruz je u fazi voštanog zrenja, jer su ove godine pretežno zasejane rane sorte, pa mu visoke temperature neće smetati, osim manjih područja gde nije padala kiša i gde je zemlja peskovita", rekao je Saković.

Berba kukuruza bi prema njegovoj proceni mogla da počne sredinom septembra.

Rekordan prinos kukuruza, u proseku od osam tona po hektaru, kako je kazao, ostvaren je 2016. i 2018. godine i ova godina bi po prinosu mogla biti slična.

Saković je rekao da bi višak kukuruza za izvoz ove godine mogao da iznosi oko tri miliona tona.

Prema rečima stručnjaka za poljoprivredu Milana Prostrana u prognozi roda treba biti obazriv sve dok se kukuruz ne smesti u ambare.

"Od suše koja je zahvatila manja područja neće biti veće štete, ali rizici uvek postoje dok se rod ne skine sa njiva jer je krajem jula 1986. godine, kada se očekivao rekordan prinos od oko 12 miliona tona olujni vetar oštetio oko 30 odsto roda", rekao je Prostran.

Dodao je da rod kukuruza ima udeo od 15 do 20 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i da će se uglavnom izvesti kao sirovina jer preradjivačka industrija nije oživela, a ni stočarstvo se nije previše razvilo da bi se ta žitarica koristila za ishranu stoke i proizvodnju finalnih proizvoda.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja poljoprivrednika Pančevački ratari Jovan Negovan rekao je da je značajne površine pod kukuruzom u pančevačkom ataru oštetio grad.

"Na tim njivama će rod biti slab, a na ostalim, ne rekordan, ali dobar mada se još ne zna jer je do branja više od mesec dana, a sorte kukuruza koje kasnije zru su još u mlečnoj fazi", rekao je Negovan.

Dodao je da je svaku kišu od proleća pratilo nevreme i da rizici postoje sve do branja.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a507144/Strucnjaci-ne-ocekuju-da-ce-visoke-temperature-nastetiti-rodu-kukuruza.html

Kiša je dobro nakvasila oranice pa se na našim njivama zelene usevi. Koliko god su tokom setve ratari bili zabrinutu zbog velike suše, sada, posle toliko kišnih dana, priželjkuju sunce da bi se biljke mogle razvijati.Prolećna setva je ove godine brzo završena jer su zemljoradnici, slušajući vremensku prognozu i najavu padavina, posle dugog sušnog perioda požurili da poseju jare poljoprivredne kulture, smatrajući da je bolje da seme dočeka padavine u suvoj zemlji.

Sada kada se na oranicama uveliko prepoznaju po redovima i kukuruz, i soja, i suncokret, i repa, prilika je da se kaže zbirno koliko na njivama imamo useva da bismo, ako se budu smenjivali kiša i lepo vreme, imali u vidu količine koje možemo očekivati prilikom berbe. Po procenama šećerana, repe je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu, pod repom je bilo 50.000 hektara, a u setvi 2017. čak 60.000
Očekivanja su bila da će jedino kukuruza u ovogodišnjoj setvi biti posejano više nego lane, od 950.000 hektara do milion. Mada se u Poslovnom udruženju „Žita Srbije” podaci još zbrajaju, može se reći da su se prognoze obistinile.

– Kukuruz je zauzeo 970.000 hektara – kazao je direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, uz opasku da taj podatak nije još uvek precizan jer su neki ratari čekali kišu da bi krenuli u setvu, dok drugi nisu gledali na sušu, već najvažniji posao u godini završili iščekujući oblake.

Lane je pod kukuruzom bilo 900.000 hektara, a prosečan prinos po hektaru osam tona, pa smo imali 7,2 miliona tona.

– Suncokret je u setvi 2018. godine dostigao istorijski maksimum u pogledu površine na kojima je posejan – 245.000 hektara, sada je zauzeo oko 235.000. Soja je posejana na 230.000 hektara, a lane je pod sojom bilo oko 220.000 – kazao je Saković.

Podsećamo, suncokreta smo lane imali 760.000 tona, prinos po hektaru je bio 3,1 tone. Prosečan prošlogodišnji rod soje bio je 3,5 tone po hektaru pa računajući da je pod sojom bilo 220.000, dobili smo 770.000 tona.

„Žita Srbije” ne vode evidenciju o šećernoj repi, ali po procenama, slatkog korena je u martu posejano na 30.000 hektara. Gledajući lanjsku setvu šećerne repe, to je značajno manja površina jer je u 2018 . pod repom bilo čak 50.000 hektara, a u setvi 2017. i 60.000.

Oni koji su pšenicu posejali jesenas, nemaju više razloga da strepe. Pšenica je kasno nikla, na većini njiva tek u januaru posle topljenja snega. Ali koliko god je tokom zime bila loša, sada odlično izgleda. Za svega nekoliko sedmica ođednom je narasla, počela da klasa, pa se vlati prepoznaju izdaleka. Jesenas smo, po podacima „Žita Srbije”, posejali pšenice na 570.000 hektara. U setvi 2017, navodi isti izvor, pšenice smo imali na 660.000 hektara i dobili 3,3 miliona tona hlebnog zrna, a prosečan prinos po hektaru bio je pet tona.Generalno, kiša je dobro natopila zemlju pa svaka naredna može škoditi usevima. Jedino soji neće smetati jer, što više kiše, to više soje, pogotovo što je domaće seme otporno na vlagu.

Stručnjaci sada ukazuju na to da, koliko god je poljoprivredi trebalo dobre kiše zbog isušene zemlje, sada usevima treba sunca i toplije vreme.

Obilne padavine mogu štetiti i povrću jer se u slučaju velike vlažnosti mogu pojaviti bolesti pa i povrću treba sunca i viša dnevna temeratura.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/setva-zavrsena-kukuruza-blizu-milion-hektara-suncokreta-235000-01-06-2019

Osnivanjem radne grupe u Državnim robnim rezervama otvorena je procedura za interventni otkup junadi, potvrđeno je Politici u Ministarstvu poljoprivrede. Ukoliko mera bude usvojena proizvođačima će biti odobrena razmena junadi za merkantilni kukuruz.

To bi u ovom trenutku bio spas za stotine domaćih proizvođača koji poslednjih meseci imaju problem sa pronalaženjem izvoznih tržišta za plasman junećeg mesa.

- Potreba za intervencijom države nastala je zbog obustave izvoza u Tursku, koji je najavljen i zbog pristiglog većeg broja junadi koji čekaju prodaju. Naša grupacija, koja broji oko dve stotine proizvođača trenutno ima oko 3.000 kvalitetnih utovljenih grla - navodi se u predlogu udruženja Agroprofit, koje okuplja grupu odgajivača tovnih goveda.

Ministarstvo poljoprivrede ranije je saopštilo da aktivno radi na nastavku izvoza u Tursku, ali i u druge države. Kako Politka navodi, tursko tržište bi za proizvođače junećeg mesa iz Srbije ponovo trebalo da bude otvoreno 10. juna.

Zeleno svetlo za interventne mere na tržištu daje Vlada Srbije kroz donošenje posebne odluke. Kako prenosi portal Agroservis, procedura bi mogla da potraje nekoliko dana, tako da bi Vlada o tome mogla da odlučuje na sednici koja će biti održana sledeće nedelje.

Stočari smatraju da bi intervencija države bila ekonomski opravdana za potrebe robnih rezervi i predlažu zamenu junadi za merkantilni kukuruz. Predložena cena je 285,5 dinara za kilogram "žive vage". Za otvaranje tržišta, kako se navodi, neophodan je otkup najmanje 1.500 komada utovljene junadi od 500 kilograma pa naviše svih rasa i to samo sa farmi i porodičnih gazdinstava. U slučaju da njihov predlog bude usvojen, računica pokazuje da bi tovljači mogli da dobiju oko 17 kilograma kukuruza za kilogram junetine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2513089/drzava-pomaze-domacim-proizvodjacima-junadi-razmena-mesa-za-merkantilni-kururuz

Krajem januara ratari iz cele Srbije okupili su se na dva najznačajnija skupa kada je u pitanju njihova proizvodnja. Na Zlatiboru je održano tradicionalno 53. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije,  koje je organizovao Institut  za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada,  a na kojem je između ostalog bilo reči o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a između ostalog,  govorilo se i o savremenom oplemenjivanju biljaka, preciznoj poljoprivredi, unapređenju proizvodnje povrća i otpornosti korova na herbicide.

Pored navedenih tema, organizatori su ipak iskoristili ovu priliku da se bore za svoj deo kolača državnog zemljišta kroz panel diskusiju u organizaciji semenarske asocijacije Srbije. Oni su ovom prilikom ukazali na činjenicu da je čak i poljoprivredno zemljište koje je Institut kupio sada na raspolaganju svima,  jer se nalazi u državnoj svojini. Učesnici skupa, mahom predstavnici Instituta za ratarstvo, zatražili su da imaju na raspolaganju barem hiljadu hektara zemljišta,  kako bi mogli da ostvare svoje ambicije i planove. Međutim, jednoglasno zahtevanje da Institut bude povlašćen i kada je u pitanju zakup državnog zemljišta,  prekinulo je pitanje urednika Agrobiznis magazina,   koji je upitao sve prisutne a posebno govornike,  da li su spremni da ponude i neke rezultate poljoprivrednicima na kontu ustupka,  koji bi im na ovaj način bio učinjen. On je ovom prilikom ukazao na činjenicu da se praktično u Srbiji seje grašak iz uvoza,  kao i da većina drugih ratarskih useva sve manje zauzima površinu sa domaćim semenom.

Vladimir Miklič iz Instituta  za ratarstvo i povrtarstvo za Agrobiznis magazin je rekao :

”Ako stočar ima pravo na osnovu grla stoke i ovaj naš nacionalni Institut  ima pravo na osnovu svojih sorti koje su na listi i koliko je ljudi radilo na njemu,  da dobiju jedno deset hiljada hektara,  a ne da idu u druge zemlje”.

Dragan Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je  govorivši o izmenama i dopunama zakona o  poljoprivrednom zemljištu,  istakao da je važno  da treba da postoji pravo prečeg prvenstva zakupa državnog zemljišta,  i da se  stvori ambijent da to zemljište bude iskorišćeno u što bolje namene,  odnosno da se na tim poljima proizvodi nešto što će nam dati veću vrednost. On se ovom prilikom založio i za to da se napravi razlika između semenske proizvodnje i selekcijskog rada.

Profesor dr Jan Boćanski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  je ukazao na to da je Institut kupovao zemljište,  a sada je ono na raspolaganju za zakup:

“ Institut ni u vreme Josipa Broza Tita nije imao više zemljišta nego sada, i 1992. godine  Institut je  kupovao zemljište svojim parama  a sada je to državno vlasništvo”. Profesor Boćanski je ovom prilikom istakao da univerziteti u Evropi imaju zemlju za istraživanje poput univerziteta u Vageningenu (Holandija). Rekao je još da nikada ne bi dozvolio da neki od instituta ima više od hiljadu hektara zemljišta.

Doktor  Goran Bekavac,  ovom prilikom predstavio je analizu vremenskih prilika i tehnologija proizvodnje,  kao i rezultate makroogleda sa NS hibridima kukuruza u 2018. godini. Na osnovu iskustava i rezultata iz najveće semenske kuće u Srbiji  za 2019. Godinu,   preporučeni su srednje rani hibridi kukuruza NS 3022, NS 4051 i NS 4024 sa potencijalom rodnosti preko 15 t/ha zrna i 40 t/ha silaže, srednje kasni hibridi za kombinovanu upotrebu NS 5051, NS 6102 (izrazito tolerantan na sušu) i novi NS 5072, dok su za berbu u klipu preporučeni NS 6010, NS 6030, a za silažu NS 4015, NS 5010, NS 6010 i NS 6043.

Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  smatra da je ogroman iskorak učinjen u vezi sa poboljšanjem produktivnosti u poljoprivredi,  povećanjem obradivih površina i prinosa, osavremenjivanjem poljoprivrednih procesa kroz primenu informacionih tehnologija.

“Važno je da se ovom prilikom prenesu nova saznanja, kako bi se poljoprivredni proizvođači bolje informisali i udružili, u cilju smanjenja cene i efikasnijeg korišćenja podsticaja poljoprivrednoj proizvodnji, jer primena savremene nauke i tehnologije i upotreba kvalitetnog semena mogu značajno da doprinesu boljim rezultatima” naglasio je prof. dr Nedeljko Tica,  i ovom prilikom posebno se zahvalio resornom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji pružaju kontinuiranu podršku razvoju srpske poljoprivrede.

 

Inače, na ovogodišnjem skupu je bilo skoro hiljadu i petsto posetilaca,  a skup je otvorio državni sekretar Viktor Nedović ispred Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević  je ovom prilikom izjavio da je Zlatibor centralno mesto okupljanja agronomske nauke i prakse. Predsednik upravnog odbora Instituta uporedio je rad ove naučne ustanove sa uspesima Novaka Đokovića:

“Novak Đoković dolazi iz male zemlje kao što je Srbija i svetski je šampion. Tako i naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo ide u korak sa svetskim kompanijama”.  Na njegove navode nadovezala se i direktorka institute  Svetlana Balašević Tubić podsetivši da je u institute stvoreno 1250 sorti hibrida ratarskih useva i povrća a da je njih 1100 priznato u svetu.

Među učesnicima skupa i ove godine je bio Danilo Golubović, savetnik u Ministrastvu za evropske integracije, široj javnosti poznat kao neko ko je u isto vreme primao više zarada, među kojima je i pozamašan honorar od domaćina ovog skupa Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Ono što je primetno je to što je ove godine bilo prisutno manje medija nego ranijih godina,  pa će samim tim poljoprivredni proizvođači  biti uskraćeni za najnovije informacije iz ratarske proizvodnje.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31