Berba kukuruza u Semberiji, koji je zasejen na 24 hiljade i 90 hektara, privodi se kraju.

Zavisno od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike višemesečna suša, praćena visokim temperaturama, umanjila je rod od 15 do 70 odsto. Hrane neće biti dovoljno za stoku, pa je poskupljenje stočne hrane i smanjenje stočnog fonda neminovno, tvrde poljoprivrednici. Prinos je manji, ali otkupna cena kukuruza u odnosu na prošlu godinu je  veća i iznosi od 28 do 30 pfeniga po kilogramu.

Prosečan prinos kukuruza je 3,5 tone po hektaru, pa će većina semberskih ambara ove jeseni ostati poluprazna. Poljoprivrednici koji nemaju zalihe prošlogodišnjeg roda moraće da kupuju stočnu hranu, ili smanjuju broj grla.

Slobodan Petrić iz Magnojevića strahuje da će žitarice još poskupeti.

- Tona kukuruza sada košta od 380 do 400 KM. Kvalitet ovogodišnjeg roda je loš, a zbog suše postoji mogućnost i pojave mikotoksina. Ja sam kukuruzom posejao 13 hektara, a ubrao sam četiri tone po hektaru - kaže Petrić. Kaže da ima farmu od 700 svinja za čiju je ishranu potrebno dnevno oko tonu i po hrane.

– Ipak sve zavisi od cene na tržištu. Ako bude drastičnog poskupljenja kukuruza, ječma, pšenice, nećemo imati izbora nego da rasprodamo stoku. Situaciju dodatno otežava nelojalna konkurencija. Sve više se uvozi meso i mesne prerađevine iz zemalja Evropske unije. Mada je kvalitet tih proizvoda lošiji, cena je nažalost, presudna - kaže ovaj farmer.

S druge strane na Poljoprivrednom dobru „Semberija“ kažu da prinos, u odnosu na planirani, iznosi 35 odsto, ali da će imati dovoljno hrane da podmire potrebe na farmi.

Tehnički direktor PD „Semberija“ Slaviša Gligorević kaže da su obezbedili dovoljno silaže i senaže.

- Nije to kvalitet koji smo planirali, ali će mislim biti dovoljno da prehranimo 700 grla na farmi - rekao je Gligorević.

Na tržištu je trenutno veća potražnja za prošlogodišnjim kukuruzom, čija je cena od 31 do 35 pfeinga. Bijeljinski „Žitopromet“ otkupio je 1.500 tona ovogodišnjeg roda, za 28 pfeniga po kilogramu.

Rukovodilac Laboratorije Stevka Ivanić ocenjuje da je kvalitet zrna dosta lošiji, jer je zrno jako sitnije pa i skrobni deo siromašniji.

– S obzirom na visoku temperaturu i sušu vlažnost zrna je zadovoljavajuća. Većina poljoprivrednika skladišti ovogodišnji rod, jer se očekuje poskupljenje – rekla je Ivanić.

Agroekonomisti predviđaju da bi zbog štete od suše do kraja godine cena ovogodišnjeg roda mogla dostići 40 pfeniga po kilogramu. Budući da kukuruz u krmnim smesama ima udeo od 50 - 60 odsto, rast cene ove žitarice mogao bi uticati i na poskupljenje stočne hrane, koja za sobom u lancu povlači i poskupljenje mesa i mesnih prerađevina.

Ozime kulture

Poljoprivrednici, koji su ove godine pretrpeli štetu, planiraju da smanje površine pod kukuruzom na uštrb ozimih kulutura koje su sigurnije i isplativije. Manja su ulaganja, a veći prinosi, jer pristignu za žetvu pre tropskih temperatura.

 

Izvor: www.blic.rs

 

Ratari zainteresovani za setvu visokoprinosne pšenice 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3213-ratari-zainteresovani-za-setvu-visokoprinosne-psenice

 

Svečanom otvaranju fabrike nudli, kompanije CG CORP GLOBAL iz Nepala, prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ovom prilikom izjavio da je ovo peta fabrika u Rumi, koja je u poslednje četiri godine otvorena. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao predsednik, zadovoljan je kvalitetom hrane koja se može naći na policama marketa u našoj zemlji. Dodaje i to, da novootvorena fabrika nudli, koristi pretežno sirovine iz naše zemlje, preko 90%, počevši od soje, kukuruza i pšenice, uglavnom sa teritorije opštine Ruma, ali i ostalih opština u Sremu i Mačvi. 

 

Nudle iz Srbije ulaze na tržište Evrope

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3124-nudle-iz-srbije-ulaze-na-trziste-evrope

                    

                    detalj sa otvaranje fabrike nudli

 

Suša je ove godine podigla stepen pripravnosti u borbi protiv aflatoksina. Predavanja o bezbednoj ishrani i sigurnom skladištenju kukuruza.

Nadamo se da se neće pojaviti, ali se pripremamo kao da će sutra doći. Suša je ove godine "podigla" stepen pripravnosti u borbi protiv aflatoksina. Zato će širom Srbije biti organizovana predavanja na kojima će poljoprivrednici saznati sve o bezbednoj ishrani za životinje, ali i o sigurnom skladištenju kukuruza i o tome kako prepoznati i sprečiti pojavu aflatoksina.

Tako je u ponedeljak u Sremskoj Mitrovici Uprava za veterinu i za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede organizovala predavanje koje je prvenstveno bilo namenjeno uzgajivačima mlečnih grla. Cilj je da hrana koja ulazi u lanac ishrane domaćih životinja bude bezbedna, a da tako i njihovi proizvodi, odnosno mleko - budu sigurni za ljudsku ishranu.

Na preporuku Komisije za ocenu stanja kukuruza i praćenje sadržaja mikotoksina u kukuruzu organizuju se predavanja za poljoprivrednike - kaže Nenad Milojević, načelnik Fotosanitarne inspekcije. - Serijom tih predavanja želimo da sprečimo da se ponovi 2012. godina, kada smo imali velikih problema sa aflatoksinom u kukuruzu, a zatim i u mleku. Od stručnjaka poljoprivrednici saznaju sve o tome kako pravilno skladištiti kukuruz, kako treba pripremati bezbednu stočnu hranu...

Prema njegovim rečima, berba kukuruza je tek počela, ali Fitosanitarna, Veterinarska i Poljoprivredna inspekcija su napravile plan kontrole skladišta.

- Jedna od preporuka u planu monitoringa je da se razdvoje berbe iz 2016. i 2017. godine, kako ne bi došlo do mešanja - kaže Milojević. - Preporučuju se i temperature u skladištima, kao i provera vlage, a ukoliko je ima, da se klipovi osuše, pa tek onda skladište. Preventivne mere koje treba preduzeti prilikom berbe i prilikom skladištenja kukuruza veoma su važne, jer se tako sprečava eventualna pojava mikotoksina u stočnoj hrani.

DIREKTORKA Uprave za veterinu Emina Milakara ističe da sušna godina znači da je moguća pojava raznih mikotoksina na klipu kukuruza kod silaže, pa će farmeri kroz edukaciju biti obučavani šta može, a šta ne može da uđe u lanac ishrane.

- Edukacije će se održavati širom Srbije, kako bi se uticalo na svest farmera da znaju šta se može davati kao dobra i bezbedna hrana - rekla je Milakara.

Izvor: www.novosti.rs

Ovo leto srpski seljaci će pamtiti kao jedno od najsušnijih, jer je sunce umesto njih obralo rod, a prema prvim procenama samo ratarske kulture će zabeležiti manjak od 600 miliona evra! Koliki će biti gubitak u voćnjacima i povrtnim kulturama još niko ne zna!

Ukupna šteta, prema rečima Milana Prostrana, stručnjaka za poljoprivredu, jeste oko milijardu evra. Paorima treba pomoć, a iz Vlade Srbije najavljuju da će uskoro izaći sa konkretnim predlozima za spas agrara.

- Šteta na kukuruzu je oko 540 miliona evra, soja je pobacila za 60 odsto, zvaničnici rade na procenama, zapravo čekaju izveštaje lokalnih samouprava - priča Prostran. On se plaši da će Vlada predugo čekati da smisli plan kako pomoći ratarima i da će zbog čekanja stradati jesenja setva.

- Nužne mere su jeftinije gorivo za jesenju setvu, odlaganje otplate kredita i povoljnije cene đubriva i semena. Jesenja setva je u toku i treba brzo delati - navodi Prostran i dodaje da se plaši da će seljaci ostati kratkih rukava, jer u budžetu nema dovoljno novca.

Godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje je 5,5 milijardi evra, a prema proceni našeg sagovornika ove godine će biti smanjena za milijardu evra, što će uticati na smanjenje BDP-a.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, kaže da ništa ne očekuje od pomoći.

- Da je neko hteo da pomogne već bi obelodanio mere, jer je jesenja setva u toku. Sve zemlje u okruženju Hrvatska, Mađarska, Bosna i Hercegovina, imaju jeftinije gorivo za ratare za 20 do 30 odsto. Jedino u Srbiji ratari naftu plaćaju po tržišnoj ceni - kaže Kiš.

On kaže da će kao proizvođač kukuruza, ječma i uzgajivač bikova imati veliku štetu od suše, te da će se oporaviti za dve do tri godine, ako ne bude nove suše ili poplava.

Kako je za "Vesti" izjavio direktor Žita Srbije Vukosav Savković sušom su najviše pogođeni kukuruz, soja, šećerna repa i suncokret.

- Za poslednjih 18 godina ovo je šesta suša, a gore od ove godine bile su 2000. i 2012. pa je neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje.

- U ovakvoj godini bi prosečni prinosi sa navodnjavanjem bili veći dva i po puta. Neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje. Država treba da napravi kanale i obezbedi vodu i proizvođači da nabave opremu od kanala do njiva - rekao je Savković.

Izvor: www.vesti-online.com

Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu Srbije Emina Milakara rekla je danas da se očekuje da zbog suše ove godine bude povećan sadržaj aflatoksina u kukuruzu. Ona je na sednici Odbora Skupštne Srbije za poljoprivredu gde se raspravljalo rekla da će biti štampani flajeri kako bi se proizvođačima stočne hrane skrenula pažnja da budu oprezni prilikom ishrane stoke. - Dozvoljena količina aflatoksina u mleku je od oktobra prošle godine 0,25 mikrograma po litru - rekla je Milakara. U EU je maksimalno dozvoljeno 0,05 mikrograma aflatoskina po litru mleka. Član Odbora Miladin Ševarlić (Dveri) upitao je kako je moguće da Srbija proizvodi mleko i izvozi ga u Crnu Goru gde je standar 0,05 miligrama aflatoksina po litru, a u Srbiji je dozvoljeni sadržaj te otrovne supstance nekoliko puta veći. On je predložio da se mleko razvrsta u nekolko cenovnih kategorija, zavisno od sadržaja aflatoksina i tako nagrade oni proizvođači koji ulažu u zdravstvenu ispravnost namirnica. Ševarlić je upozorio da Srbija ne treba da dozvoli uvoz mleka sa sadržajem aflatoksina iz evropskih zemalja koji je veći nego što je u EU, a Rističević je rekao da za uvoz mleka u Srbiju važi evropski standard.

Izvor: Beta

Izrazito niski prinosi svih poljoprivrednih kultura na domaćim njivama, uz generalno lagodnu situaciju po pitanju ponude i potražnje u svetu, predstavljaju veoma lošu situaciju za sve učesnike na domaćem tržištu.

Jednostavno, niski prinosi zahtevaju višu cenu kako bi se pokrili troškovi, a limitirajući faktor su cene u okruženju, odnosno na svetskim berzama. Na osnovu toga, cena koju mogu da ponude izvoznici je niska iz ugla proizvođača, dok je istovremeno domaća potrošnja nedovoljna. Usled nezavidne situacije celokupan domaći agro sektor i svi koji imaju veze sa njim ispred sebe imaju jednu tešku ekonomsku godinu.

Ukupno je tokom ove nedelje prometovano 1.047 tona robe (-44,89% n/n), dok je finansijska vrednost prometa iznosila 32.275.650,00 dinara (-30,66% n/n).

Nakon nedelju dana odsustva kukuruza iz berznaskog prometa, usled razlike u cenama koje su prodavci tražili i onih koje su kupci bili spremni da plate, krajem nedelje je registrovana cena od 15,90 din (17,49 din/kg sa PDV-om). Cena kukuruza ima silazni trend i niža je za 3,59%. .

Pšenica je prometovana po cenama koje su se kretale u rasponu od 17,80 do 18,30 dinara bez PDV-a. Nedeljni ponder je viši za 1,20% u odnosu na prethodnu nedelju i iznosio je 17,82 din/kg bez PDV-a (19,61 din/kg sa PDV-om).

Zrno soje novog roda standardnog kvaliteta je prometovano po cenama od 48,50 do 49,30 din. Ponder iznosi 48,76 (53,64 din/kg sa PDV-om), što je za 0,13% niža cena od prošlonedeljne. Soja sa primesama do 3-4% je trgovana u rasponu od 49,00 do 50,00 dinara za kilogram.

Pored pšenice i soje prometovana je i raž, čija se cena nije menjala i kilogram je koštao 17,00 din (18,70 din/kg sa PDV-om).

Pad cena soje je uticao na pad vrednosti berzanskog indeksa, čija je vrednsot za 0,97 poena niža u odnosu na prethodnu i na dan 07.09.2017. nalazi se na nivou od 209,02 indeksna poena.

Izvor: GdeInvestirati/Produktna berza

Ove godine kvalitet kukuruza je na nezavidnom nivou, ali se ipak mora iskoristiti, pa se preporučuje silaža, spremljena na drugačiji način, nego inače. Može se reći da je hranljiva vrednost ovogodišnjeg kukuruza, jako loša. Klipova je malo na kukuruzu, dok je i zrno lošijeg kvaliteta. Zato je potrebno pri siliranju, dodavati prekrupu prošlogodišnjeg kukuruza, ako ga ima na gazdinstvu. Ukoliko ga nema, dodati pšenicu, grahoricu, ječam, ovas i samleti malo krupnije.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

Silaža je u pogledu hranljive vrednosti varijabilno hranivo, gde je pri sastavljanju obroka, neophodno poznavati njen hemijski sastav. Na našim prostorima, najviše se proizvodi i koristi silaža kukuruzne biljke. Ona je bogata energetskim materijama, ali je siromašna proteinima i mineralima. Iz tog razloga, u kabastoj ishrani treba koristiti koncentrate, koji imaju veći udeo proteina i minerala. Silaže leguminoza su bogatije proteinima i kalcijumom. Obrok koji sadrži samo jednu vrstu silaže, treba upotpuniti sa hranivima, koji su adekvatni kao izvor hranljivih materija. Preporučeno je u ishrani koristiti obroke, koji će sadržati obe vste silaže. Danas su na farmama sve više zastupljene mikser prikolice, u kojima se sprema obrok od jedne ili više vrsta silaža, sena i koncentrata.

Tokom zimskog perioda, silaža je najbolja zamena za zelenu hranu. Za dobro izbalansiran obrok, obavezno uključiti i manje količine sena, minimalno 0,5 kg na 100 kg telesne mase, odnosno 25 kg – 35 kg po grlu.

Tov junadi se može u potpunosti zasnivati na kvalitetnoj silaži. Preporučeno je koristiti silažu od cele biljke kukuruza. Junad starosti od 5 - 6 meseci može da konzumira oko 5 kg silaže, sa 8 - 12 meseci 10 kg – 13 kg, a od 12 do 15 meseci 15 kg – 22 kg silaže.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

 

Kako otkloniti probleme kod mašinske muže?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2871-kako-otkloniti-probleme-kod-masinske-muze

 

Suša obrala rod

nov 19, 2017

Budimir Plemić, u selu Bešenovo kod Sremske Mitrovice, pored primenjene savremene agrotehnike, ove godine ne očekuje dobar prinose kukuruza i soje. Region Sremske Mitrovice je dobio najmanje kiše, dok je malo bolja situacija u okolini Rume, i sa druge strane reke Save. Ovogodišnji rod kukuruza je malo bolji nego 2012. godine. Još gora situacija je na parcelama gde je bačeno đubre za zaoravanje. Nije bilo kiše i sve je izgorelo, dodaje Budimir.

Na mnogim njivama, na kojima se kukuruz još drži, i gde je oplodnja donekle uspela, značajnu štetu može da napravi novi tropski talas, koji će dodatno olakšati zrno i tako smanjiti prinos. Pored kukuruza, Budimir uzgaja i soju, na površini od 6 jutara. Prošle godine, prinos soje je bio 2 tone po jutru. Ove godine, zbog smanjenog roda, Budimir ne zna da li će ostvariti prinos od 200- 300 kg po jutru. Kako nam je istakao, suva zemlja i visoke temperature loše su se odrazile na useve, gde nije primenjen sistem za navodnjavanje.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

Kukuruzna sovica je štetočina koja je izuzetno polifagna, napada više od 250 gajenih biljaka. Prisutna je ne samo na kukuruzu, već i na drugim biljkama kao što su paprika, paradajz, suncokret, soja, duvan, boranija... Rasprostranjena je u Evropi, Aziji, Africi i Australiji. To je migratorna vrsta koja leti i do 500 km. Broj generacija u toku jedne godine varira i kreće se od 1-7 ali u našim klimatskim uslovima ima 2-4 generacije. Ženka je žućkaste boje, dok je mužjak zelenkasto-sive boje. Gusenice mlađeg razvojnog stadijuma skeletiraju lišće dok od trećeg stadijuma prelaze na generativne ograne. U jednom plodu paradajza ili paprike se može naći više gusenica tako da dolazi do kanibalizma. Pored direktnih šteta od gusenica, mogu se javiti i indirektne koje se ogledaju u masovnijoj pojavi gljivičnih oboljenja posle njihovog napada. 

Leptiri lete noću, posebno ih privlači svetlost. Hrane se sokovima napuklih plodova, nektarom cvetova... Prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu na dubini od 4-8 cm. Leptiri izlaze krajem aprila i u maju. Lete od maja do oktobra. Let traje 17-20 dana. Ženka položi oko 500 jaja na gornju stranu lišća, cvetove i plodove. Sveže položena jaja su bele boje a pred piljenje postaju braonkasta. Razvoj jedne generacije se završi za oko mesec dana.

Na dinamiku populacije utiče više faktora. Ne voli hladna i zbijena zemljišta i zastupljenija je tamo gde je černozem. Masovnija kopulacija je pri suvom i toplom vremenu. Ukoliko su temperature izuzetno niske u zimskom periodu to se negativno odražava na procenat prezimljavanja. Za let leptira je potrebno suvo vreme.

Zaštita: Pregledom parcela se utvrđuje brojno stanje jajnih legala na listu ili plodu i samim tim se određuje pravi momenat za tretman. Pri izboru preparata voditi računa da su oni ovilarvicidnog delovanja. Tretiranje obavljati u večernjih satima jer neki preparati gube svoje dejstvo razgradnjom na svetlosti i usled visokih temperatura. Od preparata koristiti Coragen 0,20 l/ha, Affirm 1,5 kg/ha, Avaunt 0,25 l/ha a ukoliko je potpuno piljenje larvi Alverde 0,25 l/ha.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30