Svaki uzgajivač domaćih životinja zna da je jedan od najvažnijih trenutaka u uzgoju porođaj gravidne životinje. Gravidnost krmača u proseku traje oko 114 dana. Prva dva meseca suprasnost se teško može ustanoviti. Tek početkom trećeg meseca trbuh počinje osetno da se uvećava, a 15 dana pred prašenje sise postaju debele (nabubre), dobiju crvenu boju, dok stidnica natekne i počinje da luči sluz. Kako se približava kraj gravidnosti postepeno događaju specifične hormonske, fiziološke, morfološke i promene ponašanja.
Znaci skorog prašenja
Neke od ovih promena su vrlo slične kod svih vrsta životinja, a neke su, manje ili više specifične za svaku vrstu. Kako objašnjava dr Ivan Stančić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu osnovni znak skorog prašenja kod krmača je smanjivanje koncentracije progesterona, a povećavanje
koncentracije estrogena i relaksina u krvnoj plazmi gravidne životinje. Kao posledica povećanja koncentracije estrogena i relaksina, dolazi do prokvašavanja (serozne infiltracije) mekih delova karlice, pa se vide udubljena sa leve i desne strane korena repa, omekšava simfiza pelvis, dolazi do otoka i hiperemije vulve. Životinja postaje nemirnija, češće ustaje i leže, češće se oglašava, smanjuje joj se apetit, traži mirnije i pogodno mesto za porođaj.
Vidljive su beličasto-guste kapljice kolostruma na sisama i to se najčešće događa 6 do 24 sata pre istiskivanja prvog praseta. Sam tok prašenja se može podeliti na tri osnovna stadijuma: pripremni, stadijum istiskivanja ploda i istiskivanje plodovih ovojnica i tečnosti. Svaka ova faza ima karakterističan tok i vreme trajanja koji zavisi od anatomije porođajnog kanala životinje, anatomije plodovih ovojnica, broja i veličine prasića, kao i starosti same krmače.
Stadijumi prašenja

U pripremnom stadijumu, naglašava dr Stančić, događaju se specifične fiziološke, hormonske i promene ponašanja životinje, koje imaju za svrhu stvaranje neophodnih uslova za utiskivanje konceptusa u porođajni kanal i njegovo istiskivanje u spoljašnju sredinu. U materici započinje
pojačana akomulacija energetskih materija, a značajno se povećava i količina aktinomiotina, proteina koji omogućava kontraktilnost glatkomišićnih vlakana miometriuma. Ovaj stadijum se naziva i stadijum otvaranja, jer dolazi do proširivanja mekih delova i koštane osnove porođajnog kanala (otvaranje cerviksa, prokvašavanje i isticanje sluzavog čepa iz cervikalnog kanala, prokvašavanje i rastezanje vezivne hrskavice u sinfizi pelvis i opuštanje ligamenata svoda karlice). Započinju kontrakcije materice čime se utiskuju plodove ovojnice sa plodovom tečnošću u cervikalni kanal, koji se, pod ovim hidrauličkim pritiskom, otvara i proširuje. Plod se pomera i zauzima pravilan položaj za utiskivanje u porođajni kanal. Normalan položaj ploda, prilikom istiskivanja kroz porođajni kanal može biti prednji ili zadnji uzdužni, odnosno kad prvo izlaze prednje noge i glava ili zadnje noge i karlica, ali i dorzalna pozicija kad je
plod okrenut leđima majke i ispružen habitus, odnosno ispružene prednje noge, ispružena glava, vrat i zadnje noge. Svi drugi položaji nisu pravilni i, manje ili više, otežavaju prašenje.
Stadijum istiskivanja ploda nastaje kada plod, obavijen plodovim ovojnicama i tečnošću, bude prilepljen i utisnut u porođajni kanal. Ovo ima za posledicu formiranje refleksa za kontrakciju dijafragme i muskulature zida abdomena. One pomažu kontrakcijama materice pri potiskivanju ploda kroz porođajni kanal i ovaj stadijum traje kraće od ostalih. Stadijum istiskivanja placente je poslednji i nastaje neposredno posle momenta kada je plod potpuno
istisnut u spoljašnju sredinu. Kako objašnjava dr Stančić kod krmače redosled istiskivanja plodova i plodovih ovojnica može biti vrlo različit. Naime, mogu biti,
prvo, istisnuti svi prasići, pa sve placente. Ali, mogu biti i sve druge kombinacije, što je potpuno normalno.
Moderno prasilište
Prilikom prašenja vrlo često se događa da krmača usmrti tek rođeno prase, posebno noću kada uzgajivač nije uz životinju. Međutim, da bi se to izbeglo Marko Arsić iz Smedereva je osmislio specijalni kavez zahvaljujući kome je krmača onemogućena da ubije potomka. Sve je počelo kada je ovaj 22-godišnji zavarivač dobio otkaz u firmu u kojoj je radio. Njegov drug, inače uzgajivač svinja, požalio mu se da krmače uguše prasiće posle prašenja, pa je Marko smislio kako da mu pomogne.
- Smislio sam poseban kavez u koju se stavi životinja pred prašenje i koji onemogućavaju majku da uguši prase. Kavez je dužine 2,4 metra, širine 60 santimetara i visine do 1 metar. Može da se postavi u štali ili oboru bile gde, lak je za prenos, a može da se napravi i rasklopiva varijanta – objašnjava Marko.
Kapacitet je jedana krmača po kavezu koje već testirao i pokazali su se kao vrlo uspešni.
- Ulaganja nisu velika pa kavezi koštaju između 12.000 i 15.000 dinara po komadu. To je svakako jeftinije od štete koju napravi krmača kad ugnjavi prase – zaključuje naš sagovornik. On inače svoje veštine u varenju koristi i za pravljenje drugih proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji.
Za dodatne informacije u vezi prasilišta možete kontaktirati:
Marko Arsić +38165 950 90 97

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31