Ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić danas je obišao poljoprivrednu zadrugu "Euro-DuoKalem" u Lazarevcu kod Kruševca, gde je pohvalio domaćine iz Rasine koji su uložili znanje, novac i uz pomoć države napravili objekat koji je, kako je rekao, u rangu velikih svetskih investitora. - Izmeštanjem 150 hiljada kubnih metara zemlje potpuno je izmenjena geografija čitavog kraja - rekao je Krkobabić, koji je prethodno u Gradskoj kući Kruševca sa gradonačelnicom Jasminom Palurović i i predsednikom Akademijskog odbora za selo Draganom Škorićem razgovarao na temu zadrugarstva, mera za oživljavanje srpskog sela i ravnomernog regionalnog razvoja naše zemlje. - Ove godine je u budžetu opredeljeno četiri puta više sredstava nego lane i to je jasan znak da radimo pravu stvar. Isto tako, lokalne samouprave moraju da nam budu partner na tom putu, tako što će osim administrativno-tehničke podrške zadrugama, opredeliti posebna sredstva za tu namenu - rekao je ministar. Krkobabić je izjavio i da tek predstoji rad na novoj politici ravnomernog regionalnog razvoja i da je u tom cilju neophodna izrada mape rejona uz institucionalno utemeljena rešenja.

Izvor: RTV PINK

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je danas u Novom Sadu da mladi imaju pravo na izbor da li će ostati na selu ili ne, a da je na državi da im taj izbor olakša uspostavljanjem infrastrukture.

"Taj izbor će zavisiti od toga šta ćemo im ponuditi. Moramo im ponuditi selo koje oni mogu da prihvate, gde vide svoju egzistenciju, gde imaju zdravstvenu zaštitu, vrtiće, škole, zadruge, pošte, crkve", rekao je Krkobabić na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, resor koji on vodi mladima konkretno može da ponudi zadruge i udruživanje, kao model koji može da "poveže mlade i starije poljoprivrednike".

Kako je naveo, u Srbiji 1,4 miliona ljudi radi na selu i ima 630.000 poljoprivrednih gazdinstava.

"Ljudi na selu sami o sebi brinu i evo prvi put posle niza godina predloge za pokretanje sela daje i Odbor za selo Srpske akademije nauka", rekao je Krkobabić i dodao da su za taj posao potrebni znanje, nove tehnologije i inovacije, koje će Vlada Srbije uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića podržavati.

On je podsetio da iz njegovog sektora dolazi i ideja o podeli državnog zemljišta besplatno mladim poljoprivrednicima, te da smatra da će do kraja ove godine taj koncept "dobiti punu pažnju".

"Ideja je da se njima ustupi na korišćenje do 50 hektara zemljišta bez nadoknade, u zavisnosti od interesovanja", objasnio je Krkobabić.

Kako je rekao, u podsticajnim merama za mlade na selu Srbija će se ugledati i na Sloveniju, koja mlade stimuliše sa 46.000 evra.

"Naša ideja je da pomoć za mladi bračni par bude 20.000 evra i ustupanje državnog zemljišta", rekao je ministar.

Podsetio je da je donet Zakon o zabrani prodaje državnog zemljišta, što je, prema njegovim rečima, prvi korak ka planiranim merama za mlade.

"Ne radimo brzo, ali pred nama je inicijativa i nadam se da ćemo do kraja godine definisati ustupanje državnog zemljišta", rekao je Krkobabić i ocenio da problem u sprovođenju te inicijative može biti u lokalnim samoupravama, koje deo budžetskih prihoda obezbeđuju izdavanjem zemljišta.

Kako je dodao, trenutno je oko 200.000 hektara neizdatog državnog zemljišta.

Krkobabić je danas na Sajmu poljoprivrede otvorio konferenciju na temu "Povratak i ostanak mladih na selu".

Cilj konferencije je da se otvori dijalog o životu mladih na selu, unapređenju njihovog položaja, razvoju infrastrukture, kulturnog i društvenog života.

Poljoprivredni sajam u Novom Sadu traje do 21. maja, a zemlja partner je Francuska.

U Srbiji je za poslednjih pet meseci formirano 180 zadruga i tako je razbijeno nepoverenje u ideju obnavljanja zadrugarstva, izjavio je ministar Vlade Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić. On je posle obilaska štanda Zadružnog saveza Srbije na Međunarodnom sajmu etno hrane i pića na Beogradskom sajmu novinarima rekao da bez novca nema razvoja zadrugarstva i sela.

"Raspravljamo o budžetu u Skupštini i lokalnim opštinama i apelujem na sve da moraju da budu spremni za dodatna izdvajanja sredstava za poljoprivredu", kazao je Krkobabić. Kako je rekao, pitanje malinara, ratara i stočara može biti rešeno jedino formiranjem zadruga, "podrazumeva se primerenih 21. veku, koje će biti specijalizovane".

"Mi od zadruga tražimo da budu utemeljene i organizaciono, tehnološki i ekonomski zatvorene celine koje će biti i profitabilne", istakao je Krkobabić.

On je rekao da zadruge treba da budu centar kulturnih, sportskih i svih drugih aktivnosti jednog mesta. Krkobabić je ocenio da je zadrugarstvo osnov srpskog sela, jer jedino objedinjeni posedi mogu male proizvođače da učine velikim robnim proizvođačima.

 

 Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije

"Hoćemo mladim ljudima da pružimo mogućnost izbora da ostanu ovde, a zadruge su jedan od načina", rekao je Krkobabić. Posle obilaska sajma Krkobabić je učestvovao na konferenciji o međuzadružnoj saradnji zemalja regiona, koju je organizovao Zadružni savez Srbije uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Kako je Krkobabić na konferenciji rekao, "zadrugarstvo je način življenja, a najbolji primeri za to su Italija i Španija". "Obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednog ministra ili stručne ljude ove generacije, to je posao za više generacija, a mi smo uspeli samo zato što smo otvorili ovo pitanje", istakao je Krkobabić.

 

 

 

Izvor:
 
N1, Beta
 

Predsednik zadružnog saveza Srbije Nikola Mihajlović je otvorivši konferenciju pozdravio Mihajla Avramovića, praunuka istoimenog osnivača prve zadruge, davne 1894. godine, a koji je već sledeće godine osnovao i prvi Zemljoradnički Zadružni savez.

Na konferenciji u svečanoj sali Beogradskog sajma učestvovali su i Miloš Milovanović, predstavnik Svetskog pokreta za hranu FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj, Havijer Alvares, šef ekonomskog odseka ambasade Španije, predstavnici ambasade Italije, predstavnik ministarstva poljoprivrede kao i veliki broj predstavnika zadružnih saveza zemalja iz okruženja.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović, istakao je da je saradnja Zadružnog saveza Srbije sa zadrugarima na visokom nivou, jer Srbija raspolaže značajnim potencijalima u oblasti poljoprivrede, koji će se u narednom periodu kroz sistem zadružnog udruživanja i stvaranja konkurentnog proizvoda, ponuditi potencijalnim kupcima. Od velikog značaja su i nove tehnologije, osvajanja novih tržišta, proizvodnja zajedničkog proizvoda, učešća na međunarodnim projektima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva.

Miloš Milovanović, predstavnik Svetskog pokreta za hranu FAO, istakao je da u Srbiji imamo angažovan portfolio projekat  u vrednosti oko 3,5 miliona dolara,  da smo angažovani u različitim sektorima proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka, voća i povrća. Kako je naveo gospodin Milovanović, veruje da su zadruge i zadrugarstvo odličan odgovor izazovima globalizacije, sa čime se ne susreće samo poljoprivreda Srbije, nego i poljoprivreda mnogih zemalja sveta. Španija je odličan primer odgovora na izazove kako liberalizovano tržište „nosi“ poljoprivrednog proizvođača. Tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije je u velikoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Srbija se nalazi pred vratima Svetske trgovinske organizacije, što je, sasvim sigurno još jedan vid pritiska na domaće proizvođače, na domaću poljoprivredno-prehrambenu  industriju i konačno na zadrugarski sektor. Brojni su izazovi sa kojima se poljoprivredni proizvođač susreće, ali je dobro što se kroz ovaj vid poslovanja može lakše proizvoditi i plasirati gotov proizvod, dodaje gospodine Milovanović.


Najavljena je i posebna konferencija zadrugara regiona koju bi inicirao susret predstavnika Vlada iz regiona koji se bave problematikom zadrugarstva.

Ministar je obišao sajam, u razgovoru sa proizvođačima čuo njihova iskustva i istakao da je upravo sada vreme da se u Republičkoj skupštini ali i lokalnim budžetima raspravlja o izdvajanju za ove namene jer će naredne godine za to biti kasno i najverovatnije ćemo u sezoni imati iste probleme sa malinarima i ostalim proizvođačima kao i prethodnih godina.

Na ovom četvorodnevnom sajmu skoro 400 domaćih i stranih izlagača predstaviće, kroz glavni i prateći program, više od dve hiljade tradicionalnih i reprezentativnih prehrambenih proizvoda koji su karakteristični za uža geografska područja, a većina namirnica izrađuje se ručno, od organski gajenih sirovina, po posebnim recepturama i u ograničenim količinama. Na Sajmu etno hrane i pića koji traje od 22-25. novembra predstaviće se i proizvođači opreme za čuvanje i pakovanje prehrambenih proizvoda.

 
 
Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije
 

Od nekadašnjeg ravnodušnog posmatrača, a nekoliko puta remetilačkog, čak i destruktivnog,faktora udruživanja - država, na opšte iznenađenje, prvi put u 170-godišnjoj tradiciji zadrugarstva na našim prostorima, pomaže zadrugare – direktnim investicijama! Idejni tvorac i pragmatičar,oživljavanja modernog zadrugarstva u Srbiji, ministar Milan Krkobabić, ističe da su zadruge ne samo ekonomska okosnica o(p)stanka na selu, već i veoma značajan geo-politički i bezbednosni stub u praznim pograničnim, i brdsko-planinskim delovima Srbije,i poručuje: „Neophodna je nova agrarna reforma!“ Veliki su na berzama, a mali se udružuju, ne bi li lakše proizvodili, efikasnije prodavali i, konačno, uvećali svoje pregovaračke pozicije i status u nacionalnim, i međunarodnim koordinatama. Da je udruživanje svetski proces i trend, ne svedoče samo činjenice da egzistira oko 800 miliona zadrugara i 750.000 zadruga, već i podatak da oko tri milijarde ljudi, dohoduje na razne načine povezane sa zadrugama. Iako su prvi osnivači zadruga(produkta kapitalizma) zanatlije i trgovci, sinonim za udruživanje kod nas su – zemljoradničke zadruge. Otuda i razumljivo što je idejni pokretač revitalizacije zadrugarstva u Srbiji, ministar Milan Krkobabić, u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, krenuo upravo od zemljoradničkih zadruga. Da li je realno očekivati da se za tri godine, zaista formira 500 zadruga u 500 sela Srbije, kako je metaforički nazvan,Program mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije,„kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima, za osnivanje novih zadruga, i investicione projekte postojećih zadruga u 2017. godini, naročito u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom upravnom okrugu“. Razuman odgovor bi moglo da glasi: „i svaka novoformirana zadruga, i postojeća koja će biti podignuta na zdrave noge je – dragocen doprinos“ poboljšanju „krvne slike“ zadrugarstva u Srbiji. Ako nam je cilj Evropska unija, uputno je podsetiti i na neke brojke, koje slikaju našu trenutnu poziciju, bolje reći ogromno zaostajanje. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, u EU je 144 miliona članova zadruga organizovanih u 246.000 zadruga – ili svaki treći građanin u zemljama EU je član zadruge. Prema tim parametrima, u Srbiji bi trebalo da bude oko 2,35 miliona zadrugara! A ima ih svega oko 50.000 (!?) okupljenih u (opet - svega) 2.600 zadruga, od čega je 1.548 poljopivrednih. I ne samo zbog toga je odvažnost ministra Krkobabića, da se lati oživljavanja zadrugarstva u Srbiji, vredna pomena, kao originalan i odgovoran potez. Posao je ogroman, zahteva veliku energiju, sistematičnost i strpljivost, jer je seljanin Srbije s razlogom nepoverljiv: država je na ovim prostorima samo od Drugog svetskog rata naovamo više puta „sasekla krila“ uspešnom, bogatom i udruženom poljoprivredniku, plašeći se njegove moći. Negativnoj konotaciji doprinele su posleratne seljačke radne zadruge, kontrahiranje (ugovoranje otkupa koje je često podrazumevalo, i prodaja proizvoda protiv volje proizvođača), a zatim i suma propisa (nazvana Zakon o udruženom radu) jednostavno je - ukinula zadruge. Nepoverenje bivših zadrugara i njihovih potomaka je – ogromno! I zato je vraćanje poverenja u državu, ali i između samih zadrugara, najteži deo posla. Projekat popularno nazvan „500 zadruga u 500 sela“, s razlogom dobija dimenziju spašavanja sela, jer se predviđa da će od 4.700 sela u Srbiji za deceniju i po nestati, oko 1.200. Zabrinjavaju i podaci, da u selima Srbije ne živi niko u 145.000 kuća, i kako tvrdi kolega, Branislav Gulan, 50.000 kuća je, čak, bez vlasnika! Upravo zato, ministar Krkobabić,zadruge vidi kao ne samo kao ekonomsku okosnicu o(p)stanka na selu, nego i kao pouzdan geo-politički i bezbednosni oslonac, u odbrani praznih pograničnih u brdsko-planinskih područja Srbije od nezvanih gostuju, pogotovu od onih koji prete da će stići i do Niša. Uz sve to, „globalni problem“ Srbije je „bela kuga“, koja svake godine nepovratno odnese oko 35.000 njenih stanovnika. „Zato ljudima na selu moramo da stvorimo mnogo bolje uslove za život, proširenje porodica i ekonomski boljitak. Nema modernog sela bez – škole, ambulante, zadruge, pošte i, naravno, infrastrukture!“ – tvrdi ministar Milan Krkobabić, koji je samo pre dve godine dokazao da su i „nemoguće misije“ – moguće, kada je kao prvi čovek JP Pošta Srbije za 52 nedelje otvorio 52 seoske pošte. Njegovo ogromno menadžersko iskustvo, „nerv“ preduzimljivog čoveka koji posao ne vodi iz kabineta, nego putujući i u najmanja sela, da oslušne šta kažu (pre svega o zadrugama) „obični“ seljaci, mogu da budu garant da će misija koju je započeo – uspeti. Pogotovu što namerava da vrati finansijski oslonac za opstajanje zadruga – štedno-kreditno zadrugarstvo i jeftine kredite, bez čega, kako i sam kaže, nema zadruga! Za 2017. godinu planirano je 200 miliona dinara za zadruge na jugu Srbije (do 50.000 evra za novoosnovane i do 100.000 evra postojećim) ali i u Vojvodini (i među Slovacima, Mađarima...) istočnoj i zapadnoj Srbiji...Najavljena je i posvećenost prerađivačkim kapacitetima, i pružanje šanse složenim zadrugama – tzv. vertikalnom i horiziontalnom povezivanju. Zbog velikog interesovanja (u Kabinet apostrofiranog ministra svakodnevno stižu po dve-tri prijave). Program je veoma ambiciozan i u naredne tri godine, u periodu 2018-2020. godine, očekuje se da bude bespovratno podeljeno 25 miliona evra.Građani Srbije od osnivanja prve zadruge na ovim prostorima i treće u svetu (Bački Petrovac, 1846) nisu doživeli (do ovog trenutka), da država direktno investira u podizanje zadružnih hladnjača, mini-mlekara, osnovna stada koza i ovaca, formiranje pčelinjaka... Ali, to nije sve. Ministar Krkobabić najavljuje i novu agrarnu reformu: predlaže da se mladim ljudima (među njima je 400.000 neoženjenih mladića do 40 godina, i 100.000 neudatih devojaka) podeli na besplatno korišćenje do 50 hektara državnog zemljišta, koje se sada ne obrađuje. Jedinisi uslov je da ga korisnici - obrađuju. Od najave na prolećnom druženju zadrugara u Palati Srbije, 11. aprila 2017. godine, do potpisivanja ugovora sa prve dve novoosnovane zadruge (u opštini Meorišini i Gadžinom Hanu), prošlo je svega četiri meseca, što je ravno podvigu. Optimizam da će projekat oživljavanja zadrugarstva u Srbiji uspeti, izvire iz činjenice da ga, bar za sada, niko ne osporava. Naprotiv, snažna podrška dolazi iz Akademijskog odbora za selo SANU, i njenog predsednika akademika Dragana Škorića, univerzitetskih profesora, čelnika Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine, opština i svih medija.I, naravno, budućih zadrugara koji svoje interesovanje potvrđuju time što su od početka 2017. godine, osnovali čak 70 zadruga, što ranijih godina nije bio slučaj. Istorijski projekat da se zadrugarstvu u Srbiji vrati stari sjaj, nije posao jednog ministra (Krkobabića) i jedne vlade. Decenije su bile neophodne da se te trnovite zadružne staze utabaju, zatim decenije da se uruše. Verujmo da će na putu povratka biti potrebno mnogo manje vremena. U svakom slučaju, strpljivost je veliki neophodan saveznik misije „500 zadruga u 500 sela“. Dok ponovo ne zaživi geslo starih zadrugara: „Poštuj svoju zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan i zadovoljan biti!“ Risto Kostov

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS i Kompanija Dunav osiguranje na 84. međunarodnom sajmu poljoprivrede organizovali su radionicu „Uloga zadruga u razvoju poljoprivrede Srbije“, kojoj su prisustvovali ministri Branislav Nedimović i Milan Krkobabić.

U poslednje vreme u teškom su položaju zemljoradničke zadruge koje posluju i rade izvan žitorodnog rejona jer im se smanjuje delatnost zbog devastiranja područja na kome posluju i rade, istakao je Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, i tom prilikom dodao, da su u poslednje vreme u teškom položaju zemljoradničke zadruge koje posluju i rade izvan žitorodnog rejona jer im se smanjuje delatnost zbog devastiranja područja na kome posluju i rade.

Obraćajući se prisutnima ministar poljoprivred Nedimović je rekao da je pored prerađivačke industrije zadrugarstvo jedan od prioriteta u oblasti agrara.

On je naglasio da udruživanjem u zadruge poljoprivrednici lakše dolaze do tržišta i lakše i po boljim uslovima prodaju svoju robu.

Samostalnim nastupima poljoprivrednici postaju samo proizvođači jeftine sirovine i žrtve raznih mešetara kada je u pitanju cena, ali udruživanjem u zadruge oni dobijaju mnogo bolje uslove za prodaju i to udruživanje ministarstvo će maksimalno podržati, rekao je Nedimović.

Po njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede je predvidelo davanja u delu zadrugarstva.

On je dodao da zbog loših iskustava iz prethodnog perioda u prošlom veku poljoprivrednici se teško odlučuju da stupaju u zadruge.

Tako nešto bi trebalo promeniti, možda i sam naziv zadrugarstva, pronaći neki drugi naziv, ali najbitnije je da se radi na udruživanju poljoprivrednih proizvođača, naveo je ministar.

U ime organizatora radionice, obratio se direktor Direkcije za prodaju neživotnih osiguranja u Dunav osiguranju Goran Mačkić koji je kazao da svoj društveni aktivizam ta kompanija pokazuje i kroz organizovanje pomenutih radionica i edukaciju poljoprivrednika o značaju osiguranja.

Ako znamo da biljna proizvodnja u Srbiji iznosi 3,5 milijarde dinara na godišnjem nivou onda se vidi koliko je bitno i značajno osiguranje te proizvodnje, naglasio je Mačkić.

Kada je reč o zadrugarstvu, Mačkić je rekao da je ono veoma važno, jer se udruživanjem ukrupnjuju individualna poljoprivredna gazdinstva i stvaraju uslovi za osiguranje useva i repromaterijala koji su poljoprivrednicima potrebni za proizvodnju.

Mačkić je kazao da tokom trajanja sajma Dunav osiguranje nudi niz popusta za osiguranje useva i plodova i na osiguranje životinja, a ti popusti iznose 10 odsto.

Pored toga, prema njegovim rečima, sva fizička lica koja uz osiguranje useva i plodova sklope i ugovor o paketu „Čuvar kuće“ imaće popuste od 15 odsto.

Ministar bez portfelja zadužen u Vladi Srbije za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je danas u Novom Sadu da je konkurs za oživljavanje zadrugarstva u Srbiji objavljen i da se odnosi i na sve postojeće, i na nove zadruge.

Vlada Srbije je za novoformirane zadruge namenila do po 50 hiljada evra, a za postojeće do 100 hiljada evra.

"Danas je veliki dan za zadrgarstvo. Procedura za konkurisanje za ova sredstva biće krajnje jednostavna, trudili smo se da budemo atipični i da bude što manje papirologije", kazao je Krkobabić na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Po njegovim rečima, u komisijama koje će odlučivati o dodeli državnog novca zadrugama putem konkursa biće “kvalitetni ljudi”, s poljoprivrednih fakulteta, iz Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i minimalan broj činovnika iz Ministartsva poljoprivrede.

"Ta komisija treba na zaista kvalitetan način da odobri sredstva onim zadrugama koje imaju valjane programe", rekao je Krkobabić.

Ponovio je da projekat obuhvata oko 500 sela u kojima će biti formirane nove zadruge.

"Ovo je prva godina i poslužiće nam kao model da izvučemo ključne pouke. Biće tu novca i za vojvođanske zadruge, ali pretežno ćemo se bazirati na pet nerazvijenih regiona na jugu Srbije", dodao je on.

Nakon prve godine, dodao je Krkobabić, plan je da se još intenzivnije radi na oživljavanju zadrugarstva i udruživanja u poljoprivredi.

"Program je zaista ambiciozan, i podrazumeva osnivanje 500 zadruga za tri godine. 25 miliona evra nije malo i to su najveća sredstva koje je jedna vlada u Srbiji, uzimajući u obzir i Kraljevinu Srbiju, pa SFRJ, pa nadalje, izdvojila za subvencije zemljoradnika i srpskog seljaka", kazao je Krkobabić.

Cilj je da se poljoprivrednicima koji imaju male posede omogući da formiranjem zadruga, postanu jači i perspektivniji robni proizvođači.

"Koncept zadrugarstva je širi od same poljoprivredne zadrge. Mi ćemo razvijati i stambeno, uslužno i proizvodno zadrugarstvo", dodao je Krkobabić.

 VIDEO: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/ 

Izvor: Tanjug, Beta, Dnevnik

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31