Država će poljoprivrednicima, mlađim od 40 godina, uskoro ponuditi kredite za kupovinu oranica na 20 godina uz kamatu od dva odsto. Maksimalni iznos pozajmice biće između 50.000 do 60.000 evra, učešće neće biti obavezno, a garancija će biti hipoteka na kupljenu parcelu. Precizni uslovi biće definisani narednih dana, a vrlo brzo nakon toga u resornom ministarstvu očekuju i prve odobrene krediti.

"Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali", rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Na ovaj način, kako dodaje, poljoprivrednici će moći da kupe zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih organica.

Istraživali smo koje poljoprivredne kulture je najisplativije gajiti i kada treba očekivati prvu zaradu.Sadnja jagoda donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa trostruko većim prihodima. Za početnike je uvek savet da ne idu na veće parcele, jer je jedan hektar u prvoj godini već ozbiljan zalogaj.

Jagode

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, za pola ara vam treba oko 6.000 evra. No već prve godine možete da imate pun rod, nekih 12-15 tona, i ako vam otkupna cena nije ispod jedan evro, zaradićete od 10.000 do 13.000 evra. Već druge godine ulaganja u jedan jagodnjak od pola hektara padaju na oko 2.000 evra.

Lešnik

Poslednjih godina lešnik je doživeo ekspanziju na našem tržištu, sve je više zasada, a prema mišljenju stručnjaka, to je i dalje najisplativije voće na našim prostorima.

"Kada zasadite hektar lešnika, da biste dočekali pun rod potrebno je od pet do deset godina. Iako deluje mnogo vremena, to se višestruko isplati, jer kilogram lešnika na tržištu ne košta ispod hiljadu dinara - objašnjava Milovan Veličković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i dodaje da je lešnik naročito zahvalan za održavanje, pošto nije neophodno mnogo novca, zaštita je manja, pa je i potrošnja mala.

Sa hektara lešnika možete dobiti oko tonu do tonu i po lešnika, a otkupna cena je od 500 do 800 dinara, pa se trud i više nego isplati.

Orah

Godišnje se u Srbiji proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju tog voća.

Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Krastavci kornišoni

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra.

Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća

Višnja

Bez obzira na početna ulaganja, višnja je i dalje isplativa voćka, jer je nema mnogo u Srbiji, a rod je oko 15 tona po hektaru.

Početna ulaganja za hektar višnje su od 10 do 15.000 evra, ako se voćar odluči za savremenu tehnologiju uzgajanja, što je u današnje vreme prioritet - navodi Veličković i dodaje da je naročito zahvalna jer se radi o jednokratnoj berbi, za razliku od maline. Cena joj raste tokom berbe, pa se svakako vrlo isplati i ima široku namenu.Dunja

Slično kao i višnja, početna ulaganja za hektar su od 10 do 15.000 evra, što je mnogo manje nego za jabuku koja zahteva i 50.000 evra početnih ulaganja, a mnogo manje se isplati.

"Da bi dunja, kao i višnja doživele pun rod potrebno je oko pet godina, a najveća isplativost sa dunjom dolazi od proizvodnje kvalitetne rakije - ističe Veličković koji dodaje da kada se kaže kvalitetna rakija misli se na na onu koja se može prodavati po minimalnoj ceni od 1.000 dinara, nikako manje.

Trešnja

Trešnja zahteva nešto veća početna ulaganja, oko 60.000 evra za hektar, ako je reč o savremenom zasadu.

"Međutim, cena trešnje je uvek visoka, ne ide ispod 100 dinara, a prvi prihod možete dobiti već nakon pet godina - navodi Veličković i dodaje da ulaganja najviše odlaze na zaštitu, protivgradne mreže, koje su neophodne, jer je reč o krhkom rodu.

Borovnica

Borovnica ima stabilnu cenu, sa normalnim prosečnim prinosom mesečno po hektaru može da se zaradi oko 5.000 evra, ali uzgoj ove voćke nije jednostavan.

Borovnica je doživela bum, jer joj je već dve godine cena oko 720 dinara za kilogram, međutim, početna ulaganja nisu mala i kreću se od 30 do 50.000 evra po hektaru, a najveći deo odlazi na protivgradnu mrežu koja je neophodna i košta oko 17.000 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krediti-za-mlade-poljoprivrednike-kamata-manja-od-dva-odsto-a-evo-sta-ce-vam-doneti/xlcs8dg

Danica Đorđev iz NLB Banke najviše posluje sa poljoprivrednicima iz Pančeva i okoline. Kako kaže, zemljoradnici ovog kraja najčešće uzimaju dugoročne kredite za kupovinu zemljišta ili mehanizacije, a kada su u pitanju kratkoročni krediti najzastupljeniji su oni koji se tiču kupovine repromaterijala posebno u vreme setve.
„Često me ljudi pitaju koliko se naši poljoprivrednici uopšte razumeju u kredite, a ja mogu da kažem da su to mahom ljudi s kojima sarađujemo već godinama i koji dobro znaju kakva su pravila, procedura i propisi u našoj banci. Moram da istaknem da su naši klijenti koji uzimaju kredite za kupovinu zemlje izuzetno
revnosni i da redovno izmiruju sve svoje obaveze prema banci“– kaže Danica i za one koji ne znaju objašnjava kako izgleda procedura uzimanja kredita za poljoprivrednike u NLB Banci.
„Klijentima je potrebna osnovna dokumentacija za apliciranje a to je aktivan status, setvena struktura, poresko uverenje i s tim podnose zahtev za kredit. Kredite za kupovinu zemlje radimo do 15 godina i svi dugoročni krediti moraju da budu pokriveni hipotekom. Otplata može da bude mesečna, tromesečna i šestomesečna. Uglavnom ratarskim proizvođačima koji nemaju mesečna primanja najviše odgovaraju šestomesečne rate“ – objašnjava Danica i dodaje da se klijentima izlazi u susret i plan otplate prilagođava njihovim primanjima. Za sebe voli da kaže da je pre svega savetodavac i da je naučila koliko je važno da slušaju jedni druge – poljoprivrednici kažu šta žele, a banka šta realno mogu da dobiju s obzirom na njihove mogućnosti.

"Mi radimo analizu njihovog poslovanja na osnovu koje znamo koliko klijenti mogu dugoročno ili kratkoročno da se zaduže. Na osnovu toga savetujemo ih na koji način i na koji period da uzmu kredit. I obično nas poslušaju. Zato i imamo toliko zadovoljnih klijenata “ – zaključuje Danica.Sa njenim rečima se u potpunosti slaže Buzdika Rodika iz Banatskog Novog Sela, iz okoline Pančeva. Već je uspešno sarađivala sa NLB Bankom kada su u pitanju subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede i sada im se ponovo obratila.
„Moja porodica i ja bavimo se ratarstvom i na 100 hektara sejemo ječam, žito, suncokret i kukuruz. Pod istim krovom živimo zajedno svekar, svekrva,
muž, ja i dvoje dece. Kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva i kao žena iskoristila sam priliku i uzela subvencionisani kredit za nabavku repromaterijala, a sada ću opet uzeti sličan kredit ovog puta za setvu. Već godinama poslujem sa NLB Bankom i mogu da kažem da sam izuzetno zadovoljna“ – rekla je za Agrobiznis magazin, Buzdika Rodika iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i Predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica Bojan Kekić potpisali su danas u Novom Sadu memorandum koji će omogućiti pre svega mladim poljoprivrednim proizvođačima da koriste povoljne kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta sa rokom otplate od 20 godina.
Kao garancija će se koristiti poljoprivredno zemljište koje se kupuje, a iznos kredita će biti od 2.000 do 50.000 evra.
Ministar Nedimović je nakon potpisivanja memoranduma u okviru Međunarodnog poljoprivrednog sajma izjavio da je reč o potpuno novom proizvodu na našem tržištu, i da će Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Bankom Poštanska štedionica podržati pre svega mlade poljoprivredne proizvođače da mogu da kupuju poljoprivredno zemljište sa rokom otplate 20 godina.
„Obično je to na tržištu to do sada bilo sedam do deset godina, tu nije bilo matematike, pogotovo ne za mlade koji otpočinju svoj biznis“, podsetio je Nedimović, dodajući da je reč o kvalitetnom proizvodu koji će u drugoj polovini godine biti pred mladim poljoprivrednicima.
Ovi krediti će zajedno sa drugim alatima koje nudi Ministarstvo poljoprivrede, kao što su grantovi za otpočinjanje poljoprivredne proizvodnje, omogućiti mladima da ostanu u Srbiji i žive od svoje proizvodnje, naglasio je Nedimović.
Ministar je objasnio da to praktično znači da će ukoliko neko želi da kupi 2-3 hektara zemlje, to moći da uradi pod vrlo povoljnim uslovima, dobije grant od države od 12.000 evra, zasadi oblačinsku višnju, lešnik, uspostavi plasteničku proizvodnju i „stane na svoje noge“.
Nedimović je istakao da je odobravanje ovakve vrste povoljnih kredita za kupovinu zemljišta specifičan način funkcionisanja između Ministarstva i neke banke, u ovom slučaju – Banke Poštanska štedionica, koja je 100 odsto u državnom vlasništvu.
Ministar je naveo da je ostalo par tehničkih stvari da se završi kako bi krediti bili raspoloživi, i da na terenu već postoji veliko interesovanje za tu vrstu kredita.
Nedimović je zaključio da će ovaj proizvod dalje unaprediti trend rasta površine obradivog zemljišta po gazdinstvu, napominjući da je zahvaljujući merama Ministarstva poljoprivrede za mlade, osnovano skoro 2.000 novih gazdinstava u poslednje dve godine, što je ozbiljan iskorak u odnosu na prethodni period.
Predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica Bojan Kekić kazao je da Banka Poštanska štedionica već nekoliko meseci razgovara sa Ministarstvom poljoprivrede.
„Zahvaljujući pre svega operativnosti ministra uspeli smo da osmislimo određene proizvode i vrlo brzo nas očekuje proizvod pomoću koga ćemo omogućiti da se kupuje zemljište na 20 godina od 2.000 do 50.000 evra, sa vrlo primamljivim kamatama i na taj način ćemo omogućiti svima koji žele, imaju sredstava i želje da imaju zemljište, da ukrupne svoje posede, da na taj način ostvare to pravo“, naveo je Kekić.
Kekić je naglasio da Banka Poštanska štedionica odobravanjem ove vrste povoljnih kredita pokazuje izuzetnu odgovornost prema Vladi Srbije i klijentima, i da su svi krediti u funkciji građana.
Kekić je naveo da Banka Poštanska štedionica, koja ima 174 objekta širom Srbije, ima dobro obučene službenike koji će moći da sprovedu ovaj program.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede

Poljoprivrednicima mlađim od 40 godina od sredine juna biće ponuđeni krediti za kupovinu oranica na 20 godina, uz povoljne kamate koje će najverovatnije iznositi 1,9 do 1,95 odsto, izjavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je rekao da bi na predstojećem Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu trebalo da bude potpisan memorandum s Poštanskom štedionicom i da će se tada znati svi detalji oko kreditiranja.Prema njegovim rečima, maksimalni iznos pozajmice najverovatnije će između 50.000 do 60.000 evra.

"Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali", rekao je Nedimović u intervjuu za današnju "Politiku".

Te pozajmice najverovatnije će biti odobravane bez učešća dok će garancija biti hipoteka na kupljenu parcelu.

"Na ovaj način poljoprivrednici će, za sada, moći da kupuju zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih organica", istakao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krediti-za-mlade-poljoprivrednike-kamate-manje-od-dva-odsto/86354nj

Prvog radnog dana posle praznika, poljoprivrednici će moći da konkurišu za kredite za koje država plaća deo kamate. Tako umesto komercijalnih kredita na koje je kamata od pet do osam odsto, zajam mogu dobiti uz tri odsto kamate. Za žene nosioce gazdinstava i mlađe od 40 godina, kamata je jedan odsto. Mladim poljoprivrednicima koji bi da kupe zemljište, od sredine juna na raspolaganju će biti i povoljni državni krediti, najavljuju u Ministarstvu poljoprivrede.Čovek koji na srpskom selu živi i proizvodi u proseku ima 62 godine. Tek svaki 14 nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina. Nasuprot uvreženom mišljenju, najveći deo njih je digitalno i ekonomski pismen. Ono što im nedostaje nije radna etika, već dovoljno zemljišta."Država bi nam pomogla na taj način što bi nam omogućila da pod povoljnim uslovima kupimo državno poljoprivredno zemljište sa nekim rokom otplate od sedam do 10 godina. U suprotnom, mi smo prinuđeni da uz ove male količine zemljišta koje imamo u posedu da ih prodamo velikim igračima i da svoju budućnost potražimo negde na Zapadu", upozorava Stefan Negić, poljoprivrednik iz Bavaništa.

Kako bi ih zadržala na selu, država će sredinom juna mlađima od 40 godina, preko Poštanske štedionice ponuditi kredite za kupovinu oranica - na 20 godina uz kamatu od 1,9 odsto, i bez učešća. Garancija je hipoteka na kupljenu parcelu.

"Ako uspemo da dođemo do 1.000 mladih gazdinstava, koji su kupili svoju zemlju na ovakav način, napravili smo veliki posao. Ovo je jako važna stvar da neko može da kupi svoju imovinu, da ne mora da zalaže tatinu kuću, da ne mora da zalaže neku tatinu zemlju, bilo šta, nego jednostavno da ima volje da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i ovo nije kraj", objašnjava ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Iako za njih vlada najveće interesovanje, država, makar za sada, nije ponudila svoje oranice. Drugih ograničenja nema – mladim poljoprivrednicima na raspolaganju je sve što se nalazi na tržištu.

"Imajući u vidu da u našim seoskim sredinama imamo dosta tih staračkih domaćinstava koja se sve manje bave poljoprivrednom proizvodnjom i nisu komercijalna, mislim da ima uslova da se nađe dobro i kvalitetno poljoprivredno zemljište", kaže Jonel Subić sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Posle praznika kreću i subvencionisani krediti za poljoprivrednike za nabavku repromaterijala, opreme, stoke i hrane za životinje.

Za to je izdvojeno 600 miliona dinara, 50 miliona manje nego 2018. Ali, prebacivanjem novca iz drugih mera, iz Ministarstva obećavaju da će za dotiranje kamata dati milijardu dinara i tako u poljoprivredu ubrizgati 10 puta više novca.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3505776/poljoprivrednicima-povoljni-krediti-uz-dotacije-drzave.html

U jeku pripreme prolećne setve, poljoprivrednici uveliko računaju kako najjeftinije da nabave seme i repromaterijal. Plaćanje rodom nakon žetve se ne isplati. Zato mnogi rešenje vide u zaduživanju. Od 27 banaka, 12 ima ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede o subvencijama za kredite poljoprivredi, a svega njih sedam daje zajmove za agrar.

Prilikom nabavke repromaterijala, sa kešom u rukama, može da se dobije dobar rabat i druge pogodnosti, pa poljoprivrednici koji nemaju svoja sredstva uzimaju kredite iako su kamate od četiri do šest odsto.

"Da bi napredovali, neophodan je novac za ulaganja u dugoročna investiranja tako i u kratkoročna, gde banke izlaze u susret", kaže poljoprivrednik Vukašin Ristić.

"Gazdinstvo sa tim kreditom ne ide u neizvesnost ranijih modaliteta sklapanja ugovora na zeleno, gde se čekala cena u oktobru, gde je bila velika neizvesnost i obično je to išlo sve na njegovu štetu", kaže Nenad Grgić iz OTP banke. 

Kamate na kredite koje država subvencioniše jesu od jedan do tri odsto. Budući da su sredstva ograničena i da su poljoprivrednicima na raspolaganju samo šest meseci, dve trećine agrarnih kredita su komercijalni. Na njih su kamate daleko više, ali ne mogu svi da ih dobiju.

"Veliki broj učesnika u Srbiji – malih poljoprivrednika, koji često nemaju uknjižene ni sve nekretnine, ne mogu da stave hipoteku, ne mogu da daju neke garancije, zatim naša porodična gazdinstva ne vode knjigovodstvo", kaže Zorica Vasiljević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Minimalni uslov za kredit je da gazdinstvo ima makar jednu proizvodnu sezonu, kako bi banke znale s kim posluju i u odnosu na rizik odredile cenu novca koji pozajmljuju. Koliko god da je taj novac skup, modernoj poljoprivredi je neophodan.

"Vrlo je jasna težnja da stalno investiraju, dakle gde god da se pojavi zemlja koja je na prodaju, oni pokušaju da dođu do nje, takođe vrlo su voljni da obnavljaju mehanizaciju", kaže Zoran Ristić iz Unikredit banke.

"Primetno je da se kod mnogih beleži rast, da su njihove proizvodnje sada i raznovrsnije i više okrenute ka izvozu", Đorđe Radulović iz Banke Inteza.

Na zajam za investiranje u agraru banke naplaćuju kamatu od tri do četiri i po procenta godišnje.

Poljoprivrednici su veoma poželjni klijenti, kažu bankari. Dugove vraćaju na vreme, a često i pre isteka roka, kreditnu sposobnost nikada ne koriste do kraja. Zadužuju se samo onoliko koliko je neophodno. 

Izvor: RTS

Autor: Marija Miladinović Lisov 

Beograd, 30. mart 2018 - NLB Banka Beograd je isplatila prvi kredit za poljoprivrednike iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Prvi isplaćeni kredit odobren je poljoprivrednom gazdinstvu iz Sombora, za unapređenje biljne proizvodnje. S obzirom na to da je nosilac gazdinstva žena poljoprivrednica, kamatna stopa koju će klijentkinja plaćati iznosi svega 1 posto na godišnjem nivou.

Podsećamo da se krediti iz ovog programa odobravaju za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i nabavku hrane za životinje. Odobravaju se u dinarima, bez valutne klauzule, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne kredite, a za dugoročne do 36 meseci, uz mogućnost dobijanja grejs perioda od godinu dana. Kod određenih vrsta mehanizacije i opreme, postoji mogućnost zaduživanja na rok i do 60 meseci. Država subvencioniše kamatnu stopu, pa ona za korisnike iznosi 3 odsto, dok mladi poljoprivrednici, žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici iz nerazvijenih područja mogu da dobiju sredstva iz ovog programa sa kamatnom stopom od svega 1 odsto.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agrobiznisu je povodom odobravanja prvog subvencionisanog kredita izjavila: “Programi subvencionisanih kredita su izuzetno značajni jer poljoprivrednicima omogućavaju da pod izuzetno povoljnim uslovima dođu do sredstava koja su im potrebna za održavanje i unapređenje proizvodnje na njihovim gazdinstvima. S obzirom na to da je među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava samo 17 posto žena, dobro je da postoje dodatne olakšice za žene, kao i mlade poljoprivrednike i stanovnike nerazvijenih područja.

NLB Banka se uključuje u sve programe Vlade Srbije namenjene podršci agro segmentu jer verujemo da je ovo segment tržišta koji značajno doprinosi ekonomiji Srbije. Uz ove kredite, kao banka sa preko 10 posto učešća na tržištu kredita za poljoprivrednike, koja je prošle godine udvostručila svoj portfolio u tom segmentu, u svojoj ponudi imamo širok spektar proizvoda i usluga prilagođenih potrebama poljoprivrednika. Pored toga, poljoprivrednicima je na raspolaganju sve veći tim naših agro savetnika koji su tu za sve konsultacije i podršku”.

Banca Intesa je 2017. godine povećala iznos novih plasmana registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za 33,3 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, sa 35,4 miliona na 47,2 miliona evra na kraju godine.

Pored toga, banka je ostvarila i rast broja novih kredita od 18,3 odsto, sa 8.000 na 9.452 na kraju 2017. godine, i povećala broj kreditiranih klijenata za 49,4 odsto na 11.816, potvrđujući svoje opredeljenje da pruža snažnu podršku sektoru poljoprivrede.

Kao rezultat uspešnog poslovanja, Banca Intesa je na kraju 2017. povećala svoje tržišno učešće u segmentu agrarana 14,7 odsto, u poređenju sa 11,2 odsto na kraju 2016. godine.

„Dobri rezultati u ovom segmentu poslovanja govore u prilog personalizovane i kvalitetne ponude koju nudimo poljoprivrednim gazdinstvima, kao i rada na njenom stalnom unapređenju, sa kojim nastavljamo i ove godine. Tako smo pred početak prolećne setve poljoprivrednicima ponudili kredite za nabavku repromaterijala, a pripremamo i povoljne zajmove za podršku proizvođačima koji planiraju da konkurišu za povratna sredstva iz IPARD fondova.Takođe, kao banka koja je prethodne godine odobrila gotovo svaki treći subvencionisani poljoprivredni kredit u Srbiji, nameravamo da učestvujemo i u ovogodišnjem državnom programu kreditiranja agrara“, izjavila je Maja Andonov, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom Banca Intesa.

Krediti za prolećnu setvu dostupni su u iznosu od 100.000 do 5.000.000 dinara, sa nominalnom fiksnom kamatnom stopom od 6,5 odsto na godišnjem nivou i rokom otplate koji je produžen na 18 meseci. Plan otplate moguće je prilagoditi senzonskoj prirodi posla i kredit servisirati u vidu mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih ili godišnjih otplata, odnosno, o dospeću.

Za ove kredite registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da apliciraju do 30.06.2018.godine, bez obzira da li su klijenti Banca Intesa ili ne.

 

Reprezentativni primer:

 

Vrsta kredita

Krediti za prolećnu setvu

Valuta kredita

RSD

Kriterijum za indeksiranje

Nema kriterijuma za indeksiranje

Iznos kredita

1.000.000 RSD

Period otplate

18 meseci

Ukupan iznos za vraćanje

1.071.677,00 RSD

Kamatna stopa
(na godišnjem nivou)

6,5% fiksna

EKS(na godišnjem nivou)

7,24%

Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u obračun efektivne kamatne stope

Naknada za obradu kreditnog zahteva

5.000 RSD

2 menice

100 RSD

Izveštaj kreditnog biroa

246 RSD

Uverenje o stanju poreskih obaveza

580 RSD *

 

*Troškovi koji padaju na teret korisnika, koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, a na čiju visinu Banka nema uticaja. Napominjemo da se radi o okvirnim (prosečnim) iznosima na koje Banka ne utiče, a koji zavise od taksi i naknada sudova, Geodetskog zavoda, premija osgiuranja osiguravajućih kuća i sl.

 

Jedan od osnovnih problema srpske poljoprivrede su mala gazdinstva. U proseku poljoprivrednici imaju 4,5 hektara, a gotovo polovina vredi oko pet hiljada evra. Za razvoj i rast potrebni su im krediti, ali oni namaju dovoljno vrednu imovinu za hipoteku. Zalog za zajam je još veći kamen spoticanja za one koji tek kreću u posao.

Porodica Ratković iz Krajišnika kod Zrenjanina bavi se ratarstvom i proizvodnjom mleka. Počeli su sa pet, a sada su stigli do 17 jutara zemlje. Sve to sopstvenim ulaganjem i uz jedan zajam od Garancijskog fonda. Bankarske kredite Srđan izbegava zbog visokih kamata.

"Da bude tako manja kamata od ove sada koju nama nude od 15, 17, čak i 20 odsto, znači takav kredit kao što sam uzeo od Garancijskog fonda. Ali kad ja njih kao čovek poljoprivrednik, ne baš nekog raskošnog obrazovanja, pitam kolika će mi rata konkretno biti, na to pitanje ne mogu da mi odgovore", kaže Srđan Ratković, poljoprivrednik iz Krajišnika.

Povrtarima sa severa Banata problem je što nemaju šta da daju za obezbeđenje kredita.

"Veliki broj njih je sa relativno malim posedima, pa i u tom smislu imaju malo parcela na kojima rade u vlasništvu, a hipoteka na te parcele je jedan od bitnih uslova da bi se kredit dobio", objašnjava Nikola Filipović iz udruženja povrtara "Banatska lenija" iz Kikinda.

Prošle godine država je pomogla 667 mladih poljoprivrednika tako što im je dotirala 75 odsto vrednosti njihovog ulaganja. Za početnike pripremaju posebne projekte.

"Razvijamo jedan projekat gde ćemo pokušati da napravimo alat pa će jedan deo troškova obezbeđenja preuzeti država na sebe ili preko partnera iz sveta koji žele da ovo finansiraju. Imamo nekoliko finansijskih institucija sa kojima pregovaramo", ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Uslov da banka odobri kredit je da gazdinstvo bude registrovano bar dve godine i da ostvaruje profit. Početnici to ne mogu da ispune. Zato se sve češće govori o alternativnim finansijskim institucijama, pa i o zakonu kojim bi njihov rad bio regulisan.

 

izvor : http://www.rts.rs

Skupština grada Jagodine će sa 10 miliona dinara subvencionisati kamate za kratkoročno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na svojoj teritoriji, a sredstva su obezbeđena u budžetu grada za ovu godinu, rečeno je u nedelju (14. januara 2018. godine) Tanjugu u Gradskoj upravi.
 
- Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojim se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita - stoji u odluci Gradskog veća koju je potpisao gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović.
 
Pravo na korišćenje kreditne podrške "ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrenog gazdinstva koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava".
 
Gradska uprava za budžet, finansije, privredu, poljoprivredu i finansije je zadužena da realizuje ovu odluku.
 
O ovoj odluci će u ponedeljak (15. januara 2018. godine) raspravljati i odbornici Skupštine grada.
 
Jagodina, prema poslednjem popisu poljoprivrede ima 6.358 poljoprivrednih domaćinstava koja obrađuju 18.790 hektara.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31