Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Osvit zore nad Gorobiljem. U domaćinstvu Tomića uobičajen termin za mužu stotinak krava. Za taj posao dežursto je tokom cele godine 24 sata. U vanrednom stanju ipak su morali da reorganizuju rad na farmi, kao i u periodu sezonskog gripa. "Mi ovde proizvodimo oko hiljadu i dve-tri stotine, do hiljadu i po litara mleka, dnevno. Što je dovoljno za oko 3.000 ljudi da se prehrani za jedan dan. Tako da ovaj grip nije ništa novo za nas, kad god ima grip, mi gledamo na neki način da se razdvojimo, da bi se u različitim momentima razboleli, jer ne smemo svi da se razbolimo. Krave moraju da se muzu svaki dan i da se hrane svaki dan", priča Todor Tomić, stočar iz Gorobilja. Pojačane higijenske mere primenjuju i mlekare, počev od prevoza sirovog mleka, pa do prerade. Pooštren je ulazak i u službene prostorije, van proizvodnje. "Oni radnici, koji nemaju potrebe da budu prisutni, oni su ostali da rade od kuće. Po potrebi i pozivu možemo ih zvati. Oni koji imaju bilo kakve simptome prehlade, bilo čega, vraćeni su sa posla. Pored toga informisali smo sve radnike, održali sastanak, odštampali određene letke i uputstva kako treba da se ponaša", kaže vlasnik mlekare iz Arilja Nenad Vranešević. Uz sada pojačane higijenske mere, pre šest meseci započelo se i sa automatizovanom dezinfekcijom svih prostorija nakon celodnevnog proizvodnog procesa. "A zbog aktuelne situacije koristi se češće. Inače, sredstva koja se koriste za dezinfekciju ovog prostora su sto posto biorazgradiva", ističe tehnolog u mlekari Slađana Ostojić. Gomilanje zaliha hrane takođe je nepotrebno, jer proizvodnja u mlekari je uobičajena, uz pojačane higijenske mere, a biće je dovoljno kao i do sada.

Izvor: www.rts.rs

U Srbiju se godišnje uveze oko 100.000 doza semena bikova, a ako se uzme u obzir da jedna doza kvalitetnog semena može da košta od jednog do 30 dolara, onda je zaključak da naša država za godinu dana uveze sperme bikova u proseku i do oko čak milion i po evra, pišu Novosti. Stručnjaci iz oblasti stočarstva ističu da je "najgore to što se uvozi uglavnom seme koje ne zadovoljava standarde dobrog genetskog materijala u zemljama izvoznicama", pa tako kod nas završava seme nešto lošijeg kvaliteta.   Kako podsećaju Novosti, nekada je Srbija važila za jednu od vodećih zemalja po genetskom kvalitetu bikova, ali vremenom su se stočarsko-veterinarski centri za reprodukciju i veštačko osemenjavanje u zemlji gasili, pa danas radi samo jedan. Naime, ranije su u državi postojala tri centra - "Velika Plana", Temerin" i "Krnjača", a opstao je samo onaj u Velikoj Plani.   Jedan od njih, koji je privatizovan, postao je u međuvremenu običan distributivni centar koji samo uvozi seme i dalje ga prodaje u Srbiji, odnosno nema sopstvenu proizvodnju. Takvih centara u zemlji je trenutno 12, a najviše spermu bikova uvoze iz Nemačke, Holandije, Hrvatske, Austrije, pa čak i iz Amerike i Kanade.   "Pored jednog privatnog centra, mi smo ostali još jedino javno preduzeće u Srbiji koje se bavi reprodukcijom i veštačkim osemenjavanjem. Imamo dugogodišnju saradnju sa Nemcima, više od pet decenija, i od njih uvozimo žive bikove i dalje sami proizvodimo seme. Godišnje proizvedemo oko 250.000 doza, a prodamo na našem tržištu oko 230.000, i to po ceni od oko 300 dinara, dok je naša proizvodna cena između 180 i 200 dinara. Inače, naše preduzeće je samostalno, odnosno samofinansirajuće", navodi dr Goran Jakovljević, direktor JP Stočarsko-veterinarski centar "Velika Plana".    Doze semena kod veterinara obično koštaju od 300 do 350 dinara, ali se osemenjavanje naplaćuje od 2.000 do 2.500 dinara. Veterinari u najvećoj meri kupuju uvozno seme od distributera, koje je u razvijenijim zemljama izvoznicama neprihvatljivo i neupotrebljivo, i koje se kod nas može pazariti i po ceni od oko evro.   Međutim, upravo ta najjeftinija semena koju većinom pazare stočari u seoskim sredinama ne mogu da daju kvalitetno tele, odnosno kasnije kravu muzaru, pa umesto da krava daje do 9.000 litara mleka godišnje, ona daje tek oko 5.000.   Stanje na tržištu u Srbiji je Datum: 14.02.2020 Medij: 021.rs Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/234527/Uvozimo-seme-bikova-koje-se-ne-koristi-u-razvijenim-zemljama.html Autori: Redakcija Teme: Stočarstvo Naslov: Uvozimo seme bikova koje se ne koristi u razvijenim zemljama Napomena: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede kliping centar Srbije www.ninamedia.rs 1/ 2 haotično i domaća proizvodnja se uvozom lošijeg semena sistemski uništava - saglasni su stručnjaci iz ove oblasti. Loše je što ne postoji zakonska regulativa koja bi zabranjivala uvoz lošeg genetskog materijala. Takođe, trebalo bi da država pruži podršku javnom preduzeću kako bi se podsticao razvoj domaćeg genetskog materijala koji je nekada bio na ceni, pa bi se od ovog unosnog posla veliki novac slivao u državni budžet, pišu Novosti.

Preuzeto sa:  www.021.rs

Za više informacija pogledajte link: 

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

Stočari u Srbiji uskoro će moći da kupe steone krave, a da ne moraju odmah da daju sve pare. Naime, Ministarstvo poljoprivrede će omogućiti svima koji žele da nabave mlečna goveda, da umesto dela novca, daju, recimo, tele. Sporazum je napravljen sa mađarskom firmom "Huland", koja će "kreditirati" kupovinu. Ukoliko ovo zaživi, ideja je da se tako isto radi i sa ovcama.

- Radimo na izmeni pravilnika, kako bi kompanija mogla da da steone junice unapred, tako što će poljoprivrednik dati nekih 20 odsto, deo kroz državne subvencije koje dobije i ostatak može kroz tele da isplati - ispričao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Kako su nam objasnili u resornom ministarstvu, poenta je da će se stočarima nuditi da kupe 10 do 20 grla steonih krava. Oni će, u proseku, dati odmah nekih 20 odsto. Na osnovu ugovora sa "Hulandom" i uplaćenim avansom, dobijaju se subvencije od države, koje, opet pokrivaju deo troška kupovine. U zavisnosti od toga koliko je još novca ostalo da se isplati, oni će otkupljivati mleko, utovljenog bika ili tele. Sve će to biti regulisano kroz stavke ugovora između stočara i kompanije. Ovaj projekat je i ranije bio zamišljen kao ideja, ali ga do sada niko još nije ostvario.- Sličan model, ukoliko se ovo pokaže da je dobro, moći će da se primeni i na ovce - objašnjavaju nam u Ministarstvu poljoprivrede. - Za sada će se nabavljati krave, rase holštajn, simental, šarole, angus... Sva grla su umatičena, moraju da imaju potrebne papire, da ispunjavaju standarde i na ovaj način uvode se kvalitetna grla u proizvodnju. Stočarima se omogućava da na povoljan način dođu do dobrih krava, jer ne moraju da imaju gotov novac da bi odmah kupili dvadesetak životinja. Bitno je podsticati kvalitet. Cena jedne krave u proseku je oko 2.000 evra.

Prema nezvaničnim informacijama, država bi trebalo da daje subvenciju od nekih 40 do 50 odsto, a ostatak bi stočari mogli da vrate kroz prodaju mleka, mesa ili žive životinje. Postoji indicija i da bi mađarska firma "Hunland" možda kasnije napravila i nešto u Srbiji.

- Ovakva kupovina biće uglavnom za srednja gazdinstva - ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

- Da se na najbrži način da stočaru prilika da formira svoju farmu, sa kvalitetnim kravama.KAKO se navodi na zvaničnom sajtu "Hunlanda", oni su moderna kompanija za trgovinu stokom. Čine vezu između stočara i kupca. I njihova platforma omogućava klijentima brz i lak pristup ovom složenom tržištu živih životinja.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:846211-Podsticaji-za-poljoprivrednike-Stocari-ce-teletom-placati-deo-krave

Proizvođači mleka u Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Srbiji suočavaju se sa istim izazovima i problemima.Mlekari iz ove tri zemlje razmenili su iskustva na skupu, organizovanom u Sremskoj Mitrovici.

Resorni ministri Srbije i Republike Srpske saglasni su u oceni da i jednu i drugu državu "muči ista muka", a to je što nedostaje ljudi za mužu krava i zbog toga je neophodno da država što više pomogne u subvencionisanju za kupovinu nove opreme.Srbija je, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, već krenula u nabavku robota za mužu.

"Nema ko više da muze krave. Da mu date 70.000 dinara mesečno da muze krave, ne možete da nađete čoveka. Da odete u bilo koje selo u zapadnobačkom, severnobačkom okrugu isto ćete sve čuti. Nema ljudi. I to je najveći problem poljoprivrede i zato moramo ići sa nabavkom nove opreme i sa modernizacijom. 75 odsto država Srbija daje za kupovinu robe. Naravno, ne mogu svi da kupe, ali na nama je da pomognemo koliko god možemo, da damo što više novca, da se izborimo sa svim ovim problemima koji postoje", kaže Nedimović.

Ministar poljoprivrede u Republici Srpskoj Boris Pašalić ocenjuje da u toj zemlji mogu biti zadovoljni situacijom u sektoru mlekarstva, da proizvodnja raste, ali da je isto tako primetan trend opadanja broja farmi.

Ocenjuje i da su isti otkupljivači i u Srpskoj i u Srbiji.

"U 2019. u Republici Srpskoj otkupljeno je oko 120 miliona litara mleka, što je za nekih tri miliona litara više nego u 2018. godini, a desetak miliona više nego u 2017. godini. Opada nam broj farmi, imamo oko 4.100 farmi, a raste nam proizvodnja i broj farmi gde ima više grla. To je trend koji se dešava u svim zemljama u okruženju, pa tako i kod nas. Broj isporučilaca je sada zaustavljen, nekih 4.100, ali imamo blizu 28.000 muznih grla i taj broj raste", rekao je Pašalić, dodajući da u Srpskoj izdvajaju oko 50 odsto iz agrarnog budžeta samo za mleko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=07&nav_id=1651816

Nehigijenski način držanja životinja je jedan od značajnijih faktora za nastajanje zaraznih mastitisa. Većina faktora, kao što su mračne i nedovoljno provetrene štale, prljava prostirka i nečista koža životinja, kao i prljave ruke muzača su čest povod za nastajanje mastitisa. Iste posledice za nastajanje mastitisa može imati i neredovna muža, a naročito nepotpuno izmuzivanje.
Pre početka muže vime se pere čistom mlakom vodom i suši čistom krpom ili papirnim ubrusom, uradi se predmužna proba na crnoj podlozi u posudi sa duplim dnom, a po završenoj muži sise se dezinfikuju sredstvom za sprečavanje prodiranja mikroorganizama kroz sisni kanal u četvrt vimena.
Sam postupak muže ( gruba muža ), odnosno tehnika muže može prouzrokovati povrede na koži vimena i time omogućiti prodor mikroorganizama u vime.
Ako je, i pored primene preventivnih mera pri muži, došlo do pojave mastitisa, tada je potrebno po mogućnosti bolesnu životinju ukloniti od drugih krava i
obaviti čišćenje i dezinfekciju ležišta gde je boravila bolesna životinja. Muzu se najpre zdrave četvrti ,a zatim bolesne. Ako se u jednoj štali nalaze zdrave i bolesne životinje, trebalo bi prvo da se muzu najpre zdrava grla, a zatim bolesn Kod obolelih grla prisutna je tromost, gubitak apetita, edem vimena-uvecano celo vime ili delovi, tvrdo i na dodir toplo vime, pojava najcešce crvenila, mleko je promenjene boje(tamnije), gustine, cesto se javlja u mleku
gnoj i krv. Mnogo je opasniji subklinicki oblik mastitisa gde simptomi nisu jasno izraženi, jedino se može utvrditi laboratoriskim putam prisustvo somatskih celija (mastitis test).
Edem (otok) vimena javlja se nekoliko nedelja ili dana pre telenja ili u toku telenja. Uzrok edema je prekomerno nakupljanje tkivne tečnosti u vimenu. Vime postaje tvrdo, krava se oseća neprijatno, sise se skraćuju, pa nastaju problemi sa mužom. Posebno je teško da se obavi potpuna muža U većini slučajeva edem
se povuče za 2 do 4 dana, a potpuno nestane za 2 do 3 nedelje posle telenja. Otok vimena sprečava se držanjem krava na paši ili držanjem u ispustu (2 sata dnevno šetnje), zatim izbalansiranim obrokom, i preko njega pravilnim odnosom minerala i elektrolita u krvi.Posle muže treba ruke dobro oprati i dezinfikovati.
Mastitis je kriv za 70% svih gubitaka u proizvodnji mleka. Šteta se primećuje kroz:
-smanjenu proizvodnju mleka u vimenu,
-propadanje pojedinih četvrti ili celog vimena pa se krave prevremeno isključuju iz proizvodnje,
-uginuće bolesnih krava,
-velike troškove lečenja upala vimena, a time se poskupljuje prozvodnja mleka,
-neupotrebljivost mleka za ishranu i industrijsku preradu za vreme upala (štetno je za zdravlje ljudi jer sadrži različite mikroorganizme i njihove toksine).

Izvod: Agrobiznis magazin

U agrarnom budžetu dogodine biće 900 miliona više novca nego što je bilo predviđeno ove godine.Predlog buyeta Srbije za nastupajuću 2020. godinu nije još stavljen na dnevni red Skupštine Srbije, ali je ministar poljoprivrede Srbije Branisla Nedimović za „Dnevnik” pojasnio u kojem smeru država naredne godine planira da širi razvoj poljopivrede kao važne okosnice u razvoju domaće ekonomije.

Po njegovim rečima, agraru će biti na raspolaganju 52 milijarde dinara, a od te sume bezmalo tri četvrtine otići će za subvencije – 35,6 milijardi dinara, što je čak 900 miliona više nego 2019.

– I dogodine će poljoprivrednici koji obrađuju do 20 hektara dobjati po 4.000 dinara za svaki hektar i 1.200 dinara za gorivo po hektaru – kazao je Nedimović, i skrenuo pažnju na to da nema potrebe da ta subvencija bude veća jer država ima druge mere, u vidu davanja bespovratnog novca za unapređenje gazdinstava, koji mogu dobiti svi paori pod uslovom da imaju registrovano poljoprivredno domaćinstvo. Dogodine će u agrarnom budžetu biti bezmalo tri puta više novca za proizvođače organske hrane i za vinare nego ove godine.Na predlog stočara iz Banata, umesto 25.000 dinara, stočari će za krave dobiti 40.000. Radi unapređenja stočarstva, dogodine će država subvencionisati kredite za stočare i u tom pogledu na konkurse će moći da se javljaju ne samo nosioci gazdinstva već i njihovi članovi.

Naredne godine otići će se korak dalje jer se priprema zakon o očekivanim cenama za 20 poljoprivrednih proizvoda, koji bi, po ministrovim najavama, trebalo da bude izglasan u Skupštini Srbije krajem januara.– Očekivana cena treba da bude informativnog karaktera da bi zemljoradnici znali da planiraju proizvodnju od godine do godine, bar kada su u pitanju ratarske kulture – pšenica, kukuruz, suncokret, soja, dok za druge proizvode, poput svinjskog mesa, piletine, jagnjetine i junetine, koji takođe ulaze u pomenutih 20 poljoprivrednih proizvoda, treba da posluže kao informacija o tome ima li interesa upustiti se u tov životinja, koji zahteva duži period od godine.

Naša zemlja, podsetio je Nedimović, podnela je zahtev za članstvo u Međunarodnom žitarskom savetu i kada postanemo članica, moći ćemo da kvalitetno planiramo predstojeću godinu prevashodno što se cena žitarica tiče.

– Savet objavljuje informacije o kretanjima cena žitarica u predstojećoj godini, a naša zemlja već ima nekoliko sertifikata za izvoz žitarica i dogovoren izvoz pšenice za Egipat, a suncokreta i suncokretovog ulja za Tursku. Treba da bude završen i sertifikat za izvoz kukuruza u Kinu, pa eto razloga da domaći poljoprivrednici misle o tome šta vredi sejati i na kojim površinama. Pogotovo što je tržište EU i dalje jedno od najznačajnijih kupaca naših žitarica, a pogotovo soje.

Ministar Nedimović je posebno podvukao da su s Predlogom zakona o očekivanim cenama, kao i o tome ko se može baviti otkupom poljoprivrednih proizvoda prošli raspravu među poljoprivrednim udruženjima jer, kako je podvukao, regulativa se i donosi na njihove zahteve, da bi bili na izvestan način osigurani u pogledu setve, stočarstva, voćarstva i povrtarstva.Ministar Nedimović pojasnio je za „Dnevnik” da očekivane cene nikako ne znače da će poljoprivredni proizvodi imati jednu cenu koja se neće menjati. Naprotiv, podvukao je, cene će varirati i zavisiti od tržišnih kretanja na inoberzama.

– Poljoprivrednici će moći da prate berzanska kretanja i spram njih prave planove buduće proizvodnje, ali i da trguju, pogotovo što država otvara nova tržišta, donedavno nedostižna domaćim poljoprivrednicima – istakao je Nedimović.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/agrarni-budet-za-2020-subvencije-900-miliona-vece-16-11-2019

Nehigijenski način držanja životinja je jedan od značajnijih faktora za nastajanje zaraznih mastitisa. Većina faktora, kao što su mračne i nedovoljno provetrene štale, prljava prostirka i nečista koža životinja, kao i prljave ruke muzača su čest povod za nastajanje mastitisa. Iste posledice za nastajanje mastitisa može imati i neredovna muža, a naročito nepotpuno izmuzivanje.
Pre početka muže vime se pere čistom mlakom vodom i suši čistom krpom ili papirnim ubrusom, uradi se predmužna proba na crnoj podlozi u posudi sa duplim dnom, a po završenoj muži sise se dezinfikuju sredstvom za sprečavanje prodiranja mikroorganizama kroz sisni kanal u četvrt vimena.
Sam postupak muže ( gruba muža ), odnosno tehnika muže može prouzrokovati povrede na koži vimena i time omogućiti prodor mikroorganizama u vime.
Ako je, i pored primene preventivnih mera pri muži, došlo do pojave mastitisa, tada je potrebno po mogućnosti bolesnu životinju ukloniti od drugih krava i
obaviti čišćenje i dezinfekciju ležišta gde je boravila bolesna životinja. Ako se u jednoj štali nalaze zdrave i bolesne životinje, trebalo bi prvo da se muzu najpre zdrava grla, a zatim bolesna. Kod obolelih grla prisutna je tromost, gubitak apetita, edem vimena-uvecano celo vime ili delovi, tvrdo i na dodir toplo vime, pojava najcešce crvenila, mleko je promenjene boje(tamnije), gustine, cesto se javlja u mleku gnoj i krv. Mnogo je opasniji subklinicki oblik mastitisa gde simptomi nisu jasno izraženi, jedino se može utvrditi laboratoriskim putam prisustvo somatskih celija (mastitis test).
Edem (otok) vimena javlja se nekoliko nedelja ili dana pre telenja ili u toku telenja. Uzrok edema je prekomerno nakupljanje tkivne tečnosti u vimenu. Vime postaje tvrdo, krava se oseća neprijatno, sise se skraćuju, pa nastaju problemi sa mužom. Posebno je teško da se obavi potpuna muža U većini slučajeva edem
se povuče za 2 do 4 dana, a potpuno nestane za 2 do 3 nedelje posle telenja. Otok vimena sprečava se držanjem krava na paši ili držanjem u ispustu (2 sata dnevno šetnje), zatim izbalansiranim obrokom, i preko njega pravilnim odnosom minerala i elektrolita u krvi.Posle muže treba ruke dobro oprati i dezinfikovati.
Mastitis je kriv za 70% svih gubitaka u proizvodnji mleka. Šteta se primećuje kroz:
-smanjenu proizvodnju mleka u vimenu,
-propadanje pojedinih četvrti ili celog vimena pa se krave prevremeno isključuju iz proizvodnje,
-uginuće bolesnih krava,
-velike troškove lečenja upala vimena, a time se poskupljuje prozvodnja mleka,
-neupotrebljivost mleka za ishranu i industrijsku preradu za vreme upala (štetno je za zdravlje ljudi jer sadrži različite mikroorganizme i njihove toksine).

Izvor: Agrobiznis magazin

Da li ste se zapitali zašto je krava sveta životinja u Indiji? Ako niste očito je da ljudi u ovoj državi i te kako znaju da cene njene vrednosti. Iako je krava ponekad teža od 700 kilograma i ako je mnogi smatraju glupom životinjom, ona je zapravo jedna korisna dobrica koja nema nikada i nikakve zle namere. Reč je o plemenitim životinjama, za koje naučnici tvrde da mogu da usreće ljude koji se nađu u njihovom društvu.

Ako nikada o ovim životinjama niste razmišljali, trebalo bi da počnete, jer one imaju veoma složene emotivne sposobnosti, vrlo su osetljive životinje, a mi vam predstavljamo sedam zapanjujućih činjenica za koje verujemo da niste znali o kravama.Krave rešavaju probleme i tada su uzbuđene

Ova činjenica će vas šokirati, ali krave su kritički nastrojene životinje i verovali ili ne one su u stanju da svoje probleme rešavaju staloženo. Istraživači koji su svojevremeno eksperimentisali kako bi proučavali krave i njihove sposobnosti za rešavanje problema, primetili su nagli "skok" u broju otkucaja srca, u mometima kada su ove životinje bile uspešne prilikom prevazilaženja postavljenih izazova. Naučnici su došli do zaključka da se krave u ovom segmentu ne razlikuju puno od ljudi.

Ukoliko se krave ne bi izrabljivale mogle bi da požive i do 20 godina

Prirodni vek krava je četiri puta duži i one mogu da požive 20 godina. Naime, ukoliko se krava intenzivno koristi za mužu, njeno telo se brže troši i zbog toga najčešće na kraju završe u klanici. Ukoliko se krave ne bi izrabljivale mogle bi da požive i do 20 godina.

Pamte lica na duže vremenske periode

Ukoliko imate krave, zaprepastiće vas činjenica da one pamte ljudska lica. Naučnici su otkrili da one imaju odlično pamćenje, te da zbog svoje društvenosti veoma dobro prepoznaju i pamte lica. Zabeleženi su mnogi slučajevi u kojima ove životinje pritrčavaju da pozdrave posetioce koje nisu videle duži vremenski period. Krava posebno pamti osobe koje su ih svojevremeno mazile.

Brinu o svojoj deci

Ako ste od onih ljudi koji bi dozvolili da se krava brine o svom potomstvu, trebalo bi da znate da one to rade pune tri godine. Razlog tome je njihov izražen majčinski instinkt prema teletu. Ove životinje su odlični roditelji, a kada žive u stadu, svaki njegov član ima posebne uloge u negovanju teladi, posebno kada se za tim ukaže potreba.

Pate za dragim

Krave su veoma emotivne životinje i nije neobično kada pokazuju veoma očite znake žalosti za voljenima, posebno u momentu kada ih razdvoje. Ukoliko tele odvoje od majke, tada se dešava vrlo potresna scena, ona "vrišti" i plače satima, a nakon ovoga potreban joj je duži vremenski period da se vrati u normalno stanje. Potvrđeno je da su krave u stanju da prepešače veliki broj kilometara po pašnjacima kako bi pronašle svoju telad. Dok ih traže pokazuju vidljive znake stresa, besa i tuge.

Krave su privržene i veliki su hedonisti

Svaka osoba koje je bila na farmi krava reći će vam da su ove domaće životinje veoma umiljata i privržena bića. Primera radi, krave koje su bile zlostavljane ili zapostavljene, biće potrebno neke vreme da dođu sebi kako bi naučile da ponovo veruju ljudima. Primećeno je da krave brzo praštaju ljudima ukoliko se oni dobro ophode prema njima. Krave su i hedonisti, jer vole da leže na suncu, a posebno uživaju dok ih ljudi maze.

Tuguju bez najbolje drugarice

Britanska naučnica s Northempton univerziteta, dok je radila svoju doktorsku disertaciju otkrila je kako i krave imaju najbolje prijateljice i kako pate kada ih razdvoje.

Mereći im otkucaje srca i nivo kortizola u krvi, naučnica Krista Meklenan došla je do zaključka da su krave pod stresom kada se nađu u društvu nepoznatih krava ili ukoliko ih odvoje od svog stada.

Ovo istraživanje je pokazalo kako su ove životinje veoma društvena bića i da često sklapaju posebnu vezu sa jedinkama u krdu.

Ustanovila je i da kada krava pored sebe ima drugaricu iz štale, njen nivo stresa je nizak, a srce joj mirnije kuca u odnosu na to kada je pored nepoznate jedinke.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2598465/sedam-zanimljivih-cinjenica-o-kravama

Smeštaj i udobnost za krave najznačajniji su tokom procesa teljenja smatra dr Reuben Nevsome vodeći veterinar i klinički istraživač iz Sinergi Farm-a. Prema istraživanjima i iskustvu koje je ovaj stručnjak predstavio od vitalnog značaja za smanjenje pojave čireva i krvarenja je hormone relaksni – prirodni hormoni
koji olakšavaju prolaz teleta tokom porođaja krave. Međutim, ovi hormoni utiču takođe na to da „omekšavaju“ noge krava u periodu teljenja. Ovo se dešava zbog toga što hormon relaksin razbija kolagen u telu krave. Iako ovo olakšava teljenje, znači da je životinja više sklona povredama.
Čirevi na papcima su takođe česta pojava kod krava. Da bi ste predupredili ovu pojavu stručnjaci predlažu nekoliko zanimljivih saveta:Pre svega treba znati da čir postaje vidljiv posle dva do tri meseca od početka njegovog formiranja. Ako je junica ili krava prebačena iz staje sa slamom i stavljena u grupu za mužu na betonu njena noga je slaba i postoji velika šansa da dođe do povrede. Bilo da je reč o čirevima ili prevenciji povrede nogu kravama je potrebno obezbediti mogućnost kretanja – šetnje.
Kako prenosi Farmers Veekli u periodu pre teljenja treba smanjiti vreme stajanja krave odnosno prvotelke. Porodilji treba obezbediti odgovarajući prostor za postizanje vremena ležanja od najmanje 12 sati dnevno jer će smanjiti pritisak nogama. Kada je u pitanju muža ovakvih grla ukoliko imate veću farmu
proverite da li se krave mogu musti u grupama kako bi se smanjilo vreme stajanja.Junice su posebno ranjive i mogu ih gurnuti što može izazvati
povređivanja. Zato je potrebno da širina prolaza ka izmuzištu bude 4,5-5 m, a prolazi u kabinama širine 3-4,5 m.Za prevenciju povređivanja značajan je i lak pristup hrani junicama i kravama. Stručnjaci preporučuju prostor oko 66-70cm.Ako prelaze životinje iz slame u staju gde je beton, stvorite posebnu grupu rizičnih krava da biste smanjili konkurenciju i rizik od dominantnih krava mesec dana nakon teljenja, kako biste smanjili mogućnost za uvijanje i traumu na papcima.
Stručnjaci preporučuju za pod vulkanizirani gumeni sloj naročito u velikim farmama. Posebno je pogodno ovakav materijal koristiti u delovima farme gde su korita za vodu, područja za hranjenje ili češalice i sl. Veoma ekonomične za upotrebu su uske trake od gume (70cm) posebno u zonama kuda se krave najčešće
kreću kao što su ispusti, putanja ka izmuzištu i slično. Pratite kretanje krava i simptome koji mogu ukazati na povredu ili pojavu čira:
- neravnomerno opterećenje na udovima koji se mogu odmah prepoznati
- očigledno skraćeni koraci i često sa lukom do centra leđa

Izvor: Agrobiznis magazin

Lazar Jandrić i njegova supruga Svetlana su u „Sintelonu“ (sada „Tarket“), nekada industrijskom gigantu Bačke Palanke, stekli penzije, ali nisu hteli da potom zasluženo planduju. Imali su nešto svoje zemlje u obližnjem Obrovcu, krenuli s dve-tri krave, vremenom su uvećevali stado i uzimali državnu zemlju u zakup.

Krenuli smo zaista skromno, računao sam da nam to bude tek uzgredna zanimancija, ali mleko se tražilo, zapatismo pet-šest, pa deset grla, a danas imamo 15 krava i isto toliko junica i teladi, ponosi se Lazar blagom svoje štale.

Kako kaže, lane je prodao šest starijih krava i sad ima isto toliko junica, koje stižu za mužu.

Ali malo ko zna koliko je to veliki posao, prosečno svaki dan oko 300 litara mleka. Već 12 godina na palanačkoj pijaci supruga dnevno proda po 100 litara, a ostalo se pretvori u sir i kajmak. Nabavio sam kompletnu opremu, sa suprugom savladao i tehnologiju pa bismo mogli da otkupljujemo i preradimo dnevno i 1.200 litara, ali to je za nas dvoje previše. Naročito jer se patimo s radnom snagom. Ma, neće niko, kao da smo Norveška i nikom ne treba posao. S jednim komšijom sam se dogovorio da pomaže dvokratno, manje od osam sati, a povremeno angažujem još ponekog, veli Jandrić.

Umesto da znatne godine troše za letovanja i zimovanja, Jandrići ne znaju za odmor. Lazar, po obrazovanju električar, u šali veli da je prevario suprugu, koja nije znala da će na kraju završiti s običnim paorom. Bio je majstor u velikoj fabrici punih 35 godina, otišao u penziju 2009. i među prvima oseća kaznene mere zbog toga jer tada je uslov bio 60 godina života, a on je rođen 1954. Izračunao je da mu je ček umanjen gotovo trećinu.

Neću, ipak, da se mnogo žalim, pošto imam troje zlatne dece, hvali potomke Lazar.

Pomogao sam im, dodaje, koliko sam mogao pa je jedan sin na četvrtoj godini Bogoslovije, stariji je diplomirao na fakultetu šumarstvo, ali se manuo struke i drži pekaru u Bačkoj Palanci, ćerka je inženjer i radi u novosadskom Zavodu za transfuziju krvi, zet je tehonolog, radio je u Beču, a sada u šećerani u Vrbasu.

Pomognu kad god stignu, ali imaju oni i svoje obaveze. Jedan od naslednika mora svaki dan raditi u svojoj pekarskoj radnji, zet i snaja smatraju da su prevazišli ovdašnji posao pa mi se sve čini da možda planiraju otići u svet. Žena i ja guraćemo dokle možemo. U fabrici smo bili u „žici“, morao sam da gledam i koga sam hteo i za koga baš nisam mario, ovde jeste fizički teže, ali sam u svom dvorištu, viđam samo one koje ja hoću i pričam s njima! Osećam da mi ovakav život produžava vek, veli naš sagovornik.

Ipak, nije mu baš sve potaman. S dobrim razlogom.

Po prioritetu, mi, stočari, koji nemamo sveca ni odmora jer krava i na crveno slovo kad je gladna ili nije pomužena muče, treba da dobijamo u zakup državnu zemlju, vajka se Jandrić.

"Meni je sledovalo 35 hektara, a dobio sam 20. Ili, 75 hektara crkvene zemlje u obrovačkom ataru, sva od prve do treće klase, ali su se na licitaciji za nju izborili ljudi iz mnogo daljih sela. Davali čak i do 81.000 dinara po hektaru, što ja i drugi moji sapatnici nismo mogli. Dobra je to vajda onome ko daje u arendu, ali tu zemlju ne rade ovdašnji meštani i parohijani, kaže Jandrić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/reka-mleka-tece-s-farme-elektricara-iz-obrovca-07-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30