Koronavirusi se ne pojavljuju samo kod nas vlasnika, već ih nalazimo i kod naših ljubimaca, i domaćih životinja. Koronavirus se može javiti kod stoke i živine, a
najčešći simptomi su respiratorne i gastrointerstinalne poteškoće. Koronavirus je čest kod stoke i živine koji se rutinski viđa u sveta. Zna se da slepi miševi nose preko 100 različitih vrsta koronavirusa, a divlje cibetke su izvor virusa koji uzrokuje SARS (teški akutni respiratorni sindrom), koji je prvi put prijavljen u Kini 2002. godine. Iako je naše razumevanje još uvek ograničeno, divlji ljuskari ili pangolini koji se prodaju na pijacama mogu biti povezani s pojavom epidemijom u Kini. Poznato je da se koronavirus svake godine pojavljuju u celom svetu, a najčešće se javlja kod nosilja sa simptomom smanjene nosivosti, kod teladi i mlečni krava uzrokuje zimsku dizenteriju (proliv), kod svinja uzrokuje respiratorne smetnje, a kod živine i ptica bronhitis. Svetska zdravstvena organizacija(WHO) obavestila je da se zna da se druga vrsta korona virusa MERS-CoV prenosi s kamila na ljude.
Virusi koji izazivaju gastroenteritise, ili enteritise replikuju se u epitelnim ćelijama sluzokože creva i u njima uzrokuju oštećenja i disfunkcije različitog nivoa.
Skoro sve virusne infekcije digestivnog trakta nastaju ingestijom kontaminirane hrane i vode. Period inkubacije je veoma kratak, najčešće traje oko 12 časova,
odnosno oboljenje se manifestuje brzo, bez pojavljivanja prethodnih simptoma. Nastanak i razvoj virusne infekcije creva uslovljen je, pre svega, količinom i virulencijom unetog virusa, ali i uzrastom životinje. U digestivnom traktu mladih, tek rodjenih životinja, pH vrednost je neutralna, mnogi proteolitički enzimi su
još neaktivni, lučenje žučnih kiselina nije još uspostavljeno, a prisustvo specifičnih ili nespecifičnih antivirusnih činilaca je isključivo uslovljeno kvalitetom i količinom uzetog kolostruma.
Brzina kolonizacije zavisi od količine i virulencije virusa, ali i imunog statusa životinje. Kako infekcija napreduje, epitelne ćelije propadaju i zamenjuju se
mladim ćelijama kod kojih je sposobnost resorpcije i produkcije enzima znatno redukovana. Posledično ovakvom stanju u crevima se ne odvijaju potpuna digestija i resorpcija, ostaje dosta nesvarenih ili delimično svarenih hranljivih materija, što povećava osmotski pritisak i omogućava povlačenje ekstracelularne tečnosti i elektrolita u lumen creva. Posledica ovakvog stanja je pojavljivanje dijareje, kada je koncentracija suve materije u fecesu manja od 10 % i dehidracije.
Oboljenja teladi, posebno digestivnog trakta još uvek predstavljaju značajan uzrok gubitaka u odgoju podmlatka. Ekonomski gubici ne nastaju samo uginućem
životinje, nego se odražavaju I smanjenimprirastom. Ne postoji staja u kojoj nema bakterija, virusa ili gljivica. Koronavirus prvi put izolovan kod teladi
kod kojih je nastao proliv posle vakcinacije antirotavirus vakcinom. Patogeneza korona virusa je slična kao i kod rotavirusa. Najčešće oboleva telad u prvoj nedelji života. Bolest traje 4 do 5 dana, ispoljava se izrazito žutom bojom fecesa, koji je tečan i dehidracijom. Koronavirusi replikuju se celom dužinom
tankog creva a u poodmaklom stadijumu infekcije i u debelom crevu. Za razliku od infekcije rotavirusima, koji napadaju samo ćelije na vrhovima crevnih resica, koronavirus napada ćelije koje pokrivaju celu resicu, kao i one koje pokrivaju debelo crevo. Korona virus prouzrokuje prskanje epitelnih ćelija. Izražena je atrofija resica i proliv koji može biti fatalan i bez bakteriskih komplikacija.
Posledica invazije virusa su i ovde poremećaji digestije, apsorbcije, hiper sekrecije i poremećeni odnos elektrolita. Utvrđeno je da je kod koronavirusne infekcije poremećen metabolizam glukoze i laktoze, pa se javlja hipoglikemija, laktatna acidoza i hipovolemija što može da uzrokuje akutni šok i naprasno uginuće zbog prestanka rada srca. Govedi koronavirusi mogu da budu uzročnici dijareje i kod ljudi. Dijagnostikovanje gastrointestinalnog sindroma nije teško, međutim za postavljanje etiološke dijagnoze neophodna su laboratorijska ispitivanja. Laboratorijska ispitivanja se uglavnom svode na dokazivanje virusa u fecesu obolele teladi. Danas je primenom raznih imunohromatografskih i imunoenzimskih testova, kao i primenom elektronske mikroskopije omogućeno brzo postavljanje dijagnoze virusne etiologije. Neophodno je uzeti uzorak fecesa ili bris sluzokože rektuma i što pre dostaviti u laboratoriju.
Uzorci izmeta za analizu moraju se uzeti u toku nekoliko sati posle nastanka proliva, kada se u njemu nalazi veliki broj virusnih partikula(čestica). U cilju efikasnog izlečenja neophodno je da se sa terapijom otpočne što pre i to pre svega upotrebom preparata koji će ublažiti efekat dehidracije, nadoknaditi izgubljene elektrolite i antibioticima, kako bi se sprečio razvoj patogenih bakterija. Antivirusna terapija usmerena protiv virusa gastrointestinalnog sindroma ne postoji, pa ako se i dijagnostikuje neki od virusa, ona je isključivo simptomatskog karaktera. U teškim slučajevima nadoknadu tečnosti i elektrolita je neophodno sprovoditi u vidu infuzija ili intraperitonealne aplikacije. Često se dešava da se zbog hipovolemije ne može da ustanovi lokacija v. jugularis, pa je tada neophodna intraperitonealna aplikacija tečnosti sa glukozom i elektrolitima. Terapija obolelih teladi sastoji se u intezivnom davanju elektrolita (2-4 l) glukoze I preparata dekstrana (2 l) i antibiotika. Prognoza je povoljna kod gubitka do 5% tečnosti iz organizma. Kod većih gubitaka vode iz organizma izgledi za izlečenje su lošiji i prognoza postaje nepovoljna.
Nasuprot novom ljudskom koronavirusu, mačji koronavirusi (FCoV) poznati su već dugi niz godina. Tu spadaju Feline coronavirus (FECV) i mnogo poznatiji virus mačjeg infektivnog peritonitisa (FIPV), koji uzrokuje smrtonosni mačji infektivni peritonitis (FIP) koji dovodi do upale peritoneuma i pojave edema. S druge strane, ljudi, pogotovo stariji i bolesni, pate od simptoma sličnim gripu. Održavanje higijene, provetrenosti prostorija, a zatim upotreba i svih drugih biosigurnosnih mera ko što su dezinfekcione barijere i na ulazima i izlazima iz objekata gde se drže životinje, zatim onemogućavanje ulaska i kretanja stranim licima koji nisu deo tima koji opslužuje životinje u objektima gde se drže životinje, upotreba stočne hrane od proverenih proizvođača, zabranjen ili smanjen ulazak vozila za dostavu hrane i odnošenje proizvoda i nusprodukata sa područja farmi, neškodljivo uništavanje leševa i mnoge druge mere su opšte mere koje su uvek dobro došle i po pravilu služe da zaštite uzgoje životinja od patogena koji se nalaze u okruženju, a istovremeno sprečavaju i postojeće patogene u pojedinim zapatima da se rašire na druge zapate životinja i područja.
Unos novonabavljenih životinja u gazdinstvo mora biti kontrolisan u smislu jasne identifikacije, porekla i uz svu propratnu dokumentaciju koju izdaje ovlašćeni veterinar.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U medijima, i generalno u javnosti najviše se pričalo o tome kako mladi odlaze sa sela i da ostaju puste kuće. Međutim, mnogima je promakla činjenica da ima i onih, koji su se vratili na svoju dedovinu, ili da su se preselili iz grada u selo, i zasnovali svoju porodicu i proizvodnju. Jedan takav primer je Maden Minić, Jagodinac, koji se vratio na svoju dedovinu u selo Sekurič, i danas je uspešan farmer, sa stadom koje broji trenutno preko 130 ovaca. On je svoj stan u Jagodini prodao i u Sekuriču započeo svoj agrobiznis, a od nedavno mu se priključila i buduća životna saputnica, koja je Mladena spazila gledajući emisiju „ZNANJE IMANJE“. Tako je sve počelo, a gde i kako će dalje biti Mladen nam kaže: „Planiramo proširenje farme, ove godine smo značajno proširili
površine pod pašnjacima jer smo kupili još nekoliko hektara zemlje i uzeli u zakup neke površine. Do sada sam sakupio oko 4000 bala sena, što će mi omogućiti da povećavam proizvodnju“.
Tokom posete farmi ovaca MINIĆ, imali smo priliku da upoznamo i mladog Bogdana iz Despotovca, koji nam je rekao da je došao kod Mladena da bi se dogovorio oko kupovine ovaca i započinjanja sopstvene proizvodnje.
„Roditelji su u Švedskoj i verovatno se neće vraćati u Srbiju. Ja sam odlučio daipak pokušam ovde, jer se i moj deda bavio ovčarstvom. Mislim da treba prvo
ovde pokušati, ako ne uspem uvek mogu da se odem kod roditeljima. Planiram da osnujem farmu ovaca poput svog dede, i da nastavim time da se bavim. Mladen mi je puno pomogao sa savetima, kako mogu da koristim subvencije Ministarstva poljoprivrede i kako da budem što uspešniji. Upoznao me je sa radom Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, gde ću se takođe aktivirati i pokušati da ja kasnije drugima pomognem“.
Mladen Minić, je osnivač i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije. I pored velike energije koju ulaže na svoju proizvodnju, on se bavi i organizovanjem rada ovog Udruženja, i aktivno učestvuje u svim programima. Uprkos pandemiji, kaže nam da oni intenzivno rade na svom zacrtanom programu:
„Osnovali smo prvu usko specijalizovanu stočarsku zadrugu, koja ima deset osnivača članova našeg Udruženja. Mi imamo preko 70 članova koji se bave stočarstvom i videli smo veliku potrebu da se oni udruže kroz zadrugu. U planu nam je da do kraja godine formiramo još dve zadruge, jednu voćarsku i jednu ratarsku“.
Pored velikog stada ovaca Minići se bave i proizvodnjom kupine, koju jednim delom prerađuju u kupinovo vino. Planiraju i proširenje delatnosti u pravcu seoskog turizma:
„Planiram da izgradim nekoliko objekata poput vajata, gde bi gosti mogli da prespavaju i jednu prostoriju gde bi mogli da uživaju u našim specijalitetima, posebno onim od jagnjećeg mesa. Netaknuta priroda, ambijent koji opušta i ukusna hrana, je ono što posetioci vole, a to je ono što mi možemo da ponudimo u svakom trenutku. Već smo osmislili sve, samo treba da krenemo u opremanje i izgradnju. Obratićemo se i državi za podršku“ dodaje Mladen.
Sa Mladenom smo posetili još jednog uspešnog domaćina, Slađana Radojevića, iz Dragova kod Rekovca, člana Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, koji se bavi proizvodnjom kupine na preko 3 hektara, i planira dalje da se širi zasad. Pored toga ima i ratarsku i stočarsku proizvodnju. Na farmi ima ovce, krave i junad.
Pitali smo ga kako sve postiže: „Potrebno je dosta truda i rada. Uz to angažujemo i dodatnu radnu snagu na različtim poslovima. Mislim da kroz naše imanje prođe preko 200 radnika tokom godine. Mi za svakog od njih obezbedimo ručak od naših proizvoda. Iskreno lakše mi je da utovim koju svinju, zakoljem prase i jagnje, nego da idemo u grad da kupujemo hranu svaki dan. Ipak je to veliki broj ljudi. Na primer sada nam je aktuelna berba kupine, kada je beremo budei preko 20 berača“.
Na pitanje kolika je dnevnica berbe i da li imaju dovoljno radnika Slađan kaže: „Kod nas uvek ima dovoljno radnika, nekada i više nego što nam je potrebno.
Mi se korektno odnosimo prema svakome. Berbu kupine plaćamo 20 dinara po kilogramu. Tako da, koliko naberu toliko pomnožimo sa dvadeset dinara, i to
uvek bude preko prosečne dnevnice. Neki su mnogo iskusniji i brži u berbi pa naberu preko 200 kg kupina. Takođe, ovim smo olakšali organizaciju same berbe, jer neko na primer ne može ostati ceo dan. Kada bi plaćali dnevnicom on bi zbog dva tri sata svojih obaveza morao taj dan da izostane.
Na ovaj način on može doći kasnije, ili otići recimo ranije, ali da ipak zaradi novca onoliko koliko nabere“.
Kupina je kod Radojevića rodila dobro, grozdovi plodova su nanizani i u momentu kada smo ih posetili brali su već tri puta i ubrali četiri tone. Cena nije poznata, ali se pričalo od 60 do 70 dinara za kilogram, što je kažu relativno dobra cena, mada bi optimalno bilo da bude 80 dinara, naročito za vrhunski kvalitet koji imaju:
„Mi našu proizvodnju radimo na najbolji mogući način. Imamo zaštitara konsultanta, koji nas savetuje kada i čime da tretiramo zasade protiv bolesti i štetočina. Ne radimo ništa napamet , već samo onda kada treba i koliko treba. Takođe, kupini smo obezbedili dovoljno vode, sistemom kap po kap. Voda dolazi iz bunara od naše kuće koja je udaljena malo više od jednog kilometra. Sve smo sami povezali cevima i obezbedili dovoljnu količinu vode“ kaže
ovaj domaćin.Naš dobri domaćin pored svega stigne da ide i u lov, a njegov trud nadamo se da neće ostati bez nagrade. Želimo mu uspešnu proizvodnju, i tri vredna zeta jer je ponosni tata tri ćerke!
Inače, Ministarstvo poljoprivrede u svojim merama i podsticajima ima subvenciju za mlade poljoprivrednike koja iznosi do 1,5 miliona dinara. Mladen Minić je predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije i kaže nam da ima preko 5000 prijavljenih kandidata, od čega veliki broj čine članovi ovog Udurženja, koje im je pomoglo da pripreme dokumentaciju. Isplata se očekuje na jesen u septembru, ili oktobru kako je nedavno najavio ministar Branislav Nedimović.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Veoma često pitanje poljoprivrednih proizvođača je na koji način i šta je sve potrebno od dokumentacije da se obavi prenos vlasništva nad domaćim životinjama sa jednog vlasnika na drugog, ili zbog iznenadne smrti vlasnika. HID je jedinstveni dvanaestocifreni broj gazdinstva (engl. Holding IDentification Number) pod kojim je gazdinstvo registrovano u Centralnoj bazi- registru gazdinstva, podseća stručnjak za stočarstvo Poljoprivredno stručne službe "Poljosvet" iz Loznice Gordana Vujaklija.

Mnogi mešaju broj poljoprivrednog gazdinstva sa HID brojem, ali, prema objašnjenima Uprave za veterinu, to su dva različita broja. Broj poljoprivrednog gazdinstva "BPG", imaju samo registrovana poljoprivredna gazdinstva, a "HID" imaju sva gazdinstva sa životinjama (govedima).Da biste dobili HID broj potrebno je da se obratite nadležnom veterinaru odnosno veterinarskoj stanici koja sprovodi poslove po Programu mera zdravstvene zaštite životinja u vašem mestu. Zahtev za promenu ili ažuriranje podataka o gazdinstvu podnosi se lično Regionalnoj kancelariji veterinarske inspekcije, na propisanom obrascu, uz dostavljanje svih potrebnih dokaza za traženu promenu.

Šta je potrebno za promenu podataka vlasništva?
Dakle, sva gazdinstva na kojima se nalaze životinje - privremeno ili trajno, moraju biti registrovana u Centralnoj bazi podataka Uprave za veterinu. Za promenu podataka sa jednog lica na drugo potrebno je sledeće:

• popunjen Zahtev za promenu podataka na gazdinstvu;
• izjava o saglasnosti da se HID prevodi sa jednog lica na drugo, potpisana od strane oba lica i overena kod notara;
• fotokopija lične karte oba lica;
• kopija o uplaćenoj taksi od 320,00 dinara na žiro račun: 840-742221843-57; poziv na broj 97, broj opštine gde se obalja uplata, primalac je budžet Republike Srbije, a svrha je uplata administrativne takse.

Ukoliko se promena HID-a obavlja zbog smrti vlasnika potrebno je i Rešenje o ostavinskoj raspravi. Zahtev za promenu ili ažuriranje podataka o gazdinstvu podnosi se lično Regionalnoj kancelariji veterinarske inspekcije uz dostavljanje svih potrebnih dokaza za traženu promenu, naglašava Vujaklija.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/hid-broj-kako-promeniti-vlasnistvo-nad-domacim-zivotinjama/62078/

Poljoprivredno gazdinstvo Žužane Sabo Nađ i njenog sina Zoltana Saboa iz Bečeja bavi se raznovrsnom ratarskom proizvodnjom, ali i stočarstvom.Pre četiri godine su uvezli iz Nemačke 30 junica rase šarole, starosti 20 meseci, držali ih četiri meseca i veštačkom oplodnjom počeli da proširuju zapat tako da sada na farmi već imaju oko 100 grla.

- Goveda rase šarole su lepa, ali su malo divlja. Nisu toliko pitoma, ali lepo i jednostavno se tele što nas je i opredelilo da se bavimo njihovim uzgojem. Vole da imaju prostora za ispust na otvorenom, a sve u svemu, do sada nismo imali problema – kaže Žužana Sabo Nađ.

U ovom gazdinstvu ženska telad ostavljaju za priplod za proširenje farme, a bikovi se tove i prodaju klaničarima.

Značajno je bavljenje i ratarskom proizvodnjom, na sopstvenim površinama i oranicama koje uzimaju u arendu. Seju soju, suncokret, uljanu repicu, kukuruz, paštrnak, nekada i industrijsku papriku, od pre dve godine su odustali od šećerne repe, ali u ovom bečejskom gazdinstvu napominju da to ne znači da nikada više neće uzgajati slatki koren.

– U setvenoj strukturi zastupljeni su ječam, sirak, raž i usevi za silažu, odnosno sve što je potrebno za stočnu hranu govedarske farme. Naše iskustvo je da ratarstvo i stočarstvo moraju da idu zajedno. Doduše, za četiri godine na farmi nismo imali bog zna kakvu zaradu, ali je dobro da smo uvećali broj goveda i nadamo se da će rezultate doneti u narednom periodu – optimista je Žužana, napominjući da ono što je zafalilo na farmi dodato je iz ratarske proizvodnje, ali i da stajnjak sa farme dopronosi boljoj plodnosti zemljišta, smanjenju troškova za veštačka đubriva i boljim prinosima.

Ona dodaje da su u poljoprivredi uslovi stabilniji i da država efikasnijim merama pomaže gazdinstvima, opredeljenje za razvoj i opstanak u poljoprivredi, bilo bi veće. Do sada još nisu koristili podsticajna sredstva iz pokrajinskih i republičkih izvora, ali su preko Fondacije „Prosperitati“ od novca koji je obezbedila Vlada Mađarske, uspeli da dobiju pare za kupovinu nekih mašina i izgradnju jedne štale, tako da raspolažu sopstvenom poljoprivrednom mehanizacijom i dobrim uslovima za držanje stoke.

– Sada imamo uslove, pa samo ostaje da se radi. Sve što je do sada ulagano ima smisla i finansijskih efekata – smatra naša sagovornica.Žužani je pre 26 godina umro suprug, sin Zoltan iz tog braka je nakon studija ostao u poljoprivredi, dok sin Peter iz drugog braka je na studijama u Mađarskoj. Sin Zoltan Sabo je završio studije agronomije na smeru zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Gedeleu, kod Budimpešte, a majka Žužana bila je uporna u nagovorima da se vrati i posvete se unapređenju poljoprivrednog gazdinstva. – Nekada mi je zbog toga žao, nekada ne. Nadamo se boljim vremenima za poljoprivredu, jer je budućnost u proizvodnji zdrave hrane. Kada bi otkupne cene poljoprivrednih proizvoda bile stabilnije, sve bi bilo drugačije, ovako malo se vrtimo u krug, pa kako se ko snađe – keže Žužana. Zoltan Sabo kaže da je planirao da se vrati čim dođe do diplome.

- Rodio sam se u ovom poslu i ništa drugo neću raditi nego ću nastaviti porodičnu tradiciju. Obično nas pitaju da li vidimo budućnost u poljoprivredi. A mi radimo i ne znamo baš uvek šta vidimo, jer u poljoprivredi ima puno posla. S obzirom na to da imamo farmu goveda, poslovi su neizbežni svaki dan od jutra do sutra, a uvek se nameću računice da li je ono čime se bavimo isplativo ili ne, ali volimo i radimo – ističe Zoltan.

Zoltan naglašava da ne čekaju, kako to poljoprivrednici znaju da govore, da nikada ne valjaju cene.

– Svi kukamo, ali problem je ako se uzme olovka i sve stavi na papir, ili u računar, pa podvuče crta, onda vidimo da vrlo malo imamo zarade. Zbog toga mnogo toga treba da radimo da bar negde nešto pretekne za egzistenciju. Teško je biti pametan pa predvideti gde će biti zarade, jer svaka godina je drugačija. Kada nešto ima dobru cenu onda nema roda, a poslednjih godina dešava se da nema ni dobrog roda, ni cene, pa je tada najlošije. Jednostavno, uvek čekamo da bude bolje – napominje Sabo.

Prema njegovim rečima da su cene poljoprivrednih proizvoda adekvatne uloženom novcu i radu, podsticaji ne bi bili potrebni poljoprivrednicima, ali u uslovima kada se cene formiraju van realnih tržišnih kretanja, onda je logično da svakom proizvođaču nešto nedostaje.

-Uvek nešto moramo da uložimo i onda čekamo da se uloženo vrati, a na drugoj strani uvek nam je prazan yep. Teško je nekada i reći šta bi nam od podsticaja trebalo. Jako je dobro da imamo podsticaje, međutim, uslovi nisu baš za svakoga – utisak je Saboa.

U ovom poljoprivrednom gazdinstvu ne uspevaju da sve poslove obavljaju sami, nego imaju i četvoro stalno zaposlenih, tako da egzistenciju obezbeđuju za članove porodice i porodice zaposlenih.

– Probamo i nastojimo da svi budemo zadovoljni ali u poslednjih nekoliko godina teško izlazimo na kraj. Ekonomska situacija je takva kakva je, ne baš najpovoljnija, ali uvek se nadamo da će biti bolje. Mi poljoprivrednici uvek kukamo i nadamo se boljitku – zaključuje Zoltan Sabo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-gazdinstvu-zuzane-sabo-nad-iz-beceja-i-nenog-sina-zoltana-mnogo-ulagana-i

Način da se iskoristi genetski potencijal mlečnih krava je da im se pored kvalitetne ishrane obezbedi idealan smeštaj kako bi se postiglo dobro zdravstveno stanje, dobra reprodukcija, kao i dobra proizvodnja mleka. Prilikom izgradnje farme treba obratiti pažnju na: – položaj farme – sistem držanja (vezani ili pušteni sistem) – prostirku – ventilaciju – način izđubravanja i skladištenja đubriva – hranjenje stoke – bokseve za telenje, lečenje krava – prirodnu svetlost u štalama – mesta za pijaću vode – izmuzište Veoma bitna stvar kojoj se mora posvetiti velika pažnaj a koju poljoprivrednici olako shvataju je ventilacija objekta.

Ventilacija u štalama je neophodna jer ima odličan efekat na proizvodnju mleka, zdravlje i reproduktivne osobine krava. Dobra ventilacija je bitna za uklanjanje štetnih gasova iz štale i za smanjenje vlažnosti u štalama Ventilacija treba da omogući da je u štali suvo, da nema promaje i da ima dovoljno svežeg vazduha tj. da se ne oseća zagušljivost u objektu. Temperatura u štali treba da bude između 10 i 20°C. Optimalna temperatura u štali je 10-15°C. Prioritet treba dati prirodnoj ventilaciji u štalama koja se zasniva na tome da je topao vazduh lakši od hladnog, tako da se toplota koju krave proizvode polako penje ka krovu štale. Idealno bi bilo imati otvor na krovu štale kako bi ovaj topao vazduh mogao izlaziti napolje, kao i amonijak i vlaga.

Otvori za ulaz svežeg vazduha se trebaju konstruisati na bočnim zidovima, oko dva metra od poda i oni moraju biti nešto uži od otvora za izlaz vazduha i to ako je otvor za izlaz vazduha širok 40 cm, onda bi otvor za ulaz svežeg vazduha na svakom zidu bio oko 30 cm širok. Nagnutost krova bi trebala biti oko 25 stepeni kako bi se obezbedila dobra prirodna ventilacija jer se tada topao vazduh lakše kreće ka krovu štale. Preporučuje tzv. horizontalna ventilacija sa otvorenim bočnim zidovima na štali pri čemu se oni mogu zatvoriti sa zavesama od najlona kada su vremenski uslovi loši.Veličina štale za držanje krave uslovljava i način ventilacije pa tako imamo manje štale kod kojih izmena vazduha se rešava izgradnjom odvodnih i dovodnih ventilacionih kanala(otvora),koji funkcionišu na osnovu razlike u temperaturi i spec. tež. između spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha.

Odvodni ventilacioni kanali, u vidu dimnjaka, a presek im je 0,4 x 0,4 m – 0,7 x 0,7 m, što su viši bolje funkcionišu ( poželjno je oko 5 m ).
Dovodni ventilacioni kanali (otvori), mogu biti u zidu ili tavanici, a ukupna površina iznosi 70% od odvodnih, a presek im je 0,2 x 0,2 m – 0,4 x 0,4 m i veće štale – ovde se ventilacija može uspešno rešavati samo pomoću električnih ventilatora koji rade na principu izbacivanja zagađenog vazduha ili ubacivanja svežeg vazduha u štalu.
Odvodni i dovodni ventilacioni kanali su ravnomerno raspoređeni i broj im zavisi od veličine objekta.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/10/stocarstvo/i-ovo-je-uslov-za-dobru-mlecnost/

Domaćinstvo Vukićevća iz Samaila poljoprivrednom proizvodnjom se bavi više decenija. S kolena na koleno, prenose znanje i proširuju proizvodnju. Ovo petočlano domaćinstvo opstaje sopstvenim radom. Ipak, povoljniji krediti omogućili bi im da obnove mehanizaciju.

Posla ima od ranog jutra. Dobrom organizacijom, Vukićevići sve postižu. Imaju dovoljno za sopstvene potrebe, ali i za prodaju.

"Može da se živi, ali da je teško, teško je. Meni je drago što su deca nastavila dalje da rade, da proširuju, vidim da su privrženi poljoprivredi," kaže Mirjana Vukićević, nastariji član domaćinstva.

Mladi Vukićevići pokušavaju da očuvaju tradiciju. Sigurni su da uz pomoć države mogu da prošire proizvodnju.

Petnaestogodišnja Nikoleta Vukićević voli da živi na selu. "Lepo je," kaže ona, "imamo lepe običaje i trudimo se da ih prenesemo.
Njen brat, Nikola Vukićević, dodaje:" Hteo bih da proširim stočni fond , još ako bi bilo nekih povoljnih kredita da napravim još štala i da s kupim novu mehanizaciju".

Vukićevići imaju sedam krava, sedam hekatara sopstvene zemlje, a obrađuju još petnaest hektara iz zakupa. Mišljenja su da na selu može lepo da se živi.
" Značio bi mi neki povoljniji kredit sa dužim grejs periodom i povoljnijom osnovnom kamatom," kaže Aleksandar Vukićević.

Osnovna im je proizvodnja mleka, ali sada se orijentišu na jagode jer su to, kažu, prve pare u toku godine. Na 25 ari imaju desetak hiljada sadnica, planiraju da dupliraju broj.

Vukićevići rado prihvataju savete poljoprivrednih stručnjaka, kako bi unapredili proizvodnju. Bili su i domaćini Dana polja strnih žita, koje je organizovala Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Kraljevo.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3985660/sta-je-potrebno-da-bi-uspesni-poljoprivrednici-postali-jos-uspesniji.html

Uzgoj krava najzastupljeniji je vid stočarstva u Srbiji, a svaki govedar će vam reći da je period steonosti i telenja krave jedan od najzahtevnijih poslova. Neopodno je iskustvo i dobra pripremljenost uzgajivača koji će da prepozna kada se približava vreme telenja. Vreme trajanja gravidnosti kod krava može da varira u zavisnosti od rase, pola teleta, starosti krave, ali i ishrane krava tokom graviditeta. U proseku steonost  simentalske rase, koja je i najzastupljenija kod nas, traje 285 dana odnosno 9,5 meseci,

 Znaci skorog porođaja

Kako se približava kraj gravidnosti, odnosno telenje kod gravidne životinje se postepeno događaju specifične hormonske, fiziološke, morfološke i promene ponašanja. Kako objašnjava dr Ivan Stančić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu siguran znak je intenzivna relaksacija ligamenata svoda karlice (zapažaju se jame sa obe strane korena repa), promena konzistencije i boje sekreta iz vimena od relativno prozirne tečnosti do neprozirnog, žućkastog i gušćeg kolostruma, iscedak iz vulve, kao i otok vimena. Nekoliko dana pre očekivanog porođaja, kravu treba izdvojiti od ostalih grla u stadu i smestiti je u čist i dezinfikovan prostor odvojen od ostalih životinja.

Porođaj odnosno partus kod krava se definiše kao istiskivanje normalno razvijenog i za život sposobnog teleta, posle koga se istiskuju plodove ovojnice. Početak i odvijanje procesa porođaja, kontrolisani su složenom interakcijom hormona majke, placente i fetusa. Plod se, u materici, okreće u porođajni položaj: ispružene prednje noge, vrat i glava prema napred, ili ispružene zadnje noge i karlica prema napred, pri čemu su leđa ploda, uvek,

okrenuta prema leđima (kičmi) majke. Svi ostali položaji glave, vrata i nogu, u odnosu na trup ploda, kao i u odnosu na leđa majke mogu otežati ili prekinuti telenje. Nenormalni položaji ploda se javljaju u oko pet odsto slučajeva. Sam porođaj se odvija u tri faze:  priprema, istiskivanje ploda i istiskivanje plodovih ovojnica.

Pripremni stadijum obuhvata otvaranje cerviksa (koji traje 2 do 3 sata kod odraslih krava, odnosno 4 do 6 sati kod junica) i postavljanje ploda u pravilan položaj za istiskivanje kroz porođajni kanal. U ovom stadijumu, krava je malo nemirna, ali može normalno da jede i pije. Kontrakcije uterusa (trudovi) se događaju svakih oko 5 minuta i traju oko 5 sekundi. Kako ovaj proces napreduje, krava se napinje i utiskuje placentu (alantohorion), ispunjenu vodom (vodeni balon) u cervikalni kanal, pa se on, sve više, proširuje.

U fazi istiskivanja ploda krava leži na boku, ali se često diže i ponovo leže, kreće se i zagleda svoj zadnji kraj. Tokom ove faze, plod se intenzivno potiskuje napolje, kroz porođajni kanal. Pojavljuju se prednje noge i vrh njuške, ili zadnje noge, obično obavijeni drugim vodenim balonom (amnion). Kada glava prođe kroz porođajni kanal, obično je dovoljan još jedan napon krave, da se tele potpuno izbaci u spoljašnju sredinu. Stadijum

istiskivanja ploda, normalno, traje oko 2 sata, ali ako je tele krupno, ovaj stadijum može da se produži i na 10 sati. Istiskivanje placente je treći stadijum partusa. Naime, izvesno vreme nakon istiskivanja ploda, materica nastavlja sa kontrakcijama, da bi se istisnuli plodovi omotači i zaostala plodova tečnost. Kontrakcije materice pomažu odvajanje kotiledonskih (horionskih) resica iz kripti karunkula. Istiskivanje placente može, normalno, da traje do 12 sati.

 Najčešće greške tokom telenja

Prevremeno manuelno probijanje alantohoriona (prvi vodeni balon), često ima za posledicu nepotpuno proširivanje cervikalnog kanala. Ovo može dovesti do otežanog ili

potpuno onemogućenog daljeg istiskivanja ploda. Potrebno je pustiti kravu da sama, završi proces telenja, koji može da traje i duže od 9 sati. Mnogi stočari često prave grešku i izvlače tele

iz stomaka majke pre nego što se cervikalni kanal potpuno otvori, tj. dok se prednje noge i glava još nisu pojavili u otvoru vulve. Obično nije potrebno intervenisati ako krava ima normalne napone.

Kako objašnjava dr Stančić primarni razlog uginuća teleta tokom ili neposredno posle rođenja je teško telenje (dystocia). Teško telenje povećava rizik pojave zaostajanja placente i infekcije uterusa. Ovo ima za rezultat pojavu većeg broja neuspelih osemenjavanja.

Teško telenje je najčešće povezano sa nenormalnim položajem ploda tokom porođaja, povećanom veličinom teleta što zavisi od rase, ali i neadekvatne ishrane krave tokom kasne gestacije, pa je majka mršava ili jako ugojena. Na težak porođaj utiče i pol teleta. Naime muška telad su, obično, teža od ženske pa je i porođaj teži i duže traje. Problem nastaje kada je tele veće

od karlice majke. Teška telenja su češća kod prvotelki (junica), jer one nisu dovoljno razvijene. Dvojke, takođe, povećavaju mogućnost pojave teškog telenja. U takvim situacijama obično se koristi pojačana snaga za izvlačenje teleta što dovodi

do daljih komplikacija. Treba imati dosta iskustva da bi se donela odluka o ispravnoj intervenciji kod teškog telenja.

Adekvatan smeštaj, dobro zdravstveno stanje, a posebno adekvatna ishrana krava tokom gestacije (posebno tokom zasušenog perioda), su osnovni preduslovi da se smanji broj teških telenja. Dr Stančić posebno upozorava da osemenjavanje mladih, nedovoljno razvijenih i nepravilno hranjenih junica, skoro uvek će imati za rezultat komplikacije kod i neposredno posle telenja. Osim toga, treba voditi računa i o izboru rase bika u odnosu na rasu krave, kako ne bi mala krava bila osemenjena sa bikovima većih rasa. Tada će i tele biti nesrazmerno veće, što može dovesti do teškog telenja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Stočari i proizvođači mleka u požeškom kraju prilagodili su uslove rada, pridržavaju se propisanih mera i kažu - biće dovoljno mleka i mlečnih proizvoda. Osvit zore nad Gorobiljem. U domaćinstvu Tomića uobičajen termin za mužu stotinak krava. Za taj posao dežursto je tokom cele godine 24 sata. U vanrednom stanju ipak su morali da reorganizuju rad na farmi, kao i u periodu sezonskog gripa. "Mi ovde proizvodimo oko hiljadu i dve-tri stotine, do hiljadu i po litara mleka, dnevno. Što je dovoljno za oko 3.000 ljudi da se prehrani za jedan dan. Tako da ovaj grip nije ništa novo za nas, kad god ima grip, mi gledamo na neki način da se razdvojimo, da bi se u različitim momentima razboleli, jer ne smemo svi da se razbolimo. Krave moraju da se muzu svaki dan i da se hrane svaki dan", priča Todor Tomić, stočar iz Gorobilja. Pojačane higijenske mere primenjuju i mlekare, počev od prevoza sirovog mleka, pa do prerade. Pooštren je ulazak i u službene prostorije, van proizvodnje. "Oni radnici, koji nemaju potrebe da budu prisutni, oni su ostali da rade od kuće. Po potrebi i pozivu možemo ih zvati. Oni koji imaju bilo kakve simptome prehlade, bilo čega, vraćeni su sa posla. Pored toga informisali smo sve radnike, održali sastanak, odštampali određene letke i uputstva kako treba da se ponaša", kaže vlasnik mlekare iz Arilja Nenad Vranešević. Uz sada pojačane higijenske mere, pre šest meseci započelo se i sa automatizovanom dezinfekcijom svih prostorija nakon celodnevnog proizvodnog procesa. "A zbog aktuelne situacije koristi se češće. Inače, sredstva koja se koriste za dezinfekciju ovog prostora su sto posto biorazgradiva", ističe tehnolog u mlekari Slađana Ostojić. Gomilanje zaliha hrane takođe je nepotrebno, jer proizvodnja u mlekari je uobičajena, uz pojačane higijenske mere, a biće je dovoljno kao i do sada.

Izvor: www.rts.rs

U Srbiju se godišnje uveze oko 100.000 doza semena bikova, a ako se uzme u obzir da jedna doza kvalitetnog semena može da košta od jednog do 30 dolara, onda je zaključak da naša država za godinu dana uveze sperme bikova u proseku i do oko čak milion i po evra, pišu Novosti. Stručnjaci iz oblasti stočarstva ističu da je "najgore to što se uvozi uglavnom seme koje ne zadovoljava standarde dobrog genetskog materijala u zemljama izvoznicama", pa tako kod nas završava seme nešto lošijeg kvaliteta.   Kako podsećaju Novosti, nekada je Srbija važila za jednu od vodećih zemalja po genetskom kvalitetu bikova, ali vremenom su se stočarsko-veterinarski centri za reprodukciju i veštačko osemenjavanje u zemlji gasili, pa danas radi samo jedan. Naime, ranije su u državi postojala tri centra - "Velika Plana", Temerin" i "Krnjača", a opstao je samo onaj u Velikoj Plani.   Jedan od njih, koji je privatizovan, postao je u međuvremenu običan distributivni centar koji samo uvozi seme i dalje ga prodaje u Srbiji, odnosno nema sopstvenu proizvodnju. Takvih centara u zemlji je trenutno 12, a najviše spermu bikova uvoze iz Nemačke, Holandije, Hrvatske, Austrije, pa čak i iz Amerike i Kanade.   "Pored jednog privatnog centra, mi smo ostali još jedino javno preduzeće u Srbiji koje se bavi reprodukcijom i veštačkim osemenjavanjem. Imamo dugogodišnju saradnju sa Nemcima, više od pet decenija, i od njih uvozimo žive bikove i dalje sami proizvodimo seme. Godišnje proizvedemo oko 250.000 doza, a prodamo na našem tržištu oko 230.000, i to po ceni od oko 300 dinara, dok je naša proizvodna cena između 180 i 200 dinara. Inače, naše preduzeće je samostalno, odnosno samofinansirajuće", navodi dr Goran Jakovljević, direktor JP Stočarsko-veterinarski centar "Velika Plana".    Doze semena kod veterinara obično koštaju od 300 do 350 dinara, ali se osemenjavanje naplaćuje od 2.000 do 2.500 dinara. Veterinari u najvećoj meri kupuju uvozno seme od distributera, koje je u razvijenijim zemljama izvoznicama neprihvatljivo i neupotrebljivo, i koje se kod nas može pazariti i po ceni od oko evro.   Međutim, upravo ta najjeftinija semena koju većinom pazare stočari u seoskim sredinama ne mogu da daju kvalitetno tele, odnosno kasnije kravu muzaru, pa umesto da krava daje do 9.000 litara mleka godišnje, ona daje tek oko 5.000.   Stanje na tržištu u Srbiji je Datum: 14.02.2020 Medij: 021.rs Link: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/234527/Uvozimo-seme-bikova-koje-se-ne-koristi-u-razvijenim-zemljama.html Autori: Redakcija Teme: Stočarstvo Naslov: Uvozimo seme bikova koje se ne koristi u razvijenim zemljama Napomena: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede kliping centar Srbije www.ninamedia.rs 1/ 2 haotično i domaća proizvodnja se uvozom lošijeg semena sistemski uništava - saglasni su stručnjaci iz ove oblasti. Loše je što ne postoji zakonska regulativa koja bi zabranjivala uvoz lošeg genetskog materijala. Takođe, trebalo bi da država pruži podršku javnom preduzeću kako bi se podsticao razvoj domaćeg genetskog materijala koji je nekada bio na ceni, pa bi se od ovog unosnog posla veliki novac slivao u državni budžet, pišu Novosti.

Preuzeto sa:  www.021.rs

Za više informacija pogledajte link: 

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

Stočari u Srbiji uskoro će moći da kupe steone krave, a da ne moraju odmah da daju sve pare. Naime, Ministarstvo poljoprivrede će omogućiti svima koji žele da nabave mlečna goveda, da umesto dela novca, daju, recimo, tele. Sporazum je napravljen sa mađarskom firmom "Huland", koja će "kreditirati" kupovinu. Ukoliko ovo zaživi, ideja je da se tako isto radi i sa ovcama.

- Radimo na izmeni pravilnika, kako bi kompanija mogla da da steone junice unapred, tako što će poljoprivrednik dati nekih 20 odsto, deo kroz državne subvencije koje dobije i ostatak može kroz tele da isplati - ispričao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Kako su nam objasnili u resornom ministarstvu, poenta je da će se stočarima nuditi da kupe 10 do 20 grla steonih krava. Oni će, u proseku, dati odmah nekih 20 odsto. Na osnovu ugovora sa "Hulandom" i uplaćenim avansom, dobijaju se subvencije od države, koje, opet pokrivaju deo troška kupovine. U zavisnosti od toga koliko je još novca ostalo da se isplati, oni će otkupljivati mleko, utovljenog bika ili tele. Sve će to biti regulisano kroz stavke ugovora između stočara i kompanije. Ovaj projekat je i ranije bio zamišljen kao ideja, ali ga do sada niko još nije ostvario.- Sličan model, ukoliko se ovo pokaže da je dobro, moći će da se primeni i na ovce - objašnjavaju nam u Ministarstvu poljoprivrede. - Za sada će se nabavljati krave, rase holštajn, simental, šarole, angus... Sva grla su umatičena, moraju da imaju potrebne papire, da ispunjavaju standarde i na ovaj način uvode se kvalitetna grla u proizvodnju. Stočarima se omogućava da na povoljan način dođu do dobrih krava, jer ne moraju da imaju gotov novac da bi odmah kupili dvadesetak životinja. Bitno je podsticati kvalitet. Cena jedne krave u proseku je oko 2.000 evra.

Prema nezvaničnim informacijama, država bi trebalo da daje subvenciju od nekih 40 do 50 odsto, a ostatak bi stočari mogli da vrate kroz prodaju mleka, mesa ili žive životinje. Postoji indicija i da bi mađarska firma "Hunland" možda kasnije napravila i nešto u Srbiji.

- Ovakva kupovina biće uglavnom za srednja gazdinstva - ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

- Da se na najbrži način da stočaru prilika da formira svoju farmu, sa kvalitetnim kravama.KAKO se navodi na zvaničnom sajtu "Hunlanda", oni su moderna kompanija za trgovinu stokom. Čine vezu između stočara i kupca. I njihova platforma omogućava klijentima brz i lak pristup ovom složenom tržištu živih životinja.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:846211-Podsticaji-za-poljoprivrednike-Stocari-ce-teletom-placati-deo-krave

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30