Ministri poljoprivrede i socijalnog rada rešili su da pomognu Vukici Milosavljević, ženi koja je posle udara groma ostala bez stoke od koje je živela. Njima se pridružio i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac. Prve krave i pomoć stigli su na Rogoznu.

Zahvaljujući gradonačelniku Novog Pazara Nihatu Biševcu i humanitarcu Hidu Muratoviću, stigla je juče krava po imenu Ruža. Ona je u selu Kašalj dočekana sa suzama i poljupcima.

“Grad Novi Pazar je odvojio 200 hiljada dinara za kravu i jednokratnu pomoć za Vukicu. Dolaskom ovde uverili smo se da je njoj, u ovom surovom delu Rogozne, pomoć preko potrebna. Grad Novi Pazar se trudi da pomogne svim svojim građanima, bez obzira gde se oni nalaze”, kazao je za RTV Novi Pazar gradonačelnik Biševac.

Biševac je Vukici uručio i novčanu pomoć svog prijatelja, koji je čuo za njenu tužnu priču.

Danas je ovoj gorštakinji stigla još jedna krava, koju je obezbedilo ministarstvo poljoprivrede.

“Grad Novi Pazar, Vlada i ministarstva pokazali su da žele da pomognu. Kravu nam je donirao Miloš Stamenković uzgajivač iz Merošine”, kazao je sa suzama u očima pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksanda Bogićević.

Za nevolju Vukice Milosavljević možda se i ne bi čulo dalje od Rogozne da se samo nekoliko sati od udara groma humanitarac Muratović nije pojavio u Kašlju, do koga je morao da pešači četiri kilometra.

Ovaj čovek, svojevremeno dobitnik Zlatne plakete “Novosti” za najplemenitiji podvig, već dve decenije pomaže ljudima u nevolji, jedan je od simbola Novog Pazara, a u nekim anketama rangiran je među deset “veličanstvenih” humanitaraca i dobrotvora u Srbiji…

“ Pozvao me je preksinoć gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac, koji je na putu, i zamolio da odmah odem na novopazarsku pijacu i da u ime gradske uprave Vukici kupim jednu ili više krava” – kaže Muratović za “Novosti”, kome nije bilo teško da po treći put u nekoliko dana, ovoga puta sa kravom, krene put Rogozne i pomogne ženi u nevolji.

On je uz pomoć donator obezbedio i frižider Vukici, a očekuje da će biti još donacija.

“Ne mogu da verujem da je moja štala opet puna. Nije mi se mililo da uđem u nju. Bila je to ovih dana pustoš”, kazala je Vukica, koja se zahvalila Muratoviću, gradonačelniku Biševcu i predstavnicima ministarstava.

Po nalogu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića, na Rogoznu je upućena ekipa Centra za socijalni rad u Novom Pazaru koja je “snimila situaciju” i obećala konkretnu pomoć.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/08/29/stigla-pomoc-planinki-koju-je-grom-ostavio-bez-krava/61136

U uslovima normalnog porođaja, krava obično može da ustane 10-15 minuta po rađanju teleta i odmah mu poklanja punu pažnju. Liže ga i podstiče da stane na noge. Tri četvrtine svih gubitaka teladi nastaje prilikom porođaja, a samo jedna četvrtina njih umire nakon toga. Saznajte koje su to mere koje bi trebalo preduzeti da bi se tele zbrinulo nakon porođaja krave.

Za pružanje prve pomoći teletu neophodno je da se pripremi:

  • čist peškir ili čiste krpe
  • PVD – rastvor joda
  • medikamenti za podsticanje disanja

Ukoliko tele po rođenju ne ostaje uz majku, treba pripremiti odgovarajući boks za smeštaj životinje. Prva mera u zbrinjavanju teleta je da se uklone ostaci sluzi iz nozdrva i usne duplje. Na taj način omogućava se da vazduh dopre do pluća.

Stavljanje prsta u nozdrvu nije baš najbolji način da se podstakne disanje kod teleta, pošto postoji mogućnost od stvaranja infekcije. Isto tako, nije dobro ni uvlačiti slamku u nozdrvu, jer je ona često zaprljana (bakterije, gljivice) tako da lako preko nozdrva može da dođe do infekcije gornjih disajnih puteva.

Tele se obično drži za zadnje noge da bi porođajna sluz koja se nagomilala u plućima mogla da isteče. Porođajna sluz može se nagomilati u velikim količinama. Sluz koja pri ovom postupku izlazi često dolazi iz abdomena i izbacuje se preko nosa.
 
Da bi se podstaklo na disanje, neki stočari telo teleta polivaju hladnom vodom. Ovo nikako ne bi trebalo raditi, zato što se tako tele rashlađuje. Hladnu vodu iz posude trebalo bi prosuti samo na glavu i vrat, jer se neposredno uz potiljak nalazi centar za disanje. Znak da je tele prebrodilo krizu je njegova sposobnost da podiže glavu i legne u prsni položaj.

Kidanje pupčane vrpce rukom je teško, jer je ona vrlo elastična i otporna. Za ovaj postupak trebalo bi koristiti hvatalicu za krvne sudove. Pre stavljanja instrumenta trebalo bi potisnuti krv iz pupčane vrpce nadole.

Ukoliko se pupčana vrpca pri telenju sama prekinula i normalne je dužine (6-9 centimetara), trebalo bi istisnuti ostatke krvi. Ovo bi trebalo uraditi tako što se stisne pupčana vrpca između dva prsta i krv se potisne nadole. Potom se pupčana vrpca otvori na kraju i rastvor sa povidon jodom se potisne ka pupčanom otvoru i lagano se masira


Pregled i dezinfekcija pupka mere su koje se obavezno moraju sprovesti prilikom zbrinjavanja teleta. Povidon jod je dobar za dezinfekciju, a osim toga i isušuje pupčanu vrpcu. Trebalo bi dezinfikovati i oblast oko pupka, a ne samo pupčanu vrpcu. Neophodna je i kontrola pupka 24 sata po porođaju. Ukoliko pupčana vrpca nije potpuno suva, treba preduzeti još jednu dezinfekciju.
 
Normalno i vitalno tele odmah po rođenju leži nekoliko minuta u prsnom (sternalnom) položaju sa savijenim prednjim nogama pre nego što pokuša da ustane. Nije dobro da tele leži na boku, jer tada ne mogu oba plućna krila biti u punoj funkciji.

Tele se rađa sa telesnom temperaturom od 40 stepeni, koja za 12 sati opada na 38 stepeni. Ovaj gubitak toplote često je posledica niske temperature u štali. Naglo gubljenje telesne temperature nije dobro, pa se zato preporučuje da se upotrebe i lampe za grejanje.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

 

 

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o  izboru materijala za izgradnju objekata , količine prostora za svaku životinju, visine plafona,  veličinu i broju  prozora, ventilacione sisteme , kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu  sa otvorima prema jugu da imaju što više sunca i svetlosti  uz adekvatne infrastrukturne i putne  uslove, voda,  struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štale moraju  da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje  ce živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite  zdravlja životinja objekti tako moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperature i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje,  porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standard.

Stale za smeštaj mlečnih krava  moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i  temperaturu  konstantnu  na  kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna   tako da se veličina prozora    izračunava  po kubnom prostoru  i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame  koja  bi sluzila kao izolator u proleće se sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona  zbog održavanja ali  danas u savremenom stočarstvu se koriste  gumene  podne obloge različitih oblika da se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav.  Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti   sanitarno opera i dezinfikuje  kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali pribor za mužu   se  pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje pregled papaka, dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba  na mastitis i higijena mlečne žlezde. Svi se ovo podaci  uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno   koja ima svoj Matični list  u sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama.

Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima  potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovi larvenih oblika  koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu  na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i  sistematsko uništavanje insekata  insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje  larvi i  muva  važno je održavanje čistoće stale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

 

Dragana Crnomarković

www.agrobiznnis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30