Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske je zbog povećanog prisustva pesticida zabranila uvoz 20.080 kilograma svežih krastavaca kornišona poreklom iz Srbije.

Iz Inspektorata je saopšteno da je prilikom pregleda ove pošiljke izvršeno uzorkovanje za laboratorijsku analizu, radi ispitivanja ostataka pesticida.

– Na osnovu izveštaja o laboratorijskoj analizi koji je izdao Institut za vode Bijeljina, u analiziranom uzorku utvrđeno je prisustvo pesticida iznad vrednosti propisanih pravilnikom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u hrani, kao i hrani za životinje – naveli su iz Inspektorata.

Pošto je uvoznik zatražio superanalizu, ona je izvršena u akreditovanoj laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i ponovo potvrdila povećano prisustvo pesticida, pa je doneseno rešenje kojim je naloženo vraćanje sporne pošiljke pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2610255/u-republiku-srpsku-zabranjen-uvoz-vise-od-20-tona-krastavaca-iz-srbije

 

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 3.240 tona robe.

Najviše se trgovalo: krastavcem (471 t), krompirom (310 t), paradajzom (260 t), tikvicom (171 t), dinjom (150 t), breskvom (135 t), jabukom (105 t), crnim lukom (103 t), paprikom (97 t), kupusom (91 t), trešnjom (42 t), lubenicom (51 t), pomorandžom (50 t) i šargarepom (23 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: dinje (35 t → 150 t), paprike (56 t → 97 t),  krompira (246 t → 310 t), breskve (79 t → 135 t), krastavca (444 t → 471 t), pomorandže (38 t → 50 t) i dok je promet: šargarepe (100 t → 23 t), trašnje (100 t → 42 t) i  jabuke (115 t → 105 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              40 - 60 din.

kupus mladi                50 - 70 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    25 - 40 din.

paradajz                      60 - 90 din.

šargarepa                   40 - 80 din.

tikvica                          30 - 45 din.

paprika                        50 - 140 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         40 - 100 din.

breskva                       60 - 100 din.

dinja                            30 - 50 din.

lubenica                      45 - 55 din.

trešnja                         100 - 150 din.

pomorandža               80 - 120 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          120 - 200 din.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.930 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: paradajzom (394 t), krastavcem (300 t), šargarepom (227 t), krompirom (214 t), tikvicom (145 t), jabukom (139 t), trešnjom (83 t), kupusom (79 t), crnim lukom (74 t), paprikom (40 t), pomorandžom (33 t), breskvom (30 t), zelenom salatom (21 t), bananom (20 t) i jagodom (20 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (206 t → 394 t), krastavca (67 t → 300 t), tikvice (119 t → 145 t), jabuke (110 t → 139 t), trešnje (77 t → 83 t), kupusa (71 t → 79 t), paprike (21 t → 40 t), pomorandže (32 t → 33 t), breskve (6 t → 30 t) i banane (18 t → 20 t), dok je promet: šargarepe (283 t → 227 t), krompira (244 t → 214 t), crnog luka (102 t → 74) i zelene salate (31 t → 21 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              60 - 70 din.

kupus                          25 - 30 din.

kupus mladi                40 - 50 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    20 - 25 din.

paradajz                      60 - 120 din.

šargarepa                   20 - 80 din.

tikvica                          30 - 50 din.

paprika                        50 - 140 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

jagoda                        120 - 140 din.

pomorandža               45 - 60 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

U ODNOSU NA PREDHODNU NEDELJU ČETIRI PUTA VIŠE KRASTAVCA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.194 tone robe.               

Najviše se trgovalo: kupusom (410 t), crnim lukom (130 t), šargarepom (118 t), krompirom (116 t), jabukom (83 t), pomorandžom (48 t), krastavcem (40 t), prazilukom (37 t), paradajzom (27 t), spanaćem (24 t) i zelenom salatom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (288 t → 410 t), krompira (115 t → 116 t), pomorandže (46 t → 48 t), krastavca (9 t → 40 t), praziluka (34 t → 37 t), paradajza (12 t → 27 t), spanaća (13 t → 24 t) i zelene salate (21 t → 22 t), dok je promet: crnog luka (135 t → 130), šargarepe (153 t → 118 t) i jabuke (119 t → 83 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

kupus mladi                80 - 100 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              80 - 100 din.

praziluk                       50 - 65 din.

krastavac                    70 - 100 din.

paradajz                      100 - 110 din.

spanać                        50 - 70 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

Cucamelon - lat. Melothria scabra, krastavac-dinja ili mali meksički krastavac neobična je vrsta iz porodice tikvi - bliski srodnik krastavaca (i dinje, tikvica, lubenica...) Poreklom je iz područja Srednje Amerike, gde prirodno raste na području Meksika i Gvatemale. Još ga nazivaju i mišja dinja, meksički kiseli krastavac, meksička mini lubenica… Sam naziv cucamelon kombinacije ja reči krastavac (cucumber) i dinja (melon).

Uzgaja se kao i sve ostale vrste tikvi. Seje se na otvorenom kada prestane opasnost od mrazeva početkom maja meseca. Možete ga sejati i pre u zatvorenom u čašice pa nakon mrazeva rasaditi. Osigurajte mu dobar rast, voli rasti u visinu i dobro se prislanja uz mrežu. U visinu može narasti do 1,5 metara. Najbolje ga je saditi u grupama – ja sadim po desetak i više biljčica u red, postavim 2 stupa i između mrežu po kojoj rastu. Prema mom iskustvu, dosta sporo raste, ali kad se jednom razraste i krene u cvetanje, brzo je tu dosta plodova.


Posadite i korisno cveće oko njega koje vole pčele. Naime, kao i sve druge biljke iz porodice tikvi imaju odvojene muške i ženske cvetove (VIŠE) i traže oprašivače kako bi dale plod. Stoga nije na odmet poboljšati im izglede privlačenjem pčela u blizinu. Zato ja gredicu cucamelona okružim niskim kadificama i nevenom. Cvate sitnim žutim cvetićima i dakle samo nakon ženskih nastaju plodovi.

Cucamelon ima izuzetno male, neobične plodove koji su veličine grožđa, a ukusom slični krastavcu. Ukus im ima i kiselkasto-voćnu notu, slično dinji i limeti. Plodovi se beru mladi i hrskavi, a jedu se sveži. Teško je odrediti po izgledu kad je stvarno zreli plod jer nikad ne menja boju, a i ne prezRI kao recimo krastavac.  Može se kiseliti jednako kao i krastavci. Jako dugo stoje u frižderu nakon branja. Kad dozre, sami padaju doLe sA biljke (ali za jelo ih slobodno berite i pre).   

Iako ga uzgajamo kao jednogodišnju biljku, cucamelon je trajnica, pa ako ste u prilici, možete ju preko zime spremiti u tegle i u podrum. Ili skupiti seme pa svake godine kao i sve druge tikve sejati iznova. Seme je najlakše skupiti ako pustite da plodovi odstoje, postanu mekani i praktički počnu truliti – tada ih zgnječite i seme isperite u cedaljku za čaj pod mlazom vode. Možete i ostaviti u bašti deo plodova koji su popadali na gredicu - ako imate baštu koja ne prekopavate i ne orete, sami će vam niknuti sledećeg proleća


Izvor: www.biovrt.com

 

Cena svežeg krastavca na kvantaškim pijacama na jugu Srbije, prošle nedelje bila je najniža u poslednjih deset godina. Nezadovoljni povrtari tvrde da cenu njihovom povrću , obara nelegalan uvoz iz Albanije. Porodica Stojković iz Navalina kod Leskovca u savremenim plastenicima na dva hektara ima zasađeno 40.000 strukova krastavca. Svakog dana tržištu isporuče dve i po tone tog prvoklasnog povrća ali ne pamte kada je cena na veliko početkom aprila bila sedamdeset do osamdeset dinara za kilogram. Na kvantaškim pijacama na jugu Srbije pored domaćeg prepuni kamioni uvoznog povrća. Povrtari tvrde da su na gubitku zbog niske cene ali su kupci i sezonski radnici zadovoljni. U nadležnim ministarstvima nismo dobili odgovor da li imaju saznanja o nelegalnom uvozu svežeg krastavca iz Albanije. U Ministarstvu trgovine saopšteno nam je da oni nisu nadležni i uputili nas na Ministarstvo poljoprivrede. Iz tog ministarstva nismo dobili odgovor.

Izvor: b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30