Kozarstvo u Srbiji dobija sve više na značaju a broj farmi se iz godine u godinu povećava. Međutim, tržište još nije ni blizu zasićenosti a to potvrđuje i činjenica da naši domaćini sve raspoložive količine mleka i proizvoda od kozijeg mleka prodaju kroz male radnje u Beogradu.
Dobra farma se nalazi na teritoriji Bele Crkve, blizu sela Dobričevo, gde je smeštena savremena farma koza koju su osnvali ljudi iz IT sektora. Mada je njima svojstveno da se više okreću borovnici ovaj primer je dokazao da se može i u stočarstvu raditi uspešno i ako niste imali prethodnog znanja.
Naš domaćin je vlasnik farme Goran Veljović, koji sa svojim partnerima i saradnicima razvija farmu još od 2015. godine kada su kupili imanje tadašnje zadruge. Počeli su sa 7,5 hektara osnovne zemlje koja je oko same farme, a danas imaju 72 hektara u zakup ili vlasništvu. Proizvode lucerku i žitarice za
potrebe ishrane koza a plan im je da kompletnu proizvodnju hrane za koze imaju na samoj farmi jer nisu zadovoljni kako to rade fabrike stočne hrane. Naši domaćini su kod čak 4 proizvođača utvrdili da nema poštovanja receptura i standarda za stočnu hranu te imaju česte oscilacije u proizvodnji mleka. Koze za dve nedelje nakon ishrane lošijim smešama smanje mlečnost koju je kasnije nemoguće povratiti. Farmu čini proizvodni i prerađivački deo. U oba dela rukovode dame. Biljana Nikolić je dipl. inž. stočarstva i brine o primarnoj proizvodnji. Nju koze očigledno dobro poznaju i čim se pojavi u farmi zna kakva je situacija u stadu.

“Za ishranu koza važni su kako proteini tako i vlakna. Ja kada uđem u farmu odmah osetim kakva je energija stada i šta im nedostaje. Nažalost, situacija je takva da mi nemamo poverenja u dobavljače stočne hrane jer nemamo konstantu u kvalitetu. S druge strane trudimo se da donosimo što više iskustva i znanja sa drugih farmi. Tako smo u Kanadi tokom boravka došli do informacije da je nabolji uspeh u proizvodnji postignut kada se jarići puštaju da dođe samo prva 24 časa a potom se hrane odvojeno od majke i to hladnim odnosno negrejanim mlekom. Na ovaj način nemate pojavu da vam se jarići prejedaju i rano počinjete da im dajete suvu hranu. Nakon 35 dana mi prekidamo ishranu mlekom i oni jedu isključivo kabastu i suvu hranu”. Od kada je primenjena kanadska
formula proizvodnje podmlatka gubici su manji od 1% a jarići su mirniji i privrženiji ljudima. Naravno i kasniji rezultati su odlični.
Farma ima 400 koza a u planu je 600. Prosečna mlečnost je 3 litra, jer je takva trenutno potreba za sirovinama u mlekari imajući u vidu aktuelnu tržišnu situaciju. Prethodne godine išla je do 4 litra. Kada je u pitanju ishrana izvor proteina su sojina i suncokretova sačma, ječam i triticale, a enegriju daje ishrana vlaknima kojih ima u senu.
Senaža je iz sopstvene proizvodnje dok se sačma nabavlja na tržištu. Farma ima i sopstveni bunar, a voda se dodatno prečišćava kroz posebne uređaje koji
je prilagođavaju kozama. Kada je u pitanju prerada, Goran Veljović nam kaže da bi uspeh bio i veći a proizvodi jeftiniji kada se ambalaža ne bi uvozila jer je ona trenutno uceni zastupljena sa 27% što je značajna stavka: „Kada bi takvu proizvodnju imali u Srbiji mi bi mogli da budemo značajno konkurentniji, a cena
koštanja ambalaže bi bila ispod 10% što je prihvatljivo. S druge strane uposlili bi dodatnu radnu snagu i neko bi zarađivao na proizvodnji ambalaže za
koju ne treba više uložiti od 350.000 evra“.
Koziji proizvodi od čistog kozijeg mleka
Tehnolog Maja Novaković kaže da proizvodnja i prerada kozijeg mleka nije ništa ni teža ni lakša od onog od krava. Trenutno u mlekari se proizvde godišnje 14000 litara surutke, 10000 litara jogurta i 6000 litara kefira, koji se proizvodi od sredine godine i ima tendenciju rasta: „Proizvodimo dve vrste sira, a to su tvrdi sir u tipu holandskog tvrdog i meki stari sir poput feta sira. “
Premija za kozije mleko je 7 dinara, a procenjuje se da bi okvirno cena na tržitu trebalo da bude u otkupu oko 55 dinara. Problem kozarima predstavlja
i deklasiranje proizvoda jer se sve što sadrži više od 51% kozijeg mleka može podvesti pod koziji proizvod: „To nije fer prema proizvođačima poput naše jer mi naše proizvode dobijamo isključivo od kozijeg mleka tako da su oni vredniji i naravno skuplji u proizvodnji“.
Takođe, problem kozarstva Srbije je i to što se ne prepoznaje veštačko osemenjavanje tako da dobijena grla na ovaj način nemaju svoje rodovnike i pedigre, a samim tim ni subvencije kao ni njihovi potomci.Sa druge strane uvoz jednog jarca recimo iz Kanade bi bio izuzetno skup. U slučaju da može da se koristi seme koje bi bilo uvezeno to bi bilo mnogo lakše i jeftinije a sa druge strane bi bila osvežena krv naših farmi koza gde ima pojave „zamora“ genetskog materijala, jer se ipak radi o ograničenoj populaciji koja nije tako velika.
Kanadsko iskustvo unapredilo proizvodnju
Zahvaljujući kontaktu sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi ova farma je poslala predstavnike u Kanadu i imala prilike da sarađuje sa kanadskim stručnjakom našeg porekla koji je spreman da pomogne u nabavci genetskog materijala i prenosu znanja na naše farmere. U narednom periodu potrebno je da država to omogući sa njene strane, a sporazum o saradnji u oblasti stočarstva između Kanade i Srbije je odavno potpisan.
„Srbija je svojevremeno mogla da bude među prvih pet zemalja koje su mogle da imaju gensku tehnologiju i to da je kupi od Kanade, odbila je da to učini, a samo 5 godina kasnije kupila je tehnologiju kao poslednja zemlja na svetu“ ističu nam sagovornici...
Šta ova tehnologija omogućava to je rano ispitivanje kako mladih životinja dok su još u utrobi majke tako i u prvih nekoliko nedelja po porođaju. Podaci
dobijeni na ovaj način omogućavaju nam da brzo i precizno radimo selekciju i samim tim unapredimo rasni sastav ne samo koza već i svih drugih životinja.
Kako saznajemo postoji procena da čak 30% naših životinja ima gene koji ne odgovaraju onome što piše u papirima. Dakle, bilo je i zloupotreba i manipulacija koje ne samo da nisu sankcionisane već nisu ni iskorenjene.

Izvor: Agrobiznis magazin

Sve veći broj farmi koza u našim krajevima i vaše interesovanje za savete stručnjaka, inspirisali su nas da vam damo nekoliko korisnih saveta u vezi sa mužom koza. Razmatraćemo situaciju u kojoj proizvođač ima oko dvesta koza. Posao muže treba da se obavi za sat i po i taj posao radi jedan čovek. U skladu sa ovim potrebama postoje različiti tipovi izmuzišta: izmuzište ukoso-riblja kost, paralel izmuzište, rotaciono i tunel izmuzište. Svaki od ovih sistema ima svoje mane i vrline.
Izmuzište tipa riblja kost
Kod ovakvog tipa izmuzišta ulaz i izlaz koza je dosta lak, broj koza može da varira, sistem nije skup, ali nema ishrane u izmuzištu. Da bismo postigli mužu za dvesta koza, potrebno je da imamo 14 do 16 mesta, ili najbolje ako postoji mogućnost da ih bude 20. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 25 do 30 cm, širina 90 do 100 cm po kozi a razmak jasala, odnosno udaljenost oko 60 cm.
Paralel izmuzište
Ovakvo izmuzište ima tačno određen broj mesta, jer se ovde primenjuju jasle sa uklještivačem. Zbog ovog sistema je otežana manipulacija sa životinjama i sporije kretanje koza. Mana je što je neophodan prekid muže radi isključivanja i raspodele hrane između pojedinih grupa, tako da se gubi vreme, a prednost ovog sistema je što imamo dobru preglednost vimena. Da bismo postigli mužu dvesta koza na sat, potrebno je da imamo 30 mesta u ovakvom izmuzištu. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 30 do 35 cm, širina 120 do 130 cm po kozi, a razmak jasala odnosno udaljenost oko 90 cm.
Rotaciono izmuzište
Ovakav tip izmuzišta je skup za nabavku ali i održavanje. Ima dobar komfor za rad, odličnu preglednost vimena, ali je kretanje koza sporo. Ovo izmuzište najčešće ima 12 mesta i manje, i za sat vremena se ne može postići muža. Čak i sa 24 mesta odgajivači treba da budu oprezni.
Tunel izmuzište
Ovakav tip muže karakteriše ga dosta lak i brz hod koza, nema ishrane u izmuzištu, a vreme čekanja na mužu je veoma dugo. Ovakav tip muže ne može biti korišćen za preko dvesta koza. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 80 cm, širina 30 do 40 cm po kozi.
Za koji god sistem da se odlučite, ili koji god sistem odgovara vašim potrebama, pre izbora dobro razmislite da li taj sistem pruža kozama pravilan način hoda, jer značajni nagibi i kretanje koza uz čestu ili naglu promenu smera mogu izazvati posle nekog vremenskog perioda deformitete zglobova. Da bi prolaz ili hodnik bio dobar, treba da bude širok jedan do dva i po metra i vrata za ulazak i izlazak u bokseve se prilagođavaju širini hodnika. Kada je u pitanju prostor, gde koze čekaju za mužu treba da imamo u vidu da on omogućava brz pristup kozi na mužu. U ovom prostoru svaka koza treba da ima 0,25 metara
kvadratnih prostora, odnosno broj koza na čekanju treba da bude dve do tri po dužnom metru. Najbolje je kada su po dve koze, jer se tako brzo menjaju na plaformi za mužu. Svakako treba imati u vidu i potiskujuće pregrade kojih imamo dva tipa: „električni pas“ u sklopu koje imamo i signal za upozorenje životinja, ili ona sa daljinskim upravljanjem koja se kotrlja po zemlji.Kanal za mužu treba da je najmanje širine 1,9 metara. Potrebna je i ivica da bude visine 5 cm, zbog klizanja životinje. Koze treba da stoje tako, da je vime u visini između lakta i ramena muzača.
Važno je da izmuzište obezbedi kozama prirodan položaj na podijumu, da vime bude dobro vidljivo i što bliže muzaču. Na osnovu iskustva i saveta stručnjaka, riblja kost i tunel su najčešće preporučljivi. Imajući u vidu da nakon upotrebe izmuzište treba oprati, to nam donosi određene količine otpadnih voda. Njihova količina zavisi od zaprljanosti i od korišćenih sredstava za čišćenje.
Za kvalitetnu mužu bilo bi poželjno da se kozama obezbedi prirodno osvetljenje, preko ugrađenih prozora, a veštačko odnosno, dodatno osvetljenje se obezbeđuje muzaču kako bi dobro video vime koza. Važno je i da mlekara bude u blizini izmuzišta. Za ovakvu namenu potreban nam je prostor, barem 10 metara površine u prostoriji. Nagib poda treba da bude 2% sa sifonom na površini, radi uklanjanja vode nakon pranja. Radi lakšeg održavanja higijene u mlekari zidovi treba da su glatki, svetle boje i od vodootpornog materijala.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Rogove je najbolje ukloniti jarićima u starosti od 7 do 14 dana, i to isključivo primenom rogopalera (termokautera), odnosno pomoću toplote. Pritom ne uklanjamo direktno rogove (jer ih nemaju), nego rožnu osnovu iz koje oni rastu nakon porođaja. Odgajivači za paljenje koriste različite predmete, poput cevi ili električnih lemilica, što je apsolutno neprihvatljivo. Koristiti se smeju samo rogopaleri koji su napravljeni isključivo za tu svrhu. Na takve rogopalere se mogu stavljati različiti nastavci, koji svojom veličinom i oblikom omogućavaju temeljno uklanjanje rožne osnove.

Kako bismo tačno znali mesto paljenja, potrebno ga je ošišati. Pre paljenja, temperaturu rogopalera proveravamo prislanjanjem na drvo, pri čemu se mora pojaviti dim, nakon čega pristupamo paljenju. Rogopaler prislanjamo čvrsto na glavu i pritom ga lagano okrećemo najviše do 4 sekunde.

Nakon paljenja rane treba poprskati rastvorom joda. Koze su mirnije, bolji je priraštaj i proizvodnja mleka.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Iz grada u selo, jer tamo je lepše. Marta i Branislav Dmitrović odlučili su da žive u Deliblatskoj peščari, jer smatraju da njihova deca treba da odrastaju u prirodi. Imaju sve što im je potrebno za bezbrižan život, a o povratku u grad ne razmišljaju.Stan na Karaburmi u Beogradu, Marta je zamenila širokim livadama i borovom šumom u Deliblatskoj peščari.Pre 10 godina ovde je došla kod bake, upoznala je Branislava koji se bavio ovčarstvom i zaljubila se u sve što je videla.

Uzgajaju 350 ovaca i 70 koza i to je sad njihovo najveće bogatstvo.

"Čak bih mogla da kažem da smo mnogo bogatiji od ljudi koji nemaju priliku da žive na ovakvom jednom mestu. Ova sloboda i beskrajno nebo koje vidimo i netaknuta priroda su nešto što je svakome dragoceno, ne samo nama zaljubljenicima", kaže Marta.

Od prodaje jagnjadi, jarećeg mesa i kozjeg mleka može lepo da se živi, kažu Dmitrovići, ali da mora mnogo i da se radi. Njihove ovce su čitave godine na pašnjacima Deliblatske peščare i zahtevaju mnogo pažnje, ali Marta i Branislav kažu da su svoj posao pretvorili u zadovoljstvo.

"Mislim da je najlepše kad čovek živi tamo gde voli i gde mu odgovara. Te davne godine mogao sam ići gde god, ali kad sam video samo 10 odsto Peščare odmah sam se odlučio da tu ostanem i živim", ističe Branislav.

Dmitrovići kažu da su veoma srećni što zajedno sa decom svakog dana imaju neposredan kontakt sa prirodom koja je ovde veoma izdašna, ali da nisu uskraćeni ni za dešavnja u gradu.

"Mi smo na devet kilometara od sela i mesta koja više nisu ruralna sredina, jedan auto i malo benzina i vi ste na korak od pozorišne predstave i od svakog kulturnog sadržaja, ali opet ovo mesto mi vraća energiju koju dajem u svom poslu i svojoj porodici", napominje Marta.

Marta i Branislav često uzjašu i svoje konje i tek onda je obilazak peščare pravo uživanje, a veliki hobi im je i skupljanje klepetuša i bronzi. Imaju ih više od 400 i svaka drugačija zvuči.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3962147/deliblatska-pescara-marta-branislav-zivot.html

Postupak ukrštanja u gajenju koza podrazumeva da roditelji koji se pare pripadaju različitim rasama (domaća bela koza sa sanskim jarcem, ili domaća balkanska koza sa alpina jarcem). Pošto je zapat koza dovoljno konsolidovan u genetskom pogledu, tako da su razlike između potomaka i roditelja male, daljim ukrštanjem treba se dobijaju potomci, koji bolje ispoljavaju određene osobine od roditeljske generacije, s ciljem bržeg menjanja pojedinih proizvodnih ili reproduktivnih osobina.

Osnovni cilj ukrštanja je da se kod potomaka, kombinacijom roditelja koji pripadaju različitim rasama, ispolji tzv. heterozis efekat ili hibridna snaga, odnosno hibridni vigor. Taj efekat koji praktično prouzrokuje nastajanje razlike osobina najispoljeniji je u prvoj generaciji potomaka.

Osim toga, gajenje ukrštanjem može da se primeni i u onim slučajevima kada se proizvodnja počinje sa domaćim rasama koza koje se, radi unapređenja buduće proizvodnje, pare sa jarčevima plemenitih rasa. U ovom slučaju odgajivač može da primeni ili tzv. meliorativno ukrštanje ili tzv. pretapajuće ukrštanje. U oba slučaja cilj je da se iz generacije u generaciju dobija značajno bolje potomstvo.

Upotreba što kvalitetnijih jarčeva od velikog je značaja za unapređenje proizvodnje, tako da se odgajivač mora stalno truditi da iz generacije u generaciju nabavlja ili odgaja što kvalitetnije priplodnjake. Promena procenta gena, tj. udela plemenite rase u generaciji meleza zavisi od dužine trajanja postupka ukrštanja i broja korišćenih rasa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Tek u epidemiji, kada smo ostali zarobljeni u stanovima na visokim spratovima, mnogi od nas su shvatili da je život na selu, u prirodi, privilegija. To odavno zna glumac koji se proslavio zahvaljujući ulozi Živojina Džakovića u seriji „Vojna akademija“ – Branko Janković i ide čak korak dalje, pa kaže da je život na selu vrhunac aristokratskog života.Dane provodi sa porodicom u Gunjacima kod Osečine i samo kada ima poslovne obaveze ide za Beograd.„Moja porodica, komšije, uopšte ljudi na selu nisu toliko osetili vanredno stanje i epidemiju. Na kraju krajeva, ne traži se tako puno od nas, a šta god da je pozadina cele ove priče, čovek i ovako i onako treba malo da se smiri“, kaže za Jutarnji program Branko.

Prema njegovim rečima, situacija u kojoj smo se našli utiče na povećano interesovanje za placeve na planini Rožanj jer mnogi hoće da prave mesto gde mogu da pobegnu iz grada.

„Mi u ovakvoj situaciji dovozimo kupcima sir na kućnu adresu, jednom nedeljno vozimo u Beograd, a ko prolazi uvek svrati u naša dva etno-sela“, priča Janković i naglašava da će posle svega što je doneo koronavirus ljudi ipak doći do zaključka i da ćemo se osvestiti šta je kvalitetniji život. Nažalost, zbog situacije, proizvodi koji ostaju na imanju Branka Jankovića nisu mogli preko granice prethodnih nedelja. Uskoro će se normalizovati promet pa će Brankovi proizvodi od kozjeg mleka ponovo stizati do potrošača i u udaljene krajeve.

„Zanimljivo je da na kraju da će koze spasiti svet. Posledica koronavirusa je pneumonija, a kozja surutka i kozji sir regenerišu disajne organe, jetru, jačaju krv… kozji program je dušu dao za sve to“, objašnjava Janković.

Glumački zadaci zbog epidemije uglavnom su odloženi.

„Ulazimo u snimanje serije Tate, pokušavaju da se usklade termini. Imamo 500 epizoda da snimimo, a snimili smo oko 70. Mislim da će pozorište sačekati jesen“, otkriva glumac i poručuje svima da rade na zdravlju i, osim kozjih proizvoda, preporučuje sremuš.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/3941660/branko-jankovic-koze-zdravlje-virusi.html

Sve veći broj farmi koza u našim krajevima i vaše interesovanje za savete stručnjaka, inspirisali su nas da vam damo nekoliko korisnih saveta u vezi sa mužom koza. Razmatraćemo situaciju u kojoj proizvođač ima oko dvesta koza. Posao muže treba da se obavi za sat i po i taj posao radi jedan čovek. U skladu sa ovim potrebama postoje različiti tipovi izmuzišta: izmuzište ukoso-riblja kost, paralel izmuzište, rotaciono i tunel izmuzište. Svaki od ovih sistema ima svoje mane i vrline.
Izmuzište tipa riblja kost
Kod ovakvog tipa izmuzišta ulaz i izlaz koza je dosta lak, broj koza može da varira, sistem nije skup, ali nema ishrane u izmuzištu. Da bismo postigli mužu za dvesta koza, potrebno je da imamo 14 do 16 mesta, ili najbolje ako postoji mogućnost da ih bude 20. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 25 do 30 cm, širina 90 do 100 cm po kozi a razmak jasala, odnosno udaljenost oko 60 cm.
Paralel izmuzište
Ovakvo izmuzište ima tačno određen broj mesta, jer se ovde primenjuju jasle sa uklještivačem. Zbog ovog sistema je otežana manipulacija sa životinjama i sporije kretanje koza. Mana je što je neophodan prekid muže radi isključivanja i raspodele hrane između pojedinih grupa, tako da se gubi vreme, a prednost ovog sistema je što imamo dobru preglednost vimena. Da bismo postigli mužu dvesta koza na sat, potrebno je da imamo 30 mesta u ovakvom
izmuzištu. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 30 do 35 cm, širina 120 do 130 cm po kozi, a razmak jasala odnosno udaljenost oko 90 cm.
Rotaciono izmuzište
Ovakav tip izmuzišta je skup za nabavku ali i održavanje. Ima dobar komfor za rad, odličnu preglednost vimena, ali je kretanje koza sporo. Ovo izmuzište najčešće ima 12 mesta i manje, i za sat vremena se ne može postići muža. Čak i sa 24 mesta odgajivači treba da budu oprezni.
Tunel izmuzište
Ovakav tip muže karakteriše ga dosta lak i brz hod koza, nema ishrane u izmuzištu, a vreme čekanja na mužu je veoma dugo. Ovakav tip muže ne može biti korišćen za preko dvesta koza. Dužina podijuma ovog tipa izmuzišta treba da bude 80 cm, širina 30 do 40 cm po kozi.
Za koji god sistem da se odlučite, ili koji god sistem odgovara vašim potrebama, pre izbora dobro razmislite da li taj sistem pruža kozama pravilan način hoda, jer značajni nagibi i kretanje koza uz čestu ili naglu promenu smera mogu izazvati posle nekog vremenskog perioda deformitete zglobova. Da bi prolaz ili hodnik bio dobar, treba da bude širok jedan do dva i po metra i vrata za ulazak i izlazak u bokseve se prilagođavaju širini hodnika. Kada je u
pitanju prostor, gde koze čekaju za mužu treba da imamo u vidu da on omogućava brz pristup kozi na mužu. U ovom prostoru svaka koza treba da ima 0,25 metara kvadratnih prostora, odnosno broj koza na čekanju treba da bude dve do tri po dužnom metru. Najbolje je kada su po dve koze, jer se tako brzo menjaju na plaformi za mužu. Svakako treba imati u vidu i potiskujuće pregrade kojih imamo dva tipa: „električni pas“ u sklopu koje imamo
i signal za upozorenje životinja, ili ona sa daljinskim upravljanjem koja se kotrlja po zemlji.Kanal za mužu treba da je najmanje širine 1,9 metara. Potrebna je i ivica da bude visine 5 cm, zbog klizanja životinje. Koze treba da stoje tako, da je vime u visini između lakta i ramena muzača.
Važno je da izmuzište obezbedi kozama prirodan položaj na podijumu, da vime bude dobro vidljivo i što bliže muzaču. Na osnovu iskustva i saveta stručnjaka, riblja kost i tunel su najčešće preporučljivi. Imajući u vidu da nakon upotrebe izmuzište treba oprati, to nam donosi određene količine otpadnih voda. Njihova količina zavisi od zaprljanosti i od korišćenih sredstava za čišćenje. Za kvalitetnu mužu bilo bi poželjno da se kozama obezbedi prirodno osvetljenje,
preko ugrađenih prozora, a veštačko odnosno, dodatno osvetljenje se obezbeđuje muzaču kako bi dobro video vime koza. Važno je i da mlekara bude u blizini
izmuzišta. Za ovakvu namenu potreban nam je prostor, barem 10 metara površine u prostoriji. Nagib poda treba da bude 2% sa sifonom na površini, radi uklanjanja vode nakon pranja. Radi lakšeg održavanja higijene u mlekari zidovi treba da su glatki, svetle boje i od vodootpornog materijala.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kozarstvo u Srbiji ima viševekovnu tradiciju, nakratko prekinutu u decenijama posle Drugog svetskog rata. Ipak, počeo je nagli uspon ove grane stočarstva,
najpre u Vojvodini, a potom i u centralnoj Srbiji, gde su poslednjih godina nikle velike i moderne kozarske farme.
Poslednjih godina raste tražnja za kozjim proizvodima, samim tim i proizvodnja, ali realnost je da se kod nas ne koristi mnogo kozji sir, jer mi nemamo tu naviku.
Na ,,Jesenjem ukus festu“ , upoznali smo predstavnika porodice Dobrić iz Bele Reke kod Šapca. Kako nam je rekao Dobrivoj, Bela Reka ima oko 350 kuća i oko 1. 000 stanovnika. Porodica Dobrić je jedina porodica u selu koja se bavi kozarstvom. Dobrivojev otac je 35 godina radio u šabačkoj mlekari, pa se i Dobrivoj tu zaposlio. Porodica Dobrić pravi kozji sir i kozju surutku. Sve je sto posto prirodno bez ikakvih aditiva i konzervanasa. Imaju 70 koza rase Alpina, i mleko prerađuju u svojoj mlekari u okviru poljoprivrednog gazdinstva.
Štalski prosek je 2, 8 litara mleka po kozi, koze su svakog dana na ispaši, i one same biraju šta će da jedu. Po njegovim rečima, koze nisu zahtevne što se tiče smeštaja. Zato je potrebno izgraditi objekat koji će je zaštiti od sunca, kiše i jakih vetrova, i to je sasvim dovoljno. Materijal mogu da budu ili daske, ili cigla, ili bilo šta drugo što je jeftino. Objekat mora da je bez tavanice, sa dosta svetla, pod najbolje od cigle, pokrivene tankim slojem betona. Obavezna je prostirka od slame i stalna mogućnost pristupa čistoj pijaćoj vodi.
Koze su kod Dobrića smeštene u boksovima po šest, i tako je i izmuzište. Kozja surutka je u stvari nusproizvod koji nastaje pri spravljanju kozjeg sira. Blagotvorno deluje na probavni trakt, na disajne organe, preporučuje se u terapeutske svrhe. U kozjoj surutki ima 2% suve materije, dok ostatak čini voda.
Kozje mleko se zbog brojnih lekovitih svojstava svrstava u najzdravije namirnice na svetu. Godinama se, osim u ishrani, koristi kao lek za bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća... Istraživanja su pokazala da se ovo mleko lakše vari od kravljeg i da ima nizak nivo alergena.
On zaključuje da je isplativo i korisno držati koze, jer se brzo razmnožavaju, a njihovo mleko je izuzetno zdravo jer ne sadrži laktozu pa je lako svarljivo i mogu
da ga piju čak i bebe, dok je kod lečenja plućnih bolesti nezamenljivo, naročito kozja surutka.
I na kraju Dobrivoje ističe da nikada ne bi menjao selo za grad, u grad ide samo kad mora. Kako on ističe ko ima imanje, treba da ostane na selu, da radi na svojoj zemlji, a ne da ide u grad da radi za malu platu, i da se bori za egzistenciju. Apeluje da mladi ostaju na selu. Nije lako prodati svoje proizvode, oni još tragaju za tržištem, ali su ipak zadovoljni. Učestvuju na raznim manifestacijama, sajmovima, i plasiraju svoje proizvode.

Izvor: Agrobiznis magazin

Bezmalo smo bili iznenađeni kada nam je naša sagovornica rekla da svako jutro i veče suprug i ona za sat vremena pomuzu četrdeset koza i dvadeset ovaca. Moramo priznati da u dvadeset prvom veku ovaj podatak može da bude za rubriku verovali ili ne. Međutim, Ratka Čubrilo iz Orašca kaže da nije teško i da planiraju da kupe uređaj za mužu.

„Pored proizvodnje mlečnih proizvoda bavimo se i povrtarstvom, imamo dva hektara zemlje i naše koze su na ispaši od proleća do jeseni a u zimskom periodu u stajama. U početku smo se kozarstvom bavili kao hobi proizvođači, pre svega zbog dece, a pre četiri godine smo započeli ozbiljniju proizvodnju. Sve što se proizvede mi prodamo kod kuće tako da ne idemo na pijac“ kaže Ratka.
U stadu ovaca imaju preko trideset umatičenih grla, od čega je dvadesetak do skoro bilo na muži. U pitanju je sjenička ovca od kojih mleko koriste za proizvodnju mlečnog sira. Ratka je na sajam u Aranđelovcu donela kozji sir, kačkavalj, mladi sir, ali i krem sir koji su probali čak i posetioci koji su „zakleti“ potrošači koji ne
koriste kozje proizvode zbog mirisa. Nismo uspeli da utvrdimo da li je do Ratke i njenog recepta ili do koza, međutim, jedna gospođa je bila iznenađena kada je na pitanje koliko imate krava dobila odgovor da Ratka ima četrdeset koza i da se radi o kozjem krem siru. Dnevno namuzu oko sto litara mleka. Za dobar kačkavalj je potrebno osam litara mleka a za krem sir manje.
Ovaj sir može da bude i za kolače, neutralnog ukusa ili slan. Proizvodi se slično kao i ostali sirevi kaže naša sagovornica i dodaje da je fora u zagrevanju mleka i to je sve što nam je rekla a ostalo će ostati tajna.
„Nemamo dovoljno sira koliko bismo mogli da prodamo. Kozji proizvodi su izuzetno traženi, mi se nikada nismo oslanjali na pijacu i reklamu već su to naši
kupci od usta do usta preneli tako da sve što proizvedemo već je prodato. Dolaze nam ljudi iz raznih krajeva“ dodaje Ratka.
Što se tiče ručne muže Ratka kaže da trnu ruke ali joj nije teško, koze muze sa strane, a dok traje muža njene koze dobijaju zrnastu smešu a ostatak ishrane je na pašnjacima. Imajući u vidu da raspolažu sa svega dva hektara svog imanja a imaju veliki broj koza i ovaca ovaj nedostatak nadomešćuju
zakupom zemljišta za ispašu. Možda bismo uspeli da doznamo recept za krem sir ali je toliko bilo zainteresovanih da probaju sir i uzmu broj telefona da ništa drugo nije preostalo i nama nego da pribeležimo broj.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dejan Stajić (33) je ekonomista, koji se iz grada vratio u selo Toplac kod Vranja, kako bi napravio farmu koza. Na predivnim i prostranim pašnjacima u okolini sela nastanio je oko 50 rasnih koza - francuska alpina.

Za njihovu kupovinu odlučio se kada je rešio da se bavi proizvodnjom kozjeg sira. Ovu rasu je odabrao, jer su mlečnije u odnosu na druge vrste i jer je pri stvaranju ove rase korišćena upravo metoda selekcije visoke proizvodnje mleka. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana.

Prilagodljive su na različite uslove gajenja, otporne na bolesti, a njihov muzni vek traje sedam do deset godina.

Koza u svojoj ishrani koristi sto vrsta biljaka, desetostruko više nego krava ili obična, bela ovca. Zahvaljujući raznovrsnoj ishrani, mleko i sir alpske koze nemaju onaj intenzivni miris zbog kojeg mnogi ne jedu kozje proizvode, uprkos njihovim lekovitim svojstvima.

Mleko, sir i meso alpske koze je na ceni, jer se ne nalaze često na tržištu. To je i Dejan imao na umu kada je pokrenuo proizvodnju.

- Do neophodnog kvaliteta došli smo proizvodeći sir na tradicionalan način. Sir prave isljučivo uži članovi naše porodice i to u prostorijama koje smo izgradili specijalno za ovu namenu - kaže Dejan.

Kvalitet njihovih proizvoda prvi su prepoznali vlasnici restorana u Vranju koji su bili i ostali njihovi stalni kupci. Roba je postala prepoznatljivija kada je Dejan došao na ideju da svoj sir kupcima plasira u drvenim kačicama koje se proizvode na tradicionalan način. Ovako upakovan sir transportuje i kupcima u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj.

Na ceni kod kupaca su i jarad, koja se odgajaju u Dejanovom gazdnstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2642234/mlecnost-alpske-koze-od-500-do-800-litara-tokom-perioda-jedne-laktacije

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31