Posetili smo farmu koza Darka Markovića, koja se nalazi u šumadijskom selu Pružatovac, na teritoriji opštine Mladenovac. On je ovim poslom počeo da se bavi tek nedavno, tačnije u maju mesecu kada je kupio stado koza rase alpina.
„Koze sam kupio na Kosmaju, od čoveka koji je zbog ličnih razloga morao da prekine da se bavi ovim poslom, a ja sam želeo da započnem posao u kozarstvu. Prvo sam kupio pedeset, a zatim još trideset koza“. Prema Darkovim rečima, on planira da već naredne godine sa sadašnjih osamdeset proširi farmu na dvesta koza.

„Kompletna farma nastala je prilagođavanjem i proširivanjem objekata u kojima sam nekada držao živinu. Tada sam radio proizvodnju jaja namenjenu Institutu Torlak, gde su se spravljale vakcine. Kako je taj posao propao preorijentisao sam se na koze“.
Da bi osnovao ovu farmu, što uključuje nabavku grla i izgradnju i doradu objekta, Darko je morao da potroši trideset hiljada evra. Uz to, on kupuje i stočnu hranu za ishranu koza u zimskom periodu dok u letnjim mesecima pa sve do pozne jeseni koze napasa na tri i po hektara pašnjaka. Koze se muzu dva puta dnevno, kada nije sezona jarenja. Prosečna mlečnost je oko tri litra. Sve količine mleka prerađuje u sir. Za jedan kilogram vrhunskog sira potrebno je sedam litara mleka. Dakle, on dnevno proizvede oko dvadeset i pet kilograma sira. Sve količine isporučuje poznatom kupcu svakih deset dana.
Pored mladog i tvrdog belog sira, Darko pravi i dimljeni kozji sir, za koji možemo slobodno reći da spada u vrhunske specijalitete, a zahvaljujući umeću ovaj sir fenomenalno izgleda nakon dimljenja. Alpine su izuzetno zahvalne za proizvodnju mleka jer je ono dobrog kvaliteta, a ne daje jak miris sira kao što je to
karakteristično za druge rase koza.
Muža koza je uz pomoć muzilice, a objekat je napravljen tako da koze prolaze iz staje u muzilište i zatim se u krug vraćaju ponovo u stajnak. Sve ovo je Darko sam napravio. Sva grla na farmi su umatičena tako da pored prihoda od proizvodnje sira treba očekivati novac od države koji je namenjen kao podsticaj za ovu proizvodnju.
Prema navodima stručnjaka kozje mleko mogu da piju i dijabetičari, a pomaže i uborbi protiv stresa, bronhitisa i alergije. Njegov sastav veoma je sličan majčinom mleku. Ovo mleko sadrži vitamine B1, B2, B6 i B12 koji su izuzetno značajni za jačanje nervnog sistema. Posebno interesantan podatak u odnosu na kravlje mleko jeste taj, da kozje mleko sadrži četiri puta više bakra od kravljeg. Ovo mleko sadrži dosta cinka i selena koji su značajni za naš imunitet, a španski naučnici tvrde da ovo mleko pomaže u obnovi hemoglobina. Svi znamo da kozje mleko ima specifičan miris, nekad više nekad manje, a on nastaje zahvaljujući slobodnim masnim kiselinama. Međutim, ako pravilno prerađujemo ovo mleko, mirisi će biti minimalno prisutni. Da bi zadovoljili potrebe organizma dovoljno je popiti jednu čašu kozjeg mleka. Od kozjeg mleka prave se surutka i jogurt koji se preporučuju za terapiju obolele jetre i kod mononukleoza. Proteini koji se nalaze u ovim proizvodima se brzo absorbuju pa ih zato zovu „brzi proteini“ tako da ovu namirnicu treba preporučiti onima koji imaju veće fizičke napore kao i mladima koji često idu u teretanu.Laktacija koza traje između dvesta do trista dana, a prema izgledu možemo oceniti kvalitet grla. Visokomlečna koza ima nežan kostur, manju glavu, tanak vrat i dobru izraženu leđnu liniju. Koža kod ovakvih grla je mekana i tanka. Kaže se da koza koja ima veliko vime i ako joj burag zauzima veliki prostor, ima sve predispozicije za odličnu mlečnost. Inače, mlečnost koza raste do šeste laktacije, kada polako počinje da stagnira i pada. Zanimljivo je i to da količina mlečne masti u kozjem mleku izuzetno varira pa je može biti od dva do šest posto. Pored sira, kozje mleko se može sačuvati kao zamrznuto, ali ne duže od šest meseci.

Izvor:Agrobiznis magazin

Na dobrobit životinja utiče veliki broj činilaca. Svi ovi činioci mogu se svrstati u tri grupe. U prvoj grupi su genetski činioci. U drugoj grupi su smeštajni i ambijentalni činioci. U trećoj grupi su činioci koji se odnose na odnos odgajivača, vlasnika, negovatelja, staralaca, veterinara, naučnika i svih drugih koji iskorišćavaju životinje. Ovi činioci su međusobno povezani jakim i neraskidivim vezama. Način na koji se čovek odnosi prema životinjama uglavnom je uslovljen načinom na koji o životinjama razmišljaju njihovi korisnici i odgajivači ili vlasnici. Verovatnoća da se ugrozi dobrobit životinja je veća ako se o životinji razmišlja kao o upotrebnom predmetu.

Jedan od razloga što se javnost u razvijenim zemljama zainteresovala za dobrobit životinja je i taj što se u poslednjih tridesetak, a posebno poslednjih 10 godina naglo porasla količina informacija, proisteklih iz naučno dokazanih činjenica o funkcionisanju organizma životinja, o njihovoj fiziologiji i ponašanju, uključujući i osećanja. Za ovakve naučne činjenice bili su zainteresovani mediji, koji su ih lako predstavili javnosti.

Prema navodima Brooma (2006) Evropski parlament je saopštio da je primio najviše pisama koji se odnose na dobrobit životinja nego na bilo koju drugu temu. Na pisma koja su se odnosila na dobrobit životinja političari su morali da reaguju traženjem naučnih činjenica, odnosno naučnih opravdanja, a ako su nedostajala, onda i podsticanjem istraživanja koja su se odnosila na dobrobit životinja i implementacijom naučnih saznanja i zahteva javnosti u zakonsku regulativu. Stručno usavršavanje stočara uglavnom se zasniva na prenosu informacija o brzini rasta, reproduktivnim osobinama, odnosno o karakteristikama potomstva i količini i kvalitetu proizvoda koji se dobijaju u određenoj grani stočarstva. Odnos stočara prema životinjama uglavnom zavisi od njihove rane edukacije, stručnosti, stočarske tradicije, ličnih iskustava, ubeđenja, načina razmišljanja, ali i od stručnih kvaliteta onih koji su zaduženi za njihovu edukaciju.

Odnos javnosti prema dobrobiti životinja uglavnom zavisi od priliva informacija preko svih sredstava informisanja. Prema van Puttenu, dobrobit životinja podrazumeva život u razumno prihvatljivoj harmoniji sa životnim okruženjem, fizičkoj kao i psihološkoj, što podrazumeva takav kvalitet životnog okruženja, koji odgovara adaptacionim sposobnostima životinje. Životno okruženje je kvalitetno ako omogućava životinji da zadovolji svoje prirodne potrebe.

Malo prostora se pridaje stručnim edukacijama iz oblasti dobrobiti, naročito iz oblasti kozarstva, grane stočarstva koja je u našoj državi manje rangirana sa aspekta poznavanja tehnologije uzgoja. Edukacija je u savremenom stočarstvu, naročito u farmskim uslovima držanja životinja više nego neophodna. Cilj edukacije sastojao bi se u tome da stočari prošire znanja u oblasti dobrobiti životinja, da se osposobe za detekciju kritičnih tačaka, propusta i problema sa aspekta dobrobiti u konkretnim, proizvodnim uslovima, kako bi saznanja o aspektima značaja, zaštite i obezbeđenja dobrobiti mogli primeniti u praksi ili preneti drugim odgajivačima. Odgajivači bi se kroz edukaciju upoznali sa ključnim pretpostavkama realizacije dobrobiti u praksi, uključujući prirodu ponašanja, a u cilju pravovremenog prepoznavanja promena i poremećaja u kozarstvu. Svi odgajivači bi morali biti upoznati sa svim metodama za procenu dobrobiti koza, koje su zasnovane na naučno utvrđenim kriterijumima. Praktična primena dobrobiti je značajan preduslov održivosti proizvodnje, posebno iz perspektive  kvaliteta i bezbednosti hrane.

U mnogim zemljama Evrope pa i sveta postoji ozbiljan problem sa starosnom strukturom populacije pastira, naročito u brdsko planinskim regionima. Veoma mali broj mladih pastira je na raspolaganju da zameni starije zbog naporne prirode posla. U mnogim razvijenim zemljama organizuje se obuka pastira i odgajivača. Treba imati u vidu da se naročito posle 1980odine naglo smanjuje interesovanje mladih za ovu vrstu obuke, iako se najčešće kao instruktori pojavljuju veoma iskusni farmeri, inženjeri zootehnike i veterinari. 

Vešt i iskusan čuvar stada je osoba koja se u stvari najviše brine o dobrobiti koza i stoga je jedan od najznačajnijih faktora koji utiču na dobrobit.

Zakonski propisi

Svoj prvi Zakon o dobrobiti (“Službeni glasnik RS”, br. 41/2009) Republika Srbija je usvojila 2009. godine. Ovaj zakon je još uvek na snazi. Zakonom o dobrobiti životinja su regulisana neka pitanja od značaja za zaštitu i dobrobit životinja u našoj zemlji i propisane su prekršajne sankcije u vidu novčanih kazni za one koji ne postupaju u skladu sa principima dobrobiti životinja. Zakon o dobrobiti životinja se primenjuje u odnosu na sve životinje koje mogu da osete bol, patnju, strah i stres.

Zakon o dobrobiti se naročito primenjuje na sledeće životinje:

  • životinje koje se koriste u proizvodne svrhe;
  • životinje koje se koriste u naučnoistraživačke, biomedicinske i obrazovne svrhe;
  • životinje koje se koriste za izložbe, takmičenja, priredbe i druge oblike javnog prikazivanja;
  • životinje za rad i službene životinje;
  • kućne ljubimce;
  • napuštene i izgubljene životinje;
  • divlje životinje u zatočeništvu.

Osnovna načela zaštite dobrobiti životinja jesu:

  1. Načelo univerzalnosti bola, koje podrazumeva da životinje mogu da osete bol, patnju, stres, strah i paniku, kao i obavezu čoveka da pored očuvanja vrste brine i o zaštiti života i dobrobiti svake jedinke;
  2. Načelo brige o životinjama, koje podrazumeva moralnu obavezu i dužnost čoveka da poštuje životinje i brine o životu i dobrobiti životinja čiji opstanak zavisi neposredno od njega;
  3. Načelo integralnosti, koje podrazumeva da državni organi i organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svog delokruga, obezbeđuju integralnu zaštitu dobrobiti životinja sprovođenjem međusobno usaglašenih planova i programa; 4. Načelo posvećivanja pažnje dobrobiti životinja, koje podrazumeva da se u svim aktivnostima koje se preduzimaju u oblasti poljoprivrede, stočarstva, veterinarstva, prometa, istraživanja, kao i u drugim oblastima koje se na direktan ili indirektan način odnose na životinje mora posvetiti puna pažnja zaštiti dobrobiti životinja;
  4. Načelo prevencije i predostrožnosti, koje podrazumeva da svaka aktivnost koja je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa životinjama mora biti planirana i sprovedena tako da predstavlja najmanji rizik po život i dobrobit životinja, ljudi i životne sredine i zasniva se na proceni uticaja različitih načina korišćenja životinja na njihov život i dobrobit, kao i na korišćenju najboljih raspoloživih tehnologija, sredstava i opreme;
  5. Načelo odgovornosti, koje podrazumeva da je vlasnik, odnosno držalac životinja odgovoran za njihov život i dobrobit i da je dužan da snosi troškove zbrinjavanja životinja čiji je vlasnik, odnosno držalac, ako više ne želi ili nije u mogućnosti da se stara o njima.

Koza je preživar i hrani se isključivo grubom voluminoznom hranom. Pravilnom i dovoljnom ishranom može se značajno istaći genetski potencijal životinje, kao i nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce, koze u u svojoj iskrani koriste više različitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 biljaka, ovce 20 a koze čak 90. Najveći deo obroka je paša, seno, senaža, silaža i različite drvenaste vrste koje koze brste. Koze najviše vole lišće, pupoljke, cvetove i ukoliko ih pustite u voćnjak može se desiti da ga celog obrste, pa čak i da pojedu koru s drveta. Iako tako ne izgleda na prvi pogled koze su u stvari vrlo probirljive, vole netaknutu hranu i itekako umeju da procene koja je biljka jestiva.

Sve o ishrani koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin  

Dugo su koze smatrane za "sirotinjske krave" i vrstu domaćih životinja kojoj nije potrebna skoro nikakva pažnja, a naročito na ekonomski održiv, ili smišljeni odgajivački rad. Međutim ako se njihovom odgajivanju pristupi sa na zootehnički pravilan način, ako se obezbede odgajivački dobri uslovi, tada gajenje koza kroz pravilno ophođenje može da bude više nego zahvalno i isplativo. Poslednjih decenija kozarstvo je postalo sve zastupljenije i u stočarski najrazvijenijim zemljama sveta. Krajem 20 veka skoro 25 odsto ukupne svetske proizvodnje kozjeg mleka proizvedeno je u ekonomski razvijenim zemljama sveta, iako se u njima gaji svega pet odsto od ukupne populacije koza. I u Srbiji poslednjih godina sve veći broj stočara odlučuje se da gaji ove domaće životinje, što se najbolje može uočiti po broju izlagača na sajmovima i izložbama koza. 

Sve o uzgoju koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zbog mleka koje je izuzetno zdravo, koze su poslednjih godina postale sve popularnije za uzgoj među stočarima. Uslovi smeštaja ovih životinja imaju veliki uticaj na zdravlje i proizvodnost koze. Za njihov uzgoj najčešće se ne grade posebne staje - kozarnici, već se može iskoristiti svaki čvrsto izgrađeni objekat od drveta ili cigle. Staja treba uvek da bude suva, prostrana, dobro osvetljena i bez promaje, a pod ravan ili minimalno nagnut, ali nikako više od jedan odsto, i napravljen od dasaka ili cigli. Objekti za koze se grade u područjima gde postoje određene pogodnosti za gajenje koza u odnosu na gajenje drugih vrsta domaćih životinja.

Sve o uslovima za uzgoj koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR: Agrobiznis magazin   

Kriza kozjeg sira : Industrijski eksperti upozoravaju na nedostatak širom Velike Britanije

Niska ponuda i povećana potražnja izazvaće povećanje cene kozijeg sira ove zime u Engleskoj. Eksperti u industriji upozoravaju da je nedostatak snabdevanja kozijeg sira preti širom Velike Britanije. Potražnja za sirem je obično na najvišem nivou tokom prazničnog perioda, ali isporuke iz evropskih stada su donekle iscrpljene, naveli su trgovci iz magazina The Grocer. Njihovo upozorenje dolazi nakon što je više od 50.000 trudnih koza i ovaca moralo biti povučeno širom Evrope 2010. zbog izbijanja Q groznice, bakterijske bolesti koja se potencijalno može širiti na ljude. Niži nivoi proizvodnje su rezultat povećanja troškova proizvodnje kozijih sireva zbog čega su neki poljoprivrednici odlučili da prestanu da uopšte gaje koze. Specijalista za pravljenjnje sira Eurilait izjavio je časopisu: "Neizbežno će se ulagati dodatna sredstva kako bi se obezbedilo delimično snabdevanje kupaca, ali ne i ono što bi u idealnom slučaju želeli." Rival Bradleis ponovio je ovu izjavu, dodajući: "Trgovci na malo bi trebalo platiti više za proizvode koze ili rizikovati da budu uskraćeni.'' "Jedan ili drugi će se uskoro obistiniti - ili cena ili dostupnost."

Praćenje ovakvih vesti u svetu trebalo bi da probudi svest naših proizvođača i prerađivača da pod hitno unaprede proizvodnju i nadomeste nedostake na probirljivim tržištima poput Velike Britanije. Vreme je da se svi trgnemo, zajedno sa državom, i postanemo aktivniji u potrazi za novim izvoznim potencijalima i realizujemo proizvodnju koja svakako donosi dobru zaradu. Očigledno je da ova situacija u Velikoj Britaniji neće biti brzo rešena, a teško i da će ostati usamljeni primer smatraju stručnjaci Agrobiznis magazina i Farmneta. Oni navode da koziji proizvodi takođe imaju dobru tražnju i na domaćem tržištu.

 

Još zanimljivih priča o kozama na linku:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3401-valjevci-dosli-na-najvecu-farmu-koza-i-ovaca-u-ceskoj 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/3294-zasto-se-koze-obezrozavaju 

Laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka počela je sa radom i to kroz monitoring proizvodnje mleka na celoj teritoriji Republike Srbije. Cilj monitoringa, kao obaveznog dela procesa akreditacije, će biti utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača kako bi se uz dodatne edukacije i rad sa njima unapredila proizvodnja mleka u Republici Srbiji. Monitoring mleka koji se realizuje, biće potpuno besplatan. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) očekuje dobijanje akreditacije za laboratoriju do kraja godine, zahvaljujući čemu će od 2019. godine visina iznosa premija za litar mleka biti isplaćivana prema klasi kvaliteta.

 

Ovo kratko sapštenje je zapravo najava velikih promena kada je u pitanju proizvodnja mleka u Srbiji. Već u januaru biće prvih rezultata kontrole mleka dok se 2019. godine očekuje  da će premije biti određivane prema kvalitetu mleka. Za 2018. godinu premija ostaje ista dakle 7 dinara po litru. Ono što je interesantno je da prema informacijama kojima raspolaže Agrobiznis magazin, cena mleka blago raste na tržištu zbog velike potražnje koja je nastala kao posledica smanjenja proizvodnje nakon velikog pada cene i nepovoljne situacije koja se desila pre dve godine u celoj Evropi pa i našem regionu kada su brojnim proizvođačima otkazivani otkupi mleka. Danas se situacija preokrenula i postoji sve jača tražnja za sirovim mlekom.

Poslednji raspoloživi podaci pokazuju da ima 140 aktivnih mlekara, ali je iskorišćenost kapaciteta oko 60%. Male mlekare čine oko 90% ukupnog broja i prerađuju samo 15% mleka, dok velike, industrijske mlekare, poseduju većinu prerađivačkih kapaciteta. Najvažniji prerađivaći, ondnosno, otkupljivači mleka su IMLEK a.d;  Dukat (Somboled/Lactalis); i Meggle.

 

U Srbiji ima 300.000 muznih krava od čega polovina farmi je tržišno orjentisana i u sistemu otkupa. 

Godišnje se proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 odsto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čini oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda.  Ukupni prosečni prinos mleka je 3.500 litara po kravi – u rasponu od 2.050 l mleka po jednom grlu koje nije u sistemu otkupa i pripada malim farmama, do savremenih farmi poput PKB farme gde je prosek 8.200 l , takvi rezultati beleže se na svim većim farmama od 1.000 krava.

Sa ovakvom prosečnim mlečnošću krava, Republika Srbija se nalazi ispred drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, dok je produktivnost, u poređenju sa zemljama članicama EU, znatno niža. Očekuje se da će ozbiljne reforme u ovom sektoru rešiti institucionalne probleme.

Sastav mleka zavisi od mnogih faktora kao što su vrsta, rasa, period laktacije, ishrana i dr. Ovo je prosečan hemijski sastav mleka domaćeg govečeta:

  • voda – 87,5 %,
  • proteini (kazein, proteini surutke) – 3,13 %,
  • ugljeni hidrati (laktoza) – 4,84 %,
  • masti 3,76 %,
  • mineralne materije (mikro i makro elementi) – 0,8 %,
  • gasovi (CO2, O2, N2),
  • ostali sastojci (vitamini, enzimi, ostale azotne materije).

 

Na studijskom putovanju u Češkoj, upoznali smo i Nikolu Pivića iz sela Veselinovac kod Valjeva. Nikola na svom poljoprivrednom gazdinstvu ima oko 150 ovaca i oko 50 domaćih i Alpino koza. U poslu mu, kako nam je istakao, pomaže porodica. Ide ka tome da proizvodi finalne proizvode, odnosno mleko i sir.

Selo Veselinovac nalazi se na desnoj obali reke Kolubare, nedaleko od Valjeva. Glavno zanimanje meštana ovog sela jeste gajenje voća i povrća, naročito bostana. Sa svojim bostanom rado su viđeni u Valjevu i na susednim tržištima.

Kako nam navodi Nikola, na velikoj farmi ovaca i koza u Češkoj video je primer kako su finalni proizvodi lepo upakovani i vakumirani, sa različitim dodacima, u parčićima od oko 30 g i smatra da je to proizvod koji tržište traži.

Za sada proizvodi priplodni materijal i malu količinu sira od viška mleka za vreme laktacije. Dosta su radili na poboljšanju rasnog sastava, tako da je zadovoljan kvalitetom svoga stada. Ženske jariće ostavlja za priplod a muški idu u klanicu.

Više od 60 % ovaca porodice Pivić jagnji se dva puta godišnje. Tome kaže najviše doprinosi kvalitetna prirodna ishrana. Šest meseci stado boravi u objektu, hraneći se koncentratom koji oni prave, u koji ide najmanje 25 % ječma, a ječam je bogat vitaminom E, tako da uz pomoć dobrog koncentrata prirodnim putem, ovce se jagnje dva puta godišnje. Hrane ih dva puta dnevno, odnosno ujutru i uveče. Ujutru dobijaju silažu u količini od oko 1,5 kg po grlu i oko pola kilograma koncentrovane hrane, a uveče dobijaju seno. U objektu se nalaze pojilice, voda je iz dubinskog bunara, hemijski i bakteorološki ispravna.

„Na farmi u Češkoj ljudi su više fokusirani na mleko i mlečne proizvode, dok je kod nas osnovni cilj proizvodnja priplodnog materijala. Zastupljena je istočno-frizijska rasa, dok je na mojoj farmi virtemberška rasa“ , dodaje Nikola. Kako je saznao, farmeri su zadovoljni ovom rasom jer je prilično mlečna i to ispunjava njihove potrebe.

Virtemberška rasa ovaca spada među najcenjenije rase postale pod uticajem merina. Merino virtemberg je krupna rasa, snažne konstitucije, živahnog temperamenta, smera proizvodnje meso-vuna, mada je i proizvodnja mleka dobro izražena. Virtemberška ovca se odlikuje dosta dobrom proizvodnjom mleka. Plodnost ove rase je takođe dobra. Od 100 ovaca u boljim zapatima dobije se 120-150 jagnjadi.

 

Koze su generalno životinje koje su najlakaše za „rukovanje“ kada dođe do zdravstvene zaštite. Popularan mit o tome da kozje mleko leči turbekulozu je nastao zbog toga što koze nikada ne boluju od otvorenog tipa tuberkuloze – dakle nikad ne izlučuju mikobakterije. Zbog toga su deca u porodicama koje su imale koze, mnogo ređe oboljevala od tuberkuloze u odnosu na porodice koje su imale krave, gde je tuberkuloza bila značajno raširena. Postoji svega nekoliko bolesti koje mogu ozbiljno da ugroze celo stado, a jedna od njih je virusni artritis-encefalitis (VAE) koza. Ovo opako oboljenje je zapravo prilično srodno – visna medi virusu koji napada ovce. S druge strane, VAE je specifičan samo za koze, mada eksperimentalno virusom mogu da budu zaražene i ovce. Međutim, sam virus ne dovodi do značajnijih manifestacija bolesti i ne može da se samostalno širi u stadima ovaca. Postoji čak teorija da je VAE nastao mutacijom Visna-medi virusa. Ukoliko jagnjad siše obolelu kozu – postaju pozitivna na prisutvo virusa, međutim, nikad ga ne izlučuju i ne pokazuju nikakve znake oboljenja. Uglavnom se infekcije javljaju u stadima koza koje potiču iz Evrope, tako da može da se zaključi da virus potiče iz Evrope. No, kakva god da je istorija razvoja i širenja virusa – praktično pitanje je kako se virus širi i do kakvih promena dovodi. Najčešće se širi sa majke na potomstvo – ali isključivo preko mleka Vertikalno širenje virusa sa generacije na generaciju je možda i najvažnije i najčešće. Svega oko 20% odraslih koza pokazuju simpotome u normalnim uslovima ishrane, a najveći broj njih je naizgled zdrav. To znači da se jarad vrlo često napaja mlekom, pogotovu kolostrumom zaraženih životinja koje aktivno luče virus. Raširenost virusa u stadima mlečnih koza se upravo povezuje sa praksom da se više jaradi napaja mlekom jedne koze. U stadima koza koje se gaje za meso, kakvih u Srbiji praktično i nema, gde jarad sišu samo svoju majku, virus se širi mnogo sporije. Horizontalno širenje, između odraslih koza u istom stadu je daleko manje važno. Mada se virus nalazi u izlučevinama, izmetu i pljuvački, ipak taj način širenja je manje verovatan.

Međutim, ipak doprinosi širenju virusa. Virus, generalno nije mnogo otporan kada se nađe u spoljnoj sredini. Ipak, u direktnom kontaktu koza može da zarazi kozu, za šta je ipak potrebno više vremena nego za vertikalno širenje kolostrumom. Kada jednom prodre u organizam, prvo se umnožava u elementima imunog sistema koji bi trebalo da ga uništi. Kasnije prodire u druge organe. Podmuklo lice bolesti Što se tiče simptoma bolesti – ime je prilično opisno, a bolest se uglavnom manifestuje kao artritis odraslih koza. Svega oko 20% od ukupno zaraženih koza na kraju oboli. Kod odraslih koza se obično javlja zapaljenje zglobova i tetiva. Koze se slabije kreću, leže, a zglobovi su pogotovu u donjem delu prednjih ekstremiteta natečeni. Vrlo često koze obole od mastitisa – vime je natečeno, tvrdo, crveno. Mastis se obično razvije u hroničnu formu u kojoj vezivno tkivo prorasta vime i smanjuje kapacitet žlezde za lučenje mleka. Vrlo često se u narodu kaže da koza pati od „tvrdog vimena“. Kod malih stada – oboljevanje samo jedne životinje može da prođe neopaženo ili se bolest pripisuje drugim uzrocima. Kada je veće stado, pojava tvrdog vimena kod više koza može da bude upadljiva. Zanimljivo je da obično kvalitet mleka nije promenjen – mleko može. Životinje su mršave, slabije uzimaju hranu, dlaka je nakostrešena, lako se lomi i opada. Ponekad se javlja zapaljenje pluća. Kod jaradi, s druge strane slika je nešto drugačija. Najčešće oboli jarad stara 2 do 4 meseca. Kod njih se javlja zapaljenje mozga – jarad ima nervne simptome od kojih ne može da stoji na nogama, prevrće se, čudno se ponaša, odbija hranu, uvrću glavu i vrat. Postepeno, prvo se udovi mladih životinja koče, a zatim i potpuno oduzimaju. Jarad, tehnički uzevši umire od gladi. Oporavak od bolesti u krajnjem stadijumu je redak. Borba samo dobrom praksom Što se tiče – najvažnije stvari – borbe protiv bolesti, ona nažalost nije laka.

Pogotovo je teško što ima neodgovornih stočara koji jednostavno prodaju svoje koze ukoliko primete neke probleme kod jaradi. Dugoročno, kada virus jednom uđe u stado, potrebno je nekoliko generacija da bi se iskorenio. U svakom slučaju ono što može da se uradi je da se pre svega jarad odvaja od svojih majki. Ova praksa je veoma retka. U Srbiji, nažalost postoji samo jedna ili možda dve farme koza gde se jarad tako odvaja. Druga, veoma jednostavna stvar je da se– jednostavno mleko pasterizuje pre nego što se da mladuncima. Ovo može da bude problem ako se radi o kolustrumu, jer će kuvanje uništiti imunoglobuline koji su ključni za razvoj imuniteta jaradi, međutim, menadžmentom na farmi i to može da se reši. Što se tiče odraslih životinja koje su seropozitivne – u teoriji, najbolje bi bilo da ih se rešite i da ih pošaljete na prinudno klanje, dok mogu da se ekonomski iskoriste. Naravno, ukoliko je stado veliko, stočari će se vrlo teško odlučiti na taj korak. Ono što može da se uradi i što je sigurno je da obavezno odvojite pozitivne životinje od ostatka krda. To je najmanje što možete da uradite. Što se tiče tretmana tih obolelih životinja – u teoriji postoji i možete da im dajete preparate na bazi fenilbutazona ili aspirina – u praksi to samo može da im malo olakša, ali dugoročna prognoza nije najsjajnija. Ne postoji neki lek koji može da eliminiše virus. Vakcina ne postoji, mada neke kompanije rade na njenom razvijanju. I na kraju, ako vam ovaj virus jednom „uđe“ u stado, onda imate ozbiljan problem, tako da je na vama da se postarate da dobrom odgajivačkom praksom zaštite vaše koze.

 

Zašto se koze obezrožavaju?

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/3294-zasto-se-koze-obezrozavaju

 

Sa ciljem da poljoprivrednicima omogući nova iskustva i razmenu mišljenja, lokalna samouprava Grada Valjeva, putem svog Javnog preduzeća Agrorazvoj, obezbedila je stručno putovanje u Republiku Češku. Provog dana posete sa koje izveštavamo, imali smo priliku da posetimo farmu koja je nastala na mestu gde je do 1989. godine bila zemljoradnička zadruga i farma teladi. Danas je to moderna porodična farma ovaca i koza, koju vodi Josef Puliček, sa svojom suprugom i sinom.

 

U pratnji Josefa, imali smo priliku da vidimo kako se živi i radi na farmi u ovom delu Češke. Naime, njegovo imanje nalazi se u mestu Pencin, koje je udaljeno oko sat ipo vožnje severno od glavog grada - Praga. Kako je istakao naš sagovornik, pored supruge i sina posao obavlja još 17 zaposlenih. Deo proizvodnje obuhvata i zanatska proizvodnja nakita od stakla. Nakit se na mestu gde je farma proizvodi od 14. veka. Gospodin Jozef lepo je sve to upakovao u jednu celinu koja pored radionice za pravljenje nakita, ima  farmu  sa 1.000 koza i oko 500 istočno-frizijskih ovaca. One se koriste za proizvodnju mleka. Sa tim kapacitetom njegova farma je najveća farma koza i ovaca u Republici Češkoj.

 

Celokupnu količinu mleka prerađujemo u vlastitoj radionici, a proizvode prodajemo u tržnim centrima i na farmarskim pijacama, gde se vikendima na trgovima okupljaju razni proizvođači i prodaju bio ili organske proizvode, rekao je za Agrobiznis magazin Puliček i dodao: „Obrađujemo oko 250 ha zemlje, od čega su 5 ha oranice, a ostatak se koristi za proizvodnju sena. Imamo dve vrste podrške, i  to su donacije Evropske Unije i Češke Republike, od čega je 70 % subvencija od EU. Novčana sredstva se dodeljuju zavisno od površine zemljišta, što je otprilike oko 200 evra po hektaru, kao i subvencije od 25 evra po grlu. Postoje i subvencije koje se tiču genetskih izvora. Ako je u pitanju čistokrvna češka genetika, onda su subvencije još po 20 evra na postojećih 25 po jednom grlu. U ishrani ovaca i koza, osnova je trava odnosno senaža. Prosečno koze pojedu 4 kg po grlu dnevno, kao i kilogram žita (ječam i ovas).

Kako ističe naš sagovornik, za ishranu ovaca i koza nabavljaju bio hranu, koja košta 300 evra/t, dok je za konvencionalnu hranu cena duplo niža. Dakle, ovde se radi o organskoj farmi koja ima izuzetno veliki kapacitet. U Južnoj Moravskoj, postoji jedna slična farma kao što je ova, a u celoj zemlji su tri farme ovog obima, dok postoji i oko 100 farmi koje imaju u proseku oko 150 grla.

Ono što je takođe zanimljivo je da ova farma ima godišnju posećenost od 20.000 turista. Uglavnom je reč o školskim grupama odnosno zainteresovanima za razgledanje farme, pored razgledanja farme mogućene su i radionice nakita, gde deset učenika mogu da izrađuju nakit. Nakit je ovde na raspolaganju, kao i vozić koji ima 36 mesta, sa kojima svi posetioci farme idu 4 km od farme na vidikovac, a to je svakako značajan izvor novčanih sredstava za njihovu farmu.

  

Na svim objektima u okviru farme nalaze se solarni paneli. Onu su važni kao još jedan izvor prihoda i način finanrisanje čitave farme. Trenutna instalacija je jačine 200 Kw, od čega 130 Kw prodaju elektro mreži Češke, a oko 70 Kw su sopstvene potrebe. Ove panele Jozef je instalirao  2008. godine i novine su pisale o njegovoj farmi kao pionirima u tom smislu.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30