Nega i zaštita malina posle berbe od izuzetne je važnosti, jer od toga zavisi zdravlje i rodni kapaciteti malinjaka naredne sezone. Nakon završene berbe u
zasadima maline, potrebno je sa preventivnim merama suzbiti štetne organizme. Berba jednorodnih sorti maline (Vilamet, Miker, Fertodi, Glen… ), je završena, ili je na višim terenima pri kraju. Zaštita zasada nakon berbe je od velike važnosti za zdravstveno stanje i rodni kapacitet malinjaka za narednu sezonu. Proizvođačima se preporučuje da posle berbe iseku stare izdanke do osnove, iznesu ih iz malinjaka i spale. Ukoliko u vreme sečenja starih izdanaka vladaju, ili se očekuju visoke temperature vazduha, poželjno je ostaviti odsečene izdanke da štite mlade izdanke od jake insolacije, pa ih naknadno ukloniti.
Osim ovih mera, posle berbe je potrebno preduzeti hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača bolesti i štetočina, ukoliko se utvrdi prisustvo simptoma bolesti i/ili grinja i/ili insekata: Ljubičasta pegavost izdanaka maline (Didymella applanata); Smeđa pegavost lista maline (Sphaerulina rubi), Eriofidna grinja lista maline (Phyllocoptes gracillis), Obični paučinar (Tetranychus urticae), Lisne vaši (Aphididae), Malinina mušica galica (Lasioptera rubi).
Prema rečima inženjera zaštite bilja, Bojana Milovića, iz Poljoprivredne apoteke ,,Zemljak” iz Kraljeva, u zasadima su prisutne siva i ljubičasta pegavost lastara
maline, pa je neophodno ukloniti sve dvogodišnje izdanke koji su izneli rod, kako se infekcija ne bi širila na mladim izdancima ostavljenim za sledeću godinu. U ovom periodu aktivna je i obična malinina mušica koja pravi štete izdancima i ima tri do četiri generacije godišnje.
,, Iz tog razloga, proizvođačima se preporučuje da se nakon uklanjanja dvogodišnjih lastara primeni kombinacija preparata na bazi tebukonazola (0,075%)
i bifentrina (0,05%) rano ujutru, ili predveče. Na jesen je neophodna obrada zemlj išta sa istovremenim unosom mineralnih ili organskih đubriva. U  malinjacima, pre svega sa aspekta zaštite bilja, daje se prednost obradi zemljišta tokom čitave godine u odnosu na košenje, ili uništavanje korova herbicidima- kaže sagovornik.
Izdanci se uklanjaju tako što ih presečemo do zemlje, i ostavimo nekih deset dana, do dve nedelje tu da prave hlad mladim izdancima.
„Sečenje izdanaka je operacija koja je logičan sled životnog procesa same biljke. Pošto je njihova funkcija završena, tj. dali su rod i odradili svoj deo posla, nema potrebe više da budu tu i treba da ustupe mesto mladim izdancima, koji će dati rod naredne godine. Takođe, sečenjem i iznošenjem starih izdanaka van zasada u velikoj meri iznosimo i rezerve infektivnog potencijala koji bi mogao da napravi problem mladim izdancima. Krajem oktobra u malinjaku potrebno je nastaviti sa preventivom i to primenom nekih od preparata na bazi bakra, koji suzbijaju prezimljavajuće oblike bolesti i doprinose sušenju izdanaka maline"- preporučuje Bojan.
Poželjno je nakon toga ove izdanke izneti van zasada, staviti na jednu gomilu i zapaliti kako bi se uništili patogeni koji se na njima mogu naći. Pored sečenja starih izdanaka, treba prorediti i nove izdanke, izbaciti oštećene, one koji slabo napreduju i omogućiti ostalim izdancima bolje uslove razvoja.
Malinu napada veliki broj štetočina, prouzrokovači biljnih bolesti, patogeni i korovi. Iz tog razloga potrebno je preduzeti mere zaštite koje sprečavaju pojavu bolesti i obezbeđuju zdrav i kvalitetan rod. Za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti može se primeniti preparat na bazi azoksistrobina odmah nakon berbe i, uklanjanja starih izdanaka uz dodatak insekto akaricida na bazi abamektina ili buprofezina, koji suzbijaju štetne insekte i grinje. Petnaest dana nakon obavljenog tretmana, ako je potrebno, ponoviti tretman istim navedenim preparatima.
,,Obilaskom zasada maline sorte vilamet, u pojedinim regionima Srbije registrovana su na nekim izdancima karakteristična zadebljanja, kvržice, gale i guke različitog oblika i veličine. Ova oštećenja nastala su štetnim delovanjem izlučevina malinine muve (galica). U zadebljanjima prezimljava odrasla larva, prekida sprovodne sudove, zbog čega se izdanci slabije razvijaju i lako se lome, što za posledicu ima smanjenje roda za narednu godinu.” Malinina muva ima jednu generaciju godišnje. Suzbijanje ove štetočine insekticidima radi se u periodu pred cvetanje maline, s obzirom da su tada odrasli insekti aktivni. Zato je sada, u ovom periodu potrebno izvršti uklanjanje oštećenih izdanaka sa zadebljanjima, njihovo iznošenje iz malinjaka i spaljivanje.
Korovi još jedna opasnost
Hemijske mere podrazumevaju primenu herbicida. Sa herbicidima u malinjacima treba biti oprezan i ne upotrebljavati ih pre konsultacija sa stručnim licima.
Ukoliko se u malinjacima ne uništavaju korovi i ako se isti posle berbe ne uklone, oni će biti velika konkurencija ostavljenim izdancima kada je reč o hrani i vodi koja je najpotrebnija malinjacima u julu i avgustu mesecu i dobra podloga za razvoj štetnih organizama.
,,Ono što je zaista važno je nega zasada od korova, jer oni, pored toga što uzimaju hranu i vodu mladim izdancima, u velikoj meri omogućavaju i povoljne uslove za razvoj štetočina i bolesti. Korovi u malinjacima suzbijaju se primenom mehaničkih i hemijskih mera ili kombinacijom istih. Mehaničke mere podrazumevaju primenu različitih agotehničkih mera: plevljenje i okopavanje u redu, plitko oranje, drljanje, košenje i freziranje između redova (po
potrebi). Pored plevljenja, okopavanja i freziranja, najčešće je potrebna i upotreba odgovarajućih herbicida, naravno na preporuku struke! Navešću i primer zašto. Naime, ovog proleća nam se obratio jedan proizvođač, na žalost suviše kasno. Oko pola hektara roda pod malinom i jagodom je bukvalno uništio herbicidom, uzetim na svoju ruku. Tako da obavezno konultujte struku!,, ističe sagovornik.
Navodnjavanje je važna stavka u uzgoju maline u njenim svim vegetativnim fazama, ali i nakon rezidbe izdanaka, jer oni mladi rastu sve do kasne jeseni. Usled sušnih vremenskih uslova, vodni režim u malinjaku dobija na značaju . Naravno, navodnjavanje je neophodno kada imamo deficit vlage.
,,Upravo ovo varljivo vreme može biti zamka. Generalno leto je bilo kolebljivo, visoke temperature kombinovane sa čestim padavinama mogu stvoriti sliku da je vlaga u zemljištu zadovoljavajuća. Treba imati na umu da zemjlišta nisu ista. Neka zadržavaju vlagu, druga je samo propuste, tako da je poželjno do kraja oktobra zalivati zasade”, sugeriše Milović.
Ne treba izostaviti ni činjenicu da poslednjih godina uglavnom imamo sušne jeseni. Miholjsko leto, kako predviđaju meteorolozi može doneti niz izmena u
redosledu radnji. Proizvođači napominju da su neke voćne vrste ponovo procvetale. Ako je verovati starim zapisima očekuje nas hladna zima, koja bi mogla doprineti smanjenju populacije štetočina, koje su opet postale otporne na klimu i određene preparate. Problem je međutim što niske temperature da duži period mogu oštetiti i mlade izdanke!
Kada je u pitanju prihrana, ona nije neophpodna mera, upravo iz razloga ulaska biljke u period mirovanja. Prihranom bi probudili voćne sokove, samim tim i
mlade izdanke koji mogu biti laka meta, visokom mrazu. Sa druge strane imamo i finansijsku uštedu. Za razliku od pmenutih sorti maline i iznetih problema, proizvodnja polke je u ovom smislu bezbednija. Ova sorta maline se ,,kosi,, te se na taj način eliminišu zaraze. Berba polke još uvek traje i ukoliko ,,posluži,, vreme berači će raditi svoj posao do kraja septembra. Poznavaoci prilika tvrde da je sa polkom takođe bilo problema u oplodnji kada je nakon talasa
poplava naglo porasla dnevna temperatura. Novi, mladi izdanci su puni cveta i roda, međutim noćne temperature sada ne pogoduju zrenju.
Grube procene govore da će rod maline u Srbiji biti manji, minimum za 30% u odnosu na lane. Tome su kumovali nestabilne cene ovog voća, niska ulaganja u
proizvodnju kao posledica niske cene gotovog proizvoda ali i klimatski šokovi, poput 22 stepena celzijusa zabeleženih 1. februara ove godine, gradonosnih oblaka i čestih kiša koje su kumovale infekcijama i truleži. Ove godine se jedino Azijska voćna mušica se javila sporadično, što je dobra okolnost. Šteta je što prinosi a ponegde i kvalitet nisu odgovorili ovogodišnjoj ceni, koja je konačno zadovoljila proizvođače. Da li će zadovoljavajuća zarada popuniti „stare rupe”, ili nova ulaganja znaćemo već na proleće, kada pregledamo malinjake!? Odluka je u svakom slučaju na proizvođačima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Maslačak (lat. Tardžacum) je višegodišnja korovska biljka iz porodice glavočike. Reći za ovu biljku raskošnih žutih cvetova da je samo dosadan korov bilo bi pogrešno, zato što se već vekovima koristi u ishrani, ali i u lekovite svrhe. U narodu je poznata i pod imenima-popina pogačica, žutinica, žućanik, žuto zelje, mlečika… U zvaničnoj farmakoligiji koristi se biljka dok cveta (od marta do maja) dok se u narodnoj medicini koristi i pre cvetanja, a lekoviti su svi delovi od korena do cveta.

 Od starih Grka do Kineza

Poreklo maslačka nije poznato, ali se zna da su za lekovita svojstva ove biljke znali su još stari Grci i Arapi koji su je koristili  da umire bolove u stomaku. U srednjem veku na ceni je bila mlečna, bela tečnost koja se cedila iz stabljike jer se verovalo da pomaže u lečenju očiju. U tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak se koristi za stomačne tegobe posebno kod upale slepog creva, ali i prilikom teškoća u dojenju kod porodilja koje nastaju prilikom zapaljenja mlečnih kanala ili nedostatka protoka mleka.

Maslačak je zeljasta višegodišnja biljka sa vretenastim korenom. U gornjem delu bliže površini zemlje koren je razgranat i može da dostigne veličinu i do pola metra, iako sama biljka poraste između 20 i 25 santimetara visine. Zahvaljujući ovakvom korenskom sistemu maslačak uspeva i u najnepristupačnijim mestima i nije zahtevan kada je u pitanju zemljište na kome raste. Kao i svaki korov najviše raste na zapuštenom parcelama, po livadama, ali i baštama i njivama jer voli otvorena i sunčana mesta. Razmnožava se semenom od proleća do jeseni kao i deljenjem korena u proleće. Stabljika je šuplja iznutra, a listovi su nazubljeni grupisani u lisnu rozetu. Cvetovi su jarko žute boje, jezičasti, grupisani u glavičastu cvast, prečnika do pet santimetara, a zatvaraju se noću i po oblačnom danu. Period cvetanja je od marta do maja, a posle cvetanja pojavljuje se seme u obliku bele, pamučaste loptice koju vetar lako raznosi i tako se širi seme koje ima vazdušasti beli rep radi lakšeg letenja. Jedna biljka može da proizvede 3.000 do 8.000 semenki mase 0,50 grama koji, verovali ili ne, klijavost zadržavaju decenijama.

 Kako uništiti maslačak?

Iako izgleda krhko i nežno, ova biljka je zapravo vrlo otporna. Kao i svaki korov, što maslačak u svojoj osnovi i jeste, i ova biljka teži da se raširi i zauzme što veći prostor pri čemu crpi hranljive sastojke iz zemlje i time utiče na smanjenje prinosa zasejanih površina ili jednostavno kvari izgled vašeg travnjaka. Za suzbijanje maslačka najbolje je uklanjanje svake pojedinačne biljke zajedno sa korenom, naravno pod uslovom da se već nije raširio i zauzeo veću površinu. Prilikom čupanja pojedinačnih biljaka iz zemlje zajedno s korenom vodite računa o tome da je koren kompletno izvađen. U protivnom, biljka vrlo brzo da se oporavi i ponovo izraste. Ukoliko ovo nije dovoljno preporučuje se upotreba herbicida, a na koji način i koja sredstva koristiti najbolje je raspitati se u biljnoj apoteci. Ukoliko izbegavate upotrebu hemijskih sredstava za uklanjanje korova, za maslačak će vam biti dovoljno i obično sirće. Potrebno je biljku zaliti većom količinom sirćeta i ona će potpuno izumreti. U borbi protiv maslačka može da se koristi i so. Dovoljno je da maslačak posolite po cvetu, a so će vrlo brzo dospeti i do ostalih delova biljke koja će uvenuti i nestati. Stručnjaci savetuju da je upotreba hemikalija ili prirodnih sredstava u borbi protiv maslačka najefikasnija u jesen. Tada se biljka priprema za zimu, pa hranljive materije iz gornjeg dela prelaze u koren.

Lekovita svojstva

Govoriti o maslačku, a ne spomenuti njegova lekovita svojstva bila bi prava šteta. Bogat je hranljivim materijama, pa se prvo lišće pre cvetanja koristi za salatu. U listovima maslačka ima više vitamina C i gvožđa nego u spanaću. Mlado lišće pre cvetanja može da se bere i osuši na promaji, a potom da se kasnije priprema kao čaj. Ova biljka je bogata i vitaminom A i B, organskim kiselinama, mineralima posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom. U narodnoj medicini koristi se kao gorko sredstvo (kolagog) za smanjivanje masnoće u krvi, cvetovi za pripremu sirupa sličnog medu, dok se od prženog korena može se napraviti zamena za kafu. Maslačak pospešuje lučenje žuči i rad bubrega, služi kao diuretik, čisti krv i pomaže u lečenju gihta, anemije, reumatizma, čireva, kod upale bešike, otvara apetit, a posebno je efikasan kod kamena u žuči i za lečenje jetre. Lekovitost maslačka potvrdili su i naučnici koji su tokom istraživanja na životinjama uočili da maslačak može smanjiti nivo šećera i lošeg holesterola u krvi. Postoje brojni narodni recepti za čajeve od maslačka, ali stručnjaci upozoravaju da, iako se ova biljka smatra sigurnom za ljudsku upotrebu, ipak treba biti oprezan i o konkretnim lekovitim dejstvima i pravilnoj upotrebi treba se konsultovati sa lekarom.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

Nestabilne vremenske prilike, skoro svakodnevna pojava pljuskovitih padavina, dnevne temperature iznad 25 stepeni i prisustvo infektivnog materijala, su optimalni parametri za razvoj patogena prouzrokovača pegavosti lista šećerne repe stručnjaci savetuju da nakon uspešne zaštite repe od štetočina u prvom redu misleći na repinu pipu, čišćenju njiva od korova, treba se pristupiti zaštiti šećerne repe od bolesti pegavost lista, što je ekonomski najznačajnije i najštetnije oboljenje ove kulture.
Šerna repa je biljka sa najvećim sadržajem šećera i kao takva podložna je raznim oboljenjima kako lista, tako i korena repe. Stručnjaci savetuju da štete zavise od primenjene agrotehnike, pre svega misleći na izbalansiranu ishranu podloge, od izbora asortimenta i od pravovremene primene fungicida. Kažu da su u proteklom periodu ostvareni uslovi za širenje infekcije odnosno bolesti pegavosti lista repe i da je sada pravo vreme da se sprovedu mere zaštite.Iz poljoprivredne stručne službe savetuju da svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu da se prijave u ovu službu kako bi se uradila analiza zemljišta nakon skidanja šećerne repe i pristupilo daljem tretiranju i đubrenju.

Proizvođačima šećerne repe se preporučuje da zaštite useve fungicidima. Sve informacije o zaštiti useva i potrebnim savetima, mogu dobiti na portalu Prognozno-izveštajne službe zaštite bilje.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/kako-zastiti-secernu-repu_1153004.html

 

Poponac (lat. convolvulus arvensis) je višegodišnja zeljasta biljka, koja spada u širokolisni korov. Stablo je puzeće i obmotava se u smeru suprotnom od kazaljki na satu oko kukuruza, pa vrlo brzo može da izraste i do dva metra u visinu. Postoji nekoliko vrsta ovog korova, ali se kod nas najčešće javljaju dva – njivski koji najviše raste u kukuruzu i poljski koji raste na livadama, duž puteva i pored potoka. Ukoliko nema za šta da se uhvati i obavije može da raste i puzeći po zemlji. Livadski poponac spada u medonosne biljke, rado ga jedu krave zbog čega, kako se veruje, dolazi do povećanja masti u mleku. Lišće se može koristi i u ljudskoj ishrani u vidu variva ili čorbe. U narodu je poznat još i pod imenima slatkovina, slak i povivka.

 Poponac na njivi i u malinjaku

Poponac je poreklom iz Azije, ali raste širom sveta. U pitanju je vrlo invazivan korov koji brzo raste i širi se gde god se pojavi. Prema proceni stručnjaka gubici useva zbog ovog korova samo u Americi premašuju 377 miliona dolara godišnje.

Najčešće se pojavljuje među kukuruzom oko čije stabljike se obavija što može dovesti do poleganja useva. Osim toga, uzima hranljive materije iz zemlje što može da dovede do slabijeg rasta kukuruza, čiji je rod lošijeg kvaliteta i manjeg prinosa. Poponac ima izuzetno jak, vretenast korenov sistem koji prodire čak i do šest metara dubine u zemlju što omogućava biljci opstanak u sušnom periodu. Na površinskom sloju zemlje nalazi veliki deo pupoljaka iz kojih izbijaju nadzemni izdanci, a može da se razmnožava i rizomom. Stablo je tanko sa razređenim listovima spiralno raspoređenim, veličine od dva do pet santimetara i mogu biti srcasti, strelasti ili kopljastog oblika. Cvetovi su pojedinačni ili po dva do tri zajedno, krupni i levkastog oblika i mogu biti beli ili ružičasti. Poponac cveta od juna do početka septembra, cvetovi nemaju miris, a plod je zaobljena čaura svetlo smeđe boje sa samo dve  semenke koje najčešće pojedu ptice. Ukoliko padne na zemlju zadržava klijavost i do 20 godina.

Osim u njivama ovaj korov se često pojavljuje u voćnjacima, a idealno stanište su malinjacima, jer su maline dobra podloga za njegovo puzeće stablo. Uzgajivači malina koji su imali problema sa ovim dosadnim korovom iz prve ruke savetuju da parcelu koju ste odabrali za zasad maline obavezno, prema savetima stručnjaka, tretirate herbicidom pre same sadnje. Prilikom kupovine sadnica treba obratiti pažnju da se uz koren maline nije upleten i koren poponca (ovo se odnosi na kupovinu sadnica iz malinjaka) jer ćete uz voće posaditi i korov koji je posle teško uništiti. Ukoliko zemljište tretirate mašinski proverite priključne mašine da se na njima nije zadržao koren. Ukoliko primetite ovaj korov u zasadu nikako ne frezirati međuprostor, jer će se samo razneti dalje po ostatku malinjaka.

Kako ga iskoreniti?

Poponac je korov koga je teško iskoreniti, posebno ukoliko se bavite organskom proizvodnjom. U tom slučaju preporuka je iščupati ga sa sve korenom kada u proleće dostigne visinu od 15 santimetara. Međutim, često se događa da deo korena ostane u zemlji, pa se korov iznova vraća. Stručnjaci preporučuju i malčiranje, a kao dobro sredstvo može da posluži crna plastika, tkanina ili karton koji će sprečiti sunčevu svetlost da dopre do biljke koja vene i nestaje. Nekad se dešava da biljka ispod malča pronađe put pa počne da niče na ivicama pokrivenog područja i tada se mora ručno ukloniti.

Ukoliko se odlučite za upotrebu herbicida na tržištu postoje brojni preparati koji su vrlo efikasni protiv ovog korova.

Najčešći i najširi metod primene herbicida za suzbijanje poponca u kukuruzu je posle setve, a pre nicanje kukuruza. Za ovu namenu postoje brojni herbicidi i njihove kombinacija koji se sa uspehom mogu upotrebiti za suzbijanje poponca. Za prskanje njive pod kukuruzom najčešće se koriste preparati na bazi atrazina, cijanazina, flurohloridana i linurona. Suzbijanje korova primenom herbicida u toku vegetacije primenjuje se

kad kukuruz ima 1-8 listova ili je visine 15-20 cm. U tom slučaju upotrebljavaju se preparati na bazi bentazona, 2,4-D, dikambe, fluroksipina, klopiralida, piridata i tifensulfuron-metila. U pšenici se protiv poponca može da se koristiti Banvel M, Banvel P, Banvel DP dok u kukuruzu dobre rezultate daju herbicidi Basagran i Laddok. U ozimim i jarim žitima kao i u voćnjacima i vinogradima može se koristiti Fluoroksipir kada je poponac u fazi cvetanja sa tim što treba paziti da herbicid ne dođe u dodir sa zelenim delovima biljke. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za stručnjakom za zaštitu biljaka ili fito farmaceutom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pirevina (lat. Agropyrum repens) je višegodišnja biljka iz porodice trava. U narodu je poznata i kao pirovina ili pirika, a smatra se za korovsku biljku koju je teško iskoreniti. Međutim, za razliku od drugih korova, pirevina ima i izuzetna lekovita dejstva, pa će već vekovima koristi kao lek u narodnoj medicini.

Liči na pšenicu
Pirevina je srodnik pšenice na koju liči na prvi pogled, ali za razliku od svog daljeg rođaka ima izuzetno jak koren i kad se zapati može da napravi ozbiljne probleme u usevima. Nije izbirljiva kad je u pitanju zemljište, pa raste na neobrađenim površinama, njivama, vlažnim poljima, međama gde pušta
gotovo neuništiv koren. Stabljika, koja izgledom podseća na pšenicu, može da izraste i do metar i po u visinu. Raste sa tankih, horizontalnih rizoma koji su otporni na mraz, sušu čak i poplavu. Razmnožava se iz semena ili se širi podzemnim puzavim vrežama, koji su joj koren. Kako se razmnožava putem
rizoma vrlo brzo zakorovljuje polja. Dužina rizoma može da dostigne i do 5000 km po jednom hektaru, dok se na samo jednom kvadratnom metru zemljišta može naći oko 25.000 pupoljaka i rizoma čija težina iznosi oko tri kilograma.
Na uspravnim stabljikama nalaze se listovi i klasovi. Listovi su goli i na licu hrapavi, a lisni rukavci mogu da budu dlakavi ili goli. Listovi biljke su najčešće pljosnati, tanki, uski, dugački, pod prstima grubi. Pirevina je vrlo mirisna, posebno list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega i potiče lekovitost i
prijatan miris ove biljke. Pirevina cveta od aprila do oktobra. Cvetovi su udruženi u guste klasove koji se sastoje od jajasto- lancelastih klasića koji su raspoređeni u dva reda i okrenuti pljosnatom stranom ka osi cvasti. Plod je dužine šest do sedam milimetara i pokriven dlakama. Stvara veliki broj sitnih semenki koje zadržavaju klijavost i do četiri godine. Na jednom mestu može da raste i sedam godina. Osim što je korovska vrsta, pirevina je i prenosnik više biljnih bolesti, a zbog prijatnog mirisa vole je i insekti.
Borba protiv pirevine
Konvencionalne metode borbe protiv ovog korova kao što je mašinska seča ne pomaže mnogo, čak naprotiv pomaže širenju pirike. Toliko je uporan korov da i najmanji deo rizoma može dati novu biljku. Ukoliko planirate oranje parcele koja je naseljena pirevinom treba da znate da je potrebno da dubina oranja bude veća od 30 cm kako bi se istrebio rizom. Ukoliko izbegavate upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom stručnjaci predlažu da zasadite daliju, koja je jedna od retkih biljaka koja potiskuje pirevinu. Gusta setva raži takođe je jedna od mera borbe protiv pirike, ali je potrebno ceo postupak ponoviti bar dva puta. Pirevinu je moguće suzbiti malčiranjem u sloju debljem od 10 santimetara sa biljnim materijalom koji se zatim pospe drvenim pepelom.
Jedan od načina borbe protiv pirike je karton i crna folija. Korov se dobro prekrije kartonom ili crnom folijom koja se potom pokrije zemljom. Nedostatak svetla uništiće biljku, ali je za ovaj postupak potrebno godinu do dve godine stalne borbe. Otpad od pirevine, rizomi ili klasovi, sa semenom nikako se ne
smeju stavljati u kompostnu gomilu, jer će se na taj način, upotrebom komposta, pirevini omogućiti novi razvoj. U borbi protiv pirevine pomaže i redovno košenje na pet santimetara što dovodi do iscrpljivanja i propadanja njenih rizoma.

Lekovitost pirevine
Mnoge domaće životinje poput krava, ovaca i koza vole pirevinu i rado je jedu. To je i navelo ljude da je bolje prouče i iskoriste njena lekovita svojstva. Njena lekovitost leži u bogastvu ugljovodonika, belančevinaste materije, sluzi, saponine, triglicerida, karotina, askorbinske kiseline, soli jabučne kiseline i drugim mineralnim solima. Najlekovitiji deo biljke je rizom koji se iskopava i skuplja u rano proleće ili jesen. Koren je veoma dugačak, vitak i savitljiv kao slama, a ima sladunjav ukus. U lekovite svrhe može da se koristi i stablo i lišće, ali ima manje lekovitih supstanci od korena.
Pirevina se koristi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, upale bešike, mokraćnih kanala, kao i za izbacivanje kamena iz bubrega. Pomaže kod dijabetesa, kožnih oboljenja, menstraulnih problema, artritisa, reume, u lečenju bolesti jetre, koristi za čišćenje krvnih sudova, bolesti žuči, kod tuberkuloze, za jačanje
nervnog sistema, za lečenje gihta i reume.
Kao lek najčešće se koristi kao isceđeni sok iz svežeg korena, čaj ili kao oblog. U litru vode stavi se tri kašike korena pirevine, poklopi se i polako kuva dok se pola ne ukuva. Tako dobijeni čaj uzima se u manjim količinama tri puta dnevno. Međutim, posebno treba istaći da prilikom upotrebe pirevine u lekovite svrhe neophodno je pridržavati navedenih doza. Ukoliko se pretera može dovesti do hipokalijemije odnosno naglog smanjenja kalijuma u organizmu što za posledicu ima do ozbiljne probleme sa bubrezima i srcem.

Izvor: Agrobiznis magazin

Borba protiv korova jedna je od najvećih glavobolja svih uzgajivača kukuruza. S obzirom na to da je ovo najzastupljeniji usev na srpskim oranicama neophodne su pravilne agro-tehničke mere kako bi se kukuruz zaštitio od brojnih korovskih biljaka. U zavisnosti od regije u kojoj se gaji, kukuruz napada štir, peljuga, tatula, palamida, muhari... Ipak, najzastupljeniji je štir koji može ozbiljno da ugrozi prinose kukuruza, pa stručnjaci predlažu kombinovane mere kao
što su pravilan plodored, pravovremena obrada zemljišta, preporučena gustina setve, optimalno đubrenje i primena herbicida.
Štir (Amaranthus retroflexus) spada u skrivenosemenice i jedan je od najrasprostranjenijih korovskih biljaka kod nas. U pitanju je jednogodišnja, zeljasta biljka
koja se osim u kukuruzu javlja i u drugim oranicama, okopavinama, povrtnjacima, lucerištima, livadama, pašnjacima i višegodišnjim zasadima. Vegetacioni period traje 90 do 120 dana tokom kojih prolazi kroz fenofaze: klijanje, nicanje, ukorenjavanje sa usporenim porastom stabla, ubrzani porast stabla i grananje, butonizacija, cvetanje i oplodnja, obrazovanje plodova i četiri faze zrelosti. Trajanja pojedinih fenofaza zavisi od uslova spoljne sredine i bioloških osobina same biljke.
Poznavanje ovih faza je vrlo bitno priliko iskorenjivanja i najbolje je da se herbicidima tretira u vreme nicanja dok korenov sistem još nije u potpunosti formiran. Štir ima uspravno razgranato stablo koje može da naraste više od metar u visinu. U početnim fenofazama stablo je sočno i zeljasto, dok sazrevanjem biljke stablo odrvenjava. Ima vretenast korenov sistem koji je u stanju da upije veću količinu vode i hranljivih materija iz zemlje čime oštećuje gajene useve poput kukuruza. Listovi su jajolikog oblika sa malo nabora po obodu i na dugim lisnim drškama. Cvetovi su na vrhu stabla i bočnih grana skupljeni u uspravnu zbijenu cvast sastavljenu iz gustih zadebljalih klasova. Vršni klas je nešto duži odbočnih, a plod je eliptična čaura.
Klija od proleća do leta, a cveta od leta do jeseni. Njegovo oprašivanje je pretežno autogamno, a jednosemeni plodovi se razvijaju u avgustu. U jednoj cvasti može obrazovati do 5.000 semenki.Iako važi za dosadnu korovsku biljku štir može da se koristi i zaishranu stoke, ali verovali ili ne, i ljudi. Malo je poznato dasu narodi Centralne Amerike još pre 8.000 godina uveli štir u proizvodnju. Zrno i listovi su bili osnovna hrana drevnih Asteka koji su ga cenili kao jednu od najvažnijih namirnica i koristili pri religioznim obredima, smatrajući da je štir hrana dostojna bogova. Većina vrsta štira, a ima ih oko 60,
nije podesna za ishranu zbog sadržaja štetnih supstanci, ali se to prevazišlo oplemenjivanjem ove biljke. Štir se vekovima gajio na izolovanim lokalitetima i u prirodnom obliku, te je sačuvan izvorni genetički materijal koji je oplemenjivačima poslužio za dobijanje sorti za raznovrsnu upotrebu. Glavni proizvođači štira su zemlje Centralne Amerike, a sve je interesantniji i uzgajivačima u Evropi. Čak i u Srbiji postoje ogledne parcele sa gajenim štirom gde pokazuje vrlo visok potencijal rodnosti. Štir se gaji zbog izuzetne hranljive vrednosti, a kao hrana koriste se listovi.
Imaju malu kalorijsku vrednost, ali su bogati vitaminima grupe B, askorbinskom kiselinom, tokoferolom i provitaminom A. Značajan su izvor minerala - kalijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, gvožda, cinka, fosfora... Veličina listova zavisi od sorte i položaja na stablu, a sa porastom biljke do sredine stabla se razvijaju krupniji listovi, koji se zatim se smanjuju, te se najsitniji listovi javljaju na vrhu. Listovi, kao i cela biljka, posebno kada su u pitanju ukrasne sorte štira mogu biti crveni ili ljubičasti sa bogati cvetom koje deluje izuzetno dekorativno. Tokom dana biljka se delimično okreće ka suncu, odnosno izvoru svetlosti. Osim lista genotipovi štira se gaje i zbog zrna koji imaju ujednačeno sazrevanje, što olakšava berbu uz pomoć mehanizacije.Ali da se vratimo štiru kao korovskoj biljci i kako je suzbiti na oranicama. Da bismo znali kako ga uništiti treba pre svega odgovoriti na pitanje zašto je štir toliko štetan? Kukuruz kao širokoredi usev je izuzetno osetljiv na korove, jer od vremena setve do zatvaranja reda prođe nekada i do dva meseca. Za to vreme korovske biljke posebno štir mogu odneti dobar deo prinosa, jer kukuruzu oduzimaju prostor, hranljive materije i vodu.
Preventiva je uvek najbolja mera i tu stručnjaci preporučuju setvu kvalitetnog semena kukuruza i plodored. Kada su u pitanju mehaničke mere one su usmerene ka smanjenju zakorovljenosti na njivama. Suzbijanje štira najbolje rezultate daje u trenutku kada kod biljke još uvek nije dobro razvijen korenski sistem. Od hemijskih preparata preporučuju se preparati na bazi: EPTC, EPTC+Dihlormid, Alahlor+Cijazin. Posle setve, a pre nicanja kukuruza osetljiv je na Pendimentalin+Atrazin+Prometrin, Piridat+Atrazin+Alahlor. Štir je veoma osetljiv na hormonske preparate na bazi: 2,4 D i MCPA. Ipak pre upotrebe treba detaljno pročitati uputstvo ili još bolje konsultovati se sa fito farmaceutom kako bi se izbegle neželjene posledice, a postigla najbolja efikasnost.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedna od najznačajnijih mera u tehnologiji gajenja kukuruza je suzbijanje korova. U usevu kukuruza zastupljeno je oko 150 korovskih vrsta. Najzastupljenije korovske vrste u usevu kukuruza su: pepeljuga (Chenopodium album), poponac (Convolvulus arvensis), običan štir (Amarantus retrofexus), palamida (Cirsium arvense), zubača (Cynodon dactilon), muhar (Panicum crusgalli), divlji sirak (Sorghum halpense), Setaria spp. Mere suzbijanja podrazumevaju preventivne i direktne mere.

Preventivne mere su: setva čistog semena, sprečavanje širenja korovskih biljaka stajskim đubrivom i kompostom, ispravan postupak sa biljnim otpacima, uništavanje korovskih vrsta na neproizvodnim parcelama, održavanje čistoće nepoljoprivrednih površina.
Veliki značaj imaju agrotehničke mere koje obuhvataju osnovnu i dopunsku obradu zemljišta, međurednu kultivaciju, zaoravanje strništa i pravilan plodored. Hemijske mere podrazumevaju upotrebu herbicida. Korovske vrste u kukuruzu treba suzbijati posle setve a pre nicanja i posle nicanja useva (korektivni tretman).

Posle setve a pre nicanja primenjuju se: herbicidi na bazia.m. smetolahlor 1,5 l/hauz dodatak preparata na bazi a.m. terbutilazin 2 l/ha.

Posle nicanja useva
Suzbijanje širokolisnih korovskih vrsta:
Jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. 2,4 D, dikamba ili a.m. bentazon kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.

Jednogodišnji i višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. nikosulforon + a.m. bentazon ili a.m.
dikamba kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.
Posle nicanja do faze 6 listova kukuruza herbicidi na bazi a.m. nikosulfuron ili a.m. nikosulfuron+a.m.mezotrion. Širokolisni i neki uskolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. mezotrion kada je kukuruz u fazi do 8 listova.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/24/zastita-bilja/cime-suzbiti-korove-u-kukuruzu/

Poljoprivrednici i baštovani se stalno bore sa korovima, posebno u ovo doba godine. Međutim, oni mogu da budu korisni kako bi poslužili kao indikatori stanja zemljišta. Posmatranjem proizvodne površine i procenom najviše rasprostranjenih korova može se odrediti pH vrednost, plodnost i strukturu zemljišta.

Ako je više jedinki istog korova u vrtu, to može dati jasnu sliku o strukturi i kvalitetu tla na kom korovi rastu. Takođe, cvetovi ovih biljaka mogu da posluže pčelama i bumbarima koji pospešuju oprašivanje povrća, a mogu odvratiti i neke štetočine ili postati zaklon za one korisne poput bumbara.Mnogi kažu da su korovi zapravo "zeleni kažiprst", svedoci našeg pogrešnog postupanja sa zemljištem. Ako se na nekom kultivisanom tlu iznenada pojavi određena vrsta korova u većoj meri, to ukazuje na greške u tehnologiji uzgoja i obradi zemljišta.Najčešće biljke korova koje ukazuju na plodno zemljište bogato humusom su: pepeljuga (Chenopodium album), pomoćnica (Solanum nigrum), mišjakinja (Stellaria media), hoću-neću (Capsella bursa- pastoris), konica (Galinsoga parviflora) i kamilica (Matricaria chamomilla).Na ilovači raste broćika (Galium aparine), cikorija (Cichorium intybus), palamida (Cirsium arvense), njivski ljutić (Ranunculus arvensis), podbel (Tussilago farfara), maslačak (Taraxacum officinale) i esparzeta (Onobrychis viciifolia).Na peskovitim zemljištima se javlja mak (Papaver argemone), poljski pelen (Arthemisia campestris), hajdučka trava (Achillea millefolium), poljska gorušica (Sinapis arvensis) i lepica (Lychny viscaria).Na suvim i lakim zemljištima raste poljska detelina (Trifolium arvense), gladuš (Euphorbia verna) i šareni karanfil (Dianthus deltoides).Alkalna tla imaju pH vrednost veću od sedam i najčešće sadrže puno kalcijuma i magnezijuma. Korovi koji ukazuju na tu vrstu zemljišta su divlja žalfija (Salvia pratensis), dinjica (Sanguisorba minor), maslačak (Taraxacum officinale), cikorija (Cichorium intybus) i žavornjak (Consolida regalis).

Važno je spomenuti različak (Cenaurea cyanus) kom se boja cvetova menja u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta, tako da su oni u kiseloj sredini ružičasti, a u alkalnoj plavi.Na zemljištu sa malom količinom kalcijuma javljaju se svračica (Digitaria sanguinalis) i poljski jarmen (Anthemis arvensis). Na vlažnom i teškom tlu rastu biljke poput puzavog ljutića (Ranunculus repens), ženske bokvice (Plantago major), poljske nane (Mentha arvensis) i guščje steze (Potentilla anserina). Simbol zemljišta sa većom količinom gline su ženska bokvica (Plantago major) i pirevina (Elymus repens)

Na zemljištu koje je bogato azotom raste sveobuhvatna mrtva kopriva (Lamium amplexicaule), dok na tlu koje je bogato fosforom raste tušt (Common Purslane).

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/indikatori-pomocu-korova-odredite-tip-zemljista/59245/

Poslednjih godina ambrozija (lat. Ambrosia artemisiofolia), je izbila u vrh najopasnijih korovskih biljaka koja pravi probleme ljudima koji su skloni alergijama,
ali i poljoprivrednicima. Verovali ili ne, uočeno je da alergiju na ambroziju imaju i domaće životinje. Spada u rod invazivnih korova, a u narodu je poznata i pod imenima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Ambrozija vodi poreklo iz Severne Amerike, a u Evropu je stigla, kako se veruje, brodovima u 19. veku i od tada se nezadrživo širi. Danas je više ima na starom kontinentu nego u Americi. U Srbiji je ambrozija prvi put primećena 1953. u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu. Smatra se da je dospela iz Rumunije brodovima koji su saobraćali Dunavom. Međutim, poslednjih tridesetak godina njeno širenje je uočljivo i u južnim delovima Srbije. Ima je u dolinama Velike i Južne Morave, u Sićevačkoj klisuri, pored Pećke bistrice na Kosovu i Metohiji, a mestimično i u južnom Podrinju.
Ambrozija raste na zapuštenim površinama, pored puteva, voli otvoren i osunčan prostor, prilagođava se svakoj vrsti zemljišta. Kao korov javlja se u svim usevima, voćnjacima, vinogradima, povrtnjacima, baštama i tada predstavlja ozbiljan problem poljoprivrednicima, jer je ovu biljku teško iskoreniti. Razlog za to što samo jedna biljka može proizvesti više od 150.000 zrna koja se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površinu od više kvadratnih kilometara. Zrno zadržava klijavost i do 40 godina!
Ambrozija je jednogodišnja biljka koja raste u visinu od 20 santimetara, do dva metra. Koren je vretenast, stablo uspravno, razgranato sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama, jako izrezanim i sa uskim režnjevima. Listovi su najčešće naspramni, tamnozeleni sa gornje i sivozeleni sa donje strane. Glavice su jednopolne. Muške glavice su poluloptaste, sa kratkim drškama, u gustim terminalnim klasastim cvastima, dok se ženske glavice nalaze ispod muških u pazuhu gornjih listova. Plod je zatvoren sa očvrslim involukrumom. U prirodi je niko ne jede zbog gorkog ukusa. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, žućkaste boje. Niče od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen, od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva.
Kada se zapati na njivama, ambrozija pravi velike glavobolje poljoprivrednicima, jer zbog svoje invazivne prirode nanosi ogromnu štetu usevima. Najopasnija je kada se pojavi u usevu kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe, kao i u usevima strnih žita ređeg sklopa. Najveći problem poljoprivrednika u borbi sa ovim
korovom je kako ga uništiti. Smatra se da je potreban period od pet godina permanentnog suzbijanja ambrozije da bi se dobili vidljivi efekti na jednom terenu. Da bi se iskorenila ambrozija koriste se agrotehničke, mehaničke, hemijske i biološke mere. Kako najefikasniji način pokazalo se mahaničko suzbijanje, odnosno čupanje kompletne biljke sa korenom iz zemlje. Biljku ne smemo da čupamo golim rukama, već isključivo rukavicama, jer može da deluje štetno i preko kože. Ukoliko je ambrozija zahvatila veću površinu preporučuje se košenje na visinu ispod 5 cm. Međutim, tu nastaje problem što se nakon
košenja biljka brzo regeneriše ponovo ulazi u fazu cvetanja za dvadesetak dana. Zato je za efikasno suzbijanje treba kositi svake treće nedelje. Na ovaj način se onemogućava formiranje i emitovanje polena i stvaranje novog semena. Na poljoprivrednim površinama za uništavanje ambrozije se koristi kombinacija agrotehničkih mera i herbicida. Hemijsko suzbijanje, savetuju stručnjaci, treba se sprovesti pod kontrolom diplomiranih inženjera poljoprivrede
za zaštitu bilja. Naime, treba odabrati pravi herbicid koji će uticati na korov, a da pri tome ne uništi i useve. Ukoliko herbicidi ne pomognu, onda je nabolje biljku ukloniti mehaničkim putem, odnosno čupanjem.
Iako važi za dosadnu i opasnu korovsku biljku, ambroziju su Indijanci koristili u tradicionalnoj medicini za lečenje dizenterije i visokog krvnog pritiska. Preparati od ambrozije pomagali su, kako se verovalo, za snižavanje visoke temperature, kod sepse i kao antitumorski agensi. Danas, naučnici to pokušavaju i da dokažu, ali istraživanja su skupa i mukotrpna. Otkriveno je da je biohemijski sastav ambrozije vrlo složen, da sadrži etarsko ulje, terpenoide i polifenolna jedinjenja (flavonoide, fenolkarbonske kiseline i tanine). Postoje pokušaji da se biljka farmakološki iskoristi za lečenje srčanih oboljenja, protiv povišenog holesterola i lipida u krvi i za zaštitu jetre. U ovim pokušajima prednjače ruski naučnici. Međutim, tehnološka procedura je složena, skupa i još uvek nepodesna za širu primenu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U borbi sa korovima poljoprivrednici se sreću sa različitim biljkama koje mogu da ugroze prinose. Da bi se što uspešnije izborili sa korovima dobro je da znaju što više o samoj biljci i načinu kako je najuspešnije iskoreniti sa oranica a bez posledica po useve.
Mišji repak (lat. Alopecurus myosuroides) ime je dobio po grčkoj reči miš i rep jer izgledom podseća na rep ove životinje. Krmna vrednost joj je niska jer ima malo lista, a dosta stabljike, pa se ne može koristiti za ishranu stoke. Mišji repak u narodu je još poznat i pod imenima oranični, lisičji repak, poljski repak…
U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice trava. Ima uspravni, glatku stabljiku sa tri do pet čvorova i može da naraste do 80 santimetara. Klija najčešće
u jesen kada vetar raznese zrno koje može da prezimi pa proklija i u proleće. Ima jak koren koji se obmotava oko zemlje i formira karakterističan busen.
Listovi su dugi, grubi posebno po ivicama i mogu da narastu do 15 santimetara. Cvetovi su skupljeni u cilindrično klasje i suženi sa obe strane. Mišji repak cveta od maja do oktobra, oprašuje ga vetar i jedna biljka može da stvori od 100 do 800 zrna koja klijavost zadržavaju i do šest godina.
Raste na toplom, plodnom tlu, voli oranice, livade, vinograde, niče uz puteve i na zapuštenim zemljištima. Podjednako je zastupljena u ravnici, ali i na većim nadmorskim visinama. Poljoprivrednici je ne vole jer je čest korov u žitaricama gde ga je teže uništiti. Raste i u ozimoj uljanoj repici, kukuruzu...
Stručnjaci smatraju da mišji repak ima značajan uticaj na gubitak prinosa ozime pšenice, naročito u predelima vlažne klime kao što su Engleska ili Holandija. U Srbiji nije toliko izražen korov i uz pravilne agro-tehničke mere može da se iskoreni. Kako ga uništiti?
Kako se nicanje mišjeg repka odvija u dve faze: jesenje i prolećno to je i najbolji period za suzbijanje ovog korova. Biljke koje niknu u jesen brže napreduju, daju više izdanaka i veći broj klasova koji nose semenke. Dobro podnosi niske temperature, a niče već pri 0°C što je biološki minimum za nicanje biljke. Voli dosta vode, ne smeta teško glinasto zemljište, a često proklija i niče već na površinskom sloju zemlje. Novi izdanci bujaju u jesen što posebno ugrožava ozimne useve koji se u to vreme nisu dovoljno razvijeni i stasali.
Iako je uništavanje hemijskim sredstvima i herbicidima daje najbolje rezultate, nije i najpouzdanije sredstvo. Naime, mišji repak često raste dosta zbijeno i gusto, pa upotreba herbicida nije dovoljna. U tom slučaju najbolje je mehanički odstraniti korov ili ga jednostavno počupati sa korenom. Koja mera će se primeniti zavisi od stupanja razvoja same korovske biljke, klimatskih uslova, pa je najbolje kombinovati obe metode. Kada je u pitanju izbor herbicida s kojima treba tretirati ova korov postoji nekoliko vrta koje su se pokazale kao dosta dobre.
Dobri poznavaoci ove problematike i borbe sa korovima često preporučuju Axial 50 EC herbicid širokog spektra koji se upotrebljava za najrasprostranjenije korove
kod nas. Ipak, pre upotrebe bilo kog preparata najbolje je konsultovati stručnjake koji će odrediti koji herbicid i koja doza je potrebna. To prvenstveno zavisi od useva i vrste zemljišta gde se pojavio mišji repak.
I jedan savet za kraj. Verovali ili ne, mišji repak se najčešće širi na nove površine kombajnima. Zato je jedna od osnovnih mera prevencije održavanje čistoće kombajna prilikom žetve žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31