Pirevina (lat. Agropyrum repens) je višegodišnja biljka iz porodice trava. U narodu je poznata i kao pirovina ili pirika, a smatra se za korovsku biljku koju je teško iskoreniti. Međutim, za razliku od drugih korova, pirevina ima i izuzetna lekovita dejstva, pa će već vekovima koristi kao lek u narodnoj medicini.

Liči na pšenicu
Pirevina je srodnik pšenice na koju liči na prvi pogled, ali za razliku od svog daljeg rođaka ima izuzetno jak koren i kad se zapati može da napravi ozbiljne probleme u usevima. Nije izbirljiva kad je u pitanju zemljište, pa raste na neobrađenim površinama, njivama, vlažnim poljima, međama gde pušta
gotovo neuništiv koren. Stabljika, koja izgledom podseća na pšenicu, može da izraste i do metar i po u visinu. Raste sa tankih, horizontalnih rizoma koji su otporni na mraz, sušu čak i poplavu. Razmnožava se iz semena ili se širi podzemnim puzavim vrežama, koji su joj koren. Kako se razmnožava putem
rizoma vrlo brzo zakorovljuje polja. Dužina rizoma može da dostigne i do 5000 km po jednom hektaru, dok se na samo jednom kvadratnom metru zemljišta može naći oko 25.000 pupoljaka i rizoma čija težina iznosi oko tri kilograma.
Na uspravnim stabljikama nalaze se listovi i klasovi. Listovi su goli i na licu hrapavi, a lisni rukavci mogu da budu dlakavi ili goli. Listovi biljke su najčešće pljosnati, tanki, uski, dugački, pod prstima grubi. Pirevina je vrlo mirisna, posebno list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od čega i potiče lekovitost i
prijatan miris ove biljke. Pirevina cveta od aprila do oktobra. Cvetovi su udruženi u guste klasove koji se sastoje od jajasto- lancelastih klasića koji su raspoređeni u dva reda i okrenuti pljosnatom stranom ka osi cvasti. Plod je dužine šest do sedam milimetara i pokriven dlakama. Stvara veliki broj sitnih semenki koje zadržavaju klijavost i do četiri godine. Na jednom mestu može da raste i sedam godina. Osim što je korovska vrsta, pirevina je i prenosnik više biljnih bolesti, a zbog prijatnog mirisa vole je i insekti.
Borba protiv pirevine
Konvencionalne metode borbe protiv ovog korova kao što je mašinska seča ne pomaže mnogo, čak naprotiv pomaže širenju pirike. Toliko je uporan korov da i najmanji deo rizoma može dati novu biljku. Ukoliko planirate oranje parcele koja je naseljena pirevinom treba da znate da je potrebno da dubina oranja bude veća od 30 cm kako bi se istrebio rizom. Ukoliko izbegavate upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom stručnjaci predlažu da zasadite daliju, koja je jedna od retkih biljaka koja potiskuje pirevinu. Gusta setva raži takođe je jedna od mera borbe protiv pirike, ali je potrebno ceo postupak ponoviti bar dva puta. Pirevinu je moguće suzbiti malčiranjem u sloju debljem od 10 santimetara sa biljnim materijalom koji se zatim pospe drvenim pepelom.
Jedan od načina borbe protiv pirike je karton i crna folija. Korov se dobro prekrije kartonom ili crnom folijom koja se potom pokrije zemljom. Nedostatak svetla uništiće biljku, ali je za ovaj postupak potrebno godinu do dve godine stalne borbe. Otpad od pirevine, rizomi ili klasovi, sa semenom nikako se ne
smeju stavljati u kompostnu gomilu, jer će se na taj način, upotrebom komposta, pirevini omogućiti novi razvoj. U borbi protiv pirevine pomaže i redovno košenje na pet santimetara što dovodi do iscrpljivanja i propadanja njenih rizoma.

Lekovitost pirevine
Mnoge domaće životinje poput krava, ovaca i koza vole pirevinu i rado je jedu. To je i navelo ljude da je bolje prouče i iskoriste njena lekovita svojstva. Njena lekovitost leži u bogastvu ugljovodonika, belančevinaste materije, sluzi, saponine, triglicerida, karotina, askorbinske kiseline, soli jabučne kiseline i drugim mineralnim solima. Najlekovitiji deo biljke je rizom koji se iskopava i skuplja u rano proleće ili jesen. Koren je veoma dugačak, vitak i savitljiv kao slama, a ima sladunjav ukus. U lekovite svrhe može da se koristi i stablo i lišće, ali ima manje lekovitih supstanci od korena.
Pirevina se koristi za lečenje kardiovaskularnih bolesti, upale bešike, mokraćnih kanala, kao i za izbacivanje kamena iz bubrega. Pomaže kod dijabetesa, kožnih oboljenja, menstraulnih problema, artritisa, reume, u lečenju bolesti jetre, koristi za čišćenje krvnih sudova, bolesti žuči, kod tuberkuloze, za jačanje
nervnog sistema, za lečenje gihta i reume.
Kao lek najčešće se koristi kao isceđeni sok iz svežeg korena, čaj ili kao oblog. U litru vode stavi se tri kašike korena pirevine, poklopi se i polako kuva dok se pola ne ukuva. Tako dobijeni čaj uzima se u manjim količinama tri puta dnevno. Međutim, posebno treba istaći da prilikom upotrebe pirevine u lekovite svrhe neophodno je pridržavati navedenih doza. Ukoliko se pretera može dovesti do hipokalijemije odnosno naglog smanjenja kalijuma u organizmu što za posledicu ima do ozbiljne probleme sa bubrezima i srcem.

Izvor: Agrobiznis magazin

Borba protiv korova jedna je od najvećih glavobolja svih uzgajivača kukuruza. S obzirom na to da je ovo najzastupljeniji usev na srpskim oranicama neophodne su pravilne agro-tehničke mere kako bi se kukuruz zaštitio od brojnih korovskih biljaka. U zavisnosti od regije u kojoj se gaji, kukuruz napada štir, peljuga, tatula, palamida, muhari... Ipak, najzastupljeniji je štir koji može ozbiljno da ugrozi prinose kukuruza, pa stručnjaci predlažu kombinovane mere kao
što su pravilan plodored, pravovremena obrada zemljišta, preporučena gustina setve, optimalno đubrenje i primena herbicida.
Štir (Amaranthus retroflexus) spada u skrivenosemenice i jedan je od najrasprostranjenijih korovskih biljaka kod nas. U pitanju je jednogodišnja, zeljasta biljka
koja se osim u kukuruzu javlja i u drugim oranicama, okopavinama, povrtnjacima, lucerištima, livadama, pašnjacima i višegodišnjim zasadima. Vegetacioni period traje 90 do 120 dana tokom kojih prolazi kroz fenofaze: klijanje, nicanje, ukorenjavanje sa usporenim porastom stabla, ubrzani porast stabla i grananje, butonizacija, cvetanje i oplodnja, obrazovanje plodova i četiri faze zrelosti. Trajanja pojedinih fenofaza zavisi od uslova spoljne sredine i bioloških osobina same biljke.
Poznavanje ovih faza je vrlo bitno priliko iskorenjivanja i najbolje je da se herbicidima tretira u vreme nicanja dok korenov sistem još nije u potpunosti formiran. Štir ima uspravno razgranato stablo koje može da naraste više od metar u visinu. U početnim fenofazama stablo je sočno i zeljasto, dok sazrevanjem biljke stablo odrvenjava. Ima vretenast korenov sistem koji je u stanju da upije veću količinu vode i hranljivih materija iz zemlje čime oštećuje gajene useve poput kukuruza. Listovi su jajolikog oblika sa malo nabora po obodu i na dugim lisnim drškama. Cvetovi su na vrhu stabla i bočnih grana skupljeni u uspravnu zbijenu cvast sastavljenu iz gustih zadebljalih klasova. Vršni klas je nešto duži odbočnih, a plod je eliptična čaura.
Klija od proleća do leta, a cveta od leta do jeseni. Njegovo oprašivanje je pretežno autogamno, a jednosemeni plodovi se razvijaju u avgustu. U jednoj cvasti može obrazovati do 5.000 semenki.Iako važi za dosadnu korovsku biljku štir može da se koristi i zaishranu stoke, ali verovali ili ne, i ljudi. Malo je poznato dasu narodi Centralne Amerike još pre 8.000 godina uveli štir u proizvodnju. Zrno i listovi su bili osnovna hrana drevnih Asteka koji su ga cenili kao jednu od najvažnijih namirnica i koristili pri religioznim obredima, smatrajući da je štir hrana dostojna bogova. Većina vrsta štira, a ima ih oko 60,
nije podesna za ishranu zbog sadržaja štetnih supstanci, ali se to prevazišlo oplemenjivanjem ove biljke. Štir se vekovima gajio na izolovanim lokalitetima i u prirodnom obliku, te je sačuvan izvorni genetički materijal koji je oplemenjivačima poslužio za dobijanje sorti za raznovrsnu upotrebu. Glavni proizvođači štira su zemlje Centralne Amerike, a sve je interesantniji i uzgajivačima u Evropi. Čak i u Srbiji postoje ogledne parcele sa gajenim štirom gde pokazuje vrlo visok potencijal rodnosti. Štir se gaji zbog izuzetne hranljive vrednosti, a kao hrana koriste se listovi.
Imaju malu kalorijsku vrednost, ali su bogati vitaminima grupe B, askorbinskom kiselinom, tokoferolom i provitaminom A. Značajan su izvor minerala - kalijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, gvožda, cinka, fosfora... Veličina listova zavisi od sorte i položaja na stablu, a sa porastom biljke do sredine stabla se razvijaju krupniji listovi, koji se zatim se smanjuju, te se najsitniji listovi javljaju na vrhu. Listovi, kao i cela biljka, posebno kada su u pitanju ukrasne sorte štira mogu biti crveni ili ljubičasti sa bogati cvetom koje deluje izuzetno dekorativno. Tokom dana biljka se delimično okreće ka suncu, odnosno izvoru svetlosti. Osim lista genotipovi štira se gaje i zbog zrna koji imaju ujednačeno sazrevanje, što olakšava berbu uz pomoć mehanizacije.Ali da se vratimo štiru kao korovskoj biljci i kako je suzbiti na oranicama. Da bismo znali kako ga uništiti treba pre svega odgovoriti na pitanje zašto je štir toliko štetan? Kukuruz kao širokoredi usev je izuzetno osetljiv na korove, jer od vremena setve do zatvaranja reda prođe nekada i do dva meseca. Za to vreme korovske biljke posebno štir mogu odneti dobar deo prinosa, jer kukuruzu oduzimaju prostor, hranljive materije i vodu.
Preventiva je uvek najbolja mera i tu stručnjaci preporučuju setvu kvalitetnog semena kukuruza i plodored. Kada su u pitanju mehaničke mere one su usmerene ka smanjenju zakorovljenosti na njivama. Suzbijanje štira najbolje rezultate daje u trenutku kada kod biljke još uvek nije dobro razvijen korenski sistem. Od hemijskih preparata preporučuju se preparati na bazi: EPTC, EPTC+Dihlormid, Alahlor+Cijazin. Posle setve, a pre nicanja kukuruza osetljiv je na Pendimentalin+Atrazin+Prometrin, Piridat+Atrazin+Alahlor. Štir je veoma osetljiv na hormonske preparate na bazi: 2,4 D i MCPA. Ipak pre upotrebe treba detaljno pročitati uputstvo ili još bolje konsultovati se sa fito farmaceutom kako bi se izbegle neželjene posledice, a postigla najbolja efikasnost.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedna od najznačajnijih mera u tehnologiji gajenja kukuruza je suzbijanje korova. U usevu kukuruza zastupljeno je oko 150 korovskih vrsta. Najzastupljenije korovske vrste u usevu kukuruza su: pepeljuga (Chenopodium album), poponac (Convolvulus arvensis), običan štir (Amarantus retrofexus), palamida (Cirsium arvense), zubača (Cynodon dactilon), muhar (Panicum crusgalli), divlji sirak (Sorghum halpense), Setaria spp. Mere suzbijanja podrazumevaju preventivne i direktne mere.

Preventivne mere su: setva čistog semena, sprečavanje širenja korovskih biljaka stajskim đubrivom i kompostom, ispravan postupak sa biljnim otpacima, uništavanje korovskih vrsta na neproizvodnim parcelama, održavanje čistoće nepoljoprivrednih površina.
Veliki značaj imaju agrotehničke mere koje obuhvataju osnovnu i dopunsku obradu zemljišta, međurednu kultivaciju, zaoravanje strništa i pravilan plodored. Hemijske mere podrazumevaju upotrebu herbicida. Korovske vrste u kukuruzu treba suzbijati posle setve a pre nicanja i posle nicanja useva (korektivni tretman).

Posle setve a pre nicanja primenjuju se: herbicidi na bazia.m. smetolahlor 1,5 l/hauz dodatak preparata na bazi a.m. terbutilazin 2 l/ha.

Posle nicanja useva
Suzbijanje širokolisnih korovskih vrsta:
Jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. 2,4 D, dikamba ili a.m. bentazon kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.

Jednogodišnji i višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. nikosulforon + a.m. bentazon ili a.m.
dikamba kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.
Posle nicanja do faze 6 listova kukuruza herbicidi na bazi a.m. nikosulfuron ili a.m. nikosulfuron+a.m.mezotrion. Širokolisni i neki uskolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. mezotrion kada je kukuruz u fazi do 8 listova.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/24/zastita-bilja/cime-suzbiti-korove-u-kukuruzu/

Poljoprivrednici i baštovani se stalno bore sa korovima, posebno u ovo doba godine. Međutim, oni mogu da budu korisni kako bi poslužili kao indikatori stanja zemljišta. Posmatranjem proizvodne površine i procenom najviše rasprostranjenih korova može se odrediti pH vrednost, plodnost i strukturu zemljišta.

Ako je više jedinki istog korova u vrtu, to može dati jasnu sliku o strukturi i kvalitetu tla na kom korovi rastu. Takođe, cvetovi ovih biljaka mogu da posluže pčelama i bumbarima koji pospešuju oprašivanje povrća, a mogu odvratiti i neke štetočine ili postati zaklon za one korisne poput bumbara.Mnogi kažu da su korovi zapravo "zeleni kažiprst", svedoci našeg pogrešnog postupanja sa zemljištem. Ako se na nekom kultivisanom tlu iznenada pojavi određena vrsta korova u većoj meri, to ukazuje na greške u tehnologiji uzgoja i obradi zemljišta.Najčešće biljke korova koje ukazuju na plodno zemljište bogato humusom su: pepeljuga (Chenopodium album), pomoćnica (Solanum nigrum), mišjakinja (Stellaria media), hoću-neću (Capsella bursa- pastoris), konica (Galinsoga parviflora) i kamilica (Matricaria chamomilla).Na ilovači raste broćika (Galium aparine), cikorija (Cichorium intybus), palamida (Cirsium arvense), njivski ljutić (Ranunculus arvensis), podbel (Tussilago farfara), maslačak (Taraxacum officinale) i esparzeta (Onobrychis viciifolia).Na peskovitim zemljištima se javlja mak (Papaver argemone), poljski pelen (Arthemisia campestris), hajdučka trava (Achillea millefolium), poljska gorušica (Sinapis arvensis) i lepica (Lychny viscaria).Na suvim i lakim zemljištima raste poljska detelina (Trifolium arvense), gladuš (Euphorbia verna) i šareni karanfil (Dianthus deltoides).Alkalna tla imaju pH vrednost veću od sedam i najčešće sadrže puno kalcijuma i magnezijuma. Korovi koji ukazuju na tu vrstu zemljišta su divlja žalfija (Salvia pratensis), dinjica (Sanguisorba minor), maslačak (Taraxacum officinale), cikorija (Cichorium intybus) i žavornjak (Consolida regalis).

Važno je spomenuti različak (Cenaurea cyanus) kom se boja cvetova menja u zavisnosti od pH vrednosti zemljišta, tako da su oni u kiseloj sredini ružičasti, a u alkalnoj plavi.Na zemljištu sa malom količinom kalcijuma javljaju se svračica (Digitaria sanguinalis) i poljski jarmen (Anthemis arvensis). Na vlažnom i teškom tlu rastu biljke poput puzavog ljutića (Ranunculus repens), ženske bokvice (Plantago major), poljske nane (Mentha arvensis) i guščje steze (Potentilla anserina). Simbol zemljišta sa većom količinom gline su ženska bokvica (Plantago major) i pirevina (Elymus repens)

Na zemljištu koje je bogato azotom raste sveobuhvatna mrtva kopriva (Lamium amplexicaule), dok na tlu koje je bogato fosforom raste tušt (Common Purslane).

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/indikatori-pomocu-korova-odredite-tip-zemljista/59245/

Poslednjih godina ambrozija (lat. Ambrosia artemisiofolia), je izbila u vrh najopasnijih korovskih biljaka koja pravi probleme ljudima koji su skloni alergijama,
ali i poljoprivrednicima. Verovali ili ne, uočeno je da alergiju na ambroziju imaju i domaće životinje. Spada u rod invazivnih korova, a u narodu je poznata i pod imenima limundžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Ambrozija vodi poreklo iz Severne Amerike, a u Evropu je stigla, kako se veruje, brodovima u 19. veku i od tada se nezadrživo širi. Danas je više ima na starom kontinentu nego u Americi. U Srbiji je ambrozija prvi put primećena 1953. u Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu. Smatra se da je dospela iz Rumunije brodovima koji su saobraćali Dunavom. Međutim, poslednjih tridesetak godina njeno širenje je uočljivo i u južnim delovima Srbije. Ima je u dolinama Velike i Južne Morave, u Sićevačkoj klisuri, pored Pećke bistrice na Kosovu i Metohiji, a mestimično i u južnom Podrinju.
Ambrozija raste na zapuštenim površinama, pored puteva, voli otvoren i osunčan prostor, prilagođava se svakoj vrsti zemljišta. Kao korov javlja se u svim usevima, voćnjacima, vinogradima, povrtnjacima, baštama i tada predstavlja ozbiljan problem poljoprivrednicima, jer je ovu biljku teško iskoreniti. Razlog za to što samo jedna biljka može proizvesti više od 150.000 zrna koja se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površinu od više kvadratnih kilometara. Zrno zadržava klijavost i do 40 godina!
Ambrozija je jednogodišnja biljka koja raste u visinu od 20 santimetara, do dva metra. Koren je vretenast, stablo uspravno, razgranato sa listovima jajolikog oblika, posutim dlačicama, jako izrezanim i sa uskim režnjevima. Listovi su najčešće naspramni, tamnozeleni sa gornje i sivozeleni sa donje strane. Glavice su jednopolne. Muške glavice su poluloptaste, sa kratkim drškama, u gustim terminalnim klasastim cvastima, dok se ženske glavice nalaze ispod muških u pazuhu gornjih listova. Plod je zatvoren sa očvrslim involukrumom. U prirodi je niko ne jede zbog gorkog ukusa. Cvetovi su skupljeni u duge grozdaste cvasti na vrhu stabala i grana, žućkaste boje. Niče od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen, od sredine jula do prvih jesenjih mrazeva.
Kada se zapati na njivama, ambrozija pravi velike glavobolje poljoprivrednicima, jer zbog svoje invazivne prirode nanosi ogromnu štetu usevima. Najopasnija je kada se pojavi u usevu kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe, kao i u usevima strnih žita ređeg sklopa. Najveći problem poljoprivrednika u borbi sa ovim
korovom je kako ga uništiti. Smatra se da je potreban period od pet godina permanentnog suzbijanja ambrozije da bi se dobili vidljivi efekti na jednom terenu. Da bi se iskorenila ambrozija koriste se agrotehničke, mehaničke, hemijske i biološke mere. Kako najefikasniji način pokazalo se mahaničko suzbijanje, odnosno čupanje kompletne biljke sa korenom iz zemlje. Biljku ne smemo da čupamo golim rukama, već isključivo rukavicama, jer može da deluje štetno i preko kože. Ukoliko je ambrozija zahvatila veću površinu preporučuje se košenje na visinu ispod 5 cm. Međutim, tu nastaje problem što se nakon
košenja biljka brzo regeneriše ponovo ulazi u fazu cvetanja za dvadesetak dana. Zato je za efikasno suzbijanje treba kositi svake treće nedelje. Na ovaj način se onemogućava formiranje i emitovanje polena i stvaranje novog semena. Na poljoprivrednim površinama za uništavanje ambrozije se koristi kombinacija agrotehničkih mera i herbicida. Hemijsko suzbijanje, savetuju stručnjaci, treba se sprovesti pod kontrolom diplomiranih inženjera poljoprivrede
za zaštitu bilja. Naime, treba odabrati pravi herbicid koji će uticati na korov, a da pri tome ne uništi i useve. Ukoliko herbicidi ne pomognu, onda je nabolje biljku ukloniti mehaničkim putem, odnosno čupanjem.
Iako važi za dosadnu i opasnu korovsku biljku, ambroziju su Indijanci koristili u tradicionalnoj medicini za lečenje dizenterije i visokog krvnog pritiska. Preparati od ambrozije pomagali su, kako se verovalo, za snižavanje visoke temperature, kod sepse i kao antitumorski agensi. Danas, naučnici to pokušavaju i da dokažu, ali istraživanja su skupa i mukotrpna. Otkriveno je da je biohemijski sastav ambrozije vrlo složen, da sadrži etarsko ulje, terpenoide i polifenolna jedinjenja (flavonoide, fenolkarbonske kiseline i tanine). Postoje pokušaji da se biljka farmakološki iskoristi za lečenje srčanih oboljenja, protiv povišenog holesterola i lipida u krvi i za zaštitu jetre. U ovim pokušajima prednjače ruski naučnici. Međutim, tehnološka procedura je složena, skupa i još uvek nepodesna za širu primenu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U borbi sa korovima poljoprivrednici se sreću sa različitim biljkama koje mogu da ugroze prinose. Da bi se što uspešnije izborili sa korovima dobro je da znaju što više o samoj biljci i načinu kako je najuspešnije iskoreniti sa oranica a bez posledica po useve.
Mišji repak (lat. Alopecurus myosuroides) ime je dobio po grčkoj reči miš i rep jer izgledom podseća na rep ove životinje. Krmna vrednost joj je niska jer ima malo lista, a dosta stabljike, pa se ne može koristiti za ishranu stoke. Mišji repak u narodu je još poznat i pod imenima oranični, lisičji repak, poljski repak…
U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice trava. Ima uspravni, glatku stabljiku sa tri do pet čvorova i može da naraste do 80 santimetara. Klija najčešće
u jesen kada vetar raznese zrno koje može da prezimi pa proklija i u proleće. Ima jak koren koji se obmotava oko zemlje i formira karakterističan busen.
Listovi su dugi, grubi posebno po ivicama i mogu da narastu do 15 santimetara. Cvetovi su skupljeni u cilindrično klasje i suženi sa obe strane. Mišji repak cveta od maja do oktobra, oprašuje ga vetar i jedna biljka može da stvori od 100 do 800 zrna koja klijavost zadržavaju i do šest godina.
Raste na toplom, plodnom tlu, voli oranice, livade, vinograde, niče uz puteve i na zapuštenim zemljištima. Podjednako je zastupljena u ravnici, ali i na većim nadmorskim visinama. Poljoprivrednici je ne vole jer je čest korov u žitaricama gde ga je teže uništiti. Raste i u ozimoj uljanoj repici, kukuruzu...
Stručnjaci smatraju da mišji repak ima značajan uticaj na gubitak prinosa ozime pšenice, naročito u predelima vlažne klime kao što su Engleska ili Holandija. U Srbiji nije toliko izražen korov i uz pravilne agro-tehničke mere može da se iskoreni. Kako ga uništiti?
Kako se nicanje mišjeg repka odvija u dve faze: jesenje i prolećno to je i najbolji period za suzbijanje ovog korova. Biljke koje niknu u jesen brže napreduju, daju više izdanaka i veći broj klasova koji nose semenke. Dobro podnosi niske temperature, a niče već pri 0°C što je biološki minimum za nicanje biljke. Voli dosta vode, ne smeta teško glinasto zemljište, a često proklija i niče već na površinskom sloju zemlje. Novi izdanci bujaju u jesen što posebno ugrožava ozimne useve koji se u to vreme nisu dovoljno razvijeni i stasali.
Iako je uništavanje hemijskim sredstvima i herbicidima daje najbolje rezultate, nije i najpouzdanije sredstvo. Naime, mišji repak često raste dosta zbijeno i gusto, pa upotreba herbicida nije dovoljna. U tom slučaju najbolje je mehanički odstraniti korov ili ga jednostavno počupati sa korenom. Koja mera će se primeniti zavisi od stupanja razvoja same korovske biljke, klimatskih uslova, pa je najbolje kombinovati obe metode. Kada je u pitanju izbor herbicida s kojima treba tretirati ova korov postoji nekoliko vrta koje su se pokazale kao dosta dobre.
Dobri poznavaoci ove problematike i borbe sa korovima često preporučuju Axial 50 EC herbicid širokog spektra koji se upotrebljava za najrasprostranjenije korove
kod nas. Ipak, pre upotrebe bilo kog preparata najbolje je konsultovati stručnjake koji će odrediti koji herbicid i koja doza je potrebna. To prvenstveno zavisi od useva i vrste zemljišta gde se pojavio mišji repak.
I jedan savet za kraj. Verovali ili ne, mišji repak se najčešće širi na nove površine kombajnima. Zato je jedna od osnovnih mera prevencije održavanje čistoće kombajna prilikom žetve žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Divlji ovas (lat. Avena fatua) je vrsta korovske trave i blizak je rođak kultivisanog, jarog ovsa. Poznat je i pod imenom divlja zob i uglavnom se sreće u usevima gajenog ovsa, pšenice i strnih žita, ređe u kukuruzi, ali se javlja i na neobrađenim mestima i po livadama. Po izgledu je jako sličan ozimim strnim žitima, pa ga je teško prepoznati i uništiti u ranoj fazi kada je suzbijanje ovog korova i najefikasnije.Divlji ovas se na srpskim oranicama pojavio 1957. i najviše se zastupljen na području reka Kolubare i Tamnave, u slivu Južne i Zapadne Morave, Timoka, Kosovskog Pomoravlja, oko Šapca...
Najčešći razlozi za širenje divljeg ovsa je setva pšenice u monokulturi u pojedinim oblastima, korišćenje netretiranog i nedorađenog semena, kao i primena herbicida namenjenih suzbijanju samo širokolisnih korovskih vrsta.
Divlji ovas je jednogodišnja vrsta trave koja se razmnožava semenom i proizvodi od 500 do 1000 semena po jednoj stabljici biljke, a seme održava klijavost u zemlji i do nekoliko godina. Može da dostigne visinu od 50 do 150 cm i ima jak korenov sistem koji može da raste i preko jedan metar u dubinu zemlje.Klija i raste u rano proleće u plitkoj zemlji, cveta u maju, a plodnost dostiže u junu i julu. Klijanje divljeg ovsa je neujednačeno i u dugom vremenskom periodu, pa
štetnost ispoljava u kasnijim fazama razvoja pšenice. Nadrasta pšenicu, zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice te otežava nalivanje zrna. Stablo je uspravno i glatko a listovi dugi, glatki, tamnozelene boje sa maljavim ivicama. Po ovim dlačicama raspoznaje se u odnosu na ostala srna žita koja nemaju malje po listovima. Cveta u vidu rastresite metlice, pa vetar seme može daleko da raznese. Ukoliko se zapati u žitu ili gajenom ovsu može drastično da
umanji prinos pšenice.
Kako raste i na neobrađenim površinama i livadama može se dogoditi da ga stoka pojede tokom ispaše, iako životinje uglavnom izbegavaju ovu korovsku biljku zbog maljavosti lista. Međutim, ukoliko stoka pojede divlji ovas primećeno je da zrno može da očuva klijavost i prolaskom kroz crevni trakt životinje, pa se mora voditi računa o primeni zagorelog stajnjaka. Iako se prvenstveno pojavljuje na njiva, divlji ovas može da raste i u voćnjacima i vinogradima. Tada ga je lakše prepoznati i iskoreniti direktnim čupanjem iz zemlje.U njivama u kojima se pojavljuje divlji ovas, ovaj korov zauzima prostor gajenoj
biljci, prirodno se bori i „otima“ hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda.Divlji ovas se najlakše suzbija u početnim fazama razvoja, dok je u vreme vegetativnog rasta njegovo uništavanje je otežano. Može se uništiti mehaničkim putem čupanjem, okopavanjem, freziranjem ili korišćenjem herbicida za suzbijanje korova. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je primena herbicida nedovoljna mera u
borbi protiv ovog korova.
Posebna pažnja se mora posvetiti primeni čistog semenskog materijala kao i primeni plodoreda. Pravilnom primenom plodoreda (setvom okopavina) stvaraju se nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste. Na veoma zakorovljenim njivama preporuka je ne sejati useve strnih žita više godina dok se divlji ovas u potpunosti ne iskoreni. Kada je u pitanju upotreba herbicida kao najefikasniji se pokazao preparat Pallas na bazi aktivne supstance piroksulam 75 g/kg. Pallas se primenjuje od drugog lista do pojave drugog kolenca žita u količini od 0,25 kg/ha u mešavini sa 0,5 l/ ha okvišavača. Važno je napomenuti da
se Pallas primenjuje kada je temperatura između 8°C do 25°C i kada su korovi u fazi intenzivnog porasta.
Dobra strana ovog preparata je i što pored divljeg ovsa deluje i na druge korovske biljke kao što su kukolj, vijušac, žavornjak, samonikli suncokret, mrtva kopriva, mišjakinja i drugi korovi. Stručnjaci često ističu da monitoring neophodan na područjima gde se pojavljuje divlji ovas. Poželjno je upozoriti poljoprivrednike na štetnost ovog korova i upoznati ih sa merama zaštite, ali i zašto je neophodno da prilikom setve pšenice ili ovsa koriste
provereno, dorađeno i deklarisano seme a nikako ono koje su čuvali u ambaru ili na tavanu. Takođe treba napomenuti da divlji ovas može da napravi veliki problem i ako raste na livadi ili njivi do vaše, jer će vetar lako seme da prenese i na vaše oranice. Zato je neophodno ovaj korov uništa vati, ne samo na njivama koje se obrađuju, već i na susednim parcelama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U borbi sa dosadnim korovskim biljkama poljoprivrednici i proizvođači povrća koriste razna sredstva kako bi ih istrebili. Da li vam je ikad palo na pamet da korov pojedete? Šalu na stranu, mišjakinja jeste korov, ali je jestiva, zdrava biljka koja se u ishrani ljudi koristila još u starom Rimu. U narodnoj medicini primenjuje se već vekovima i to za brojne bolesti, ali je najbolje dejstvo pokazala kod problema sa plućima i disajnim organima.
Mišjakinja (lat. Stellaria media) je jednogodišnja biljka iz porodice karanfila. Ima nisko stablo i lišće nežno zelene boje, a raste kao „pokrivač“ po zemlji. U narodu je poznata i pod imenima: mišje uho, crevac, ptičja trava, zvezdica, mokrica… Koristi se za ishranu stoku, a posebno je vole svinje i guske, ali može biti štetna ukoliko životinje ovu biljku jedu u većim količinama. Mišjakinja niče u rano proleće, cveta od marta do oktobra i uspešno odoleva čak i mrazu. Samo jedna biljka daje do 15. 000 komada semenki koja klijavost zadržavaju i do 23 godine. Seme klija tokom cele godine iz plitkog sloja zemljišta na temperaturama iznad 2°C. Voli humus i kao korov se javlja na oranicama, u baštama, vinogradima, voćnjacima, na vlažnom zemljištu pored reka i potoka, na livadama. Baštovani ne vole, ali tamo gde ima mišjakinje nema pirevine i drugih vrsta korova koje potiskuje. Odlična je pokrivna biljka, kao prirodni malč i pomaže obogaćivanju zemljišta humusom. U baštu privlači ptice, ali je i prenosnik virusa krompira, domaćin insekata i nematoda. Od mišjakinje treba razlikovati visoku mišjakinju ili puckavicu Stellaria holostea, koja nije jestiva.
Mišjakinja je izuzetno bogata vitaminom C, sadrži minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar), eterična ulja, antiseptike, belančevine i druge korisne materije. Bere se tokom ranog proleća dok je veoma mlada zajedno sa zemljom koja se posle očisti, a jestivi su listovi i cvetovi koji osuše i koriste za pripremu čaja. Mladi izdanci podsećaju ukusom i mirisom na mlade klipove kukuruza, pa se mogu jesti sirovi kao salata. Starije delove biljke odstraniti, jer nisu jestivi. Priprema se i kao varivo poput spanaća, koristi za čorbe, salate, dodaje se ostalom kuvanom povrću, dok se semenke skupljaju i koriste za posipanje peciva. U narodnoj medicini najčešće se kuva čaj od mladih listova biljke ili belih, zvezdastih cvetova. Čaj od mišjakinje služi za ublažavanje kašlja i pomaže za lakše izbacivanje šlajma. Korisna je kod bronhitisa i ostalih bolesti pluća, kod problema mokraćnih kanala, koristi se za lečenje upale očiju, rana i čireva, psorijaze, a ima i blago laksativno dejstvo. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci. Ukoliko se suši i čuva za čaj onda se bere tokom leta u vreme intenzivnog
cvetanja. Ipak, ne treba zaboraviti da je mišjakinja pre svega korov, pa ukoliko se ne suzbije na vreme, recimo u bašti, može da predstavlja ozbiljan problem u ozimom lukovičastom povrću. Kako raste po zemlji kao „tepih“ štetno utiče na rast luka koji se teže probija kroz ovaj „biljni pokrivač“, a kasnije može da predstavlja i veliki problem kod ubiranja plodova. Osnovni način suzbijanja korova pa i mišjakinje u povrtarskim usevima su intenzivne, pravilno i na vreme izvedene agrotehničke mere kako osnovne, tako i dopunske obrade zemljišta. Suzbijanje mišjakinje može se sprovesti korišćenjem mehanizacije, okopavanjem, plevljenjem ili primenom herbicida. U tom slučaju neophodno je poznavanje biologije gajenih biljaka kao i spektar dejstva herbicida. Valja napomenuti da različite povrtarske kulture, često u okviru iste familije ili istog roda, pokazuju različit stepen osetljivosti na delovanje istog herbicida.
Ukoliko se preparati koriste tokom jeseni i zime trebalo bi ih primeniti posle setve a pre nicanja luka i to neki od preparata na bazi pendimetalina. Ukoliko se bavite proizvodnjom arpadžika tj. luka srebrnjaka primena herbicida dolazi u obzir samo u jesen s obzirom na to da se luk srebrnjak u ishrani koristi već u rano proleće. Ukoliko želite da izbegnete upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom, mišjakinju možete ukloniti mehaničkim putem, najbolje ručno. Pravo vreme za čupanje ovog korova je u rano proleće kada izbijaju mladice a biljka dostigne visinu od dva do sedam santimetara. Tada još uvek nema jak koren pa se brzo i lako čupa iz zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da li znate šta je zajedničko svim poljoprivrednim proizvođačima bez obzira da li su u pitanju ratari, povrtari ili voćari? Korovi! U borbi sa ovim dosadnim i „žilavim“ biljkama koje mogu znatno da utiču na smanjenje prinosa useva većina poseže za raznim vrstama herbicida. Međutim poljoprivrednici su često u dilemi koje sredstvo je najdelotvornije protiv određene korovske biljke.
U želji da pomognemo Agrobiznis magazin je pokrenuo novu rubriku pod imenom „Herbarijum“ u kome ćemo u svakom broju predstaviti po neku korovsku biljku, ali i najefikasniji način njenog uništenja uz što manje štete po useve.
Šta je Palamida?
Palamida (Cirsium arvense) je korovska biljka koja vodi poreklo iz Evrope i severne Azije, ali je danas rasprostranjena u celom svetu. Raste na plodnim zemljištima, oranicama, voćnjacima, nepoljoprivrednim površinama… Palamida je čest, žilav i štetan korov koji gusto raste i može da uguši usev. U pitanju je višegodišnja biljka visoka 30 do 160 centimetara. Ima vrlo jak korenov sistem sa pupoljcima, iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci.
Razmnožava se vegetativno (izdancima) i generativno (semenom). Na jedan kvadratni metar može se naći preko 500 korenovih pupoljaka, koji mogu dati nove biljke. Stablo je uspravno i razgranato, a za kratko vreme može se razviti i osemeniti. Listovi su naizmenični, razdeljeni, imaju bodlje. Cveta tokom proleća i jeseni, a daje do 40. 000 semenki koje nošene vetrom mogu daleko da dopru. Sveže seme proklija u jesen, a niče u rano proleće pri
temperaturi oko 15 stepeni. Kako je ovaj korov vrlo prilagodljiv brzo proklija na malim dubinama, a klijavost semena je, verovali ili ne čak šest godina.
Palamida ima izuzetno jak koren sa dugim, puzećim rizomima. Na korenu obrazuje pupoljke iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci. Koren služi i za vegetativno razmnožavanje jer se iz svakog pupoljka može razviti nova biljka. Nadzemni deo može da izraste i do 150 cm visine, a samo stablo je uspravno i razgranato, listovi su sa bodljama dok je cvet ružičaste boje u obliku glavičaste cvasti. Osim što je dosadan i jak korov koji se teško suzbija bilo mehanički,
bilo hemijskim sredstvima palamida je i domaćin za insekte, nematode i gljivična oboljenja, pa može da pričini veliku štetu usevima u ratarstvu, povrtarstvu i voćnjacima. Posebno teško se suzbija u godinama sa neujednačenim temperaturama i padavinama, kada je teško odlučiti kada, kako i sa kojim dozama herbicida uraditi suzbijanje, a da se ne ošteti gajeni usev.
Ova biljka, posebno kada očvrsne i ostari može da nanese povrede ukoliko je stoka nehotice pojede, a izaziva mehaničke povrede na ustima životinja. Posebno treba istaći da veliki broj herbicida ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično dejstvo.
Kada tretirati ovaj korov?
Stručnjaci kažu da palamidu treba tretirati hemijskim sredstvima u ranoj fazi rasta kada ima razvijena dva do četiri lista, jer što je biljka starija to je efikasnost sredstava za suzbijanje korova manja. Suzbijanje palamide pre setve sprovodi se kao totalno prskanje njive na bazi aktivne materije glifosata u dozama od četiri do šest litara po hektaru, uz dodatak od 1 litra po hektaru herbicida sa aktivne materije 2,4 D. Ovo tretiranje se preporučuje na parcelama gde se setva neće izvoditi 20 i više dana, kako herbicidi ne bi oštetili kasnije zasejane useve.
Suzbijanje palamide posle setve a pre nicanja gajenog useva je vrlo često u ratarskim kulturama, ali treba voditi računa da se tretman odradi odmah nakon setve ili najkasnije dva do tri dana kasnije. Razlog? Ukoliko padne kiša i herbicid se unese u zemlju u kojoj je započelo klijanje useva dolazi do potpunog uništenja zasejane kulture. Za ova tretiranja se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosata, 2,4 D dok se za kukuruz mogu koristiti i herbicidi na bazi aktivne materije dikamba. Suzbijanje palamide moguće je i posle nicanja useva, ali stručnjaci preporučuju da vodite računa koji usev ste posejali, jer
svaki zahteva drugačiji tretman. Ukoliko je u pitanju pšenica suzbijanje palamide obavlja se u fazi punog bokorenja pa do pojave drugog kolenca. Sva
kasnija tretiranja herbicidima idu na štetu prinosa. Herbicidi koji se mogu koristiti su oni na bazi aktivne materije 2,4 D, dikambe, klopiralida, aminopiralid K+-
florasulam, tribenuron-metil… Kada je u pitanju kukuruz tretiranje se sprovodi u fazi porasta kukuruza od dva do četiri lista i tada se koristite herbicidi na bazi aktivne materije dikamba, 2,4 D, klopiralida, sulkotriona, tembotriona i dr...
Suzbijanje palamide u soji je vrlo teško i komplikovano, a uglavnom se ne može rešiti u potpunosti toku vegetacije useva. Dobre rezultate daje tretman sa herbicidima na bazi aktivne materije oksasulfurona dva tretmana od po 60 g/ha sa dodatkom okvašivača. Može se koristiti herbicid na bazi aktivne materije imazamoks u dozi od 0,6 l/ha u dva tretmana. Razmak u tretHerbarijum manima je od 10-15 dana u zavisnosti od
vremenskih prilika. Ove herbicide koristiti uz dodatak herbicida koji će proširiti spektar delovanja i na druge korove.
Uništavanje palamide u suncokretu najbolje rezultate daje posle setve a pre nicanja, a preporuka je da se koriste herbicidi na bazi aktivne materije flurohloridona u dozi od 2,5-3 l/ha. Treba napomenuti da je suncokret tolerantan na tribenuronmetil, i imidazolinone-RIMI hibridi, pa ovim herbicida treba tretirati palamidu, a rezultati su zadovoljavajući. Kada je u pitanju šećerna repa suzbijanje palamide moguće je samo herbicidima na bazi aktivne materije klopiralid u dva tretmana od po 0,6 l/ha. Palamida je korov koji se na njivama pojavljuje uglavnom u većim ili manjim oazama, ali ukoliko se
adekvatno ne suzbija veoma brzo se širi i potpuno limitira prinos i porast gajenih useva.
Stručnjaci kažu da treba izbegavati parcele sa palamidom za sađenje povrća, a ako baš nemate izbora onda je bolje izbegavati korišćenje herbicida koji prodiru u zemlju već ovaj korov ukloniti mehanički. Najefikasniji način suzbijanja palamide je posle skidanja pšenice i drugih ranih useva.
Tada se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosat u dozi od 8-10 litara po hektaru uz dodatak aktivne materije dikamba od 0,7 l/ha. Posle tretmana
ostaviti herbicide da deluju do dubokog oranja njive.

Izvor: Agrobiznis magazin

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, voćari se pred kraj godine okupljaju na Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća. Na 16. po redu skupu, predavači su bili stručnjaci iz naše zemlje i gosti iz Italije, Poljske, Hrvatske. Organizatori Savetovanja su Poljoprivredni fakultet Novi Sad,Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,hortikulturu i pejzažnu arhitekturu i Društvo voćara Vojvodine. Pokrovitelj je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo.
Na Savetovanju je bilo reči o udruživanju voćara, stanju i perspektivi, proizvodnja voća u Srbiji, mehanizovanoj rezidbi, proizvodnji i potrošnji borovnice, očuvanju
kvaliteta plodova kruške i šljive nakon berbe.Prof. dr Zoran Keserović, stručnjak Poljoprivrednog fakulteta, iz Novog Sada rekao je ovom prilikom za Agrobiznis magazin:„Grupa voća i povrća gledano prema podacima PKS i RZS se ubedljivo nalaze na prvom mestu u izvozu sa učešćem od 27%. Nekada je to bilo žito. Sve se više ljudi okreće voćarskoj proizvodnji. Ovo je jedan od dokaza kako uvođenjem savremenih tehnologija, udruživanje i podsticaj koji su bili od strane Pokrajine i republičkog Ministarstva“, daju napredak u proizvodnji.
Dragan Nikolić, direktor futoške firme HEMCOF, predstavio je ovom prilikom uređaj koji obezbeđuje višestruku korist voćarima koji imaju potrebe za selektivnim uništavanjem korova, zahvaljujućiinovacijama nemačkog proizvođača Mantis uz minimalnu potrošnju herbicida. Na primer, koristite sredstvo na bazi glifosata od 1 l/ha zahvaljujući optimalnoj raspodeli aktivnih supstanci profesionalnom ULV-tehnikom ostvaruje se ušteda vremena, nije potrebno mešanje sa vodom, a ostvaruju se optimalna zaštita kulture. Uz ovo nema dodatnog pritiska na zemljište ili upotreba velikog broja radnika. Karaktersitično za ovaj uređaj je i to što je male težine tako da nema opterećenja za leđa. Pogon je na punjive baterije ili napajanje sa motora. Karakteriše ga mala potrošnja energije i jako je tih pri radu.Preostali deo sredstva možete vratiti u posudu i čuvati za dalju upotebu.
Širina prskanja ručnih uređaja je ili fiksna,ili se može podesiti proizvoljno. Količina doziranog herbicida podešava se putem ventila za doziranje, a elektronska kontrola dizni i ventila signalizuje da li postoji neka greška. Uz ovaj uređaj dolazi i držač za podlakticu sa posudom od 1 litra.
Kako zapravo funkiconiše ovaj uređaj? Mantisov patent segment rotirajuće dizne razvijen je za nerazređeno izbacivanje herbicida. Vertikalne rotacione ploča proizvodi sitne kapljice podjednake veličine od oko 150 mikrona, koje se direktno bez pritiska prskaju na 10–55 cm visine od zemljišta. Preostali deo preparata se usmerava nazad u kućište i do rotacione ploče. Time se preparat optimalno iskorišćava i umanjuje rizik gubitka, tako da su dovoljne male količine herbicida za uspešno i ciljno suzbijanje korova.

Izvor:Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31