Divlji ovas (lat. Avena fatua) je vrsta korovske trave i blizak je rođak kultivisanog, jarog ovsa. Poznat je i pod imenom divlja zob i uglavnom se sreće u usevima gajenog ovsa, pšenice i strnih žita, ređe u kukuruzi, ali se javlja i na neobrađenim mestima i po livadama. Po izgledu je jako sličan ozimim strnim žitima, pa ga je teško prepoznati i uništiti u ranoj fazi kada je suzbijanje ovog korova i najefikasnije.Divlji ovas se na srpskim oranicama pojavio 1957. i najviše se zastupljen na području reka Kolubare i Tamnave, u slivu Južne i Zapadne Morave, Timoka, Kosovskog Pomoravlja, oko Šapca...
Najčešći razlozi za širenje divljeg ovsa je setva pšenice u monokulturi u pojedinim oblastima, korišćenje netretiranog i nedorađenog semena, kao i primena herbicida namenjenih suzbijanju samo širokolisnih korovskih vrsta.
Divlji ovas je jednogodišnja vrsta trave koja se razmnožava semenom i proizvodi od 500 do 1000 semena po jednoj stabljici biljke, a seme održava klijavost u zemlji i do nekoliko godina. Može da dostigne visinu od 50 do 150 cm i ima jak korenov sistem koji može da raste i preko jedan metar u dubinu zemlje.Klija i raste u rano proleće u plitkoj zemlji, cveta u maju, a plodnost dostiže u junu i julu. Klijanje divljeg ovsa je neujednačeno i u dugom vremenskom periodu, pa
štetnost ispoljava u kasnijim fazama razvoja pšenice. Nadrasta pšenicu, zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice te otežava nalivanje zrna. Stablo je uspravno i glatko a listovi dugi, glatki, tamnozelene boje sa maljavim ivicama. Po ovim dlačicama raspoznaje se u odnosu na ostala srna žita koja nemaju malje po listovima. Cveta u vidu rastresite metlice, pa vetar seme može daleko da raznese. Ukoliko se zapati u žitu ili gajenom ovsu može drastično da
umanji prinos pšenice.
Kako raste i na neobrađenim površinama i livadama može se dogoditi da ga stoka pojede tokom ispaše, iako životinje uglavnom izbegavaju ovu korovsku biljku zbog maljavosti lista. Međutim, ukoliko stoka pojede divlji ovas primećeno je da zrno može da očuva klijavost i prolaskom kroz crevni trakt životinje, pa se mora voditi računa o primeni zagorelog stajnjaka. Iako se prvenstveno pojavljuje na njiva, divlji ovas može da raste i u voćnjacima i vinogradima. Tada ga je lakše prepoznati i iskoreniti direktnim čupanjem iz zemlje.U njivama u kojima se pojavljuje divlji ovas, ovaj korov zauzima prostor gajenoj
biljci, prirodno se bori i „otima“ hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda.Divlji ovas se najlakše suzbija u početnim fazama razvoja, dok je u vreme vegetativnog rasta njegovo uništavanje je otežano. Može se uništiti mehaničkim putem čupanjem, okopavanjem, freziranjem ili korišćenjem herbicida za suzbijanje korova. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je primena herbicida nedovoljna mera u
borbi protiv ovog korova.
Posebna pažnja se mora posvetiti primeni čistog semenskog materijala kao i primeni plodoreda. Pravilnom primenom plodoreda (setvom okopavina) stvaraju se nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste. Na veoma zakorovljenim njivama preporuka je ne sejati useve strnih žita više godina dok se divlji ovas u potpunosti ne iskoreni. Kada je u pitanju upotreba herbicida kao najefikasniji se pokazao preparat Pallas na bazi aktivne supstance piroksulam 75 g/kg. Pallas se primenjuje od drugog lista do pojave drugog kolenca žita u količini od 0,25 kg/ha u mešavini sa 0,5 l/ ha okvišavača. Važno je napomenuti da
se Pallas primenjuje kada je temperatura između 8°C do 25°C i kada su korovi u fazi intenzivnog porasta.
Dobra strana ovog preparata je i što pored divljeg ovsa deluje i na druge korovske biljke kao što su kukolj, vijušac, žavornjak, samonikli suncokret, mrtva kopriva, mišjakinja i drugi korovi. Stručnjaci često ističu da monitoring neophodan na područjima gde se pojavljuje divlji ovas. Poželjno je upozoriti poljoprivrednike na štetnost ovog korova i upoznati ih sa merama zaštite, ali i zašto je neophodno da prilikom setve pšenice ili ovsa koriste
provereno, dorađeno i deklarisano seme a nikako ono koje su čuvali u ambaru ili na tavanu. Takođe treba napomenuti da divlji ovas može da napravi veliki problem i ako raste na livadi ili njivi do vaše, jer će vetar lako seme da prenese i na vaše oranice. Zato je neophodno ovaj korov uništa vati, ne samo na njivama koje se obrađuju, već i na susednim parcelama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U borbi sa dosadnim korovskim biljkama poljoprivrednici i proizvođači povrća koriste razna sredstva kako bi ih istrebili. Da li vam je ikad palo na pamet da korov pojedete? Šalu na stranu, mišjakinja jeste korov, ali je jestiva, zdrava biljka koja se u ishrani ljudi koristila još u starom Rimu. U narodnoj medicini primenjuje se već vekovima i to za brojne bolesti, ali je najbolje dejstvo pokazala kod problema sa plućima i disajnim organima.
Mišjakinja (lat. Stellaria media) je jednogodišnja biljka iz porodice karanfila. Ima nisko stablo i lišće nežno zelene boje, a raste kao „pokrivač“ po zemlji. U narodu je poznata i pod imenima: mišje uho, crevac, ptičja trava, zvezdica, mokrica… Koristi se za ishranu stoku, a posebno je vole svinje i guske, ali može biti štetna ukoliko životinje ovu biljku jedu u većim količinama. Mišjakinja niče u rano proleće, cveta od marta do oktobra i uspešno odoleva čak i mrazu. Samo jedna biljka daje do 15. 000 komada semenki koja klijavost zadržavaju i do 23 godine. Seme klija tokom cele godine iz plitkog sloja zemljišta na temperaturama iznad 2°C. Voli humus i kao korov se javlja na oranicama, u baštama, vinogradima, voćnjacima, na vlažnom zemljištu pored reka i potoka, na livadama. Baštovani ne vole, ali tamo gde ima mišjakinje nema pirevine i drugih vrsta korova koje potiskuje. Odlična je pokrivna biljka, kao prirodni malč i pomaže obogaćivanju zemljišta humusom. U baštu privlači ptice, ali je i prenosnik virusa krompira, domaćin insekata i nematoda. Od mišjakinje treba razlikovati visoku mišjakinju ili puckavicu Stellaria holostea, koja nije jestiva.
Mišjakinja je izuzetno bogata vitaminom C, sadrži minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar), eterična ulja, antiseptike, belančevine i druge korisne materije. Bere se tokom ranog proleća dok je veoma mlada zajedno sa zemljom koja se posle očisti, a jestivi su listovi i cvetovi koji osuše i koriste za pripremu čaja. Mladi izdanci podsećaju ukusom i mirisom na mlade klipove kukuruza, pa se mogu jesti sirovi kao salata. Starije delove biljke odstraniti, jer nisu jestivi. Priprema se i kao varivo poput spanaća, koristi za čorbe, salate, dodaje se ostalom kuvanom povrću, dok se semenke skupljaju i koriste za posipanje peciva. U narodnoj medicini najčešće se kuva čaj od mladih listova biljke ili belih, zvezdastih cvetova. Čaj od mišjakinje služi za ublažavanje kašlja i pomaže za lakše izbacivanje šlajma. Korisna je kod bronhitisa i ostalih bolesti pluća, kod problema mokraćnih kanala, koristi se za lečenje upale očiju, rana i čireva, psorijaze, a ima i blago laksativno dejstvo. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci. Ukoliko se suši i čuva za čaj onda se bere tokom leta u vreme intenzivnog
cvetanja. Ipak, ne treba zaboraviti da je mišjakinja pre svega korov, pa ukoliko se ne suzbije na vreme, recimo u bašti, može da predstavlja ozbiljan problem u ozimom lukovičastom povrću. Kako raste po zemlji kao „tepih“ štetno utiče na rast luka koji se teže probija kroz ovaj „biljni pokrivač“, a kasnije može da predstavlja i veliki problem kod ubiranja plodova. Osnovni način suzbijanja korova pa i mišjakinje u povrtarskim usevima su intenzivne, pravilno i na vreme izvedene agrotehničke mere kako osnovne, tako i dopunske obrade zemljišta. Suzbijanje mišjakinje može se sprovesti korišćenjem mehanizacije, okopavanjem, plevljenjem ili primenom herbicida. U tom slučaju neophodno je poznavanje biologije gajenih biljaka kao i spektar dejstva herbicida. Valja napomenuti da različite povrtarske kulture, često u okviru iste familije ili istog roda, pokazuju različit stepen osetljivosti na delovanje istog herbicida.
Ukoliko se preparati koriste tokom jeseni i zime trebalo bi ih primeniti posle setve a pre nicanja luka i to neki od preparata na bazi pendimetalina. Ukoliko se bavite proizvodnjom arpadžika tj. luka srebrnjaka primena herbicida dolazi u obzir samo u jesen s obzirom na to da se luk srebrnjak u ishrani koristi već u rano proleće. Ukoliko želite da izbegnete upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom, mišjakinju možete ukloniti mehaničkim putem, najbolje ručno. Pravo vreme za čupanje ovog korova je u rano proleće kada izbijaju mladice a biljka dostigne visinu od dva do sedam santimetara. Tada još uvek nema jak koren pa se brzo i lako čupa iz zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da li znate šta je zajedničko svim poljoprivrednim proizvođačima bez obzira da li su u pitanju ratari, povrtari ili voćari? Korovi! U borbi sa ovim dosadnim i „žilavim“ biljkama koje mogu znatno da utiču na smanjenje prinosa useva većina poseže za raznim vrstama herbicida. Međutim poljoprivrednici su često u dilemi koje sredstvo je najdelotvornije protiv određene korovske biljke.
U želji da pomognemo Agrobiznis magazin je pokrenuo novu rubriku pod imenom „Herbarijum“ u kome ćemo u svakom broju predstaviti po neku korovsku biljku, ali i najefikasniji način njenog uništenja uz što manje štete po useve.
Šta je Palamida?
Palamida (Cirsium arvense) je korovska biljka koja vodi poreklo iz Evrope i severne Azije, ali je danas rasprostranjena u celom svetu. Raste na plodnim zemljištima, oranicama, voćnjacima, nepoljoprivrednim površinama… Palamida je čest, žilav i štetan korov koji gusto raste i može da uguši usev. U pitanju je višegodišnja biljka visoka 30 do 160 centimetara. Ima vrlo jak korenov sistem sa pupoljcima, iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci.
Razmnožava se vegetativno (izdancima) i generativno (semenom). Na jedan kvadratni metar može se naći preko 500 korenovih pupoljaka, koji mogu dati nove biljke. Stablo je uspravno i razgranato, a za kratko vreme može se razviti i osemeniti. Listovi su naizmenični, razdeljeni, imaju bodlje. Cveta tokom proleća i jeseni, a daje do 40. 000 semenki koje nošene vetrom mogu daleko da dopru. Sveže seme proklija u jesen, a niče u rano proleće pri
temperaturi oko 15 stepeni. Kako je ovaj korov vrlo prilagodljiv brzo proklija na malim dubinama, a klijavost semena je, verovali ili ne čak šest godina.
Palamida ima izuzetno jak koren sa dugim, puzećim rizomima. Na korenu obrazuje pupoljke iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci. Koren služi i za vegetativno razmnožavanje jer se iz svakog pupoljka može razviti nova biljka. Nadzemni deo može da izraste i do 150 cm visine, a samo stablo je uspravno i razgranato, listovi su sa bodljama dok je cvet ružičaste boje u obliku glavičaste cvasti. Osim što je dosadan i jak korov koji se teško suzbija bilo mehanički,
bilo hemijskim sredstvima palamida je i domaćin za insekte, nematode i gljivična oboljenja, pa može da pričini veliku štetu usevima u ratarstvu, povrtarstvu i voćnjacima. Posebno teško se suzbija u godinama sa neujednačenim temperaturama i padavinama, kada je teško odlučiti kada, kako i sa kojim dozama herbicida uraditi suzbijanje, a da se ne ošteti gajeni usev.
Ova biljka, posebno kada očvrsne i ostari može da nanese povrede ukoliko je stoka nehotice pojede, a izaziva mehaničke povrede na ustima životinja. Posebno treba istaći da veliki broj herbicida ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično dejstvo.
Kada tretirati ovaj korov?
Stručnjaci kažu da palamidu treba tretirati hemijskim sredstvima u ranoj fazi rasta kada ima razvijena dva do četiri lista, jer što je biljka starija to je efikasnost sredstava za suzbijanje korova manja. Suzbijanje palamide pre setve sprovodi se kao totalno prskanje njive na bazi aktivne materije glifosata u dozama od četiri do šest litara po hektaru, uz dodatak od 1 litra po hektaru herbicida sa aktivne materije 2,4 D. Ovo tretiranje se preporučuje na parcelama gde se setva neće izvoditi 20 i više dana, kako herbicidi ne bi oštetili kasnije zasejane useve.
Suzbijanje palamide posle setve a pre nicanja gajenog useva je vrlo često u ratarskim kulturama, ali treba voditi računa da se tretman odradi odmah nakon setve ili najkasnije dva do tri dana kasnije. Razlog? Ukoliko padne kiša i herbicid se unese u zemlju u kojoj je započelo klijanje useva dolazi do potpunog uništenja zasejane kulture. Za ova tretiranja se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosata, 2,4 D dok se za kukuruz mogu koristiti i herbicidi na bazi aktivne materije dikamba. Suzbijanje palamide moguće je i posle nicanja useva, ali stručnjaci preporučuju da vodite računa koji usev ste posejali, jer
svaki zahteva drugačiji tretman. Ukoliko je u pitanju pšenica suzbijanje palamide obavlja se u fazi punog bokorenja pa do pojave drugog kolenca. Sva
kasnija tretiranja herbicidima idu na štetu prinosa. Herbicidi koji se mogu koristiti su oni na bazi aktivne materije 2,4 D, dikambe, klopiralida, aminopiralid K+-
florasulam, tribenuron-metil… Kada je u pitanju kukuruz tretiranje se sprovodi u fazi porasta kukuruza od dva do četiri lista i tada se koristite herbicidi na bazi aktivne materije dikamba, 2,4 D, klopiralida, sulkotriona, tembotriona i dr...
Suzbijanje palamide u soji je vrlo teško i komplikovano, a uglavnom se ne može rešiti u potpunosti toku vegetacije useva. Dobre rezultate daje tretman sa herbicidima na bazi aktivne materije oksasulfurona dva tretmana od po 60 g/ha sa dodatkom okvašivača. Može se koristiti herbicid na bazi aktivne materije imazamoks u dozi od 0,6 l/ha u dva tretmana. Razmak u tretHerbarijum manima je od 10-15 dana u zavisnosti od
vremenskih prilika. Ove herbicide koristiti uz dodatak herbicida koji će proširiti spektar delovanja i na druge korove.
Uništavanje palamide u suncokretu najbolje rezultate daje posle setve a pre nicanja, a preporuka je da se koriste herbicidi na bazi aktivne materije flurohloridona u dozi od 2,5-3 l/ha. Treba napomenuti da je suncokret tolerantan na tribenuronmetil, i imidazolinone-RIMI hibridi, pa ovim herbicida treba tretirati palamidu, a rezultati su zadovoljavajući. Kada je u pitanju šećerna repa suzbijanje palamide moguće je samo herbicidima na bazi aktivne materije klopiralid u dva tretmana od po 0,6 l/ha. Palamida je korov koji se na njivama pojavljuje uglavnom u većim ili manjim oazama, ali ukoliko se
adekvatno ne suzbija veoma brzo se širi i potpuno limitira prinos i porast gajenih useva.
Stručnjaci kažu da treba izbegavati parcele sa palamidom za sađenje povrća, a ako baš nemate izbora onda je bolje izbegavati korišćenje herbicida koji prodiru u zemlju već ovaj korov ukloniti mehanički. Najefikasniji način suzbijanja palamide je posle skidanja pšenice i drugih ranih useva.
Tada se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosat u dozi od 8-10 litara po hektaru uz dodatak aktivne materije dikamba od 0,7 l/ha. Posle tretmana
ostaviti herbicide da deluju do dubokog oranja njive.

Izvor: Agrobiznis magazin

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, voćari se pred kraj godine okupljaju na Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća. Na 16. po redu skupu, predavači su bili stručnjaci iz naše zemlje i gosti iz Italije, Poljske, Hrvatske. Organizatori Savetovanja su Poljoprivredni fakultet Novi Sad,Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,hortikulturu i pejzažnu arhitekturu i Društvo voćara Vojvodine. Pokrovitelj je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo.
Na Savetovanju je bilo reči o udruživanju voćara, stanju i perspektivi, proizvodnja voća u Srbiji, mehanizovanoj rezidbi, proizvodnji i potrošnji borovnice, očuvanju
kvaliteta plodova kruške i šljive nakon berbe.Prof. dr Zoran Keserović, stručnjak Poljoprivrednog fakulteta, iz Novog Sada rekao je ovom prilikom za Agrobiznis magazin:„Grupa voća i povrća gledano prema podacima PKS i RZS se ubedljivo nalaze na prvom mestu u izvozu sa učešćem od 27%. Nekada je to bilo žito. Sve se više ljudi okreće voćarskoj proizvodnji. Ovo je jedan od dokaza kako uvođenjem savremenih tehnologija, udruživanje i podsticaj koji su bili od strane Pokrajine i republičkog Ministarstva“, daju napredak u proizvodnji.
Dragan Nikolić, direktor futoške firme HEMCOF, predstavio je ovom prilikom uređaj koji obezbeđuje višestruku korist voćarima koji imaju potrebe za selektivnim uništavanjem korova, zahvaljujućiinovacijama nemačkog proizvođača Mantis uz minimalnu potrošnju herbicida. Na primer, koristite sredstvo na bazi glifosata od 1 l/ha zahvaljujući optimalnoj raspodeli aktivnih supstanci profesionalnom ULV-tehnikom ostvaruje se ušteda vremena, nije potrebno mešanje sa vodom, a ostvaruju se optimalna zaštita kulture. Uz ovo nema dodatnog pritiska na zemljište ili upotreba velikog broja radnika. Karaktersitično za ovaj uređaj je i to što je male težine tako da nema opterećenja za leđa. Pogon je na punjive baterije ili napajanje sa motora. Karakteriše ga mala potrošnja energije i jako je tih pri radu.Preostali deo sredstva možete vratiti u posudu i čuvati za dalju upotebu.
Širina prskanja ručnih uređaja je ili fiksna,ili se može podesiti proizvoljno. Količina doziranog herbicida podešava se putem ventila za doziranje, a elektronska kontrola dizni i ventila signalizuje da li postoji neka greška. Uz ovaj uređaj dolazi i držač za podlakticu sa posudom od 1 litra.
Kako zapravo funkiconiše ovaj uređaj? Mantisov patent segment rotirajuće dizne razvijen je za nerazređeno izbacivanje herbicida. Vertikalne rotacione ploča proizvodi sitne kapljice podjednake veličine od oko 150 mikrona, koje se direktno bez pritiska prskaju na 10–55 cm visine od zemljišta. Preostali deo preparata se usmerava nazad u kućište i do rotacione ploče. Time se preparat optimalno iskorišćava i umanjuje rizik gubitka, tako da su dovoljne male količine herbicida za uspešno i ciljno suzbijanje korova.

Izvor:Agrobiznis magazin

Voćarska proizvodnja ali i povrtarska posebno u organskoj poljoprivredi su veoma teške sa aspekta uništavanja korova ali i dezinfekcije zemljišta. Praktično, jedina moguća mera jeste ručni rad odnosno plevljenje. Međutim, stručnjaci su pronašli  nova rešenje a ovde bi mogla da bude primenjena i ona narodna „Otkrili su toplu vodu“ i zaista rešenje problema korova u organskoj poljoprivredi ali i u konvencionalnoj može biti uz pomoć vrele vode. Naime, stručnjaci su osmislili uređaje pomoću kojih je moguće tretirati korove vrelom vodom koja je dovedena praktično do tačke ključanja odnosno do 99,5 stepeni Celzijusovih. Primenom ovog sistema ostvaruju se velike uštede jer naravno da je voda jeftinija od hemijskih metoda a uz to hemiju nije moguće primenjivati u organskoj poljoprivredi sem malog broja dozvoljenih preparata.

Stručnjaci su utvrdili da je radna brzina u poređenju sa klasičnim metodama bolja i nema mehaničkih oštećenja na tretiranim površinama. Istovremeno, sa borbom protiv korova imamo i čišćenje pod visokim pritiskom. Ovaj uređaj zove se BioMant Aqua i postoje dva modela: WS-I WS-II. Zagrevanje vode je moguće na dizel gorivo ili na plin. Zahvaljujući velikom protoku vode od 15 do 30 litara u minuti postiže se radna brzina do 4km/h. Za potrebe zaštite u redovima na uređajima postoje dodatne kapuljače koje usmeravaju vodu na određeni deo površine zasada.

Postoje i nešto manji modeli poput WS-COMPACT koji ima protok vode 9l/min. On je pogodan za male i velike površine i ima kapacitet rada do 2000 metara kvadratnih na sat. Ovaj uređaj na naše tržište plasira firma HEMCOF doo iz Futoga a više informacija možete pronaći na njihovom sajtu www.hemcof.com.

Kako zapravo ovaj način uništavanja deluje? Odgovor je vrlo jednostavan. Kada tretirate korove vrelom vodom vi ćete te biljke narodski rečeno skuvati. Zahvaljujući usmerivačima vrela voda dolazi u kontakt samo sa korovom a usev ostaje neoštećen. Verovatno se pitate zašto se ova tehnologija ne primenjuje više. Odgovor je prilično jednostavan jer  su budžeti kompanija koje proizvode pesticide i druga hemijska sredstva mnogo više spremnije za ulaganje u marketinške kampanje.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31