Poljoprivrednici u Vojvodini seju suncokret, a na pojedinim parcelama i kukuruz, iako temperatura zemljišta za kukuruz nije idealna, te se čeka toplije vreme, dok setva ide otežano i zbog vanrednog stanja i ograničenog kretanja.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, rekao je za agenciju Beta da su u očekivanju da se zemljište zagreje do deset-dvanaest stepeni poljoprivrednici počeli da seju suncokret pre roka, ali će prekinuti ako narednih dana bude toplo jer je vreme za setvu kukuruza.

- Nije dobro sejati suncokret ranije jer ga pojedu zečevi, ali pošto je zemlja hladna, ne ;valja sejati ni kukuruz, pa će se poslovi nagomilati - rekao je Jakšić.

On je rekao da poljoprivrednci poštuju policijski čas i da se iz njiva uglavnom vraćaju pre no što počne zabrana kretanja, a u traktorima su sami te poštuju i "socijalnu distancu".

Poljoprivrednike je, kako je rekao, strah da li će otkupljivači zbog štete koju je u ekonomiji napravila pandemija, imati novca za otkup, a država još nije ponudila konkretnu pomoć.

Predsednik Upravnog odbora udruženja Pančevački ratari Jovan Njegovan rekao je da poljoprivrednci u tom kraju seju suncokret i da zemljište ima vlage, a da čekaju veće temperature za setvu kukuruza.

- Moje gazdinstvo obrađuje 40 hektara i ove godine ćemo smanjiti površine zemljišta na kojima sejemo suncokret, a povećati za kukuruz jer imamo problema sa velikim otkupljivačima suncokreta koji su napravili kartel i diktiraju cene, pa ni manji trgovci ne smeju da ponude više cene od njih pošto nameću svoje uslove - rekao je Njegovan.

Dodao je da su više puta od države tražili da "razbije" taj kartel, "ali da ona to neće ili ne ume da uradi".

Kilogram suncokreta prerađivači, po njegovim rečima, otkupljuju za 30 dinara što ne pokriva troškove proizvodnje.

Proizlazi da "poljoprivrednci rade zato što moraju, a ne zato što imaju motiv da će zaraditi i tako lagano propadaju, a prihvatljivije je propadati uz rad nego sedeti i čekati kraj".

- Poljoprivreda je pre deset godina dobijala subvencije od 14.000 dinara po hektaru i povraćaj akcize na gorivo, a danas su subvencije po hektaru 4.000 dinara i za gorivo 1.200 dinara - rekao je Njegovan i naveo da je "EU subvencijama odbranila svoje tržište od konkurencije iz Amerike i Brazila".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841458/poljoprivrednci-poceli-setvu-suncokreta-i-kukuruza

Кabinet za regionalni razvoj i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čelu s akademikom Draganom Škorićem, najavili su danas novi program pomoći zadrugama za "dan posle" epidemije korona virusa. Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić istakao je da samo dobro organizovani i udruženi domaćini – poljoprivrednici u okviru jakog zadružnog sistema Srbije i Vojvodine mogu da odole svim izazovima, pa i onima koje donosi epidemija virusa korona.

- U saradnji s akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti sačinili smo novi program za pomoć zadrugama za "dan posle". Pomoći ćemo zadrugare sa oko 600 miliona dinara - rekao je Krkobabić.

Kako je objasnio, nije reč o kreditu, već o direktnoj pomoći.

- Reč je o bespovratnim sredstvima, koja će odmah posle epidemije da pomognu da se podstakne aktivnost zadruga. To činimo jer se pokazalo da je selo uspešno tamo gde postoji i uspešno radi zadruga. U tim sredinama prisutni su samoinicijativa i snažna međugeneracijska solidarnost - kazao je Krkobabić.

Dodao je da "upravo te dve sjajne osobine zadrugara, koje proizilaze iz osnovnih zadružnih principa samopomoći i neutralnosti – da se pomogne svima, bez razlike na pol, nacionalnu pripadnost i religijsku veroispovest, snažno preporučuju zadrugare za tu bespovratnu pomoć".

- Nastojaćemo da podsticajna sredstva dobije što veći broj starih i novoosnovanih zadruga - istakao je Кrkobabić.

On je najavio da će pojedinosti Novog programa pomoći zadrugama biti objavljene čim se za to stvore uslovi, a zadruge i zadrugari imaće optimalan rok da se pripreme i konkurišu.

U Srbiji trenutno radi oko 1.700 zadruga, od čega je čak 700 osnovano u protekle tri godine, od kada se realizuje projekat dodele podsticajnih sredstava zadrugama "500 zadruga u 500 sela".

Do sada je Кabinet za regionalni razvoj dodelio 1,7 milijardi dinara podsticajnih sredstava za kupovinu opreme, mehanizacije, za unapređenje tehnoloških postupaka, zasnivanje osnovnog stada ovaca, koza, krava, kao i višegodišnjih zasada, a pomoć su dobile 152 zadruge širom Srbije.

Pored Novog programa pomoći zadrugama za "dan posle", za preporod sela će biti iskorišćeno i 300 miliona dinara, što ukupno iznosi 900 miliona dinara ulaganja u zadruge i sela Srbije, ne računajući sredstva koja će u poljoprivredu i seoske sredine biti uložena najnovijim merama Vlade Srbije, navodi se u saopštenju kabineta Krakobabića.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2838994/novi-program-pomoci-zadrugama-za-dan-posle-epidemije

Kako saznajemo iz Ministarstva poljoprivrede, DO DALJEG ipak NIJE MOGUĆE izaći u susret zahtevima SPOS-a i svih pčelara starijih od 65 (u naseljima sa preko 5000 stanovnika) kao i od 70 (u naseljima sa manje od 5000 stanovnika) da posećuju svoje pčelinjake.

Ova vest nas je bukvalno zatekla. Učinili smo sve što smo mogli, razgovarali sa svima i pisali dopise svima na svim nivoima, ali je stav da se u ovoj fazi epidemije apsolutno ne može dozvoliti osobama starijim od 65/70 godina da napuštaju svoje domove.

Iako smo na startu epidemije dobili podršku i ministra poljoprivrede i predsednice Vlade da stariji mogu na pčelinjake pod strogim uslovima, tok epidemije je brzo postao takav da se to više ne može dozvoliti. U međuvremenu smo poslali i dva dopisa predsedniku Republike, ali jednostavno, stav struke je takav. Žalimo zbog ovakve odluke, očekujemo katastrofu na mnogim pčelinjacima, ali tražimo i pomoć države takvim pčelarima nakon završetka epidemije, kao što će se pomoći mnogima koji su zbog epidemije bili sprečeni da ostvare svoje prihode u poljoprivredi. Zato pozivamo sve pčelare starije od 65/70 godina, da probaju da nađu nekoga ko će im uraditi makar nužne poslove na pčelinjaku, a mlađe pčelare molimo da pokažu solidarnost i da izađu u susret molbama starijih. I molimo da sve komunikacije i dogovaranja obavljate telefonom a ne u ličnom kontaktu, upravo da se bolest ne bi širila. To je sve što sada možemo učiniti… na žalost… samo možemo da se molimo da to „do daljeg“ traje koliko je moguće kraće, te da će mere države protiv epidemije ipak dati željene rezultate…

Naše starije kolege i pored bolnih trauma koje će svi nedvosmisleno imati, molimo da uprkos svim dosadašnjim i budućim nedaćama pokažu strpljenje, a SPOS ostaje uporan da do rešenja za njih ipak dođe!

Svi ostali pčelari mlađi od 65/70 godina moći će normalno na pčelinjake i van kao i u toku policijskog časa, samo treba da pošalju zahtev. Jedino što još uvek ne znamo kako će se završiti, to je vođenje pomoćnika na pčelinjak u vreme policijskog časa, jer je MUP pre neki dan i to stopirao iz nepoznatih razloga.

Kao što je poznato, u aprilu se prijavljuje stanje na pčelinjaku, a do kraja proleća treba uraditi i aktivni nadzor, da bi ste imali pravo na subvencije od države.

Međutim, pošto je u toku vanredno stanje, a Vlada je zabranila šalterska okupljanja gde god to nije neophodno, a pored toga zabranjeno je starijima od 65 godina da izlaze van kuće (u SPOS-u ih ima 2.818) zatražili smo još pre 15 dana od nadležnih da se izjasne kako ćemo ove godine odraditi ovu zakonsku obavezu.

Do danas, još uvek se nisu usaglasili Uprava za veterinu, Uprava za agrarna plaćanja i ministar poljoprivrede, te čekamo i svakodnevno postavljamo pitanje kako dalje.

Prema tome, formalno, i dalje je sve na snazi kao i ranijih godina. Neki pčelari su požurili i brže bolje već danas završili taj posao.

Ipak predlažemo svima da sačekamo zvanični stav pa tek onda da delamo.

Predlog SPOS-a je da se prijava ne obavi ove godine, već da se za subvencije uzmu podaci iz prijave od oktobra, da ne bismo širili korona virus među pčelarima nepotrebnim stajanjima u redu i ostvarivanjem kontakata sa drugim ljudima.

Izvor:http://spos.info/do-daljeg-nema-odobrenja-za-odlaske-na-pcelinjak-za-starije-od-65-70-godina/

 

Dok se COVID 19 munjevitom brzinom širi svetom noseći ljudske živote sa sobom, sva pažnja javnosti usmerena je na jednu temu – kada će se (i kako?) naši životi vratiti u normalu? Svetska ekonomska kriza 2008. godine pokazala je da je poljoprivreda otpornija na recesiju od drugih sektora privrede, poput usluga, nekretnina, automobilske industrije itd. koji su godinama osećali posledice.

Pored toga što su zarade u poljoprivredi pale manje nego u drugim sektorima, agrar i prehrambena industrija su apsorbovali deo radne snage koja je u drugim sektorima ostala bez posla. Sva je prilika da nas slično očekuje nakon korona virusa.

Ekonomska aktivnost je praktično zamrla u mnogim sektorima a opet se poljoprivreda i proizvodnja hrane pominju kao spasioci nacionalnih ekonomija.

Prvih dana epidemije nestali su sa polica brašno, ulje, šećer, kvasac, pirinač…Osnovni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Pojačana je tražnja i za mlekom i mlečnim proizvodima, testeninama, mineralnim vodama, sokovima, voćem, povrćem, konditorskim proizvodima, mesom i mesnim prerađevinama itd.

Ipak, posle početnih dana panike i straha od gladi, kada se potrošači budu uverili da snabdevanje normalno teče i da svega što im je potrebno u prodavnicama ima, tražnja za hranom vratiće se u normalno stanje.

Ali, u godinama ekonomske krize menja se struktura tražnje pa je tako segment tzv. luksuzne hrane već osetio posledice korona virusa (uvoz jastoga u Kinu je praktično prestao). Ne u toj meri ali sličan trend očekuje se i kod skupih alkoholnih pića i vrhunskih delikatesa jer jednostavno – u ovakvoj situaciji potrošači kupuju ono što im je neophodno a za ostalo – ako pretekne u novčaniku.

Iako Srbija nema razloga da brine za svoju prehrambenu sigurnost (ne samo da smo samodovoljni u većini proizvoda već smo i relativno veliki izvoznik) pitanje je kako će svetsko tržište izgledati u toku ove i sledeće godine.

Ovo će u najvećoj meri zavisiti od trgovinskih mera koje će vlade pojedinih zemalja preduzimati a one se, poput građana, takođe znaju ponašati panično i histerično.

Administrativne zabrane izvoza pojedinih proizvoda mogu izazvati probleme u snabdevanju a to će neminovno dovesti do povećanje cena a time i uticaja na standard građana i to kod onih koji sačuvaju svoje poslove.

Dodatni problem mogu predstavljati zatvorene državne granice za kretanje ljudi koje često utiču i na brzinu protoka roba, uključujući hranu.

Pojavile su se i prve prognoze efekata korona virusa na globalnu poljoprivredu pa International Food Policy Research Institute smatra da nema razloga za brigu za bezbednost snabdevanja hrane u svetu uz dve bitne ograde: 1) barem u ovoj godini i: 2) još uvek.

Ipak, prema ovoj prognozi, usporavanje svetskog ekonomskog rasta za jedan procenat povećaće broj ljudi koji žive u siromaštvu za dva odsto ili 14 miliona stanovnika (od čega devet miliona živi u ruralnim oblastima).

OECD (za sada) predviđa pad svetske ekonomije između 0,5 i 1,5 odsto.

Poseban problem koji COVID 19 nosi je uticaj na radnu snagu u poljoprivredi, i to naročito u radno-intenzivnim proizvodnjama poput voćarstva i povrtarstva.

Neophodni sezonski radnici, često rade na crno, bez zdravstvene zaštite. Čak i da je imaju, i da obole od virusa, biće u nemogućnosti da se vrate svojim poslovima nedeljama (u najboljem slučaju) i to nedeljama koje su u poljoprivrednoj sezoni nenadoknadive.

Vlada Austrije, suočena sa nedostatkom radne snage, već poziva građane da se jave i pomognu u sezonskim poljoprivrednim radovima.

Tržišni lanac u agraru je kompleksan, ukoliko u nekom delu dođe do problema, proizvod se zaustavlja ili usporava na putu do potrošača.

Govorimo o dugom lancu učesnika koga (između ostalih) čine proizvođači semena, đubriva, sredstava za zaštitu i drugih inputa za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivredni proizvođači, mehanizacija, logistika, skladištari/hladnjačari, prerađivačka industrija i tek na kraju trgovinski lanci i druga mesta prodaje ove robe potrošačima.

Naravno da je teško prognozirati efekte Covid 19 kada se virus još uvek širi planetom, ali je jasno da će njegove ekonomske posledice biti devastirajuće i dugoročne.

Iskustvo nas uči da poljoprivreda i prehrambena industrija, iako ne nude visinu zarada poput nekih lukrativnijih sektora, jesu stabilni, pouzdani i sektori koji nude dugoročnu perspektivu za one koji im pristupe na pravi način.

Poljoprivreda ne može (i ne treba) biti osnov celokupne ekonomije zemlje ali može biti finansijski zdrav, održiv i tržišno uspešan sektor koji zapošljava i pristojno plaća svoje radnike, doprinosi BDP-u, spoljnotrgovinskom bilansu, štiti životnu sredinu itd.

Da bi se ovo i ostvarilo neophodno je da i vlade i međunarodne finansijske institucije pomognu grani i to većim finansijskim sredstvima. Ne treba brinuti o tome da li će privatni sektor znati gde da investira ovaj novac u skladu sa novonastalim tržišnim okolnostima i iskoristi ga na pravi način a na korist širu od samo svoje.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sta-ce-korona-uraditi-svetskoj-poljoprivredi/

Ukoliko vas i ne dohvati koronavirus zahvaljujući merama koje uvode mnoge vlade u svetu, te mere mogle bi vas ostaviti bez sveže hrane, voća i povrća, piše RT.

Kada su ljudi pojurili da naprave zalihe toalet papira i drugih potrepština zbog izbijanja epidemije koronavirusa, neke zemlje odlučile su da uvedu protekcionističke mere, uključujući i zabrane izvoza određenih proizvoda, kako bi zadovoljile povećanu domaću potražnju."Najgore što može da se dogodi je da vlade ograničavaju protok hrane", kazao je za "Gardijan" Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, dodajući da bismo se ubrzo mogli suočiti sa posledicama takvih poteza, prenosi B92.

Na primer, Rusija je zabranila izvoz heljde i drugih žitarica na 10 dana počevši od 20 marta. Susedni Kazahstan uveo je ograničenja na isporuke pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i ulja od suncokreta.

Zvaničnik UN upozorava da protekcionističke mere i trgovinske barijere samo pogoršavaju situaciju, stvarajući "ekstremnu volatilnost".Poseban je problem to što nekim zemljama sada nedostaje radna snaga za žetvu zbog zatvaranja državnih granica i ograničavanja kretanja usled karantina. Dok koronavirus hara Evropom, farmeri u Francuskoj, Španiji i Italiji upozoravaju da će voće i povrće brzo sazreti i istruliti ako se situacija ne promeni, piše "Blumberg".

Uzgajivači jagoda i špargle već su sprečeni da oberu svoje plodove, dok bi sledeće u tom nizu moglo biti bilo šta, od zelene salate i paradajza do luka i graška."Logistički problemi izazvani koronavirusom postaju veoma značajni", kazao je Torero za "Gardijan".

Kako joj ne bi propale tone plodova, Nemačka, kojoj nedostaje oko 300.000 sezonskih radnika, pokrenula je poseban veb-sajt kako bi se farmeri u problemu povezali sa onima koji mogu da pomognu, studentima, onima čiji su poslovi ugašeni zbog mera protiv epidemije, naročito radnika iz uslužnog sektora.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/un-upozorava-svetu-preti-nestasica-hrane-zbog-protekcionistickih-mera/hqf1g08

Oprezan je Dragan Marković kada nas prima u kuću, odnosno ne u kuću, nego samo u dvorište. Otvara kapiju, da ne dodirujemo kvaku, i seda za sto na metar i po-dva razdaljine. Sad, u ovoj situaciju, oslonio se na osamdesetak vrsti lekovitog bilja u svojoj bašti. Inače, lekovito bilje bere po celoj Srbiji, a poneko nalazi i u inostranstvu, na primer u mestu Žvinje poviše Igala u Crnoj Gori. Branjem bilja bavi se već 40 godina. Svaku travčicu poznaje u dušu, pa za ovo vreme – bolje reći nevreme – preporučuje sijerušu, srčenjak, belu imelu i nadasve pečurku reiši.

Ove biljke i pečurka reiši imaju širok spektar dejstva. Od sijeruše se koristi koren biljke koja raste na svim zapuštenim livadama. Za obične ljude, to je običan korov, a za mene lekovita travka. Znaju to i seljaci. Sijeruša je dobra naročito za žene, protiv cista, mioma, uspostavlja hormonsku ravnotežu, reguliše ciklus i rad štitaste žlezde, a muškarci treba da je koriste zbog prostate. Srčenjak je odličan za infekciju grla, a zaustavlja i krvarenja i proliv. Bela imela reguliše krvni pritisak, pojačava cirkulaciju, sagoreva loše masti u organizmu i sprečava srčani udar. Ipak, ništa ne može da se poredi sa pečurkom reiši, latinski naziv ganoderma lucidum. Berem je ovde, u okolini Kragujevca, putem od Šumarica sve do Gornjeg Milanovca, a ima je i na Goliji. Sušena i seckana, pa kad odleži u alkoholu, nema ništa bolje od te tinkture. Ne leče ove biljke koronu, da me ljudi pogrešno ne shvate, ali snaže imunitet, a kad neko ima jak imunitet, lakše će da prebrodi sve muke – objašnjava naš sagovornik, koga teško možemo da prekinemo kad počne da priča o svim svojstvima lekovitog bilja.

Prvu knjigu o lekovitom bilju, Dragan Marković (1952) kupio je 1973. godine – Gostruški, Tucakov, Mijatović. Sada u svojoj kući u Šumaricama ima pravu biblioteku: više od 150 knjiga o lekovitom bilju, dvadesetak knjiga o farmakologiji i fiziologiji, desetak enciklopedija i nebrojeno časopisa i novinskih članaka o poljoprivredi.

Ima dobrih travara koji se više oslanjaju na iskustvo, a ja volim da učim. Za tri godine sam upoznao sve lekovito bilje koje raste kod nas, koje je opisano u literaturi, više do 350 vrsta. Poznajem svojstva i oko pedesetak biljaka koje ne rastu na ovom podneblju. Obučio sam petnaestak učenika, ali niko ne može da da bere brzo kao ja. U početku mi je travarstvo bilo hobi, a više od 20 godina se bavim komercijalnom prodajom. Iz svih republika bivše Jugoslavije dolaze kod mene, šaljem mnogo paketa po celoj Srbiji, a imam i tezgu na glavnoj kragujevačkoj pijaci. Desi se ponekad da za dan zaradim pola penzije – kaže Dragan.

Srbija je veliki rasadnik lekovitog bilja, navodi naš sagovornik. Na Pešteri bere sitnu crvenu mlečiku, meduniku, valerijanu, kantarion i pelin, na Staroj planini srčenjak i miloduh, na Kopaoniku virak, list borovnice, podubicu i kičicu, na Goliji jagorčevinu, majčinu dušicu koje ima u izobilju, pa vranilovu travu i lincuru koju je teško naći.

Teško mi je, ovako na brzaka, svega da se setim, ali da vam kažem šta je još dobro. Šipurak je odličan, u plodu te biljke ima najviše vitamina „c“, cvet zove pun je vitamina „b“, a vitamina „a“ ima dosta u šargarepi. Pečurka čaga i propolis su dobra kombinacija. Da ne zaboravim koren maslačka i prečicu koji su izvrsni za jetru. Treba uzimati sve što jača jetru, jer jetra je laboratoriji života – objašnjava Dragan, koji od lekovitog bilja pravi sve, čajeve, tinkture, kreme...

Dragan Marković je po struci ekonomista, završio je višu školu u Kragujevcu, a ima i dve godine Mašinskog fakulteta. Penzionisao se 2014. godine. Radio je u fabrici lanaca „Filip Kljajić“, gde je, kaže, konstruisao najduži lanac za termoelektranu u Obrenovcu. Voli da slika, izmišlja viceve, a ume i da imitira glasove životinja. Srođen je sa prirodom, od koje uzima samo ono što čoveku treba i pomaže, ne više.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/450751/Travke-ne-lece-koronu-ali-snaze-imunitet

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30