Posledice pandemije COVID-19 dovele su do nelikvidnosti vinara, jer kad se završila proizvodnja vina iz berbe 2019, izostala je planirana prodaja i prihod. Plasman domaćeg vina sve vreme je pod snažnim pritiskom uvoznog vina lošijeg kvaliteta i nižih cena. Već sada se može proceniti da će do pada potrošnje vina kod stanovništva doći i zbog nadolazeće recesije.

- Pitam se da li je sada došao momenat kada ništa više neće biti kao pre - piše za vino.rs dr sci. Saša Vujić.

Samim tim ni marketing ni potrošnja vina neće više biti ista. Isto tako, moguće je da kada pandemija prođe, kada se vratimo "normalnom" životu, da ćemo biti oprezniji nego pre jer promeniće se naše poimanje vrednosti.

Zbog korona krize proizvođači vina imaju velike probleme. Neke su procene da bi pad prodaje mogao biti 50% ili i više do kraja godine. I to značajnije kod manjih vinara.

To dovodi do prekomernih zaliha vina, te direktno prouzrokuje probleme pri otkupu i preradi grožđa u berbi iz 2020. godine. Ozbiljna količina grožđa većine vinogradara bi delimično mogla ostati neobrana, što se već lepo vidi na primeru čuvenih proizvođača šampanjca u Francuskoj koji deo ili čitav rod ove godine ostavljaju u vinogradima. A sadašnje stanje će se odraziti na naredne mesece, možda i godine.

Prodaja flaširanog vina, ali i rinfuznog, uglavnom je stala zbog pada prodaje u ugostiteljskim objektima koji su bili zatvoreni ili su radili skraćeno radno vreme. Takođe i zbog neizvesnosti oko turističke sezone i potrošnje, pa su porudžbine vina stale. Direktna prodaja u vinarijama je takođe delom umanjena ili jednostavno ne može da nadomesti prošlogodišnje rezultate. Istina, postoje pokušaji prodaje vina putem interneta i direktne dostave, ali ovaj je segment vrlo ograničen zbog visokih troškova distribucije i još uvek ne donosi značajnije prihode. Vino kao roba višeg standarda potrošačima jednostavno nije trenutno u fokusu potrošnje.

Zato svi koji se bave vinom moraju pažljivo upravljati svojim kupcima, voditi računa o njihovim potrebama i na taj način prema njima razvijati marketing.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3032980/kako-ce-korona-uticati-na-berbu-grozdja-2020

Jabuka negde dobro negde odlično rodila Slavoljub Đorđević iz Kamendola koji u voćarstvu primenjuje najnovije metode i ostvaruje natprosečne prinose, berbu jabuka počeće za nekoliko dana, on je za RTS rekao da nije imao problema sa nevremenom, tako da očekuje jednu solidnu berbu jabuka. “Neke sorte su bile u fazi cvetanja kada je bilo mrazeva, tako da te sorte, kao, na primer, sorta ajdared je dosta manje rodila nego što je to uobičajeno, recimo red veličina 50-ak procenata, dok ostale sorte su dosta solidno rodile. Prava je šteta što ovde nemamo malo više vode, onda bismo mogli stvarno da se
takmičimo sa celim svetom i po kvalitetu i po količinama” smatra Đorđević i kaže da kada je reč o podizanju novih zasada, pored breskve i jabuke najviše se sadi trešnja: “Ekspanzija sadnje trešanja je u toku već više godina, tako da je primetan trend povećanja zasada pod trešnjom i on je jako izražen. Videćemo kada sveto počne da se bere. Naime, izražen je i jedan problem, a to je nedostatak radne snage tako da ako uspemo da te dve stvari pomirimo, biće dobar rezultat” zaključuje Slavoljub Đorđević, voćar iz Grocke.

Preuanska jagoda (FIZALIS) stigla u Srbiju
Jelena Kujundžić, članica Udruženja književnika Srbije bila je domaćin ekipi Jutarnjeg programa RTS-a gde je predstavila svoju pšroizvodnju Peruanske
jagode. Mada ste možda očekivali da ova biljka možda barem liči na jagode ali nije tako. Plod peruanske jagode je okruglast, zaštićen opnom i kupi se kada opadne sa biljke. Nega je zahtevna kod ove culture, jer traži dosta plevljenja i zalivanja kaže gospođa Kujundžić. Nije lako ni prodati kilogram ploda ove culture košta oko hiljadudinara ali se zato može preraditi u slatko i to kako kaže sagovornica za svega 20 minuta. Plodovi Peruanske jagode su bogati kalijumom koga ima više nego u bananama poznatim po visokom sadržaju ovog elementa. Smatra se da jača imunitet i da sadrži dosta hranljivih materija tako da ako želite nešto novo da probate mi vam dajemo predlog da to bude Peruanska jagoda, a mi očekujemo poziv da prenesemo iskustvo i dekustiramo plodove.
Ovo je inače jednogodišnja biljka iz porodice Solanacea. Može da bude visine preko 1 metar, dobro se grana i ima izgled žbuna. U našim uslovima početak cvetanja je junu i traje sve do kraja jula. Cvetovi su žuto - crni a izgledom podsećaju na cvet paradajza. Na mestu cveta se formira lampion u kojem se formira plod. Ovi lampioni su u početku zeleni, a kada sazreju dobijaju slamasto žutu boju, a u unutrašnjost formirani plod je žuto - narandžaste boju. Jedna biljka može da formira preko 100 plodova. Plodovi Peruanske jagode imaju čestu primenu kao dekoracija u poslastičarstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Letovanje, putovanja, karantin... Sve su to učestale teme ovih dana, a nedoumica i pitanja je mnogo. I pored preporuke da građani zbog kovida 19 leto provedu u zemlji, na nekom od brojnih turističkih mesta na mapi Srbije, neki su ipak otputovali van granica naše zemlje: turistički, poslovno ili iz drugih razloga.
- Kompanija „Dunav osiguranje” prati aktuelna dešavanja i, shodno merama Vlade Republike Srbije, ponudila je svojim klijentima najbolju opciju za siguran i bezbrižan put. Kao najveća osiguravajuća kuća koja se najpre zalaže za društveno odgovorno poslovanje, svimosiguranicima omogućili smo polisu putnog zdravstvenog osiguranja (PZO), gde je, pored standardnih rizika, obuhvaćen i rizik od kovida 19. To je još jedan pokazatelj da „Dunav osiguranje” vodi računa o svojim klijentima u svim životnim okolnostima. Osiguranici su to prepoznali. Samo od polovine juna do danas njih oko 60.000 se osiguralo pre putovanja u
inostranstvo, a više od 70% opredelilo se za polisu koja uključuje i pokriće od kovida 19, kaže Bojan Raičević, član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje”, i pojašnjava da često cena usluge uslovljava i njen odabir, a cena individualne polise putnog osiguranja za sedam dana boravka u inostranstvu iznosi oko 1.200 dinara. Ukoliko je naši osiguranici zaključe onlajn do 30. septembra, imaju i dodatni popust od 15%. Polise putnih osiguranja mogu se zaključiti i na oko 600 prodajnih mesta.
Najviše pokriće po polisi za PZO na srpskom tržištu, čak 35.000 evra
- Polisa koju smo ponudili našim sugrađanima, naglašava Raičević, osim standardnih rizika pruža dodatno pokriće za kovid 19 i obuhvata:
- troškove pregleda lekara i testiranja u slučaju ispolјavanja simptoma infekcije radi hitne medicinske pomoći i dijagnoze infekcije kovidom 19;
- troškove nabavke lekova u vanbolničkom lečenju za slučaj potvrđene infekcije;
- troškove bolničkog lečenja 
- troškove repatrijacije do sume od čak 5.000 evra.
Suma osiguranja po polisi za PZO + kovid 19 iznosi 35.000 evra i najviša je na našem tržištu, ističe Bojan Raičević i dodaje da svi osiguranici „Dunava” treba da znaju da će jednim telefonskim pozivom Kontakt centara asistentske kompanije dobiti jasne, pouzdane i precizne informacije o neophodnom lečenju. Troškove ambulantskog lečenja i kupovine lekova „Dunav” će nadoknaditi osiguraniku po povratku u zemlju prebivališta u najkraćem roku.

„Dunav” u ovoj godini isplatio osiguranicima oko 90 miliona dinara po polisam za putna osiguranja

Govoreći o proceduri postupanja prilikom obolevanja od kovida 19, najčešćim rizicima po polisama koji su se desili osiguranicima „Dunav osiguranja”, ali i broju odštetnih zahteva član Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje” Bojan Raičević ističe:
- Samo u ovoj godini podneto je više od 5.000 odštetna zahteva osiguranika po polisi za PZO, po kojima je Kompanija „Dunav” isplatila oko 90 miliona dinara. Analizom je utvrđeno da su najčešći uzroci šteta bile respiratorne i gastrointestinalne infekcije, kao što su otitis, bronhitis, faringitis, gastroenteritis, zatim povrede ekstremiteta (prelomi, uganuća) i alergijske reakcije. Bilo je i slučajeva aktiviranja polise za PZO zbog obolevanja od kovida 19. Svi naši
osiguranici su efikasno i kvalitetno zbrinuti na obostrano zadovoljstvo, navodi Raičević.

Sve detaljnije informacije o putnim osiguranjima zainteresovani mogu dobiti besplatnim pozivom na broj Kontakt centra „Dunav osiguranja” 0800 386 286, putem i-mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., ili na sajtu Kompanije www.dunav.com

Termine PZO možete linkovati na https://www.dunav.com/kupi-online/

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kao i kod svih drugih virusnih infekcija uvek postoji poremećaj opšteg zdravstvenog stanja, sa manje ili više povišenom temperaturom, apatijom, smanjenim ili potpuni izostanak apetita. Od specifičnih simptoma, veoma zavisi koje su vrste koronavirusa i koji su sojevi virusa izazvali infekciju. Kod mlađih životinja (telad, prasad, jagnjad…), kako navode na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/ se najčešće i to u prvim danima života javlja enterična (crevna- digestivna) forma bolesti koja uzrokuje intenzivne prolive koji mogu dovesti do teške kliničke slike, dehidratacije, iscrpljivanja i uginuća tako mladih jedinki. Neki od sojeva koronavirusa mogu uzrokovati ovakve simptome i kod starijih starosnih kategorija životinja (recimo PEDV – porcine epidemic diarrhea virus – virus epidemičnog proliva kod svinja). Respiratorne forme bolesti uzrokovane koronavirusima se javljaju najčešće kod nešto starijih i odraslih kategorija životinja uzrokujući poremećaje respiratornog sistema životinja i posledično slabije proizvodnih performanse istih.

Kod korona virusnih infekcija životinja nema specifične terapije, odnosno ne postoji lek koji „leči“ od koronavirusa. Terapija se stoga zasniva na ne specifičnoj i potpornoj terapiji u zavisnosti od prisutne kliničke manifestacije bolesti. Svakako da postoji i mogućnost imunoprofilakse, odnosno vakcinacije, kao mera preventive pojave korona virusne infekcije. Vakcine su razvijene za veliki broj domaćih životinja i u manjoj ili većoj meri su u upotrebi i u našoj zemlji.

Koje su mere prevencije koje stočari treba da sprovode kada su u pitanju higijena, provetrenost prostorija u
kojima se nalaze životinje itd.?

Održavanje higijene, provetrenosti prostorija, a zatim upotreba i svih drugih biosigurnosnih mera ko što su dezinfekcione barijere i na ulazima i izlazima iz objekata gde se drže životinje, zatim onemogućavanje ulaska i kretanja stranim licima koji nisu deo tima koji opslužuje životinje u objektima gde se drže životinje, upotreba stočne hrane od proverenih proizvođača, zabranjen ili smanjen ulazak vozila za dostavu hrane i odnošenje proizvoda i nusprodukata sa područja farmi, neškodljivo uništavanje leševa i mnoge druge mere su opšte mere koje su uvek dobro došle i po pravilu služe da zaštite uzgoje životinja od patogena koji se nalaze u okruženju, a istovremeno sprečavaju i postojeće patogene u pojedinim zapatima da se rašire na druge zapate životinja i područja.
Unos novonabavljenih životinja u gazdinstvo mora biti kontrolisan u smislu jasne identifikacije, porekla i uz svu propratnu dokumentaciju koju izdaje ovlašćeni veterinar, navodev na sajtu http://www.vet.minpolj.gov.rs/.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/01/stocarstvo/kako-se-leci-korona-kod-zivotinja/

Tradicionalni Šumadijski sajam poljoprivrede, planiran za 3. septembar, neće biti održan u tom terminu, potvrdili su nadležni iz Šumadija sajma.

Od epidemiološke situacije i dalje zavisi da li će biti odložen za kraj septembra, ili početak oktobra.

U Kragujevcu je i dalje vanredna situacija zbog epidemije korona viursa, a u hali Gradskog sajmišta još uvek je privremena kovid bolnica.

Da li će ona ostati ili biti rasformirana znaće se u narednih deset dana.

Šumadijski sajam poljoprivrede ranijih godina okupljao je brojne izlagače, a prema broju posetilaca svrstao se u najveću sajamsku manifestaciju gradskog sajmišta.

Šumadija sajam, za razliku od novosadskog, ima prostranu površinu na kojoj bi i mogla da se razmatra organizacija sajamske manifestacije manjeg obima.

Razmišlja se i o spajanju sajma poljoprivrede i sajma lova i ribolova.

Međutim, to su sve mogućnosti koje su u ovom trenutku još prilično daleke, jer je u Kragujevcu, još uvek na snazi vanredna situacija.

Od epidemiološke situacije zavisi i održavanje Sajma komunalne opreme. U ovom periodu anketiraju se izlagači, jer je jako bitna potvrda o učešću na sajamskoj smotri.

Zbog pandemije korona virusa i mera zabrane okupljanja i održavanja manifestacija sajamskog karaktera na, Šumadija sajmu održane su od početka godine samo dve smotre: u februaru Sajam venčanja i Sajam građevinarstva, dok je u martu, neposredno pre prolašenja vanrednog stanja, otkazan Sajam obrazovanja i zapošljavanja.

Taj događaj je izostao, kao i sajmovi nameštaja i igrica, dok je, krajem maja, Sajam hortikulture održan na otvorenom, sa manjim brojem izlagača.

Kalendar sajamskih manifestacija za 2020. godinu trebalo je da bude ispunjen sa 20 raznovrsnih smotri, ali je koronaviurs sve susrete izlagača i posetilaca prekinuo.

Izvor:http://rtk.co.rs/odlozen-sajam-poljoprivrede/

Celo zrno grožđa i usitljena ljuta papričica poređaju se u teglu da ogreznu.Tako se dobije salata, koja se služi uz meze ili pečenje. Beli luk i šargarepa takođe se dobro „slažu” naročito kada se koriste kao namaz na hleb, a i sataraš može da se pasterizuje, i u svako doba brzo pripremi.

Ovo su samo neke od tajni iz riznice recepata, koje je Ivana Lukić podelila s posetiocima „Ukus festa”, manifestacije održane u Tržnom centu„Stadion”. Ivana i suprug Milivoje od voća i povrća na gazdinstvu njenog dede Živote Mitrovića, u selu Osladić kod Valjeva, prave prirodne sokove, džemove, slatka i niz drugih đakonija.

Ovaj mladi bračni par svaki trenutak koristi da se izmakne iz beogradske vreve i posveti se radu koji ih ispunjava zadovoljstvom. Ivana je po struci medicinska sestra, Milivoje je grafički dizajner, a osmišljavanjem receptura u korist zdravlja počeli su da se bave pre pet godina, kada su postali roditelji.

U jeku sezone, u pomoć im priskaču familija i komšije. U ovom poslu, kako ističu, nema žurbe, već mnogo ljubavi i srpljenja, što podrazumeva i da na smenu stoje pokraj „smederevca“ i na tihoj vatri mešaju džem, ljutenicu, ajvar...

Oni koji vole likere i rakije, i to kad se slatki i ljuti ukusi „sudaraju” i draže nepce, svraćali su na za štand bračnog para Aleksandre i Slobodana Perovića iz Zaječara. Oni uzgajaju maline i aroniju, a osim džema od ovog voća, prave i svojevrsne eliksire sa dodatkom cimeta, limuna, đumbira, pa i čokolade. Jedni su pazarili, drugi probali, neki se raspitivali za recepte, a svima odreda apetit se otvarao čim bi im pogled skrenuo na tezgu porodice Sakač.

A tamo – slanina, pršut, kulen, čvarci... Sve spravljeno na tradicionalni način, koji od 1929. četiri generacije ove porodice iz Kucira kod Vrbasa brižljivo čuvaju i poštuju.

Posla ima za sve u kući, kažu supružnici Dragana i Danilo, pa zaduženja imaju i njihova deca Stefan i Sanja. Za svoje umeće, nagrađeni su i zlatnim plaketama na Novosadskom sajmu i drugim prehrambenim smotrama. Tajna uspeha je striktno poštovanje pravila po kojima je radio i Danilov deda.

U izlagačkom prostoru mirisale su i štrudle. Mesi ih profesorka muzike Aranka Bači, iz Rumenke kod Novog Sada. – Testo „raste“ od ljubavi, koju mu domaćica prstima prenosi. Iako su važni i brašnio i rerna, bez te ljubavi nema uspeha – uverava profesorka.

Povrava nam i koristan savet: testo za mađarsku študlu mora da prenoći, pa tek sledeći dan da se razvija. Bez obzira da li je u pitanju makovnjača ili štrudla s orasima, višnjama ili nekim drugim nadevom, testo zahteva posvećenost.

Penzionerka Dragica Zeković iz Bačkog Dobrog Polja, priprema „breskvice”, vanilice, štanglice i druge sitne kolače, kao i baklave. Tome je, kaže vična, još od detinjstva, pa joj se nikada nije desilo da kolač ne uspe.

Svi koji žele da urone u ukuse i mirise pobrojanih đakonija, kao i sireva, meda, čajeva i vegeterijanskih proizvoda, mogu to da učine i danas do 21 sat, kada se „Ukus fest” zatvara.

Organizatorka Kristina Trmanović podseća da se i izlagači i posetioci dužni da se pridržavaju epidemioloških mera zbog virusa korona, što znači da je nošenje higijenskih maski obavezno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/460942/Festival-tradicionalnih-ukusa-za-sva-cula

Poljoprivredni sajam u standardnom formatu neće biti organizovan ove godine, a menadžment Novosadskog sajma po ugledu na najveće sajmove u Evropi razvija platformu u nameri da organizuje virtuelnu smotru agrara.

Po broju prijavljenih izlagača i obimu avansnih uplata u prva tri meseca ove godine, menadžment Novosadskog sajma s razlogom je očekivao najuspešniji Poljoprivredni sajam u poslednjih pet godina, izjavio je za Radio Novi Sad generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković.Čak i nakon proglašenja pandemije virusa kovid-19 sredinom marta pa sve do početka aprila izlagači, kako domaći tako i strani, uplaćivali su izložbeni prostor.

Sa širenjem pandemije Poljoprivredni sajam je odložen za septembar, a sada je i definitivno otkazan, potvrdio je Cvetković.

"Iako se prema svim informacijama smanjuje broj zaraženih, to nije dovoljno pošto je na snazi zabrana ograničenja okupljanja više od deset osoba. Mi smo bili spremni da prilikom ulaska na Sajam merimo temperaturu, da uz kartu darujemo i masku, da unutrašnji prostor organizujemo tako da na četiri kvadrata bude jedna osoba. Na otvorenom prostoru daleko je lakše sprovesti sve bezbedonosne mere", naveo je Cvetković.

Međutim, kako je objasnio, veliki broj izlagača, pre svega međunarodnih korporacija, ima nalog da ne izlaže na sajamskim manifestacijama."Deo izlagača je zabrinut za potencijalnu zarazu zaposlenih. To bi se svakako odrazilo i na posetu. U tim okolnostima, nije moguće napraviti adekvatan Međunarodni poljoprivredni sajam", kaže Cvetković.

Ova odluka podudara se sa odlukama širom sveta da budu odložene i ostale međunarodne sajamske manifestacije. Cvetković kaže i da u standardom formatu 87. Međunarodni poljoprivredni sajam nameravaju da održe od 15. do 21. maja sledeće godine.

U međuvremenu, zaposleni na Novosadskom sajmu ne sede skrštenih ruku. U toku je priprema virtuelnog Međunarodnog poljoprivrednog sajam po ugledu na to kako su prestižni samovi poljoprivrede organizovani u Evropi.Međunarodni poljoprivredni sajam je, uz festival Egzit, najposećenija manifestacija u Novom Sadu. Broj izlagača iz više od 60 zemalja uglavnom premašuje hiljadu i po, a najveću smotru agrara u jugoistočnoj Evropi poseti više od 140.000 posetilaca.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/otkazan-poljoprivredni-sajam-u-novom-sadu-u-pripremi-virtuelna-smotra-agrara/wybk8yj

U Srbiji, kao i u ostatku sveta, potrošači su oprezniji od kada je počela pandemija a mi smo proveravali kako Srbija kontroliše uvoz mesa, da li postoji opasnost da se zarazimo na taj način, kao i šta na ovu novost kaže naš poznati virusolog.Kina tvrdi da je uzorak pilećih krilaca koji je uvezen iz Brazila pozitivan na koronavirus.

To je samo jedna u nizu pošiljki za koju se tvrdi da ima prisustvo korone, iako još nema dokaza da bi korona mogla da se prenosi putem hrane.Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za portal B92.net kažu da do sada nije dokazano da korona može da se prenese hranom, kao i da "nemaju zabeležene takve slučajeve".

"Procedure kontrole mesa u kontrolama objekata na kovid 19 sa Kinom su u potpunosti usaglašene", ističu."Na osnovu dosadašnjih saznanja i procene rizika u vezi izbijanja i širenja bolesti izazvane koronavirusom, nema dokaza koji bi ukazali na to da se virus prenosi putem hrane, jer je za prenošenje koronavirusa potreban domaćin (čovek ili životinja). Virus je nestabilan u spoljašnjoj sredini, na radnim površinama i osetljiv na visoke temperature", saopšteno je na sajtu Uprave za veterinu.

Virusolog dr Ana Gligić za B92.net kaže da je sa ovim virusom problem to što se ponaša mimo svih dosad poznatih pravila.

"Odakle korona u mesu, to je pitanje. Da li je čovek koji je prolazio pored mesa pa se iskašljao i preneo na životinju to ne znamo, jer životinje često nemaju nikakve simptome", rekla je dr Gligić.

Za konačni sud o tome moraće dugo da se čeka, ali postoji sumnja i da se prenosi sa životinja jer, kako kaže, "kada je pročitala vest da se u mesari u Nemačkoj zarazilo dosta radnika, odmah je pomislila da je zaraza došla od životinja".

"Znate, mi viruse čuvamo zamrznute na minus 60, zamrzavamo ih isto kao što se zamrzava hrana. Svakako ovo je nov virus i trebaće dosta vremena da se neke stvari o njemu otkriju", zaključila je.Evropska Agencija za bezbednost hrane (EFSA) pomno prati situaciju u vezi sa izbijanjem bolesti izazvane koronavirusom, koja pogađa veliki broj zemalja širom sveta.

EFSA je objavila da trenutno nema dokaza da je hrana izvor ili put prenosa virusa, te da zato nije uključena u odgovor na epidemiju izazvanu virusom.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) saopštio je da su životinje u Kini najverovatnije početni izvor infekcije, a da se virus prenosi sa osobe na osobu kapljično, putem kijanja, kašljanja ili izdaha.

Što se tiče bezbednosti hrane, Svetska zdravstvena organizacija izdala je preporuke predostrožnosti, uključujući savete o sprovođenju dobre higijenske prakse za vreme rukovanja i pripremanja hrane, kao što je pranje ruku, kuvanje mesa i izbegavanje potencijalne unakrsne kontaminacije između kuvane i nekuvane hrane.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/bolesti.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719387

Leto je period godine kada se manje troši meso, ali ove godine zbog pandemije korona virusa već se osećaju ozbiljne posledice na tržištu te namirnice u regionu, kaže za Tanjug sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije, Nenad Budimović.

U prvih pet meseci ove godine proizvodnja junećeg mesa u Srbiji je povećana 11%, živinskog za 18%, dok je proizvodnja svinjskog mesa smanjena za 16% u odnosu na isti period lane.

Ceo region se, kaže, suočava sa smanjenom potražnjom i potrošnjom mesa, jer nema turizma u velikim gradovima, nema proslava, nisu došli predstavici dijaspore, ne rade studentske menze.

Napomenuo je da su proizvođači hrane, a posebno osnovnih životnih namirnica, kao što su meso, mleko i jaja, pokazali izuzetno visok nivo organizacije u proizvodnji i velikim naporima uspeli da obezbede normalno snabdevanje tržišta, bez nestašica.

- Sada se već osećaju ozbiljne posledice koje se ogledaju u smanjenoj potrošnji i povećanju zaliha - navodi Budimović.

U prvih pet meseci ove godine Srbija je izvezla 2.200 tona junećeg mesa u vrednosti oko 10 mil EUR, od toga u Tursku 1.300 tona, Kinu 320 tona, Italiju 150 tona i ostatak u CEFTA.

Budimović je naveo da je u istom periodu prošle godine Srbija izvezla 750 tona rashlađenog i zamrznutog junećeg mesa u vrednosti od 2,9 mil EUR.

Dodao je da je u prvih pet meseci ove godine izvezeno svega 210 tona svinjskog mesa vrednosti oko 300. 000 EUR, od toga oko 120 tona u Kinu, a ostalo u CEFTA. Kaže da je uvoz svinjskog mesa veliki, pa je zato manja proizvodnja.

Izvoz polutrajnih i trajnih proizvoda od mesa u istom periodu ove godine iznosio je 8. 800 tona, vrednosti oko 23 mil EUR.

Ove godine uvoza junećeg mesa nije bilo, sem male količine telećeg mesa, a uvozeno je 9. 200 tona svinjskog mesa vrednosti oko 26,6 mil EUR kao i polutrajnih i trajnih proizvoda oko 9. 000 tona vrednosti oko 23 mil EUR.

Budimović kaže da je ukupan uvoz svinjskog mesa i proizvoda od mesa u prvih pet meseci 2020. oko 43% veći u odnosu na isti period prošle godine, dok je izvoz za oko 41% manji.

Ukupna vrednost uvoza je oko 50 mil EUR, a uvoznici su uglavnom trgovinski lanci, dok je izvoz vredeo oko 23 mil EUR.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2973189/korona-izazvala-ozbiljne-posledice-na-trzistu-mesa

Ministar poljoporivrede Branislav Nedimović izjavio je da očekuje 1,9 do 2 miliona tona pšenice za izvoz, kada Srbija zadovolji svoje potrebe.

"Ove godine poljoprivreda će biti dobar generator rasta BDP-a i smanjenja posledica koronavirusa", rekao je Nedimović za tv Prva.

Prema njegovim rečima, kukuruz i soja čekaju žetvu, a žetva suncokreta je na nekoliko parcela Banata i Srema otpočela.Govoreći o protivgradnoj zaštiti, on je rekao da ne postoji nigde potpuna protivgradna zaštita već je ona na oko 50, 60 odsto. "Ne postoji zemlja na planeti, ni da imate ruski s-500, nikada ne postoji potpuna protivgradna zaštita", rekao je Nedimović.

Zato, kako je rekao, gradimo automatski protivgradni sistem, "koji je dosta precizniji".

Dodao je da se ne brani samo protivgradnim sistemom, već zajedno sa njim mora da ide sistem osiguranja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=08&nav_id=1716604

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31