Lubenice se u Srbiji gaje na oko 6.000 hektara, sa prosečnim petogodišnjim prinosom od 33,70 t/ha, i proizvodnjom od preko 225.000 tona. Najviše se gaje u Sremu (Ašanja, Platičevo), Žitorađi (Pekovac), Negotinu i Bačkoj (Deronje). Proizvodnja može biti mnogo veća, ali uz obavezno navodnjavanje, kap po kap. Najbolji i najsigurniji prinosi se ostvaruju, ako se proizvodnja zasniva iz kalemljenog rasada. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3005-moze-li-od-bostana-vise-para

                     

Ovogodišnji rod paprike na jugu Srbije izuzetno je dobar, i na nekim parcelama biće i 50 tona po hektaru. Paprika je kultura po kojoj se prepoznaje, i koja je vrlo značajna za leskovački kraj. Ove godine je u Jablaničkom okrugu zasađeno 2.100 hektara, a prinos je na nivou prošlogodišnjeg. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2952-leskovacki-brend-i-na-stranom-trzistu

                  

Među savremena dostignuća u povrtarstvu, bez sumnje spada i gajenje kornišona uz potporu, na špaliru. Holanđani i Mađari, veliki su pobornici takvog gajenja kornišona u zatvorenom prostoru. Dosadašnje iskustvo pokazuje da je dovoljna visina konstrukcije 1,8–2 metra. Konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta, otporna na vetar i opterećenje biljnom masom i plodovima. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2886-saveti-za-dvostruko-veci-prinos-kornisona

                  

Poljoprivredno gazdinstvo „Fišćag“, iz sela Dolovo kod Pančeva, na svom poljoprivrednom gazdinstvu gaji ren na površini od 40 ari. Dragan Fišćag, nosilac poljoprivrednog gazdinstva,  2010. godine želeo je da promeni posao koji mu je dosta oduzimao vremena, pa je počeo da istražuje čime bi mogao da se bavi, i gde da uloži novac. U potrazi za nečim novim i profitabilnim, došao je na ideju da zasadi ren, pošto, kako nam kaže Dragan, ovo povrće dobro podnosi klimatske promene i može da se prerađuje. Tokom 2013. godine, poljoprivredno gazdinstvo je počelo sa proizvodnjom. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2775-koren-ljutkastog-ukusa-mirise-na-biznis

                  

Vesna Bogosavljević iz Mrčajevaca, ostala je bez radnog mesta u banci. Kada su joj ponudili da radi u drugoj, ona je to odbila i vratila se u svoje rodno mesto, gde sada pravi sirovinu za papriku u pavlaci. Prošle godine, proizvela je 220 tona somborke paprika. Prošlogodišnji rod je omogućio da se napuni 2.500 buradi, dok su ove godine očekivanja su joj još veća. Teži se postizanju količine od 300 tona paprike za godinu dana. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

               

 

 

 

 

 

 

 

 

Među savremena dostignuća u povrtarstvu, bez sumnje spada i gajenje kornišona uz potporu, na špaliru. Holanđani i Mađari, veliki su pobornici takvog gajenja kornišona u zatvorenom prostoru. Dosadašnje iskustvo pokazuje da je dovoljna visina konstrukcije 1,8–2 metra. Konstrukcija mora biti dovoljno čvrsta, otporna na vetar i opterećenje biljnom masom i plodovima.

Najbolje se pokazala konstrukcija sa dva reda biljaka, s razmakom od 1,4 m između špalira. Manji razmak nije preporučljiv, jer otežava izvođenje radova i transport. Ako je razmak veći, smanjuje se broj biljaka po jedinici površine, a time i prinos. Bitan je i razmak redova u konstrukciji – špaliru. Razmak između biljaka u redu treba da bude 30–40 cm. Ako se kornišoni gaje u plasteniku, za potporu se može koristiti i konstrukcija plastenika. Uslov je da se postigne odgovarajući sklop biljaka.

Za gajenje uz potporu, uzimaju se hibridi, sa što više ženskih cvetova, ali ne i klasične sorte koje, zbog malih prinosa, ne dolaze obzir. Postoje hibridi sa potpuno ženskim cvetovima koji se, što je veoma važno, oplođuju bez oprašivanja. Veliki je broj hibridnih kornišona, sa glatkim ili bradavičastim plodovima, koji su podesni za ovakvo gajenje. Regal je jedan od hibrida sa bradavičastim plodovima, koji su kod nas više na ceni. Plodovi su vrlo atraktivni, tamnozeleni, bez gorčine, a poznat je i našim povrtarima.

U gajenju kornišona veoma je važan izbor zemljišta, koje treba da bude lakše, plodnije, prozračnije i bogato hranivima. U slučaju manjeg sadržaja humusa, neophodno je obilnije đubrenje stajskim đubrivom.

Koliko će se đubriva upotrebiti, zavisi od načina gajenja, i planirane tehnologije proizvodnje. Najbolje je da se jedan deo upotrebi pre setve (rasađivanje) a drugi, manji deo, tokom vegetacije. Ukoliko se kornišoni na špaliru gaje na njivi, treba upotrebiti 5–7 kg đubriva po kvadratnom metru. Ako je špalir u plasteniku, potrebna je dva puta veća količina đubriva.

Pri upotrebi mineralnih đubriva, najbolje je ispitati plodnost zemljišta. Pravilno je da se za 100 kilograma plodova obezbedi 0,20 kg čistog azota, 0,15 kg fosfora, 0,40 kg kalijuma, 0,20 kg kalcijuma i 0,05 kg magnezijuma. Dve trećine đubriva unosi se u jesen, a trećina sa setvom i tokom prihranjivanja.

Nega biljaka mora da bude besprekorna. To se naročito odnosi na navodnjavanje kornišona. Po toplom i suvom vremenu preporučljivo je nedeljno navodnjavanje, sa 30–40 litara vode po kvadratnom metru, u plasteniku nešto obilnije.

Uporedo s navodnjavanjem, biljke treba prihranjivati i tečnim đubrivom. Đubrivu treba dodati insekticide i fungicide, jer kornišonima prete mnoge bolesti – antraknoza, pepelnica, bakterioze i neka virusna oboljenja. Noviji hibridi ovog povrća otporni su na pepelnicu i antraknozu.

Kornišoni na špaliru mnogo rode, čak dva puta više nego kada se gaje na uobičajen način, bez potpore. Ako se gaje na njivi, po kvadratnom metru, može da se ubere 5–7 kg plodova, dok je prinos na špaliru u plasteniku još veći, između 10 i 15 kilograma po kvadratnom metru. Pri tome se dobija i do 80 % plodova veličine od 6 do 9 cm, što je i najbolji kvalitet.

Kornišoni na špaliru mogu se gajiti iz semena i rasada. Direktnom setvom semena obezbeđuje se veći broj biljaka, dok je broj biljaka iz rasada manji. U praksi se može primeniti sledeći sklop:

1) špalir na njivi: 140 + 60 × 30 cm;

2) plastenik sa špalirima: 140 + 70 × 40 cm.

Pri klasičnom gajenju kornišona, na njivi bez potpore, dobro se pokazala setva 100 × 30 cm, sa dve biljke, ili njivska proizvodnja u pantljikama 110 + 40 × 20 cm, po jedna biljka. U kilogramu semena ima od 32 do 34 hiljade zrna. Zavisno od klijavosti i tehnologije gajenja, potrebno je 1–8 kg semena po hektaru.

Kornišone namenjene konzerviranju najbolje je saditi od 1. do 10. maja. Dubina setve je 3–4 cm na lakšim, a 2–3 cm na težim zemljištima.

 

Nemačka kompanija "Maminger" namerava da otkupi od povrtara iz Kikinde oko 320 tona kornišona.

Budući da je otkup osiguran, proizvodnja ove vste krastavaca je povećana i ove godine je zasnovana na oko osam hektara, za razliku od prošle, kada je bila oko pet hektara.

Ovdašnji povrtari proizvode krastavac kornišon za poznatog stranog kupca, a saradnja je počela pre četiri godine. Svake godine je sve bolja, jer su se povrtari uverili da kupac poštuje dogovoreno, pišu Večernje novosti. 

“Pojavilo se sedam-osam novih proizvođača, tako da se kornišoni sada gaje na oko osam hektara. Rod bude oko 40 tona po hektaru. Ovo je sada odlična šansa za naše povrtare da unaprede proizvodnju i da im se rad i trud isplate”, istakao je Dejan Ugrešić, koji krastavce prodaje nemačkoj firmi. 

Sagovornik je proizvodnju zasnovao na parceli u Distričkoj ulici, koju je lokalna samouprava ustupila Udruženju poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija". Kornišoni zauzimaju oko hektar, a proizvodnja je špalirska. Godina je pogodovala gajenju krastavaca, jer nije bilo puno kišnih dana i vlage, pa ni bolesti, što je, opet, doprinelo da se smanji upotreba hemijskih sredstava. 

Kupac iz Nemačke ima neke specifične zahteve u nabavci krastavaca. 

“Potreban im je sitniji kornišon i zato se oslanjanju na male proizvođače. Na taj način mogu da računaju na kvalitetniji proizvod”, tvrdi sagovornik, ističući da je veoma zadovoljan saradnjom sa "Mamingerom". 

Krastavci se već drugu godinu odvoze na otkupno mesto u Senti, što je isplativije i lakše u odnosu na prve dve, kada su se odvozili u Gospođince, što je iziskivalo i veće troškove za gorivo. Cena za prvu klasu krastavaca sada je 80 evrocenti, za drugu 70, za treću 51 i 34 evrocenti za četvrtu klasu. 

Osim krastavaca, kikindski povrtari na otvorenom uzgajaju i konzumnu papriku, a u 14 plastenika "Banatske lenije" i paradajz. 

Tokom berbe krastavaca neophodni su sezonski radnici, jer se očekuje veliki prinos. 

“U toku je kidanje zaperaka i uplitanje u mreže, kako bi plod lakše mogao da raste. Početak berbe očekujem za četri-pet dana. Trebaće nam 15 do 20 radnika. Zasad je cena radnog sata 150 dinara, ali će biti i veća”, dodaje proizvođač Dejan Ugrešić.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31