Polovinom aprila u Srbiju dolaze inspektori iz agenicije ESMA kako bi uradili kontrolu srpskih prerađivačkih kapaciteta mesa za izvoz na tržište Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je u Skupštini Srbije kazao da je u pitanju tržište Golfskog zaliva u kojem su države sa najvećim platežnim potencijalom.

„Nama je to neophodno, nama to treba“, rekao je Nedimović govoreći o otvaranju novih tržišta za izvoz. Kako je najavio, inspektori u Srbiju dolaze 14. aprila.

Izvor:https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/u-aprilu-kontrola-mesa-za-izvoz-arapima/

Voće i povrće koje se uvozi u Srbiju i nalazi se na tržištu ima visok nivo bezbednosti za potrošače, saglasni su Srđan Arsić, fitosanitarni inspektor i Novica Miletić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz mandarina poreklom iz Turske zbog povećanog sadržaja pesticida. Detaljnijim analizama utvrđeno je da je reč o pesticidu "fenvalerat" koji se nalazio u većem procentu od dozvoljenog za ljudsku upotrebu.Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, fitosanitarni inspektor Ministarstva poljoprivrede Srđan Arsić rekao je da se kontrola poljoprivrednih proizvoda, među koje spada i južno voće, obavlja na granici na mestima gde je određeno da se ti proizvodi mogu uvoziti. Kako je dodao, tom prilikom se kontrolišu svi proizvodi.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Novica Miletić preporučuje da se voće i povrće dobro pere čistom vodom jer se time može odstraniti deo pesticida.

Upozorava, međutim, da se ljuštenjem jabuka odstranjuje i hranljivi deo tog proizvoda. Miletić ističe da pranje sodom bikarbonom prelazi u hipohondriju i naglašava da je dovoljno proizvode oprati samo vodom.

Kada je reč o alergijskim reakcijama, Miletić je rekao da pre svega treba utvrditi da li su one izazvane pesticidima.

"Voće i povrće pati od mnogih bolesti i štetočina, ali proizvođači treba da vode evidenciju u poljoprivrednom kartonu koliko pesticida mogu da nabave i koriste", naveo je Miletić.

Ističe da u dobroj poljoprivrednoj praksi treba tretirati biljke koliko je potrebno, poštovati pravila struke. "Dobar proizvođač neće previše da prska jer i to košta", kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Kada je reč o uvozu suvog voća, Arsić je rekao da je procedura identična, a u njima se mogu naći i ostaci teških metala, i zato se i rade hemijske analize.

"U prošloj godini je bio jedan posto zabrane na svim nivoima - i po zdravlju bilja i po bezbednosti hrane, tako da građani mogu biti sigurni da je roba koja se nađe u prometu ispravna", naveo je Arsić.

Istakao je da se voće i povrće testira u 38 akreditovanih laboratorija konkursom izabranih kod Ministarstva poljoprivrede.

Miletić je rekao da Srbija prednjači u broju pesticida i da ima blizu 800 preparata, a sedam, osam na bazi iste aktivne materije.

"Ta registracija pesticida prolazi proceduru i fizičko-hemijske analize", kaže Miletić.

Na pitanje kako jabuke u marketima imaju visoki sjaj, Miletić objašnjava da je cilj proizvođača da jabvuka bude zdrava, jer tako traži tržište i dodaje da se to postiže tako što se tokom vegetacije zaštitom sprečava oštećenje od insekata.

Zatim su, kaže, određena dva tretiranja za trulež u voćnjaku i onda se poizvodi čuvaju u hladnjači.

Masnoća ploda je prirodna, a jabuka u određenim uslovima luči kap rose.

"U određenim zemljama, na primer u SAD, zbog dugog transporta potapaju se u vosak, koji se kasnije skida, i taj vosak nije štetan po zdravlje. Kod nas to nije zaživelo", rekao je Miletić.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3420319/kontrola-juznog-voca---od-granice-do-rafova.html

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, voćari se pred kraj godine okupljaju na Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća. Na 16. po redu skupu, predavači su bili stručnjaci iz naše zemlje i gosti iz Italije, Poljske, Hrvatske. Organizatori Savetovanja su Poljoprivredni fakultet Novi Sad,Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,hortikulturu i pejzažnu arhitekturu i Društvo voćara Vojvodine. Pokrovitelj je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo.
Na Savetovanju je bilo reči o udruživanju voćara, stanju i perspektivi, proizvodnja voća u Srbiji, mehanizovanoj rezidbi, proizvodnji i potrošnji borovnice, očuvanju
kvaliteta plodova kruške i šljive nakon berbe.Prof. dr Zoran Keserović, stručnjak Poljoprivrednog fakulteta, iz Novog Sada rekao je ovom prilikom za Agrobiznis magazin:„Grupa voća i povrća gledano prema podacima PKS i RZS se ubedljivo nalaze na prvom mestu u izvozu sa učešćem od 27%. Nekada je to bilo žito. Sve se više ljudi okreće voćarskoj proizvodnji. Ovo je jedan od dokaza kako uvođenjem savremenih tehnologija, udruživanje i podsticaj koji su bili od strane Pokrajine i republičkog Ministarstva“, daju napredak u proizvodnji.
Dragan Nikolić, direktor futoške firme HEMCOF, predstavio je ovom prilikom uređaj koji obezbeđuje višestruku korist voćarima koji imaju potrebe za selektivnim uništavanjem korova, zahvaljujućiinovacijama nemačkog proizvođača Mantis uz minimalnu potrošnju herbicida. Na primer, koristite sredstvo na bazi glifosata od 1 l/ha zahvaljujući optimalnoj raspodeli aktivnih supstanci profesionalnom ULV-tehnikom ostvaruje se ušteda vremena, nije potrebno mešanje sa vodom, a ostvaruju se optimalna zaštita kulture. Uz ovo nema dodatnog pritiska na zemljište ili upotreba velikog broja radnika. Karaktersitično za ovaj uređaj je i to što je male težine tako da nema opterećenja za leđa. Pogon je na punjive baterije ili napajanje sa motora. Karakteriše ga mala potrošnja energije i jako je tih pri radu.Preostali deo sredstva možete vratiti u posudu i čuvati za dalju upotebu.
Širina prskanja ručnih uređaja je ili fiksna,ili se može podesiti proizvoljno. Količina doziranog herbicida podešava se putem ventila za doziranje, a elektronska kontrola dizni i ventila signalizuje da li postoji neka greška. Uz ovaj uređaj dolazi i držač za podlakticu sa posudom od 1 litra.
Kako zapravo funkiconiše ovaj uređaj? Mantisov patent segment rotirajuće dizne razvijen je za nerazređeno izbacivanje herbicida. Vertikalne rotacione ploča proizvodi sitne kapljice podjednake veličine od oko 150 mikrona, koje se direktno bez pritiska prskaju na 10–55 cm visine od zemljišta. Preostali deo preparata se usmerava nazad u kućište i do rotacione ploče. Time se preparat optimalno iskorišćava i umanjuje rizik gubitka, tako da su dovoljne male količine herbicida za uspešno i ciljno suzbijanje korova.

Izvor:Agrobiznis magazin

Veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede planiraju pojačan nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla u vreme nastupajućih praznika. Pojačan nadzor u prometu se obavlja u skladu sa principima analize rizika (rizična mesta, rizični načini poslovanja, nedozvoljena trgovina i sl.) a u svakom slučaju na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda ali i potražnja.

Veterinarska inspekcija, u skladu sa podelom nadležnosti i ovlašćenjima koja poseduje, obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i stavljaju u promet hranu životinjskog porekla. Kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača. Kontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, poslastičarnice, pekare, kiosci brze hrane i zelene pijace.

Veterinarska inspekcija koja vrši nadzor nad proizvodnjom i prometom hrane životinjskog porekla u svih 25 upravnih okruga, je u periodu od 01. januara 2018. godine do 30. novembra 2018. godine,kroz 7.359 redovnih i vanrednih službenih kontrola u specijalizovanim maloprodajnim objektima (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda) kao i samoposlugama, prodavnicama delikatesa, ugostiteljskim objektima, objektima brze hrane, pijacama i drugim objektima, utvrdila 1.302 neusaglašenosti.

Tom prilikom naređeno je 1.231 korektivnih mera, izdato je 1.039 rešenjai podneto je 232 prijave nadležnim prekršajnim i privrednim sudovima.

Razlog povlačenja hrane je najčešće nedostatak sledljivosti u proizvodnji i prometu, nepostojanje propisane deklaracije na proizvodima, istek roka trajanja proizvoda, ali i mikrobiološki parametri iznad referentnih vrednosti za određenu hranu.

Navedeni efekti službenih kontrola hrane predstavljaju rezultat povećanog obima vanrednih nadzora u prometu koji su izvršeni, naročito sa uzorkovanjem radi kontrole bezbednosti hrane.

Visina kazne za subjekte u poslovanju sa hranom, bilo da se radi o proizvodnji ili prometu, su propisane Zakonom o bezbednosti hrane. Iznos kazne zavisi da li se radi o privrednom prestupu, prekršaju ili fizičkom licu, odnosno o vrsti učinjenog kaznenog dela, a konačnu kaznu propisuje nadležni Sud. Iznos kazni je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica i iznosi od 300.000 – 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250 - 500.000 dinara, a za fizička lica od 30 - 50.000 dinara.

Skrećemo pažnju potrošačima da hranu životinjskog porekla kupuju na mestima koja su pod nadzorom veterinarske inspekcije, kao i da obrate posebnu pažnju na označavanje i deklarisanje hrane u prometu, kao i da ne kupuju hranu životinjskog porekla na neregistrovanim mestima odnosno da se u potpunosti ponašaju sa pažnjom dobrog kupca, te da svaku uočenu nepravilnost bez odlaganja prijave nadležnom veterinarskom inspektoru.

U vreme sezone svinjokolja, apelujemo da se bez izuzetaka pregledaju uzorci zaklanih svinja na prisustvo trihinele, kako bi se izbegle neželjene posledice po zdravlje građana.

Laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka počela je sa radom i to kroz monitoring proizvodnje mleka na celoj teritoriji Republike Srbije. Cilj monitoringa, kao obaveznog dela procesa akreditacije, će biti utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača kako bi se uz dodatne edukacije i rad sa njima unapredila proizvodnja mleka u Republici Srbiji. Monitoring mleka koji se realizuje, biće potpuno besplatan. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) očekuje dobijanje akreditacije za laboratoriju do kraja godine, zahvaljujući čemu će od 2019. godine visina iznosa premija za litar mleka biti isplaćivana prema klasi kvaliteta.

 

Ovo kratko sapštenje je zapravo najava velikih promena kada je u pitanju proizvodnja mleka u Srbiji. Već u januaru biće prvih rezultata kontrole mleka dok se 2019. godine očekuje  da će premije biti određivane prema kvalitetu mleka. Za 2018. godinu premija ostaje ista dakle 7 dinara po litru. Ono što je interesantno je da prema informacijama kojima raspolaže Agrobiznis magazin, cena mleka blago raste na tržištu zbog velike potražnje koja je nastala kao posledica smanjenja proizvodnje nakon velikog pada cene i nepovoljne situacije koja se desila pre dve godine u celoj Evropi pa i našem regionu kada su brojnim proizvođačima otkazivani otkupi mleka. Danas se situacija preokrenula i postoji sve jača tražnja za sirovim mlekom.

Poslednji raspoloživi podaci pokazuju da ima 140 aktivnih mlekara, ali je iskorišćenost kapaciteta oko 60%. Male mlekare čine oko 90% ukupnog broja i prerađuju samo 15% mleka, dok velike, industrijske mlekare, poseduju većinu prerađivačkih kapaciteta. Najvažniji prerađivaći, ondnosno, otkupljivači mleka su IMLEK a.d;  Dukat (Somboled/Lactalis); i Meggle.

 

U Srbiji ima 300.000 muznih krava od čega polovina farmi je tržišno orjentisana i u sistemu otkupa. 

Godišnje se proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 odsto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čini oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda.  Ukupni prosečni prinos mleka je 3.500 litara po kravi – u rasponu od 2.050 l mleka po jednom grlu koje nije u sistemu otkupa i pripada malim farmama, do savremenih farmi poput PKB farme gde je prosek 8.200 l , takvi rezultati beleže se na svim većim farmama od 1.000 krava.

Sa ovakvom prosečnim mlečnošću krava, Republika Srbija se nalazi ispred drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, dok je produktivnost, u poređenju sa zemljama članicama EU, znatno niža. Očekuje se da će ozbiljne reforme u ovom sektoru rešiti institucionalne probleme.

Sastav mleka zavisi od mnogih faktora kao što su vrsta, rasa, period laktacije, ishrana i dr. Ovo je prosečan hemijski sastav mleka domaćeg govečeta:

  • voda – 87,5 %,
  • proteini (kazein, proteini surutke) – 3,13 %,
  • ugljeni hidrati (laktoza) – 4,84 %,
  • masti 3,76 %,
  • mineralne materije (mikro i makro elementi) – 0,8 %,
  • gasovi (CO2, O2, N2),
  • ostali sastojci (vitamini, enzimi, ostale azotne materije).

 

Nedimović je novinarima u Sremskoj Mitrovici rekao da ubuduće neće samo privatne laboratorije kontrolisati kvalitet mleka, već će država kontrolisati prerađivače i akreditovane laboratorije.
 
Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka u Batajnici počeće da radi poslednje nedelje decembra ili prve nedelje januara, najavio je danas ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i dodao da će biti potrebno četiri do pet meseci da laboratorija dobije akreditaciju.

Ministar je rekao da će sistem isplate premija za mleko iduće godine ostati isti - sedam dinara za litar mleka, dok će se od januara 2019, kada bude potpuno uspostavljen rad laboratorije, preći na plaćanje po kvalitetu mleka.

Nedimović je najavio da će u martu iduće godine biti otvorena i nacionalna laboratorija za bezbednost hrane.

Govoreći o budžetu za poljoprivredu u 2018. godini on je kazao će se najviše novca koristiti za podizanje kroz subvencije za nabavku mehanizacije, opreme, skladištenje i preradne kapacitete, a deo novca biće namenjen i sufinansiranju IPRAD programa EU, dok će biti više novca i za mlade poljoprivrednike koji započinju posao.

Novac je obezbeđen i za elektrifikaciju polja kao i za automatizovan protivgradni sistem jer će biti izgrađen novi, savremeno opremljen radarski centar.

Ponovio je da je država, prema svojim mogućnostima, dala 2,5 milijardi dinara kroz razne mere da se ublaže posledice ovogodišnje suše.

"Država nije toliko bogata da može da kompenzuje sav gubitak zbog suše", rekao je ministar.

Istakao je da se radi na uspostavljanju bezbednog sistema za regresiranje gorivo za poljoprivrednike, kako bi se izbegle dosadašnje zloupotrebe.

Izvor: www.naslovi.net

 

Šta se dešava sa proizvodnjom mleka u Republici Hrvatskoj?

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3394-sta-se-desava-sa-proizvodnjom-mleka-u-republici-hrvatskoj

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

Najnoviji rezultati kontrole proizvodnje kafe koju je sprovelo Ministarstvo poljoprivrede u protekla dva meseca pokazuju da je kvalitet i bezbednost omiljenog napitka u Srbiji na veoma visokom nivou.

Od 30 uzoraka, jedan proizvođač kafe "sladio" je ovaj napitak sa dodacima, odnosno dodavao je surogat.

Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rekli su Tanjugu da taj dodatak nije opasan, te da je bezbedan za upotrebu, ali da mu nije mestu u pravoj kafi.

Objašnjavaju da se najveći broj nepravilnosti koji je utvrđen odnosi na nepotpunu dokumentaciju i poštovanje standarda proizvodnje (HASSP).

"Zdravstvena bezbednost svih proizvoda, ako se izuzme ovaj neozbiljan gest po pitanju surogata, je zadovoljavajući. Obišli smo 65 objekata, i u 25 objekata smo utvrdili određene nepravilnosti. Sve te nepravilnosti se odnose na dokumentaciju, a ne na bezbednost", kaže za Tanjug pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović.

On kaže da je ranijih godina bilo znatno više lažne kafe, te da je u ovakvim kontrolama uglavnom bilo i do šest otkrivenih "kafe prevaranata".

"Informacije ranijih godina govorile su da je kafa bila često nebezbedna, da je bio veliki broj proizvođača koji su u kafu dodavali surogate. Rezultati pokazuju da su sada stvari znatno bolje", navodi Vujović i kaže da su proizvođači koji su u kafu stavljali dodatke kažnjeni.

Takođe, drugi deo "snimanja" tržišta Srbije, pokazao je da u sektoru proizvodnje biljnih ulja i margarina, jedan proizvođač nije ispoštovao sva pravila.

"Samo jedan uzorak od 20, koji su uzeti, bio je neispravan. Odnosno, visina slova na deklaraciji nije bila u skladu sa propisima", objašnjava Vujović.

Što se tiče bezbednosti i kvaliteta margarina i ulja koji građani koriste, Vujović tvrdi - "rezultati su iznad svih očekivanja".

Ono što navodi kao trenutni problem na kojem inspekcija Ministarstva poljoprivrede radi je da mali proizvođači počnu više da primenjuju HASSP standard.

Od 2011. godine, od kada se u Srbiji primenjuje ovaj pravilnik, koji utvrđuje pravila proizvodnje prehrambenih namirnica, 100 odsto velikih kompanija ga poštuje, kaže Vujović.

Međutim, objašnjava, takva situacija nije kod manjih proizvođača kao što su pekari ili male pržionice kafe.

"Kod manjih proizvođača, kao što su pekare ili proizvođači kafe, procenat uvedenih funkcionalnih sistema u okviru HASSP standarda je 25 odsto", objašnjava on i naglašava da će male firme, koje ne budu potpuno uspostavili HASSP standard, biti zatvorene.

Rezultati rada inspektora u protekla dva meseca, pokazali su da od 65 objekata u kojima se pravi kafa, četiri nisu obezbedili adekvatnu higijenu u skladu sa propisima, 25 nije radilo po pravilima HASSP-a, 13 njih nije bilo upisano u Centralni registar, 12 nije poštovalo pravila i procedure proizvodnje, a 14 firmi nije imalo usklađenu deklaraciju sa propisima.

Izvor: www.naslovi.net

Poljoprivredni inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sproveli su kontrolu bezbednosti jakih alkoholnih pića, vina, piva i osvežavajućih bezalkoholnih pića u prometu i doneli 256 rešenja o povlačenju iz prometa iz maloprodaje i veleprodaje 1.477 litara vina i 5.344 litara rakije, dok je na pijacama oduzeto i uništeno 71 litar rinfuz rakije i vina.

Kontrolom je bilo obuhvaćeno 1.823 pića: na pijacama 484, u maloprodajnim objektima 1.034 i u veletrgovinama 305. Kod 503 proizvoda utvrđeni su nedostaci: kod 140 je konstatovan istekao rok upotrebe, 279 nije imalo deklaraciju usklađenu s tehničkim propisima, dok kod 84 proizvoda kvalitet nije odgovarao. Protiv prekšilaca su podnete 63 prekršajne prijave i devet zahteva za privredni prestup.

U akciji Poljoprivredne inspekcije na pijacama u Srbiji obavljeno je 448 kontrola. Zatečana su 22 lica koja stavljaju u promet vino i rakiju u rinfuznom stanju. Od njih je oduzeto 43 litra rakije i 28 litara vina i naloženo je njihovo uništavanje. Protiv 18 prekšilaca podnete su prekršajne prijave, dok su četiri lica, ostavivši svoje proizvode, nestala.

Doneto 256 rešenja o povlačenju iz prometa iz maloprodaje i veleprodaje
U čak 207 maloprodajnih objekata konstatovane su nepravilnosti koje su se odnosile na 134 proizvoda s proteklim rokom, kod 261 deklaracije nisu usaglašene s tehničkim propisima i 78 proizvoda po kvalitetu nije zadovoljavalo norme. Doneto je 207 rešenja o zabrani prometa neodgovarajućih proizvoda, a iz prometa je povučeno 1.095 litara rakije, 1.749 litara vina i 840 litara piva. Podnete su 44 prekršajne prijave i šest zahteva za privredni prestup.

Kod veletrgovaca sokovi problem
Kontrolisano je 305 objekata veletrgovine i doneto 27 rešenja o povlačenju proizvoda, i to šest s isteklim rokom, 18 s neodgovarajućom deklaracijom i pet zbog toga što nisu odgovarali kvalitetu. Zabrana prometa data je za 383 litra rakije, 3.595 litara vina, 104.144 litara osvežavajućih bezalkoholnih pića i 45 litara piva.

Podnete su tri prekršajne prijave i jedan zahtev za privredni prestup.

Takve akcije se, inače, organizuju u periodima intenzivne sezonske proizvodnje i sezonske potrošnje pića.

Izvor: www.dnevnik.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31