Na teritoriji Vojvodine ima svega sedam pašnjaka koji su samoodrživi i na kojima stočari mogu napasati svoje stado od proleća do jeseni. To su najčešće površine pored reka. Suša je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju oni koji održavaju pašnjake, ali i propisi, za koje u Ministarstvu poljoprivrede kažu da su zastareli.Pašnjak se najbolje održava ako na njemu pase stado, kaže Adam Bugar koji napasa oko sto grla rase hereford na pašnjaku u ritu Lukinog Sela kod Zrenjanina. Ostale agrotehničke mere danas stočari malo primenjuju, jer iziskuju dodatna ulaganja.

"Mere koje su još na snazi, a donešene su pre 40 godina, to je neko redovno đubrenje veštačkim đubrivima, kultivacija, košenje da se ne zakorovi, da se ne pošumi", kaže Adam Bugar, stočar iz Ečke.

U Ministarstvu poljoprivrede pripremaju zakon kojim bi se regulisalo ko je odgovoran za održavanje pašnjaka. Najavljuju popis svih pašnjaka u Srbiji.

"Od iduće agroekonomske godine od 1. novembra ja očekujem jednu potpuno drugačiju situaciju, gde ćemo pašnjake potpuno staviti pod kontrolu. Država će njima kontrolisati preko lokalnih samouprava", navodi Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U zemljama u okruženju se sa mlečnog sve više prelazi na tovno govedarstvo na pašnjaku. Time se smanjuju troškovi, a sistemom krava-tele se omogućava da grlo brže stigne do kilaže koja mu je neophodna za početak tova. Pošto cena domaće junadi isključivo zavisi od izvoza, bitna su ulaganja u ovu oblast jer tržišta postoje.

"Nama će Turska uzeti pet hiljada tona sa mogućnošću da bude još dve hiljade tona. Naša šansa je Kina, kinesko tržište", smatra Čedomir Keco iz proizvodne grupe "Agroprofit".

U Vojvodini ima pašnjaka na oko 115 hiljada hektara. U postupcima vraćanja pašnjaka selima rešio se jedan problem, ali je nastalo niz novih. Pašnjački odbori u selima teško uspevaju da sačuvaju pašnjake od korovljenja ili od nelegalnog pretvaranja u oranice.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3670782/kako-sacuvati-vojvodjanske-pasnjake.html

U Srbiji skoro da ne postoji turistička manifestacija na kojoj ne može da se pronađe domaća rakija bez akciznih markca. Čak i u centru Beograda! Nadležne institucije očigledno ne mare mnogo za to, jer osim što država gubi novac od akcize, građani ne mogu da budu sigurni ni u zdravstvenu ispravnost tog proizvoda. Takav alkohol nije poreklom iz registrovanih radnji za tu delatnost, pa samim tim ne poseduje ni potrebne papire.

- Suštinski problem je taj što je to proizvod na koji nije plaćena akciza i porez, a uz to, ona nije prošla nikakvu zdravstvenu proveru - upozorava Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića Privredne komore Srbije.

- Sa staništa bezbednosti to je rizičan proizvod. Takva prodaja remeti tržišne uslove. I na kraju, to je nelegalan proizvod. Takva rakija često se provlači uz prodaju domaćih proizvoda, džemova, suvenira...Zanimljivo je i to što niko od nadležnih inspekcija ne kontroliše mnogo montažne kućice, tezge, pa čak ni lokale koji se zakupljuju za prodaju domaćih proizvoda. Tako, često uz "domaću ljutu" mogu da se provuku i mesne prerađevine, bez ikakvih pratećih papira.

- Zakon je zabranio prodaju alkoholnih pića na pijacama i prostorima koji nisu predviđeni za to - ističe Urošević.

- To je pitanje za poresku i poljoprivrednu inpspekciju. Ne sme da se stavi u promet nešto što ne dolazi od registrovanog proizvođača. A da bi neko bio u registru proizvođača jakih alkoholnih pića, mora da ima registrovanu firmu ili preduzetničku radnju. Tačnije, mora da ima akciznu markicu. Takvi proizvodi često nisu pravilno ni deklarisani, pa se tu daje lažna informacija potrošaču o robi. Kako nam je ispričala Sonja Broćeta, direktor marketinga destilerije "Zarić", legalno tržište jakih alkoholnih pića je više nego ugroženo ovakvom prodajom. Naime, sama cena te rakije govori o njenom kvalitetu. Jer ako se sabere cena akcizne markice od 128 dinara po litru, pa PDV 20 odsto na cenu, ambalaža, etiketa, radna snaga i cena samog voća, taj proizvod ne može da košta manje od hiljadu i nešto dinara.

- Za litar kvalitetne rakije od šljive potrebno je 12 kilograma ovog voća, za dunju od 12 do 14, kajsija i kruška od 10 do 14 kilograma, a samo je kilogram dunje prošle godine bio između 50 i 60 dinara kilogram - objašnjava Broćeta. - Sve što je ispod hiljadu i nešto dinara u radnji je čist metil-alkohol, kom su dodati miris i ukus. Ovom problematikom treba da se bave ministarstva finansija i poljoprivrede i da njihove službe to kontrolišu. Država mnogo gubi na akciznoj robi, koja se prodaje na taj način.

U Poreskoj upravi kažu da su prilikom kontrole maloprodajnih i velikoprodajnih objekata veoma retko utvrđeni poreski prekršaji ovog tipa, dok je kod ugostiteljskih objekata bilo primera prometa alkoholnih pića bez akcizne markice. U tim slučajevima piće je oduzeto i podnete su prijave.

- S obzirom na to da promet akciznih proizvoda bez akciznih markica predstavlja nedozvoljen promet akciznim proizvodima, u pitanju je krivično delo kojim se u okviru Poreske uprave bavi Sektor poreske policije - kažu u Poreskoj upravi. - Za prvih šest meseci ove godine oduzeto je 20.000 litara alkoholnih pića. Krajem aprila ove godine, inspektori Poreske policije u saradnji sa organima MUP uhapsili su troje ljudi u Subotici za koje postoji osnovana sumnja da su oštetili budžet Srbije za ukupno 160 miliona dinara, čineći malverzacije sa proizvodnjom i prometom alkoholnih pića.

Kako navode u saopštenju, prodaja alkoholnih pića na improvizovanim tezgama, zelenim površinama, na vašarima i sličnim manifestacijama u nadležnost je drugih državnih inspekcijskih službi.

Ostaje nejasno zbog čega se sva akcizna roba očigledno ne kontroliše na isti način. Jer da je tako, na tezgama ne bi mogla da se nađe rakija bez akcize, kao što gotovo nigde ne mogu da se nađu duvan i cigarete bez "markice".

Prema nekim procenama, budžet Srbije na crnom tržištu jakih alkoholnih pića gubi godišnje više od 150 miliona evra. Podaci pokazuju i da neregistrovani proizvođači na tržište plasiraju oko 50 miliona litara žestine. Ovi podaci i ne čude mnogo, ako se uzme u obzir da ilegalne rakije, bez akcize, ima u svakom turističkom mestu, od Kopaonika, Zlatibora, Zlatara...

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:805757-Prepecenica-nema-kontrolu

Sredstva za zaštitu bilja, uskoro neće moći da se kupuju i koriste bez kontrole. Do 2021. poljoprivednici će proći obuku, posle koje će dobiti certifikat o pravilnoj upotrebi tih sredstava. Bez sredstava za zaštitu bilja, poljoprivredna proizvodnja je nezamisliva. Karenca, količina preparta i vreme njegove primene, najvažniji su parametri na koje se mora paziti.

„Vodimo računa koliko koliko je to moguće. Karence su mnogo velike, nezgodno je. Mora da se koristi dosta preparata, da bi mogla da opstane jagoda i šljiva, i sve,'' kaže jedan poljoprivrednik iz okoline Šapca, a drugi dodaje:

„Ja sam pčelar, tako da vodim brigu o karenci".Ponuda sredstava za zaštitu bilja je velika, a nedoumica kod izbora i pravilne upotrebe je mnogo.

„Ima dosta zabluda, ljudi dolaze sa pogrešnim informacijama, čuli su sa strane, ili od nekog, što se na kraju ispostavi kao netačno'', kaže Dragana Petrović, ''Agrar Petrović'.'

Nepravilna upotreba preparata može izazvati neželjene posledice po okolinu, zbog toga je u planu edukacija, posle koje će poljoprivrednik dobiti sertifikat o pravilnoj primeni sredstava za zaštitu bilja.

„Sertifikat će biti jedan vrednosni papir koji će se izrađivati u kovnici novca, ministar će lično odobravati taj sertifikat. Proizvođači će biti upućeni na tim edukacijama kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja, da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova, samih ljudi", objašnjava Slavica Maksimović, PSSS.

U kontroli koju su stručnjaci iz Savetodavne stučne službe Šabac prošle godine, sproveli uz podrušku ministarstva poljoprivrede, u uzorkovanim proizvodima sa polja i iz piljarnicama i prodavnica, pesticidi nisu pronađeni.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3529631/kontrola-upotrebe-pesticida-u-poljopivredi.html

Rano voće poput krupnih crvenih jagoda, koje su poslednjih dana osvojile pijace, izgledaju primamljivo, ali da li je ono i uvek i zdravstveno ispravno, najčešće je pitanje koje postavljaju kupci u ovo doba godine.

Da rizik postoji potvrđuje i informacija da je za samo nedelju dana fitosanitarna inspekcija Republike Srpske vratila sa granice više od šest tona jagoda iz Grčke zbog povećanog prisustva pesticida. Najpre četiri tone, a pre dva dana stopirana je isporuka od još 2.560 kilograma, jer je laboratorijskom analizom ponovo ustanovljeno povećano prisustvo pesticida „spinosad”, iznad propisanih vrednosti, potvrđeno je za agenciju Fena iz nadležnog inspektorata. Prema objašnjenju stručnjaka, reč je o insekticidu koji se u voćarstvu koristi za uništavanje štetočina a ne za sprečavanje truleži.

Već godinama jagode su ubedljivo prve na listi „najprljavijeg” voća kada je reč o količini ostataka pesticida. Milan Stević, profesor s Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rekao je za „Politiku” da ne čudi to što su jagode u vrhu liste po riziku od kontaminacije od pesticida jer one imaju kratak period vegetacije od cvetanja do berbe i teško je ispoštovati bezbednosne intervale, to jest karencu.

– Ne znam šta bih tačno u ovom konkretnom slučaju iz Republike Srpske mogao da bude razlog povećanog, nedozvoljenog prisustva pesticida, jer nemam rezultate tog ispitivanja. Generalno, najčešće je to nepoštovanje karence ili predoziranje – kaže Stević.

U ovo doba godine to voće u okolne države, kao i u Srbiju najčešće dolaze iz Španije, Grčke i Turske. Uvoze se u većim količinama sve do početka sezone domaćih jagode sa otvorenog polja, što se kod nas očekuje tek oko 1. maja. Jagode koje se uzgajaju u zatvorenom prostoru sazrevaju pod veštačkim suncem što utiče na kvalitet.

– Jagoda je u fazi zrelosti jako osetljiva, plod joj brzo raste i sazreva i mora se često tretirati posebno protiv truležnica – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se jabuka ipak najviše tretira, i do dvadeset puta zbog čega bi trebalo da je najrizičnija, ali da to u praksi nije slučaj.

– Dobar deo, gotovo polovina tih tretmana bude završena pre nego što se formira plod. Poslednje tretiranje ide dvadesetak dana pre berbe i kod nje možemo da skinemo koru. Kod jagode je sve to suprotno. Kod ovog ploda je pokožica izuzetno osetljiva i prijemčiva za pesticide – kaže Stević.

Na pitanje da li u ovom periodu treba pojačati kontrole ranog voća iz uvoza, koje za kratak period ulaze u većim količinama, kao što je bio slučaj u Republici Srpskoj, Stević kaže da je potrebno u kontinuitetu kontrolisati sve što dolazi na tržište.

– Svaka pošiljka hrane sa naših polja ili iz uvoza sumnjiva je sve dok se ne dokaže suprotno. Ne smete pustiti šleper bilo čega bez kontrole i verujem da naša inspekcija to i sprovodi – smatra profesor Milan Stević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426919/Ekonomija/Pojacana-kontrola-jagoda-iz-uvoza

Polovinom aprila u Srbiju dolaze inspektori iz agenicije ESMA kako bi uradili kontrolu srpskih prerađivačkih kapaciteta mesa za izvoz na tržište Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je u Skupštini Srbije kazao da je u pitanju tržište Golfskog zaliva u kojem su države sa najvećim platežnim potencijalom.

„Nama je to neophodno, nama to treba“, rekao je Nedimović govoreći o otvaranju novih tržišta za izvoz. Kako je najavio, inspektori u Srbiju dolaze 14. aprila.

Izvor:https://www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/u-aprilu-kontrola-mesa-za-izvoz-arapima/

Voće i povrće koje se uvozi u Srbiju i nalazi se na tržištu ima visok nivo bezbednosti za potrošače, saglasni su Srđan Arsić, fitosanitarni inspektor i Novica Miletić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz mandarina poreklom iz Turske zbog povećanog sadržaja pesticida. Detaljnijim analizama utvrđeno je da je reč o pesticidu "fenvalerat" koji se nalazio u većem procentu od dozvoljenog za ljudsku upotrebu.Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, fitosanitarni inspektor Ministarstva poljoprivrede Srđan Arsić rekao je da se kontrola poljoprivrednih proizvoda, među koje spada i južno voće, obavlja na granici na mestima gde je određeno da se ti proizvodi mogu uvoziti. Kako je dodao, tom prilikom se kontrolišu svi proizvodi.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Novica Miletić preporučuje da se voće i povrće dobro pere čistom vodom jer se time može odstraniti deo pesticida.

Upozorava, međutim, da se ljuštenjem jabuka odstranjuje i hranljivi deo tog proizvoda. Miletić ističe da pranje sodom bikarbonom prelazi u hipohondriju i naglašava da je dovoljno proizvode oprati samo vodom.

Kada je reč o alergijskim reakcijama, Miletić je rekao da pre svega treba utvrditi da li su one izazvane pesticidima.

"Voće i povrće pati od mnogih bolesti i štetočina, ali proizvođači treba da vode evidenciju u poljoprivrednom kartonu koliko pesticida mogu da nabave i koriste", naveo je Miletić.

Ističe da u dobroj poljoprivrednoj praksi treba tretirati biljke koliko je potrebno, poštovati pravila struke. "Dobar proizvođač neće previše da prska jer i to košta", kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Kada je reč o uvozu suvog voća, Arsić je rekao da je procedura identična, a u njima se mogu naći i ostaci teških metala, i zato se i rade hemijske analize.

"U prošloj godini je bio jedan posto zabrane na svim nivoima - i po zdravlju bilja i po bezbednosti hrane, tako da građani mogu biti sigurni da je roba koja se nađe u prometu ispravna", naveo je Arsić.

Istakao je da se voće i povrće testira u 38 akreditovanih laboratorija konkursom izabranih kod Ministarstva poljoprivrede.

Miletić je rekao da Srbija prednjači u broju pesticida i da ima blizu 800 preparata, a sedam, osam na bazi iste aktivne materije.

"Ta registracija pesticida prolazi proceduru i fizičko-hemijske analize", kaže Miletić.

Na pitanje kako jabuke u marketima imaju visoki sjaj, Miletić objašnjava da je cilj proizvođača da jabvuka bude zdrava, jer tako traži tržište i dodaje da se to postiže tako što se tokom vegetacije zaštitom sprečava oštećenje od insekata.

Zatim su, kaže, određena dva tretiranja za trulež u voćnjaku i onda se poizvodi čuvaju u hladnjači.

Masnoća ploda je prirodna, a jabuka u određenim uslovima luči kap rose.

"U određenim zemljama, na primer u SAD, zbog dugog transporta potapaju se u vosak, koji se kasnije skida, i taj vosak nije štetan po zdravlje. Kod nas to nije zaživelo", rekao je Miletić.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3420319/kontrola-juznog-voca---od-granice-do-rafova.html

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, voćari se pred kraj godine okupljaju na Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća. Na 16. po redu skupu, predavači su bili stručnjaci iz naše zemlje i gosti iz Italije, Poljske, Hrvatske. Organizatori Savetovanja su Poljoprivredni fakultet Novi Sad,Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,hortikulturu i pejzažnu arhitekturu i Društvo voćara Vojvodine. Pokrovitelj je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo.
Na Savetovanju je bilo reči o udruživanju voćara, stanju i perspektivi, proizvodnja voća u Srbiji, mehanizovanoj rezidbi, proizvodnji i potrošnji borovnice, očuvanju
kvaliteta plodova kruške i šljive nakon berbe.Prof. dr Zoran Keserović, stručnjak Poljoprivrednog fakulteta, iz Novog Sada rekao je ovom prilikom za Agrobiznis magazin:„Grupa voća i povrća gledano prema podacima PKS i RZS se ubedljivo nalaze na prvom mestu u izvozu sa učešćem od 27%. Nekada je to bilo žito. Sve se više ljudi okreće voćarskoj proizvodnji. Ovo je jedan od dokaza kako uvođenjem savremenih tehnologija, udruživanje i podsticaj koji su bili od strane Pokrajine i republičkog Ministarstva“, daju napredak u proizvodnji.
Dragan Nikolić, direktor futoške firme HEMCOF, predstavio je ovom prilikom uređaj koji obezbeđuje višestruku korist voćarima koji imaju potrebe za selektivnim uništavanjem korova, zahvaljujućiinovacijama nemačkog proizvođača Mantis uz minimalnu potrošnju herbicida. Na primer, koristite sredstvo na bazi glifosata od 1 l/ha zahvaljujući optimalnoj raspodeli aktivnih supstanci profesionalnom ULV-tehnikom ostvaruje se ušteda vremena, nije potrebno mešanje sa vodom, a ostvaruju se optimalna zaštita kulture. Uz ovo nema dodatnog pritiska na zemljište ili upotreba velikog broja radnika. Karaktersitično za ovaj uređaj je i to što je male težine tako da nema opterećenja za leđa. Pogon je na punjive baterije ili napajanje sa motora. Karakteriše ga mala potrošnja energije i jako je tih pri radu.Preostali deo sredstva možete vratiti u posudu i čuvati za dalju upotebu.
Širina prskanja ručnih uređaja je ili fiksna,ili se može podesiti proizvoljno. Količina doziranog herbicida podešava se putem ventila za doziranje, a elektronska kontrola dizni i ventila signalizuje da li postoji neka greška. Uz ovaj uređaj dolazi i držač za podlakticu sa posudom od 1 litra.
Kako zapravo funkiconiše ovaj uređaj? Mantisov patent segment rotirajuće dizne razvijen je za nerazređeno izbacivanje herbicida. Vertikalne rotacione ploča proizvodi sitne kapljice podjednake veličine od oko 150 mikrona, koje se direktno bez pritiska prskaju na 10–55 cm visine od zemljišta. Preostali deo preparata se usmerava nazad u kućište i do rotacione ploče. Time se preparat optimalno iskorišćava i umanjuje rizik gubitka, tako da su dovoljne male količine herbicida za uspešno i ciljno suzbijanje korova.

Izvor:Agrobiznis magazin

Veterinarski inspektori Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede planiraju pojačan nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla u vreme nastupajućih praznika. Pojačan nadzor u prometu se obavlja u skladu sa principima analize rizika (rizična mesta, rizični načini poslovanja, nedozvoljena trgovina i sl.) a u svakom slučaju na mestima gde se u praznične dane očekuje veća ponuda ali i potražnja.

Veterinarska inspekcija, u skladu sa podelom nadležnosti i ovlašćenjima koja poseduje, obavlja stalni nadzor u objektima koji proizvode, skladište i stavljaju u promet hranu životinjskog porekla. Kontrole bezbednosti i kvaliteta hrane u prometu sprovode se kontinuirano, kroz samostalne, organizovane i kontrole po prijavama potrošača. Kontrolišu se svi subjekti koji stavljaju hranu životinjskog porekla u promet – specijalizovani maloprodajni objekti (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda), prodavnice delikatesa, samoposluge, megamarketi, restorani, poslastičarnice, pekare, kiosci brze hrane i zelene pijace.

Veterinarska inspekcija koja vrši nadzor nad proizvodnjom i prometom hrane životinjskog porekla u svih 25 upravnih okruga, je u periodu od 01. januara 2018. godine do 30. novembra 2018. godine,kroz 7.359 redovnih i vanrednih službenih kontrola u specijalizovanim maloprodajnim objektima (mesare, ribarnice, prodavnice mlečnih proizvoda) kao i samoposlugama, prodavnicama delikatesa, ugostiteljskim objektima, objektima brze hrane, pijacama i drugim objektima, utvrdila 1.302 neusaglašenosti.

Tom prilikom naređeno je 1.231 korektivnih mera, izdato je 1.039 rešenjai podneto je 232 prijave nadležnim prekršajnim i privrednim sudovima.

Razlog povlačenja hrane je najčešće nedostatak sledljivosti u proizvodnji i prometu, nepostojanje propisane deklaracije na proizvodima, istek roka trajanja proizvoda, ali i mikrobiološki parametri iznad referentnih vrednosti za određenu hranu.

Navedeni efekti službenih kontrola hrane predstavljaju rezultat povećanog obima vanrednih nadzora u prometu koji su izvršeni, naročito sa uzorkovanjem radi kontrole bezbednosti hrane.

Visina kazne za subjekte u poslovanju sa hranom, bilo da se radi o proizvodnji ili prometu, su propisane Zakonom o bezbednosti hrane. Iznos kazne zavisi da li se radi o privrednom prestupu, prekršaju ili fizičkom licu, odnosno o vrsti učinjenog kaznenog dela, a konačnu kaznu propisuje nadležni Sud. Iznos kazni je predviđen Zakonom o bezbednosti hrane i za pravna lica i iznosi od 300.000 – 3.000.000 dinara, za preduzetnike od 250 - 500.000 dinara, a za fizička lica od 30 - 50.000 dinara.

Skrećemo pažnju potrošačima da hranu životinjskog porekla kupuju na mestima koja su pod nadzorom veterinarske inspekcije, kao i da obrate posebnu pažnju na označavanje i deklarisanje hrane u prometu, kao i da ne kupuju hranu životinjskog porekla na neregistrovanim mestima odnosno da se u potpunosti ponašaju sa pažnjom dobrog kupca, te da svaku uočenu nepravilnost bez odlaganja prijave nadležnom veterinarskom inspektoru.

U vreme sezone svinjokolja, apelujemo da se bez izuzetaka pregledaju uzorci zaklanih svinja na prisustvo trihinele, kako bi se izbegle neželjene posledice po zdravlje građana.

Laboratorija za ispitivanje i kontrolu kvaliteta mleka počela je sa radom i to kroz monitoring proizvodnje mleka na celoj teritoriji Republike Srbije. Cilj monitoringa, kao obaveznog dela procesa akreditacije, će biti utvrđivanje kvaliteta kod primarnih proizvođača kako bi se uz dodatne edukacije i rad sa njima unapredila proizvodnja mleka u Republici Srbiji. Monitoring mleka koji se realizuje, biće potpuno besplatan. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) očekuje dobijanje akreditacije za laboratoriju do kraja godine, zahvaljujući čemu će od 2019. godine visina iznosa premija za litar mleka biti isplaćivana prema klasi kvaliteta.

 

Ovo kratko sapštenje je zapravo najava velikih promena kada je u pitanju proizvodnja mleka u Srbiji. Već u januaru biće prvih rezultata kontrole mleka dok se 2019. godine očekuje  da će premije biti određivane prema kvalitetu mleka. Za 2018. godinu premija ostaje ista dakle 7 dinara po litru. Ono što je interesantno je da prema informacijama kojima raspolaže Agrobiznis magazin, cena mleka blago raste na tržištu zbog velike potražnje koja je nastala kao posledica smanjenja proizvodnje nakon velikog pada cene i nepovoljne situacije koja se desila pre dve godine u celoj Evropi pa i našem regionu kada su brojnim proizvođačima otkazivani otkupi mleka. Danas se situacija preokrenula i postoji sve jača tražnja za sirovim mlekom.

Poslednji raspoloživi podaci pokazuju da ima 140 aktivnih mlekara, ali je iskorišćenost kapaciteta oko 60%. Male mlekare čine oko 90% ukupnog broja i prerađuju samo 15% mleka, dok velike, industrijske mlekare, poseduju većinu prerađivačkih kapaciteta. Najvažniji prerađivaći, ondnosno, otkupljivači mleka su IMLEK a.d;  Dukat (Somboled/Lactalis); i Meggle.

 

U Srbiji ima 300.000 muznih krava od čega polovina farmi je tržišno orjentisana i u sistemu otkupa. 

Godišnje se proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka. Od toga, čak 98 odsto zauzima proizvodnja kravljeg mleka, 0,8 odsto ovčijeg, dok je oko 1,6 odsto proizvodnja kozjeg mleka. Vrednost proizvodnje na nivou gazdinstava iznosi oko 300 miliona evra, što čini oko 7,6 odsto ukupnog poljoprivrednog bruto proizvoda.  Ukupni prosečni prinos mleka je 3.500 litara po kravi – u rasponu od 2.050 l mleka po jednom grlu koje nije u sistemu otkupa i pripada malim farmama, do savremenih farmi poput PKB farme gde je prosek 8.200 l , takvi rezultati beleže se na svim većim farmama od 1.000 krava.

Sa ovakvom prosečnim mlečnošću krava, Republika Srbija se nalazi ispred drugih zemalja kandidata za članstvo u EU, dok je produktivnost, u poređenju sa zemljama članicama EU, znatno niža. Očekuje se da će ozbiljne reforme u ovom sektoru rešiti institucionalne probleme.

Sastav mleka zavisi od mnogih faktora kao što su vrsta, rasa, period laktacije, ishrana i dr. Ovo je prosečan hemijski sastav mleka domaćeg govečeta:

  • voda – 87,5 %,
  • proteini (kazein, proteini surutke) – 3,13 %,
  • ugljeni hidrati (laktoza) – 4,84 %,
  • masti 3,76 %,
  • mineralne materije (mikro i makro elementi) – 0,8 %,
  • gasovi (CO2, O2, N2),
  • ostali sastojci (vitamini, enzimi, ostale azotne materije).

 

Nedimović je novinarima u Sremskoj Mitrovici rekao da ubuduće neće samo privatne laboratorije kontrolisati kvalitet mleka, već će država kontrolisati prerađivače i akreditovane laboratorije.
 
Nacionalna laboratorija za kontrolu mleka u Batajnici počeće da radi poslednje nedelje decembra ili prve nedelje januara, najavio je danas ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i dodao da će biti potrebno četiri do pet meseci da laboratorija dobije akreditaciju.

Ministar je rekao da će sistem isplate premija za mleko iduće godine ostati isti - sedam dinara za litar mleka, dok će se od januara 2019, kada bude potpuno uspostavljen rad laboratorije, preći na plaćanje po kvalitetu mleka.

Nedimović je najavio da će u martu iduće godine biti otvorena i nacionalna laboratorija za bezbednost hrane.

Govoreći o budžetu za poljoprivredu u 2018. godini on je kazao će se najviše novca koristiti za podizanje kroz subvencije za nabavku mehanizacije, opreme, skladištenje i preradne kapacitete, a deo novca biće namenjen i sufinansiranju IPRAD programa EU, dok će biti više novca i za mlade poljoprivrednike koji započinju posao.

Novac je obezbeđen i za elektrifikaciju polja kao i za automatizovan protivgradni sistem jer će biti izgrađen novi, savremeno opremljen radarski centar.

Ponovio je da je država, prema svojim mogućnostima, dala 2,5 milijardi dinara kroz razne mere da se ublaže posledice ovogodišnje suše.

"Država nije toliko bogata da može da kompenzuje sav gubitak zbog suše", rekao je ministar.

Istakao je da se radi na uspostavljanju bezbednog sistema za regresiranje gorivo za poljoprivrednike, kako bi se izbegle dosadašnje zloupotrebe.

Izvor: www.naslovi.net

 

Šta se dešava sa proizvodnjom mleka u Republici Hrvatskoj?

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3394-sta-se-desava-sa-proizvodnjom-mleka-u-republici-hrvatskoj

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31