Uzgoj pilića i kokošaka zbog svežih jaja ili za zabavu deci u vreme karantina postao je vrlo popularna aktivnost u Belgiji, pa Martin i Kristofer Denis, koji ih decenijama uzgajaju na svojoj farmi u Limalu jedva izlaze na kraj s potražnjom.Par je posao preuzeo od Martinine majke, koju su lokalno znali pod nadimkom "Poulette" - kokica.

"Obično smo subotama prodavali dvestotinak kokošaka, a sada ih prodajemo između petsto i šesto", kaže Kristofer.

Neke sorte nosilja, kojima je početna cena 13 evra, više gotovo i nemaju. Modeli kokošinjaca namenjeni za tri do četiri kokoške s cenom od 250 evra, rasprodati su. Ne mogu da veruju u kolikoj im se meri posao povećao otkako su belgijske vlasti sredinom marta oštro ograničile kretanje zbog epidemije.

"Jednom nam je i policija došla. Hteli su da znaju šta se dešava, jer su videli automobile, puno ljudi, gužvu", kaže Martin.

Iako je i Belgija počela da popušta mere ograničenja kretanja, na njihovoj farmi u blizini Vavra, tridesetak kilometara jugoistočno od Brisela, još se čeka u redovima.

"Na početku su uglavnom dolazili oni koji su se bojali da će biti nestašice hrane kako bi kupili nosilje, da imaju jaja. Potom su počeli da dolaze i oni koji su i ranije planirali da naprave svoje kokošinjce. S obzirom na to da su zbog virusa korona prestali da rade, odlučili su da iskoriste priliku i dođu. Sada nam stižu i ljudi koji misle da neće moći nikuda na odmor pa razmišljaju, 'hajde da nabavimo kokošinjac, to će zabaviti decu'", nastavlja Martin.

Sofi Humble i njen suprug skupili su hrabrost i pridružili su se 'jatu'.

"Radim od kuće, sve je vrlo tiho i imam vremena da se brinem o kokoškama", rekla je.

Odlučila se za sortu Bleu des Landes, kokoškama sa sivim perjem i crnom glavom, nosiljama koje na kraju završe u loncu. Uprkos sprovedenom istraživanju, par je još uvek pun pitanja: Treba li kokošinjci da budu okrenuti na određenu stranu, mogu li kokoške da postanu agresivne, da li je istina da ne treba jesti jaja isti dan kad se snesu?

"Mnogi naši kupci su novi u ovome pa im morate svaki put sve objašnjavati ispočetka, a to ume da bude iscrpljujuće", rekla je Martin.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Zanimljivosti/242974/Belgijanci-u-karantinu-masovno-poceli-da-gaje-pilice-i-kokoske.html

Kokošije đubrivo ima produženo delovanje do četiri godine, a najbolje je za ishranu biljaka. Sadrži dosta azota u obliku koji ga čini lako dostupnim biljkama, kao i druge elemente: kalijum, kalcijum, fosfor , mangan, magnezijum i gvožđe. Njegova pravilna primena može povećati prinos i do 40%.

Biljke ga lako usvajaju, pojačava stvaranje cvetova i plodova, poboljšava imunološki sistem biljaka, utiče na procese fotosinteze u biljkama, ubrzava sazrevanje biljaka za desetak dana, povećava se sadržaj suvih materija i šećera u plodovima, poboljšava kvalitet zemljišta. Biljke đubrene kokošijim đubrivom lakše podnose sušu.

Teško se ispira iz zemljišta i ne stvaraju visoke koncetracije soli kao mineralna đubriva. Većina povrtarskih kultura dobro reaguje na đubrenje. Paradjz i kupusnjače može se đubriti 2,5-3 kg/m2 pred osnovno oranje. Tikve i tikvice takođe odlično reaguju na kokošiji stajnjak. Luk ne podnosi ovo đubrenje pa se u plodored ubacuje u drugoj i trećoj godini.

Veliki broj proizvođača koristi fermentisani rastvor kokošijeg đubriva. Za izradu se koristi voda i đubrivo u odnosu 1:1. Dobijeni rastvor je visoko koncetrovan i potrebno ga je pre primene razrediti vodom u odnosu 1:10.

Paletirano đubrivo se sve više koristi. Ono nema karakteristični miris, jednostavno je za korišćenje i može da se primenjuje u različitom vremenskom periodu. Koristi se u količini 100-300 g/m2 fermentacija traje do dve nedelje. nakon primene potrebno je izvršiti zalivanje.

Kokošije đubrivo može se koristiti u kompostiranju.Đubrivo će ubrzati proces kompostiranja i poboljšati karakteristike dobijenog komposta.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/25/povrtarstvo/zasto-je-dobro-kokosije-djubrivo/

Stručnjaci godinama debatuju da li su jaja zdrava ili ne. Deluje da odgovor zavisi od toga koliko ih nedeljno pojedemo - to je pokazala nova medicinska studija, objavljena u stručnom časopisu „Jama".

Rezultati su pokazali da samo dva jajeta dnevno mogu da izazovu kardiovaskularne probleme i preranu smrt.

Žumance sadrži velike količine holesterola: prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede u velikom jajetu nalazi se oko 185 miligrama holesterola, što je više od polovine preporučene doze unosa - Svetska zdravstvena organizacija predlaže ukupno 300 miligrama dnevno.Studija je rađena na osnovu podataka iz šest različitih eksperimenata, koji su uključili više od 30 hiljada učesnika tokom 17 godina.Zaključak istraživača je da unos od 300 miligrama dnevno povećava rizik od bolesti krvnih sudova za 17 odsto, a da su šanse za infarkt veće za 18 procenata.

Otkrili su i da, ako jedete tri do četiri jajeta nedeljno, ova dva rizika povećana su za šest, odnosno osam procenata.

Već dva jajeta pojedinačno dižu ove procente sa 27 na 34.Studija je pokazala da ta povezanost postoji bez obzira na godine, fizičku spremnost pojedinca, kao i na to da li je pušač i kakvog je zdravlja, u smislu ima li visok krvni pritisak ili ne.

„Naša studija je pokazala da ako dve osobe imaju identičnu ishranu, koja se razlikuje samo u dnevnom unosu jaja, ona koja ih jede više ima veću verovatnoću da ima srčanih problema", kaže Norina Alen, profesorka preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern i jedna od autorka studije. .Nova istraživanja su u suptrotnosti sa prethodnim nalazima, koji su tvrdili da ne postoji direktna veza između unosa jaja i povećanog rizika od srčanih bolesti.

Alen tvrdi da su ranija ispitivanja uključivala manji uzorak i u kraćem periodu su rađena. Ipak, istraživači ostavljaju mogućnost da u njihovim analizama postoje greške. Podaci o tome koliko jaja ljudi dnevno pojedu radili su preko upitnika, u kojima je trebalo da se anketirani sete kako su se hranili u prethodnim mesecima i godinama.

Ostali stručnjaci ističu da su ovi rezultati izvedeni samo na osnovu posmatranja i da, tako mogu da pokažu da veći unos jaja povećava rizik od bolesti, ali da ne mogu na taj način da utvrde uzročno-posledičnu vezu između njih.

„Kvalitet ove studije je u tome da je reprezentativnija, jer pokriva različite etničke zajednice među stanovništvom, kao i različite načine ishrane među običnim građanima u Americi", kaže Tom Sanders, profesor dijetetike na Kings koledžu u Londonu.

„Ograničenja su joj jer se oslanja na pojedinačna merenja unosa hrane".I koliko, na kraju, jaja treba da jedemo? Koautorka serija Alen preporučuje da ih ne bude više od tri nedeljno. Ljubitelje ove namirnice savetuje da jedu uglavnom belanca.

„Ne podstičem ljude da ih izbace u potpunosti iz ishrane, samo predlažem da ih jedu umerenije"

Tom Sanders primećuje da se studija odnosi na SAD.„U Americi prosečan unos holesterola ide i do 600 miligrama, što je mnogo više nego u Velikoj Britaniji gde se kreće oko 225 miligrama holesterola dnevno", ističe Sanders.

U stvari, najnoviji statistički podaci Međunarodne komisije za jaja iz 2015. pokazuju da su Amerikanci tek na sedmom mestu u svetu, po broju jaja koje pojedu tokom godine - 252 jajeta u proseku pojede svaki građanin. Međutim, uzrok svake pete smrti kod njih su srčani problemi.

Japanci, koji godišnje pojedu u proseku 328 jaja, imaju manji taj stepen - 11 odsto smrti uzrokovano je kardiovaskularnim problemima.

„Umeren unos - tri do četiri nedeljno - sasvim je u redu", zaključuje britanski stručnjak.

Izvor:https://naslovi.net/2019-03-26/bbc-news/koliko-jaja-mozemo-da-pojedemo-a-da-ne-ugrozimo-zdravlje/23131849

U sredu, 24. januara 2018. godine, na Međunarodnoj zelenoj nedelji koja se održava u Berlinu od 19. do 28, održano je start ap takmičenje u vezi hrane. Izabrani preduzetnici su predstavili svoj proizvod i ideje žiriju.

 

Prvu nagradu na ovom takmičenju osvojila je onlajn kompanija iz Minhena (https://nearbees.de/). Svojim sloganom ,,Pronađite med u komšiluku’’ privlači kako kupce, tako i proizvođače. Ova firma svojim sajtom spaja proizvođače meda širom Nemačke, sa potencijalnim kupcima. I obrnuto. Na njihovom sajtu proizvođači mogu oglasiti svoj proizvod i obratiti se direktno kupcima. Kupci, sa druge strane, mogu na sajtu nearbees.de da pronađu lokalne pčelare i time podstiču njihov hobi. Preko ovog sajta je omogućena i besplatna dostava. Predstavljene su i razne zanimljive mešavine od meda, kao na primer med pomešan sa raznim cvetovima i drugih biljnih sorti, proizvode poput adekvatnih činijica za med, poklon kartice i sl.

 

Drugo mesto na ovom takmičenju dodeljeno je skupu farmi pod imenom Bickus (https://www.bickus.de/) iz severnog Hesea, u zapadno-centralnoj Nemačkoj. Ovaj lanac farmi koje obrađuju meso kokoši koje više ne ležu jaja na odgovoran i organski način, umesto da ih ostave industriji. Njihovi proizvodi su organski pileće meso, kao i, uz pomoć kuvarice Urslue Heinzelman, organski sosevi kao prilog supama, salatama itd.

 

Konačno, treće mesto, žiri je dodelio firmi Hiddenseer Kutterfisch (https://www.hiddenseer-kutterfisch.de/), udruženju ribara iz Rugena koji pecaju svojim tradicionalnim udicama i opremom i samo onu ribu koja se može preraditi i servirati, što predstavlja održivo upravljanje u ribolovnim  područjima.

Svima je poznato da se ukrasna živina razlikuje po temperamentu. Tako postoje mirne, žive i nemirne rase. Za koju ćete se odlučiti vi kao odgajivač ili ljubitelj, mnogo zavisi od vašeg temperamenta i vaših želja, a pre svega od prostora kojim raspolažete.

Treba znati da svaka rasa zahteva manje ili više određenog prostor. Ko oskudeva u prostoru moraće se opredeliti za gajenje patuljastih rasa. Idealno je ako pored živinarnika imate i ispust, gde ce vaši miljenici naći crviće, kamenčiće, travu i sve ostalo sto im je potrebno za normalan razvoj.

Prošla su vremena kada su naši preci držali živinu u slobodnom prostoru i kada je noću spavala na granama drveća. Mora se biti načisto, ukrasna živina je kao i sva druga živa bića osetljiva na kišu, vetar, preteranu toplotu ili vlažnost.

U tom kontekstu, danas se sa sigurnošću može reći da nema domaćinstva na selu ili u predgrađima malih ili velikih gradova, koje ne gaje živinu a da za nju nemaju odgovarajući smeštaj. Savremeni odgajivači se trude da ukrasnoj živini obezbede potrebne životne uslove.

Pored drugih, u ove uslove ubrajamo funkcionalan živinarnik i odgovarajući ispust, između mnogobrojnih uslova sredine, oni imaju značajan udeo u istovremenom stvaranju "doma" naše ukrasne živine. Od kvaliteta materjala od kojeg je živinarnik izgrađen i od životnih uslova koje pruža, zavisiće i zdravlje i proizvodna svojstva (nosivost, razmnožavanje, odgoj podmlatka i dr.) jedinki ukrasne živine koje smo uzeli u naše jato.

Bilo od kojeg materijala da je izgrađen (drvo, cigla, opeka i dr.) živinarnik mora da ispuni neke uslove neophodne za nesmetan život petlova i koka odabrane rase živine, da je prostran i svetao, da obezbeđuje dobru izolaciju od spoljašnje temperature (zidovi, tavanica, krov), da je pod dobro izolovan od vlage, da jato štiti od promaje i raznih štetočina i grabljivica i da se lako čisti i dezinfikuje.

Živinarnik mora biti suv, prostran, sunčan, leti hladovit a zimi topao, i da se lako higijenski održava.

GDE POSTAVITI ŽIVINARNIK: Živinarnik se podiže na najpogodnijem mestu okućnice odgajivača. Zemlja okućnice mora da zadovoljava sledeće uslove: treba da je rastresita i procedna kako se posle atmosferskih padavina ne bi stvarale barice ili se zadržavala vlaga. Pogodno je ako je teren obrastao travom ili ako postoji neko listopadno ili četinarsko drveće.

VELIČINA ŽIVINARNIKA: Kao normativ držanja uz poštovanje zoohigijenskih zahteva u pogledu gustine naseljenosti u proseku se računa 0,30 do 0,40 m2 podne površine po kokoški. Visina živinarnika treba da je najmanje 2,20 m.

 

Saveti za pravilnu ishranu ćurića

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/zivinarstvo/item/2632-saveti-za-pravilnu-ishranu-curica

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31