Zbog propisa i zakona koji su zastupljeni u Evropskoj uniji, stočari u Srbiji moraće da se prilagode novim tehnologijama u živinarstvu.

- U živinarstvu su se ranije kokoši nosilje uzgajale u klasičnim konvencionalnim kavezima. To su bili mali kavezi u kojima se uzgajalo pet koka nosilja. Međutim, oni su sada zabranjeni u Evropskoj uniji. Od 1. januara 2021. biće zabranjeni i kod nas. Naši proizvođači se već sada polako prilagođavaju i kupuju nove kavezne sisteme - kaže Mirjana Đukić Stojčić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prelazak na nove sisteme uslovljava i kupovinu nove opreme i prilagođavanje novim tehnologijama. Reč je o posebnim hranilicama, pojilicama i svemu onom što nemaju klasični konvencionalni kavezi. Đukić Stojčić objašnjava i da je vaoma važan IT sektor u stočarstvu, kao način bržeg i boljeg razvoja ove grane poljoprivrede.

- Danas se preko telefona može pratiti cela proizvodnja, od vlažnosti vazduha temperature, ugljen-dioksida do posmatranja životinja preko kamera, što je već i dostupno - dodala je Mirjana Đukić Stojčić.

Kao veliku prednost navodi to što se kroz ovakav sistem praćenja proizvodnje, i kroz senzore koji se postavljaju u objekte, mogu pratiti ambijentalni uslovi i ponašanje životinja i njihovo zdravlje.

Komunikacija stručnjaka i stočara, po njenom mišljenju, izuzetno je važna za razvoj stočarstva, jer proizvođači mogu da dobiju korisne savete.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2542947/zivinari-ce-morati-da-se-prilagode-pravilima-eu-tradicionalni-kavezi-bice-zabranjeni

Stočna hrana koja se koristi za ishranu živine sastavljena je od žitarica, proizvoda industrije ulja, alkohola i vrenja, mlinske industrije, kao i vitaminsko - mineralnih materija. Potrebe živine u hranljivim materijama zavise od vrste, rsae i kategorije živine. Koju ćete smešu za ishranu pilića koristiti zavisi pre svega od uzrasta živine. Ishrana kokoški nosilja konzumnih jaja u periodu produkcije usmerena je na obezbeđivanje uzdržanih i produktivnih potreba kokoši.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Već godinama srpsko tržište suočeno je sa velikom proizvodnjom konzumnih jaja. Sve ono što se proizvede domaćinstva, u Srbiji ne mogu da potroše, a samo mali deo ode u izvoz. Direktor Poslovne zajednice živinara Srbije Rade Škorić kaže da je ovo samo jedan od problema sa kojima su suočeni ovdašnji živinari, jer u kontinuitetu postoji višak ovog proizvoda.

„Na velikim farmama, u industrijskoj proizvodnji, ima blizu 4,5 miliona koka nosilja, a procenjuje se da je godišnja proizvodnja oko 1,5 milijardi konzumnih jaja. Osim toga, na porodičnim gazdinstvima ima 1,5 do dva miliona koka, čija se jaja ne prodaju, već služe za ličnu potrošnju. U protekle dve godine Srbija je u proseku izvozila 30 do 35 miliona komada jaja godišnje, što je deset puta više od uvoza. Ponekad je to parametar, koji kaže da je to dobro, međutim ja često kažem da je  loše, jer znači da nismo bili interesantno tržište, čak ni za Makedoniju, od koje smo tradicionalno uvozili jaja. Najviše jaja Srbija izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju'', kaže Škorić.

Naš sagovornik navodi i da se za potrebe domaće prehrambene industije, kao poluprerađen proizvod (žumanac u prahu, osušeno jaje u prahu), uveze preko  70 miliona jaja i da je to velika šteta,  jer u Valjevu postoji fabrika, jedina u našoj zemlji, koja bi to mogla da preradi, ali iako povremeno ima minimalnu proizvodnju, ona nažalost uglavnom ne radi. Kada bi pomenuta količina uvezenih jaja bila apsorbovana sa domaćeg tržišta, to bi bio dobar nivo, koji bi regulisao tržište konzumnih jaja tako da cene ne bi često padale ispod cene koštanja, zaključuje Škorić.

O pomenutoj temi možete više pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31