Mi bismo se zakleli da je naša, ali isto tvrde i Česi. Oni su je, međutim, kao svoju i zaštitili. Reč je o šljivovici. Pod oznakom geografskog porekla, domaću zaštitu uživa oko 80 tradicionalnih srpskih proizvoda. Među njima su užička domaća pršuta, sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski koziji sir, banatski rizling. Daleko manji broj naših proizvoda, mogu se izbrojati na prste jedne ruke, uživa i evropsku zaštitu. U evropski registar upisan je leskovački domaći ajvar, nešto ranije fruškogorski bermet i homoljski med. Srpski proizvođači još ne shvataju dovoljno ozbiljno važnost da svoj produkt i dodatno zaštite i pretvore u - brend.


Iako u početku podrazumeva trošak, brendiran proizvod garantuje kvalitet. Vremenom mu zato raste i ugled među kupcima. Problem je što se na našem tržištu ne može uvek postići veća cena takvog proizvoda.

- Brendiranje prehrambenih proizvoda, a to su oznaka geografskog porekla, organska sertifikacija, primena standarda, daje dodatnu vrednost proizvodu, garantuje kvalitet proizvoda i njegovu zdravstvenu bezbednost. To je, zapravo, dokumentovanost da je neki brendirani proizvod kvalitetan, da potiče sa navedene geografske lokacije. Ili da ima nacionalno poreklo. Brend otkriva i da je primenjena određena, zaštićena receptura. Kad imamo u vidu užičku goveđu pršutu, sremski kulen, brendiranje sigurno doprinosi zaštiti nacionalnih proizvoda, određenih receptura, proizvoda sa određenog geografskog lokaliteta. Dobar primer je "srpska kobasica" koja je nažalost veoma nekvalitetan proizvod. Prave je mnogi proizvođači, a u nazivu ima nacionalno obeležje - objašnjava Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

PKS je organizovala manifestaciju - takmičenje u proizvodnji kvalitetne srpske kobasice i data su uputstva sa minimumom zahteva. Ona podrazumevaju da kobasica, da bi bila srpska, mora ima najmanje 65% svinjskog mesa prve i druge kategorije, od 25 do 30% čvrstog masnog tkiva, so i vodu. Ova receptura garantuje kvalitet ovog proizvoda i onda sa razlogom može da nosi oznaku "srpska".

- Mislim da veći procenat proizvođača ne veruje u brendiranje proizvoda i da su ispoštovane sve procedure primene zaštite proizvoda. Verovatno je tako jer je nedovoljna kontrola, proizvođači nisu edukovani, nema sprovođenja kaznenih mera. Mnogi proizvođači dodaju odredice u smislu etno, eko, bio što nema nikakvog značaja. Oni koji shvataju težinu i značaj brendiranja su razočarani, jer ulažu dosta novca u te poslove, a ne mogu da postignu cenu proizvoda sa dodatom vrednošću - smatra Budimović.

Brendiranje je važno za sve oblasti, pa i za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Izgrađen brend potrošaču šalje poruku da je bezbedan, zdrav, kontrolisan i proveren. Proizvođaču bi prepoznatljivo ime, u koje je ulagano, trebalo da obezbedi dodatu vrednost, ali i reputaciju.

- Prema informacijama koje imam, postoji oko 84 zaštićena proizvoda sa geografskim poreklom, a spisak je na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu. Oni su zaštićeni na nivou naše države. Proces brendiranja je veoma zahtevan posao koji podrazumeva potpunu posvećenost i dokumentovanost u svakoj fazi proizvodnje i prerade prehrambenog proizvoda. To je dug proces, jer, za mnoge oblike proizvodnje su bitna i godišnja doba, a sve to poskupljuje dobijanje zaštite. Troškovi se kreću od 5.000 do 10.000 EUR - kaže Budimović. 

U Srbiji se prehrambeni prozvodi najčešće brendiraju kao organski ili kao proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom. Artikli sa epitetom organski trebalo bi da su zdravi, manje obrađeni, sa minimumom hemijskih sredstava. Oni sa geografskim poreklom šalju poruku da čuvaju specifičnost tog regiona i prepoznatljiv način proizvodnje. Stvaranjem brenda poboljšava se imidž teritorije sa koje proizvod potiče.

Evropsku zaštitu, milsim, dobio je leskovački ajvar. Sigurno smo propustili da zaštitimo neke od naših prepoznatljivih proizvoda. To je slučaj sa rakijom od šljiva. Ali ima dosta proizvoda koji čekaju međunarodnu zaštitu. To su sremski kulen, užička pršuta, kačerski med. Sigurno da brendirani proizvod ima višu cenu i to mora da bude garancija kvaliteta, a ne samo zapis na deklaraciji. Svedoci smo da proizvodnja hrane i ishrana ljudi zauzimaju veoma značajno mesto u statusu zdravlja ljudi - ističe Budimović. 


Poreklo garantuje vrednost


Oznaku da imaju geografsko poreklo na proizvod mogu da stave samo ovlašćeni korisnici brenda. To znači da svoje proizvode prave na tradicionalan način, za koji su dobili oznaku kvaliteta, ali i da su pod kontrolom nadležnih inspekcija. Upravo su oni, zbog popularnosti među kupcima, najčešće na meti plagijatora. Markica garantuje poreklo, ali I proizvođači su dužni da kvalitet održavaju na istom nivou.


Lisabonska konvencija

Roba koja ima zaštićeno geografsko poreklo, prema Lisabonskoj konvenciji, ne podleže carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište Evropske unije, a na domaćem i inostranom tržištu prodaje se skuplje od proizvoda koji nemaju to obeležje.

Zaštitom geografskog porekla dobijaju i proizvođači i potrošači. Ovi proizvodi, po pravilu, imaju veću vrednost od ostalih i smatra se da, osim što su posebnog porekla, poseduju i vrhunski kvalitet, pa su i kupci spremni da za njih plate više. Zauzvrat, potrošači očekuju da taj proizvod nosi sve karakteristike i datima kvalitet iznet u elaboratu za zaštitu koji kontroliše nadležno Ministarstvo poljoprivrede.
 

Piroćanci najavljuju novu proizvodnju čuvenog specijaliteta. PIROTSKA "peglana" kobasica, ili kako je Piroćanci od milja zovu "afrodizijačka potkovica", uskoro će se praviti i od mesa poludivljih konja koji krstare visovima Stare planine, na grebenu od Kamenice i Senokosa do Gornjeg Krivodola! Staze, kojima su do 2006. godine "krstarili" naši i bugarski graničari, urasle u bujnu travu koju zbog nadmorske visine od više od 1.500 metara, ne pogađaju visoke temperature, pravi su raj za nekoliko stotina grla kopitara koja su tokom cele godine slobodna i razmnožavaju se po prirodnim zakonima. Novi delikates koji je neka vrsta logičnog nastavka proizvodnje standardne "peglane" kobasice, najavili su Miodrag Lilić, vlasnik ovdašnje farme, koja brine o krdu konja i Dalibor Tošić, kafedžija i vlasnik prve sertifikovane radnje za proizvodnju "pirotske vijagre". Pročitajte još: Konji nam vrede više od bogatstva - Čuvanjem stoke na Staroj planini bavim se već tri decenije. Trenutno na ispaši imamo oko 300 grla krupne stoke: goveda i konja koji su tokom cele godine slobodni i praktično su poludivlji, kao i oko 1.000 grla ovaca i koza. Ovo je puna organska proizvodnja mesa, i potencijal koji obećava. Čekali smo neki preradni kapacitet i sada ga konačno imamo, pa će proizvodnja "peglane" kobasice od konjskog mesa uskoro početi - kaže Lilić, čija je stoka na više stotina hektara slobodne ispaše. Nova "peglana" je nedavo prvi put promovisana i na Novosadskom sajmu, gde je pobrala ogromna priznanja u konkurenciji više od 1.500 suhomesnatih proizvoda. Za ovaj pirotski brend osim domaćih kupaca interesovanje su pokazali i stranci: Italijani, Nemci, Francuzi, gde postoji tradicija upotrebe konjskog mesa. Krdo krava Miodraga Ilića - Foto V.Ćirić - Stara planina i njeni pašnjaci su neiskorišćen potencijal i mi smo rešili da to promenimo, koliko je u našoj moći. Za otprilike mesec dana počeće proizvodnja "peglane" kobasice od konjskog mesa, naravno sa ostalim posnim mesima koja nemaju klasičan holesterol. U preradu će ići organski Datum: 10.06.2018 Medij: www.novosti.rs Link: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:732092-Peglaju-i-kobasice-od-konjskog-mesa Autori: @Novostionline Teme: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Naslov: "Peglaju" i kobasice od konjskog mesa Napomena: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede kliping centar Srbije www.ninamedia.rs 1/ 2 proizvedeno meso koje uz to neće biti zamrzavano i čuvano po hladnjačama - kaže Dalibor Tošić, koji se ugostiteljstvom bavi poslednje dve decenije. Pročitajte još: Kobasica od tri tone! Polako, ali sigurno, saglasni su naši sagovornici, na toliko pominjanoj Staroj planini, pokreće se priča i o organskoj proizvodnja i to na njenoj istočnoj strani, u Bugarskoj, oko mesta Čiprovci i drugih prigraničnih sela i varošica, gde su od pre nekoliko godina zaživele farme bivolica, koje su poznate po prvoklasnom mleku i mesu. Dalibor Tošić POMOĆ DRŽAVE VELIKU pomoć oko realizacije čitave ideje imali smo od Ministarstva poljoprivrede i Uprave veterine. Nadležni su, kako kaže Dalibor Tošić, doneli novi pravilnik, čime su i malim proizvođačima omogućili da se pojave na tržištu.

www.novosti.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31