Po rečima pčelara, maj je najzanimljiviji mesec, kako za njih, tako i za pčele. Tokom ovog meseca dolazi do cvetanja bagrema i formiranja novih zajednica pčela, koje su u ovom vremenskom periodu najproduktivnije. Preporučeno je sprečiti rojenje ukoliko je to moguće. To se može postići povećanjem prostora u košnici, dodavanjem praznih medišta (nastavaka). Društva treba približiti glavnoj bagremovoj paši, kako bi se postigli veći prinosi meda. Ne bi trebalo izlagati ih suncu u periodu od 11 do 15 časova. Tokom ovog meseca potrebno je organizovati pripreme za ceđenje meda i sakupljanje prvih rezultata vrednog rada.

 

              

 

Seobu pčela trebalo bi obaviti krajem maja i početkom juna meseca. Ukoliko dođe do toga da bagremova paša ne daje povoljne rezultate, neophodno je prihranjivati pčele i održavati kondiciju radi radnog raspoloženja. Početkom juna može se pristupiti vađenju i ceđenju meda. Neophodno je pripremiti društva za livadsku pašu. Zbog visokih dnevnih temperatura potrebno je obezbediti dobru ventilaciju u košnici i vodu na pčelinjaku. Proizvodnja matica za potrebe pčelinjaka može se izvršiti tokom pomenutog meseca. To se može postići kupovinom pčelinjih društava, kupovinom i proizvodnjom matica, kao i formiranjem novih rojeva u pčelinjaku.

 

                     

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20 % vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eli-minisala mogućnost upijanja vlage.
Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je ve-oma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil-furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet.

Nakon oduzimanja meda, pčelari pristupaju povećanju broja pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke, eventualno povećati pčelinjak i pripremiti rojeve za tržište. Rojevi, kao i med, predstavljaju prihod pčelinjaka.
Načina umnožavanja pčelinjih zajednica ima mnogo. Svaki pčelar se opredeljuje za one, koji njemu, u datim uslovima, najviše odgovaraju. Seleći pčelari, koji po oduzimanju meda odmah premeštaju košnice na drugu pašu, paketne rojeve formiraju radije nego klasične. Ako se ipak odluče za klasične rojeve, to rade tako što od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram sa leglom (da ih što manje oslabe), pa od materijala iz više košnica, naprave novo društvo.


Stacionarni pčelari imaju mogućnost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najčešće iz plodišta oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajućim pčelama koje smeste u novu košnicu i na taj način dobiju roj, u koji uvode mladu, sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici dodaju ramove sa satnim osnovama ili već izgrađenim, nezaleganim saćem iz medišta. Time je obnovljeno plodišno saće starog društva, smanjena njegova brojčana snaga, a rojevski nagon potisnut za duže vreme.
Ovako formirane rojeve treba negovati. Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pčele izletnice, koje bi je donele. Hranu za tekuću potrošnju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogačom. Prostor u njima se širi postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vrši i procena kvaliteta matice u roju, na osnovu količine i stanja legla. Ako se oceni da je matica nekvalitetna, treba je odmah zameniti drugom.
Izvestan broj pčelara se opredeljuje za neki od načina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vrši uvođenjem još jedne, mlade matice, odnosno pretvaranjem jednomatične zajednice u privremeni, dvomatični sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao „Peletov način“, zasnova-ni su na ideji formiranja drugog odgajivačkog centra u istoj košnici.


Iz plodišta se u jedan medišni nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajućim pčelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mrežom…), na kojoj se otvara leto.
Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, već sparenom maticom ili zreo matičnjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pčele počnu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada (ispod nastavka sa rojem) zameni matičnom rešetkom. Tako su formirana dva odgajivačka centra u istoj košnici, odno-sno jednomatična zajednica prerasta u dvomatično društvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoći pčelara, a mogućnost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana.
Nakon petnaestak dana, pčelar zameni mesta plodištima, tako što nastavak sa rojem postavi na po-njaču, a plodište sa starom maticom iznad medišta. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica (bez potrebe da se traži) i obnovljeno plodišno saće.

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja se-mena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni insekticidi.
Mogućnost pojave rojevog nagona na letnjim pašama, naročito lipovoj, je velika. Ali, vredan pčelar ima efikasan način da je potpuno isključi, tako što će u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodišnje matice.
Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, ko tretman započne  kasno, ostaje  bez pčela.

 

Tokom prvog dana sajma na štandu Privredne komore Beograda pažnju nam je privuklo malo pakovanje tegle meda u lepo upakovanoj i neobičnoj kesi. Prišli smo štandu i upoznali se sa predstavnikom opšte zemljoradničke zadruge „Kačerski med“ Goranom Markovićem iz Lazarevca, i tom prilikom saznali da je zemljoradnička zadruga „Kačerski med“ osnovana 2011. godine. Kako nam je istakao Goran, iz godine u godinu su radili na modernizaciji objekta i uvođenju HACCAP standarda. Zadruga „ Kačerski med“ broji 54 zadrugara, i svi su pčelari. Oni proizvode med po elaboratu koji je osmislio profesor dr Mića Mladenović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Sadržaj meda je mešavina 5% bagremovog meda, 15% livadskog i mali procenat lipovog meda. Zadruga poseduje svoj pogon gde se pakuje med označen markicom kontrolisanog geografskog porekla. Proizvođači ovog meda su pretežno zastupljeni na teritoriji opštine Lazarevac, Obrenovac, Ljig, Mionica, Aranđelovac i Gornji Milanovac. Svake godine, krajem aprila, svi pčelari članovi Zadruge opredeljuju se koliko će košnica izdvojiti za kačerski med. Karakteristično za proizvodnju ovog meda je to što su košnice stacionirane, ne sele se u različite krajeve. Zavisno od godine do godine, u proseku od 10 do 60 košnica jednog pčelara se izdvajaju za kačerski med. Po trenutnim podacima, 39 pčelara se odlučilo da učestvuje u kačerskom medu i izdvojili su preko hiljadu košnica za ovaj med. Planirana količina kačerskog meda koja će se ove godine plasirati na tržište je od 10 do 15 tona. Cena ovog meda je 1.250 dinara za jedan kilogram. Med se pakuje u teglice od 250 grama, i cena pakovanja je 500 dinara. Iza ovih zadrugara stoji CIN odnosno, Centar za ispitivanje namirnica koji kontroliše kačerski med od proizvodnje do finalnog proizvoda u tegli. U toku proizvodnje, tri puta se vrši kontrola i analiza meda. U planu im  je da u proces proizvodnje uvedu još novih standarda kako bi proizvode plasirali na nova tržišta.

Postoji razlika u postupku dodavanja nastavaka kod onih koji koriste matičnu rešetku i onih koji je ne koriste. Oni koji koriste matičnu rešetku, dodaju nastavak iznad rešetke i kada ga pčele napune do dve trećine nektarom, taj se nastavak uklanja i na matičnu rešetku se stavlja novi, sa izgrađenim saćem, a na njega onaj, već skoro napunjeni. Pre medišnog nastavka, ukloni se matična rešetka i vrši manipulacija okvirima u prva dva u kojima je leglo. Ako su društva jaka i imaju puno okvira zatvorenog legla, onda se deo onih sa leglom može prevešati u medišni nastavak, a pored njih se stave okviri sa satnom osnovom, da bi zaposlili pčele voskarice i smanjili mogućnost ulaska u rojevni nagon.

Time smo povukli deo pčela u medište (u koje nekada pčele ne žele da pređu, nego radije ostaju u plodištu, ispod matične rešetke i ulaze u rojevni nagon), a dodavanjem praznih okvira u plodište, omogućili matici da zaleže novo leglo. Pre početka glavne paše, svo leglo se diže iznad matične rešetke, a matica se na jednom okviru otvorenog legla spušta u prvi nastavak koji je napunjen izgrađenim saćem. Time se smanjuje količina legla za vreme glavne paše i omogućava da se što veći broj pčela regrutuje iz pčela hraniteljica legla u primateljice. To je neobično važno zbog toga, što od jedne pčele izletnice, nektar preuzima čak 10–12 pčela primateljica, tokom jakih paša, prenose ga u medište i tamo se zadržavaju, prerađujući nektar oko dvadeset minuta. Iz toga izlazi zaključak da je za vreme glavne paše potrebnije imati daleko veći broj pčela primateljica, nego pčela izletnica, navodi se na sajtu SPOS-a.


Svi do sada opisani postupci imaju svoje nedostatke. Primena takvog načina pčelarenja rezultuje velikim gubitkom vremena, a na kraju obaveznim i trajnim oštećenjem kičme pčelara koji ga primenjuje. Osim toga, česta otvaranja košnice izazivaju stres kod pčela i smanjenje prinosa. Manipulacija okvirima i razbijanje strukture legla, koju je formirala matica, u krajnosti rezultuje slabljenjem društava. Postavljanjem matične rešetke, postavljamo jednu branu između medišta i plodišta i smanjujemo protok pčela. U svemu tome, postoje pčelari, čak i predavači, koji preporučuju stavljanje neuokvirene matične rešetke direktno na satonoše, navodeći kao razlog sprečavanje gradnje zaperaka. Činjenica što su time pčele prisilili, da prilikom prelaska iz jedne ulice u drugu u samom plodištu moraju dva puta proći kroz matičnu rešetku, ne predstavlja nikakav problem?


Uvidevši sve te nedostatke, prešao sam na način pčelarenja bez matične rešetke. Nastavke dodajem jedan na drugi, bez uklanjanja prethodno stavljenog nastavka. U novi nastavak stavljam po dva rama sa satnim osnovama na mesto 2 i 8. Takvim načinom pčelarenja smanjujem stres kod pčelinjih društava, dozvoljavam im da se razvijaju i formiraju leglo na prirodan način, a ja dobijam jako puno na vremenu. U krajnosti, sve to rezultira većim prinosima i snažnijim zajednicama. Moje su zajednice u sezoni na 5, čak i 6 LR nastavaka, i veoma su snažne. Jedino otvaram plodište onda kada u njega stavljam ram građevnjak, ali o tome kasnije.
Svaki nastavak koji dodajem ima okruglo leto. Okruglim letom skraćujem put pčelama do okvira u koje će odložiti nektar. Za svaki okrugli otvor imam i čep, kojim vršim manipulaciju okruglim otvorima. Zašto je potrebna ta manipulacija? Ako imamo okrugle otvore, pčele će popunjavati zadnji deo okvira, udaljen od okruglog leta, a prednji će ostajati prazan. Kad prođe glavna paša i dođe do smanjenja unosa nektara, pčele se posvete preslaganju meda iz okvira koje su napunile po celoj košnici, nastojeći da ga prenesu u gornje nastavke, a u donjima deblokiraju maticu. U tom momentu treba zatvoriti okrugla leta na gornjem nastavku, a kada u njemu poklope saće do dve trećine, onda zatvaram i okruglo leto na nastavku ispod njega i tako omogućavamo pčelama da u potpunosti napune gornje nastavke medom. Čim do kraja poklope saće u gornjem nastavku, možemo ga oduzeti i prepustiti im da popunjavaju ostale nastavke.

Pčelinjak traži zaklonjeno mesto, položajem prema suncu i dalje od svake buke. Pčelinjak treba da bude na mestu gde nema promaje, Dovoljno je ako kroz pčelinjak struji jedva osetljiva vazdušna struja, posebno ako je pčelinjak postavljen između kakvog useka, udoline, između velikih zgrada, visokih zidova itd..Ispred košnica bi trebalo bar jedno 8 do 10m da bude čistina. Najbitnije je da košnice budu postavljene vodoravno. Najčešće se koriste Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30