Rani aprilski mrazevi, pa suša zadali su pčelarima glavobolje i učinili 2017. jednom od najgorih godina za proizvodnju meda, koga nikad nije bilo manje.

Pčelari Republike Srpske još pamte 2015. godinu kada je ostvarena rekordna proizvodnja meda u iznosu od skoro 2.000 tona, međutim, kako sami kažu, odmah su znali da će se ta godina teško ponoviti.

Ove godine, kažu, potpuno druga priča.

Mraz u aprilu je potpuno desetkovao prve cvetove bagrema i livadskih biljaka, a vrućine koje su usledile, samo su dodatno otežale proizvodnju meda.

Pčele su preživljavale zahvaljujući prihranjivanju, zima je skroz neizvesna, a situaciju dodatno pogoršava to što im je ovo druga loša godina za redom.

Građani već strahuju da bi i med mogao doživeti sudbinu voća, povrća, mesa, mleka ali i ostalih proizvoda koji već sada drastično poskupljuju.

Međutim, Damir Barašin sekretar Saveza udruženja pčelara Republike Srpske, objašnjava da poskupljenja za sada neće biti, bar ne u Krajini.

- Godine 2016. i 2017. su katastrofalne. Sve je desetkovno još od početka godine. Situacija sa medom je loša, čak smo nekoliko puta i razgovarali na temu poskupljenja, bilo je i inicijativa, ali mislim da to nije pametan potez. Ne bi bilo fer da med poskupi, jer je finansijska situacija građana ionako loša. Med u Krajini ostaje oko 15 KM, dok je u Hercegovini nešto skuplji – objašnjava Barašin.

Dodaje da ako dođe do novih inicijativa za poskupljenje meda, ta inicijativa neće imati podršku banjalučkih pčelara.

Međutim, neke je prazna saća ipak naterala da povećaju cene.

Oni koji već dugo godina vode brigu o košnicama kažu da ne pamte ovako loše godine, tako je med u Hercegovini poskupeo nakon 15 godina.

- Med u Hercegovini je tačno 15 godina bio 15 KM po kilogramu, a pre nekoliko meseci je poskupio na 18 KM. Ne znam da li će biti većih poskupljenja, ne bi trebalo, ali opet videćemo – kaže Božo Vujović, pčelar iz Bileće.

Dodaje da je u Hercegovini med poskupio, jer je potražnja velika, te da može reći da niko u Hercegovini više nema meda.

- Ja 35 godina vodim dnevnike, pišem kakav je koji dan bio i vodim evidenciju o svemu i mogu reći da nikada nije bilo ni slično. Ovo je katastrofa. I da je najlošija godina do proleća vaga pokaže 15 kilograma, a ove godine nije bilo ništa. Eto koliko je loše – objašnjava Vujović.

Zabrinuti su i kupci, koji u svojim kuhinjama ne žele uvozne proizvode sumnjivog kvaliteta, već redovno kupuju domaći med.

- Nikada ne kupujem uvozni med, jer im ne verujem. Godinama kupujem samo domaći, od proverenih proizvođača, tako me zabrinulo to što ga nema. Neka poskupe ako treba malo, samo da ga ne nestane, jer ga moja porodica i ja svakodnevno koristimo – kaže Vera Malić iz Prnjavora.

Sudeći po svemu, vreme nije štedilo nikoga pa ni pčelare, kojima je svaki sledeći mesec neizvestan. I dok sa setom pričaju o uspešnoj 2015. godini, nadajući se da bi se nekada mogla ponoviti, pčelari se brinu za prazna saća i planiraju kako da prežive zimu.

Primorani da uvoze

Druga loša godina zaredom sa sobom donosi i lošu prodaju, a očekuje se i da dodatno poraste uvoz meda u BiH, koji je čak 80 puta veći od izvoza. Pčelari upozoravaju kupce da budu oprezni jer je kvalitet meda koji se nalazi na policama marketa, ili kesicama u kafićima, sporan, ali ga građani zbog niske cene masovno kupuju.

Izvor: www.blic.rs

U organizaciji Grada, Odeljenja za poljoprivredu i šabačkih udruženja, počeo je drugi Internacionalni festival pčelarstva. Ove godine, na Sajmu učestvuje pedesetak proizvođača meda i opreme.

Na području Grada Šapca, registrovano je pet udruženja pčelara. Godišnje se proizvede oko 350 tona meda.

"Ja imam oko 200 košnica. Festival je dobra prilika za upoznavanje proizvođača i kupaca. Posebno je veliki podsticaj za mlade pčelare", kaže Branko Mijić, predsednik Društva pčelara "Prnjavor".

Vladimir Špegar, načelnik Odeljenja za poljoprivredu kaže da je Šabac jedan od gradova koji ima najviše košnica u Srbiji.

"Agrarni budžet u okviru budžeta grada podržava sve obuke, projekte i manifestacije koje podstiču proizvodnju meda u našem kraju. Želimo da budemo još bolji i uspešniji zato što imamo i prirodne i ljudske potencijale za to", kaže Dušan Kostadinović, zamenik gradonačelnika.

Sajam će trajati do 20 časova kada će biti održan i koncert starogradske muzike. Posetioci će, pored pčelinjih proizvoda i savremene opreme, imati priliku da vide i saznaju i kako se pre 3.000 godina, pravila ambalaža za med.

Izvor: www.rts.rs

Septembar je mesec, kada je lako dovršiti poslove, i ispraviti greške ukoliko smo ih načinili na pčelinjaku u prošlom mesecu. Ako smo pravi pčelari, ljubitelji pčela, već početkom ovog meseca, sve je bilo spremno za prezimljavanje. Ono je izuzetno važno, jer ne kaže se bez razloga: “kako uzimiš, tako ćeš i vrcati”. Razlog je jasan: pčele izvedene u septembru su one koje najduže žive, i koje će biti smenjene mladim naslednicama, tek nakon sedam meseci prebrodivši sve zimske nedaće.

Pčele osećaju nadolazeću zimu, pa lagano smanjuju leglo, nad kojim se formira medna kapa. Sve pukotine na košnici i nepotrebni otvori, koje je pčelar napravio biće ispropolisani. Ceo avgust pčele su bile na tihoj livadskoj paši. Iskustva pčera naših krajeva govore da posle 5. avgusta ne treba oduzimati med, pa ako je ovo pravilo ispoštovano, zalihe hrane su značajne. Tu se, pre svega, misli na zalihe meda koji je glavni energetski izvor, i čije rezerve treba da iznose u našim klimatskim uslovima oko 20 kilograma. Smatra se da je ova masa meda dovoljna za ishranu, ali je njena uloga takođe i u omogućavanju, da se zadrži relativno stabilna temperatura u zoni klubeta.

Poznato je da se med prilikom dekristalizacije u zimskim mesecima vrlo sporo zagreva, a kada je vraćen u tečno stanje i usut u ambalažu, on ostaje još veoma dugo topao. Ova fizička osobina može se uporediti sa tromošću teških vozila: potrebno je dosta snage da se ubrza, a kada postigne brzinu s mukom ga zaustavljamo. Isto tako i medna kapa štiti od naglih temperaturnih promena pčelinje klube. Ona je sa gornje strane, i ka njoj se kreće vrući vazduh.

Ramovi koji ostaju u plodištu treba da su u izgrađeni kao idealno radiličko saće. Dobro je da su to satovi u kojima je izvedeno tek nekoliko generacija pčela, ne devičansko žuto saće već saće u boji roze vina. Idelano je ako je ovakav asortiman saća ostavljen pčelama još prošlog meseca da na njemu same oforme svoje gnezdo, pošto one to najbolje znaju. Intervencije pčelara često mogu da nanesu više štete nego koristi.


Već sada, a to važi za čitavu jesen, potrebno je obratiti pažnju da li ima nekog unosa, jer ako ga nema postoji opasnost od grabeži. U tom slučaju, sve intervencije koje zahtevaju otvaranje košnica moraju se vršiti isključivo u jutarnjim ili večernjim satima.

Sada košnica postaje jedno telo. Plodište i medište kod nastavljača činiće prostor u kome društvo treba da prezimi. U kojem delu, gornjem ili donjem, individualana je osobina svake zajednice i zaludan je posao pčele primoravati da se povinuju pravilima koja smo negde pročitali ili čuli. Snažna, brojna društva želeće da budu bliže svežem vazduhu i težiće da budu dole. Zimljivije matice povlaćiće se nagore idući za toplotom.

Satovi koji su činili medište postali su nepotrebni, a saće valja sačuvati. Najbolja zaštita saća je ona koju same pčele bez ikakvih hemikalija već milionima godina vrše. Potrebno je takve ramove, u kojima je uvek još i ponešto zaostalog meda, postaviti ispod plodišta. Pčele će ovaj med preneti u mednu kapu, a krećući se po tom saću da bi ulazile i izlazule iz košnice, štitiće ga sigurno od voskovog moljca.

Matična rešetka više nema nikakvu ulogu i treba je ukoniti. Pčelari koji imaju prostora odložiće je u ostavu, koji nemaju imaće samo problema gde da je smeste. Najjednostavinje rešenje je ostaviti je u samoj košnici, ali na podnjači. Tu će biti od koristi jer će činiti neprobojnu barijeru miševima, rovčicama, leptiru medojedu i drugim štetočinama da prodru u košnicu, pa će postavljanje češljeva biti izlišno. Pčele će mnogo lakše, kao u sred leta, moći slobodno da ulaze u košnicu, posebno polenarice koje neće na cilju ostajati bez tovara praha koji im u gužvi skidaju češljevi, a trutova već i onako nema više.

Na kraju, nikako ne smemo zaboraviti na varou. Mnogi pčelari uljuljkani letošnjim velikim vrućinama, ponadali su se da smo se ove napasti rešili. Međutim, već prva kontolna tretiranja ukazala su na njen veliki broj. Zaista upozoravajuće.

Izvor: zdravasrbija.com

U blizini Bačke Topole, uginulo je više od hiljadu pčelinjih zajednica. Pčelari i aktivisti udruženja za zaštitu prirode to nazivaju pravom ekološkom katastrofom.

Pčelari sumnjaju da je pomor izazvao herbicid i insekticid total. Inspekcije analiziraju uzorke bilja sa okolnih njiva i uginule pčele.

“Jednostavno to je ekološka katastrofa, to što se desilo taj pomor”, kaže Radomir Ivković. 

“Svaki dan one padaju. Ali, ovo je sve, evo vidite. Ma, ta je gotova, ta je zatrovana", dodaje. 

Prve znake trovanja primetio je jedan pčelar prošlog vikenda. Kada je toga dana Pero Popović krenuo u obilazak svojih košnica, imao je šta da vidi. 

“Video sam mrtve pčele ispred, mnogo, gomilu mrtvih pčela oko košnica”, navodi Popović. 

Njegovi pčelinjaci nisu jedini. Uništeno je više od hiljadu društava pčela, uginulo je za samo nekoliko dana. 

Pčelari sumnjaju da je uzrok hebricid total, kojim se zaprašuje ambrozija. 

Pčelari su podigli kredite, uložili desetine hiljada evra u ovaj posao. Zaradu je većina njih trebalo da počne da ostvaruje tek za tri godine. Sada računaju na neplanirani trošak. Za analize, koje po uzorke samo za bilje koštaju 150.000 dinara. 

Izvor: www.b92.net

U Dizajn Inkubatoru Nova Iskra, instalirana je prva urbana košnica u našem gradu. Nova Iskra već duže vreme pokreće različite inicijative, pored urbane bašte, gde se nalazi preko 50 biljaka iz različitih delova sveta. Ovo je još jedan od pokazatelja, da radno mesto u centru grada, može biti u dodiru sa prirodom. Košnica je donacija pčelara iz Ražnja, Marka Mijajlovića, koji ističe da od pčela možemo naučiti ceo životni ciklus, od toga ko je vodilja u roju do zajedničke navke hrane i proizvodnje čistog meda. Događaj je podržalo Beogradsko udruženje pčelara.

U mnogim zemljama je sve prisutniji trend uzgoja, pčelarstva u urbanim sredinama. Najizraženije urbano pčelarstvo se razvija u velikim gradovima Severne Amerike, kao i u velikim gradovima u Evropi, primer su košnice koje se nalaze na zgradi Evropske agencije za zaštitu prirodne sredine u Kopenhagenu, kao i u Berlinu na zgradi parlamenta. Beograd počinje da prati te trendove, i uskoro ćemo viđati košnice i na ravnim krovovima našeg grada.

Pretpostavlja se da su gradovi dobar prostor za život pčela jer hrane imaju u izobilju zbog gradskih parkova i zelenih površina na kojima se ne upotrebljavaju pesticidi kao što se tretiraju komercijalna poljuprivredna gazdinstva. Beč je dom mnogih rojeva pčela i do sada ih je izbrojano oko 5000 o kojima brine 600 pčelara.

Osim toga što su nezamenjljiva karika u zdravom ekosistemu i oprašivači većine biljaka koje čine našu ishranu , pčele su visoko organizovane zajednice od kojih možemo mnogo da naučimo ne samo o prirodi i važnosti biodiverziteta već i o rukovođenju, višim ciljevima zajednice, komunikaciji i produkciji vrhunskih proizvoda.  Košnica u Novoj Iskri će važan deo prirode postaviti na vidljivo mesto  i u kontakt sa korisnicima i posetiocima kako bi nas podsetila i naučila da ova mala, vredna stvorenja imaju nezamenjljivu ulogu u našim užurbanim životima.

Nova iskra je jedinstveno mesto susreta vodećih kreativnih profesionalaca, i kompanija otvorenih ka inovativnim pristupima poslovanju i razvoju proizvoda.Osnažuje kreativce, preduzetnike i frilensere i pomaže razvoj novih ili već postojećih biznisa kroz pristup koji je utemeljen na ljudima uključenim u proces i dizajn metodologiji. Ovaj proces uključuje edukativne programe, povezivanje profesionalaca, mentorstvo i kreiranje novih inicijativa.

Happy Honey startap je novi brend, sto posto prirodan proizvod, bez zagrevanja i dodataka, umereno sladak pa ga mogu jesti i deca i odrasli. Sirov med je samo jedna od prednosti ovog proizvoda a voće (liofilizovano) i organski kakao i đumbir su tu za savršenu boju i neobično dobar ukus.

Izvor: www.novaenergija.net

Kako smo jutros videli na društvenim mrežama, kod iskusnog pčelara Slobodana Jevtić, u pčelinjaku su se pojavile pčele tuđice. Kako bi sprečio opasnost koja je pretila, Slobodan je morao odmah da preduzme odgovarajuće mere. 

Jutros sam morao da odradim jedan posao na pčelinjaku, počeo sam u 6:30h a završio u 7:15h. Razlog za pojavu grabeži je previsoka temperatura, zvrcanje tuđice i napadanje lutajućih pčela, navodi Slobodan. 

Pčele tuđice mogu biti vrlo opasne za pčelinje društvo za vreme i posle njegovog pregleda. Svako otvaranje košnice, kako bi se izvršila kontrola zdravstvenog stanja, oduzela stara i dodala nova matica, obavilo preuređenje pčelinjeg gnezda ili oduzeo višak meda, može da podstakne pčele iz drugih društava ili društvo koje se pregleda da uzimaju (kradu) izloženi med.

Pčelama tuđicama su naročito podložni nukleusi i slaba društva. Do grabeži retko dolazi za vreme paše, ona se produžuje sve dok pčele koje u njoj učestvuju ne izumru. Grabež otežava rad sa pčelama i povećava troškove pčelarenja, obično doprinosi širenju bolesti, a može da dovede i do propasti matica, pa i čitavih društava.

Kako navodi Slobodan, zaštita od tuđice je moguća usled manjeg otvaranje košnica. Kod prihrane pčela obavezno voditi računa. 

Napad tuđica je lako sprečiti, ali, kada jednom počne, teško ga je zaustaviti. Za njegovo sprečavanje je važno: da se med nikada ne drži van košnice u opremi koja nije dobro zaštićena od pčela ili u otvorenim zgradama, da se u vreme kada se grabež može izazvati nikada ne izlažu pristupu pčela tela košnice, krovovi i drugi delovi koji se tek uzeti od društava, da se s pčelama ne radi kad su u blizini zgrade, u kojoj je posle paše istresan med. Preporučeno je izbegavati da se nastavci iz kojih je istrešen med i druga oprema koja je služila za istresanje meda, kada imaju tragove meda, budu pristupačni pčelama. Rad koji se mora obavljati sa pčelama treba brzo završiti i sa najmanjim mogućim uznemiravanjem.

Kako bi se zaustavio započeti napad tuđica, treba preduzeti sledeće mere: prestati sa radom na pčelinjaku, poubijati sve tuđice ili ih na drugi način sprečiti da se vrate u svoje košnice, jer će one učiniti da se poveća broj pčela koje učestvuju u napadu. Neophodno je suziti let jakih društava i sa pčelinjaka ukloniti sva slaba društva.

I za sprečavanje, i za zaustavljanje grabeži je dobro da se sva oprema održava u ispravnom stanju i svi delovi dobro spajaju. Razumna upotreba vlažnih krpa protivu grabeži omogućuje da se u svako doba mogu obaviti svi potrebni poslovi sa pčelama, uključujući tu i smenu stare matice. Kada mali broj pčela počne da napada, rad treba prekinuti i ponovo početi kada se pčele smire.

Progresivna (tiha) grabež između pčelinjih društava je češća pojava nego što se misli. Kod ove grabeži, pčele jednog društva ulaze u košnicu drugog i bez otpora uzimaju med i nose u svoju košnicu. Kada se to primeti, društvo od kojeg se uzima med, treba skloniti sa pčelinjaka i ako je potrebno, popuniti njegovu rezervu meda.

Specijalni ramovi sa senzorima za košnice, koji svaku košnicu pretvaraju u pametnu, a pčelarima daju mogućnost da prate stanje u njima i reaguju na svaki problem, proizvod je koji je kragujevačkim srednjoškolcima doneo prvo mesto na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija.

Specijalni ramovi sa senzorima za košnice, koji svaku košnicu pretvaraju u pametnu, a pčelarima daju mogućnost da prate stanje u njima i reaguju na svaki problem, proizvod je koji je kragujevačkim srednjoškolcima doneo prvo mesto na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija.

"Lego buzz", kako je objasnila Jovana Mališić, specijalizovana je za pravljenje ramova koji se ubacuju u košnice i daju pčelarima važne informacije o stanju pčela.

U ram je ubačen mali kompjuter sa kamerom, mikrofonom i senzorima za temperaturu i vlažnost, a preko interneta, povezan je sa određenom veb adresom.

Na tu adresu šalje informacije sa kamere, mikrofona i senzora, pa pčelar može da vidi sve podatke.

- Ima i 'livestream' sa ulaza u košnicu, gde mogu da primete pojedine parazite koji se vide na pčelamai ranije dijagostikuju neku bolest. Mogui da čuju rojenje, koje je baš glasno, kao i da vide da li su temperatura i vlažnost odgovarajuća - objasnila je Jovana za Tanjug.

Dodaje da će se potruditi da postignu što bolji rezultat u takmičenju sa mladim evropskim preduzetnicima.

Sama ideja da se posvete unapređenju pčelarstva, rodila se tako što su, svesni da su pčele važan deo ekosistema, čitali o tzv. poremećaju kolapsa kolonije, zbog koga he broj pčela znatno smanjen, pa su želeli da pokušaju da reše problem.

Pred polazak u Brisel, ministar Knežević nagradio ih je knjigama Ive Andrića "Znakovi pored puta", a svakome od njih napisao je ličnu posvetu.

Izvršni direkrtor organizacije Dostignuća mladih u Srbiji, koja 12 godina sprovodi sprovodi programe preduzetničkog obrazovnja u školama i programe finansijske pismenosti, Darko Rovčanin kaže da je da je važno da se i kod dece i kod roditelja promene principi razmišljanja kako bi preduzetništvo postalo jedno od najvaznijih tema za karirejni razvoj mladih.

- Želja nam je da do 2020. godine program bude dostupan u svim školama, da svaka ima treniranog profesora koji može ovakvu vrstu aktivnosti da sprovodi u školi - rekao je Rovčanin.

Takmičenje koje se ove godine održava u glavnom gradu Belgije sledeće godine biće održano u Srbiji.

Rovčanin ističe da je to prvi put da se evropsko takmičcenje najboljih učeničkih kompanija održava van Evropske unije.

- Posle nepunih 15 godina od osnivanja organizacije došli smo u situaciju da budemo organizatori takmičenja za 40 timova iz 40 zemalja što je divna prilika da pokažemo ko smo i šta sve možemo da uredimo - rekao je on.

Inače, obrazovni program Dostignuća mladih u Srbiji pruža učenicima priliku da kroz mnoštvo praktičnih aktivnosti uz podršku nastavnika - mentora steknu upravljačke i organizacione veštine, sposobnost timskog rada i saradnje kao i da ojačaju ambicije.

Program je deo Decenije preduzetništva, a Ministarstvo privrede ga je podržalo sa 8,3 miliona dinara.

Izvor: www.blic.rs

U prostorijama opštine Ivanjica, potpisani su ugovori za dodelu košnica sa pčelama za 14 korisnica, koje su učestvovale na Javnom pozivu lokalne samouprave. Cilj ovog projekta, za koji opština izdvojila million dinara, je započinjanje sopstvene delatnosti pripadnica nežnijeg pola u okviru pčelarstva. One su dobile po pet košnica sa rojevima pčela.

Pravo učešća imale su sve osobe ženskog pola sa teritorije opštine Ivanjica koje se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili su osigurane na obavezno socijalno osiguranje po osnovu koji ne proizilazi iz radnog odnosa i da nisu korisnice (starosne i poljoprivredne) penzije, izuzev lica koja pripadaju nekoj od ranjivih i marginalizovanih grupa.

Ugovore damama uručio je predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, koji je tom prilikom rekao:

Lokalna samouprava je prepoznala značaj razvoja poljoprivrede na teritoriji opštine Ivanjica i intezivno radi na paketu mera za njen podsticaj. Izdvajanje sredstava za kupovinu košnica i rojeva pčela koje će omogućiti ovde prisutnim pripadnicama nežnijeg pola da započnu sopstveni biznis, samo je jedan od koraka koje preduzimamo kako bismo podstakli razvoj poljoprivrede. Pčelarstvo je važan segment na tom putu a posebno me raduje što su ove mere podsticaja usmerene prema dama koje će, nadam se, razviti uspešan posao - istakao je Lazović.

Korisnice su obaveštene da moraju ispuniti uslov naveden konkursom i učlaniti se u Društvo pčelara, Ivanjica. Na taj način osnažiće organizaciju što će usloviti razvoj pčelarstva na teritoriji ove opštine.

Ana Bogosavljević je jedna od dobitnica košnica i pčela. Planira da razvije ozbiljan biznis.

Nisam ranije imala priliku da se bavim pčelarstvom, ali moj stric ima bogato iskustvo i očekujem njegovu podršku u samom startu. Nadam se da ću uspeti ozbiljno da unapredim ovaj posao, volim pčele i spremna sam da usavršim proizvodnju meda, ako bude išlo po planu, i za velika tržišta.

Snežana Marić je već imala priliku da radi sa pčelama i kaže da joj je davnašnja želja da oformi sopstveni pčelinjak i proizvodi med.

Bila sam u dodiru sa pčelama od malih nogu, znam kako izgleda kada se one roje, upoznata sam sa čitavim procesom i mnogo se radujem što sam dobila ove košnice. Zaista mi puno znači što ću nakon toliko vremena raditi ono što volim. Beskrajno hvala lokalnoj samoupravi jer nam je omogućila da započnemo i razvijemo sopstveni biznis.

Ivana Stevanović krenula je očevim stopama koji je godinama uzgajao pčele.

Mnogo nam znači ova donacija opštine Ivanjica, drago mi je da su prepoznali našu potrebu da radimo i razvijamo biznis, tako da su nam dali dobar vetar u leđa a mi sada treba da opravdamo poverenje i unapredimo proizvodnju.

Izvor: www.blic.rs

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti.

Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec.

Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

Ako pčelar nije u mogućnosti da pčele odseli na neku značajniju pašu, dužan je da im pomogne ako lokalna paša totalno podbaci - nužnim zlom zvanim šećer. Ali ne samo njim. Jer sam šećer ne čini dobro pčelama. On je energetska hrana i ništa više od toga. Ni med, laički gledano, nije mnogo bolji. Jer, sadržaj vitamina, minerala i drugih vanenergetskih materija je realno smešno nizak. Njegova prava vrednost zapravo leži u sastojcima koji se često ne mogu ni izmeriti, a imaju presudan uticaj na život pčela. To su razni biljni hormoni, enzimi… Oni ispoljavaju neverovatan bioefekat, tako što ubrzavaju razvoj društava (u odnosu na šećer), podižu fiziološki kvalitet pčela i slično.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina.

Kako je najavljeno, u narednom periodu razgovaraće sa predstavinicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kako bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao predlog o zaštiti pčela.

"U našoj Fondaciji postoji inicijativa da se donese zakon o zaštiti pčela i u narednom periodu ćemo raditi na tome. Važno je da se pčele zaštite jer, protekla godina je iz mnogo razloga bila loša, pre svega, podbacili su prinosi bagrema i suncokreta", kaže Slobodan Čumić iz Društva pčelara Beograda.


U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela, pogotovo, jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80 odsto.

Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak, objavio je mariborski list Večer.

Slovenački pčelari su, piše mariborski list Večer, uz podršku vlade, pre dve godine predložili proglašenje svetskog dana pčela, a prema procenama slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, UN bi tu odluku trebao da donesu krajem ove godine.



Veliki ekonomski potencijal, ne samo u poljoprivredi nego i u drugim granama kao što je turizam, ima i Srbija, ocenjuju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije i Ministarstvu poljoprivrede.

"Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je dodatno uvećalo visinu subvencija za 20 odsto kojima podstiču proizvođače meda. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.

Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250 hiljada tona godišnje, oni uvezu još oko 200 hiljada tona meda, pokazuju podaci evropske statistike.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015. godine, ali da je srpski med, veoma tražen.

"Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno uglavnom u zemlje Evropske unije", kaže sekretar Udruženja za stočarstvo PKS, Nenad Budimirović.



"Ono što je najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda jer ima dosta falsifikata", napominje on.

Kako kaže, neophodna je referentna laboratorija koja će kontrolistai med, a pored podsticajnih sredstava koje obezbedjuje država potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla, jer, ističe on, to je dodatna vrednost koja bi našim proizvodjačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65 odsto od kupovne vrednosti.

"Da bi gazdinstvo dobilo pomoć države mora biti registrovano u Registru poljoprivrednih gazdinstava te da poseduje minimum 20 košnica i, izmedju ostalog, da ima pedigre o poreklu matice izdato od strane odgajivačke organizacije", kažu u Ministarstvu.

Najviši ukupni iznos podsticaja, kažu, koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je tri miliona dinara.

U 2016. godini Srbija je izvezla 2.145 tona meda u ukupnoj vrednosti od 8,2 miliona evra, dok je u istom periodu uvezeno 26 tona meda, ukupne vrednosti od 167 hiljada evra, pokazuju podaci ministarstva. "Proizvodnja meda u toku 2016. godine je bila izuzetno loša zbog loših vremenskih uslova iako je Srbija veliki potencijal zbog dobre klime i biljne mase za proizvodnju pčela", kaže Budimirović. Najznačajnije izvozno tržište meda za našu zemlju su, prema podacima PKS, zemlje članice EU, Italija, Norveška i Nemačka, a pojedinačno, izvozi se u Švajcarsku i arapske zemlje.

 

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31