Zdrave i jake zajednice sa dovoljno hrane u plodištu su bez ikakve sumnje, osnovno i zlatno pravilo uspešnog pčelarenja. Priznajem, iako je to bila prva lekcija, koja mi je servirana u pčelarstvu, jedno je bilo kada mi to neko govori ili dok čitam u literaturi, a sasvim drugo, kada sam spoznao i uverio se u značaj tog pravila.

"I kada sam prihvatio da napišem tekst po izboru za novembarski broj Agrobiznis magazina, nisam imao mnogo dilema. Biće to definitivno o hrani pčele. Kvalitetnoj i pravoj hrani za koju poslednjih godina svi vodimo Sizifovu borbu, i njenom značaju za pčele", rekao nam je Željko Pavlović, koji je svoje iskustvo u pčelarenju i ovoga puta podelio sa nama. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

Od novembra meseca, otvaranje košnica se ne praktikuje, mada ima slučajeva kada je to potrebno. Ovo je mesec kada dolaze hladniji dani, i pčelama je potrebno obezbediti mir i zaštitu. Veća aktivnost pčela u zimskim mesecima nije nepoželjna, ali nosi rizik za ona društva, koja nemaju lagerovane dovoljne količine hrane, s obzirom da povećana aktivnost znači i veći utrošak hrane. Preporuka je da se slabija društva spajaju, i zazimljuju po mogućstvu sa mladom maticom.

Starije matice su iscrpljene, i može se desiti da uginu u toku zime, što može dovesti do poremećaja zimskog klupka, i propadanja društva. Pčelinje društvo čija matica ugine preko zime, u rano proleće postaje trutovska zajednica, ukoliko se pravovremeno ne doda matica, ili spoji sa drugom zajednicom. Zato je najbolje pre zazimljavanja zameniti sve sumnjive i stare matice mladim maticama, ukoliko to nije napravljeno ranije. LR ili AŽ košnice treba da imaju najmanje 10 do 15 kg meda, s tim da se uzme u obzir jačina društva, kao i karakteristike zime u mestu gde pčelinjak zimuje. Svaki okvir treba da ima najmanje 1,5 do 2 kg meda.

Pčelama hladnoća smeta mnogo manje od potencijalne vlage, koja se može javiti u košnici, ako je previše izolujemo. Utopljavanje se uglavnom radi, radi zaštite legla, kojeg u ovom periodu nema mnogo. U novembru se, po potrebi, vrši ponovno tretiranje protiv varoe, sređuje se okolina pčelinjaka, pretapa se višak i stari vosak, prepakuje oprema i materijal za rad, i u slučaju snega, čiste se naslage na košnicama. Moraju se dobro proveriti ispravnost i zaštićenost košnica, i u slučaju pojave miševa, postaviti češnjeve na ulaze.

Oni pčelinjaci koji se nalaze na terenima sa izraženim naletima vetrova, moraju se dodatno obezbediti od prevrtanja košnica (pravljenjem stabilnijih postolja), i stavljanjem pritiskivača na krovove (cigla, blok, drvo).

 

Lažni med u EU

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3228-lazni-med-u-eu

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

 

Lažni med u EU

maj 29, 2020

Jeftini uvoz lažnog meda ugrožava gajenje pčela u svetu, što posledice po svetsku proizvodnju hrane čini veoma ozbiljnim. Podaci pokazuju da je dodatni šećer pronađen u svakom desetom uzorku meda testiranom u Evropskom zajedničkom istraživačkom centru. Istraživanje je usledilo nakon izveštaja Evropskog parlamenta o vrstama lažne hrane po kome je med na šestom mestu.

Naučnici su testirali 2.264 uzorka meda iz svih zemalja EU (kao i iz Norveške i Švajcarske) prikupljenih u svim fazama lanca snabdevanja. Za oko 20% meda označenog kao mešavina EU meda ili čisti med sa geografskim poreklom zemlje članice posumnjano je da sadrži šećer. Stopa sumnjivog meda je bila 10% za mešavine EU i meda iz drugih zemalja, kao i mešavine iz EU i zemalja nepoznatog porekla.

Prevara sa medom ima različite forme. Na primer, prodaja jeftinijeg meda od različitih biljaka po ceni čistog meda, dodavanje šećernog sirupa kako bi se povećala količina, ili skupljanje meda pre vremena pa veštačko sušenje u velikim "fabrikama meda", kako bi se skratili vreme i troškovi.

U svim slučajevima, konačni proizvod je daleko od onoga što potrošači veruju da kupuju, kao i daleko od EU pravne definicije meda. EU med definiše kao "prirodno slatku supstancu koju proizvodi Apis mellifera pčela iz nektara biljaka...koje pčele skupljaju, u kombinaciji sa sopstvenim posebnim supstancama pretvaraju, talože, dehidriraju, i stavljaju u saća kako bi sazreo".

Članice EU moraju da obavljaju laboratorijske testove meda koji proizvode i uvoze, proveravajući parametre kao što su poreklo, nivo polena, vlažnost i prisustvo dodatog šećera. Ali, metode testiranja variraju.

"Ne postoji jedinstvena metoda za utvrđivanje autentičnosti meda – jer postoji puno načina falsifikovanja", kaže Stiven Švarcinger (Stephan Schwarzinger), profesor strukturalne biologije na Univerzitetu u Bajrotu.

"To je slično analizi dopinga u sportu. Oni koji testiraju nikad ne znaju ima li novog leka na tržištu. Kad uzmete u obzir različite vrste sirupa koje su dostupne, nema jedinstvene tehnologije za sve. Potrebno je sagledati mnoge hemijske i fizičke parametre", rekao je Švarcinger.

Kako bi prevladao teškoće u otkrivanju lažnog meda, Švarcinger je razmišljao o uvođenju nuklearne magnetne rezonance (NMR) u testiranje meda. Magnetni talasi daju "otisak prsta" meda koji se poredi sa referentnom bazom od od 10.000 uzoraka iz sveta. Na osnovu podudaranja profila je moguće znati da li je deklaracija lažna.

NMR je znatno efikasniji metod za testiranje meda, ali još nije šire usvojen zbog sporog upliva novih tehnologija u sektor hrane, potrebe za naučnim konsenzusom i otpora industrije.

"Zamislite da ste kupili veliku količinu meda, i onda vam novi metoda pokaže da je sve neispravno. To je svakako uzrok otpora prihvatanju novih, sigurnijih metoda", smatra Švarcinger.

Kineske fabrike meda

Evropljani vole med i godišnje prosečno pojedu 0,7 kilograma, dok Grci i Austrijanci prednjače sa 1,7 kilograma po stanovniku. Ali u Evropi je potražnja meda veća od proizvodnje i zato je uvoz rešenje. Iz Kine dolazi 50% evropskog uvoza, a najveći uvoznici su Britanija, Belgija i Španija. Kina je postala najveći svetski proizvođač meda sa 473.600 tona u 2014. u poređenju sa 161.031 tonom proizvedenom u EU. Podaci Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu pokazuju da je između 2000. i 2014. proizvodnja u Kini, zahvaljujući izvozu, porasla za 88%. Prodajom meda ta zemlja je zaradila 231 milion evra u 2016. Međutim, broj košnica je u tom periodu porastao samo za 21%. Kineska populacija pčela opada kao i drugde u svetu, zbog trovanja pesticidima, zagađenju i nestajanju pčelinjih staništa zbog urbanizacije. Svi ti faktori utiču na imuni sistem pčela i njihov broj u kolonijama opada a slike kineskih farmera koji ručno oprašuju cvetno drveće postale su simbol velike zagađenosti. I pošto produktivnost po košnici opada širom sveta postlja se pitanje kako, onda, kineske pčele daju takav prinos? Odgovor je u kineskom načinu proizvodnje. Nezreo med se ubire dok je još redak sa velikom koncentracijom vode. Zatim se veštački suši, ostaci smole se eliminišu filtriranjem, polen može biti odstranjen ili dodat kako bi se prikrila zemlja porekla i dodaje se sirup da bi se postigle različite tržišne cene.

"Proizvodnja nezrelog meda znači brži i viši nivo proizvodnje meda koji ne ispunjava njegovu definiciju (prevara)", kaže Norberto Garsija, predsednik Međunarodnih izvoznika meda (IHEO). Taj argentinski profesor je proučavao fenomen prevare s medom i tvrdi da ona za oko 600 miliona dolara godišnje smanjuje zaradu poštenih odgajivača pčela u svetu. "Postoji granica proizvodnje meda i ona je više puta dostignuta, ali potražnja i dalje raste", rekao je on. Kako se navodi, jeftini kineski med bi mogao da bude motiv za neke evropske zemlje da ga uvoze i onda izvoze kao lokalni proizvod. Brojne evropske zemlje imaju dramatičan porast izvoza paralelno sa uvozom iz Kine, što pokazujeu podaci. "Postoji veliko tržište unutar EU koje bi moralo biti ozbiljnije provereno", smatra Garsija. Povećana svest potrošača je takođe odvratila uvoznike od kineskog meda i evropski supermarketi sve češće rade testiranja kako bi izbegli prevaru.

Garsija kaže da usled velikog priliva lažnog meda, koji smanjuje cenu meda globalno, u 2017. kineski izvoznici ne mogu da konkurišu čistom medu po sadašnjim cenama. Kineske sanitarne vlasti sada strogo kontrolišu kvalitet izvoznog meda, posebno u EU, kako bi umanjili gubitak. To je dovelo do toga da kineski izvoz meda u Evropu padne za 3% u 2106, posle vrhunca u 2015. Ali, oslanjanje na samoregulaciju tržišta uspeva dok su ekonomski podsticaji u skladu sa interesima potrošača što je obično izuzetak a ne pravilo. 

Zakon o medu

Zatrpavanje Evrope kineskim medom nije nova stvar. Između 2002. i 2004. kineski med je bio zabranjen u EU zbog nedostatka deklaracija o poreklu i rizika da sadrži olovo. Zabrana je, međutim, ukinuta zbog velike potražnje koju Evropa nije mogla da zadovolji, što su evropski uvoznici meda iskoristili. Med je u EU regulisan Direktivom o medu, ali zahtevi za deklarisanje porekla su veoma niski. Na deklaraciji može jednostavno da piše "mešavina meda iz EU" (npr. mešavina iz više od jedne zemlje porekla), "mešavina od meda van EU" (mešavina iz više od jedne zemlje izvan EU), "mešavina meda iz EU i zemalja van EU" (npr. mešavina EU i ne-EU meda).

"Veće količine meda koje vidite imaju deklaraciju EU i ne-EU med – nema standarda. Informacija na deklaraciji potrošačima ne govori ništa osim da med nije sa Marsa", kaže Valter Hafeker (Walter Haefeker), direktor Asocijacije evropskih odgajivača pčela. Postoje inicijative u Parlamentu da se ova direktiva izmeni kako bi uključila zemlju porekla i razmer mešavine.Rumunska evroposlanica Dačijana Sarbu kaže: "Potražnja za medom je velika a evropska proizvodnja je ograničena. Uvoz iz trećih zemalja je potreban, ali je neki uvoz pod sumnjom u smislu da med nije proizveden od polena već iz nekih izvora koji nisu prirodni. Evropska komisija i zemlje članice moraju da spreče da med na tržištu bude falsifikat. Da bi se to postiglo, potrebno je više kontrole u kompanijama za pakovanje".

 Međutim, do sada je Komisija ostala gluva na zahteve odgajivača pčela. "Komisija je na kraju odgovorna – ako ona konačno dozvoli (specifikaciju) porekla meda, to bi potrošačima omogućilo bolji izbor i industrija bi bila pod pritiskom da radi po propisima", kaže Hafeker."Ali za njih je slobodna trgovina skoro kao religija i zaštita potrošača je nešto na šta ih se mora primoravati guranjem i vikanjem", dodao je Hafeker.

Nemaju samo odgajivači pčela problem. Oprašivači kao što su pčele i drugi insekti utiču na 35% roda hrane u svetu, prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu. A zbog opadanja učešća drugih vrsta, na mednim pčelama je najveći teret."Opadanje populacije mednih pčela nije toliko veliko (kao u slučaju drugih insekata), s obzirom da odgajivači pčela uvek pokušavaju da se izbore sa gubicima. Ovo dovodi do situacije u kojoj su medne pčele sve važnije za oprašivanje jer drugih oprašivača nema. Došlo je do starenja populacije jer nije atraktivna. Ako ekonomija nestane iz uzgoja pčela, nema podsticaja da se obnavljaju kolonije nakon gubitaka", upozorio je Hafeker.

Izvor: http://www.euractiv.rs

 

Šta donosi pravilnik o registraciji pčelarskih vozila

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3227-sta-donosi-pravilnik-o-registraciji-pcelarskih-vozila

 

Pored medapčelinjeg voskamatičnog mlečaperge i propolisa, postoji još jedan koristan pčelinji proizvod, koji zauzima vidno mesto kako u narodnoj, tako i u zvaničnoj medicini nekih zemalja. Ovo je najmanje korišćen proizvod za razliku od drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelinji otrov proizvodi otrovna žlezda koja je u neposrednoj vezi sa žaočnim aparatom pčele radilice. Novo izležena pčela radilica ima malo otrova, ali sa starošću se ta količina povećava, do oko 0,4 mg kada je pčela stara 15 dana. Najviše otrova proizvode pčele posle 20 dana života. U slučaju da se ta rezerva iscrpe, pčela nema načina da je nadoknadi. Pčelinji otrov sadrži mravlju, sonu i ortofosfornu kiselinu, zatim sumpor, fosforno-kiseo magnezijum i dr.

Dejstvo pčelinjeg otrova na čovečiji organizam vrlo je složeno i uglavnom zavisi od doze otrova, mesta uboda, osobenosti organizma, a naročito od njegove individualne osetljivosti. Pčelinji otrov se različito manifestuje kod raznih osoba. Obično izaziva karakterističnu lokalnu reakciju koja se ispoljava u osećanju bola, pojavi crvenila i otoka.

Pčelinji otrov se koristi kao lekovito sredstvo za reumatična oboljenja. On se sakuplja na taj način što se zadak pčele pritiska na upijaćoj hartiji da bi pčela ispustila otrov. Ovaj otrov se u farmaciji dalje prerađuje i prodaje u obliku masti ili tečnosti pod raznim nazivima.

Žaoka

Svako živo biće raspolaže izvesnim organima zaštite. Kod mednih pčela takav organ zaštite i napada izgrađen je u vidu tanke zaštićene žaoke, koja se lako i brzo zabada u kožu životinje. U pčela radilica i u matici, na zadnjem kraju tela nalazi se aparat koji nazivamo žaočni, sastavljen od žaoke, dveju otrovnih žlezda i rezervoara za sakupljanje otrova. Veća otrovna žlezda je oblika trubice, na donjem krajnjem delu nalazi se prošireni rezervoar otrova, koji je nastavak žlezde. Rezervoar se otvara na osnovi žaoke, ovo omogućava otvaranje male otrovne žlezde.

Žaoka se sastoji od nekoliko delova, spojenih pokretljivim mišićima. U stanju mirovanja oni su skriveni u posebnoj komori, na donjem delu trbuha i zadnjeg dela. Oštri delovi žaoke sastavljeni su od triju tankih, na vrhovima veoma oštrih, štapića, to su tzv. saonice dva bodeža. Bodeži se nalaze pod saonicama i mogu da klize po njima. Između saonice i bodeža nalazi se smešten uzani kanal kojim otiče otrov iz rezervoara i male žlezde. Krajevi bodeža su nazubljeni, tako da sprečavaju povlačenje bodeža iz kože u koju se zabadaju.

U trenutku uboda pčela podvija zadnji kraj tela, brzo istura žaoku i zabada bodeže u kožu, istovremeno, iz rezervoara i male žlezde svojim sakupljanjem istiskuje otrov u kanal bodeža, kroz koji ovaj deo dospeva u ranicu, stvorenu bodežima. Bodeži sa zupcima jako se drže u koži tako da pčela, pri pokušaju da se oslobodi i odleti, ostavlja celu žaoku koja iz nje tom prilikom izvuče i otrovne žlezde, usled ovoga dolazi do smrtonosnog oštećenja unutrašnjih organa. Neposredno posle toga ugine. Međutim, zaostala žaoka u telu napadnutog nastavlja da se refleksno skuplja i prodire dublje. Radom svojih muskula i dalje cedi otrov u toku narednih nekoliko minuta, iz otvorene žlezde i rezervoara.

Da bismo sprečili veće izlivanje otrova potrebno je što pre posle uboda prstima ili pincetom uhvatiti žaoku i to što bliže koži i izvaditi je iz ranice. Delovanje otrova, koji je prodro u ranicu, može se umanjiti kvašenjem, odnosno trljanjem mešavinom amonijaka i alkohola, alkoholom ili jakom rakijom. Ukoliko je ubod namerno izazvan u cilju lečenja, žaoku treba ostaviti u koži 5-10 minuta da bi se sva količina otrova iz otrovnih žlezda izlila u kožu.

Proizvodnja pčelinjeg otrova

Da bi se pčelinji otrov dobio u čistom stanju primenjuje se nekoliko postupaka. Jedan od ovih zasniva se na tome, što se pojedina pčela hvata prstima leve ruke za grudi, a desnom, pincetom hvata ispružena žaoka, tada se pažljivo izvlači iz tela zajedno sa otrovnim žlezdama. Izvađena žaoka stavlja se na čisto satno staklo i iglama pod lupom rascepkaju se rezervoar i žlezde sa otrovom. Posle toga se iglama odbacuje rezervoar i ostacima otrovnih žlezda, a na staklu ostaje čista kap otrova. Kad se nastavlja i na isto staklo se dodaje otrov izvađen iz ostalih pčela. Sakupljeni otrov može se preneti u ampulu ili epruvetu i čuva u čistom stanju ili razblaži fiziološkim rastvorom i u istom čuva. Fiziološki rastvor pravi se od 9 g hemijski čiste kuhinjske soli (NaCl) u 1000 ml destilovane vode i steriliše se 10 minuta na 120°C. Otrov se može i osušiti na staklu pa, u slučaju potrebe, treba ga rastvoriti bilo u fiziološkom rastvoru ili destilovanoj vodi.

Drugi postupak sastoji se u tome, što se pčela natera da ispušta otrov u destilovanu vodu, fiziološki rastvor, biljno ili bademovo ulje. Za ovu svrhu u pogodan sud nalije se određena količina destilovane vode, fiziološkog rastvora ili pomenutog ulja, do gornjeg ruba grlića boce, grlo suda treba pokriti tankom poroznom gumom privezanom koncem oko grlića suda. Pčelu treba prihvatiti prstima ili pincetom, namestiti iznad površine gume i držati je tako, da isturena žaoka prilikom ispuštanja otrova ne dodiruje površinu gume. Na ovaj način u jednom se sudu može sakupiti otrov od velikog broja pčela.

Proizvodnja većih količina pčelinjeg otrova postala je moguća tek posle otrkića da pčele reaguju na slab udar električne struje ispuštajem kapljice otrova. U industriji naročitim postupkom, primenom električne struje, pčele otpuštaju otrov koji se sakuplja bilo upijanjem (sa sunđerom) ili na drugi način i koristi za preradu u farmaceutske preparate u određenim dozama, za primenu u medicini.

Danas nije nikakav problem konstruisati i napraviti aparat za proizvodnju pčelinjeg otrova. Ispušten otrov se skida sa staklene ploče pomoću žileta. Pčele od kojih se na ovaj način eksploatiše otrov skoro redovno prežive, ali zbog velike količine ispuštenog alarmnog feromona pčelinje društvo postaje nervozno i agresivno, pa se zbog toga aparat može koristiti u ograničenom vremenskom periodu i nikako gde u blizini ima ljudi i domaćih životinja.

Dakle, pčelinji otrov se ne deponuje izvan pčelinjeg tela već ostaje u rezervoaru otrovne žlezde pčele sve dok ona nije prinuđena da je u samoodbrani upotrebi. Pčela radilica se može prinuditi da izbaci otrov ne gubeći žaoku i deo unutrašnjih organa kao što se to događa kada ubode čoveka ili neku drugo toplokvrnu životinju.

Izvor: www.tehnologijahrane.rs

O aktuelnim temama iz domena pčelarstva, uzimljavanju pčelinjih zajednica i savetima za predstojeći zimski period, razgovarali smo sa Željkom Pavlovićem, iskusnim pčelarom iz Lazarevca. U novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar, možete pročitati opširnije. 

Kada sam davne 1995. godine, iz radoznalosti rado provodio vreme sa pčelarima, pomagao im prilikom seljenja društva na bagremove i suncokretove paše, izrade košnica i ceđenja meda, nisam ni sanjao da će mi to jednog dana biti hobi, i uz to dodatni vid zarade.

Neko davno reče, kada čovek nešto stvarno i iskreno želi, pre ili kasnije to i ostvari. Tako sam i ja, 2011. godine, kupio tri nove DB12 košnice. Nedavno nakon toga, na poklon sam dobio još osam, takođe DB12 košnica u odličnom stanju.

Danas u pčelinjaku imam oko 70 košnica. Uspešno proizvodim med i ostale pčelinje proizvode.

Suncokretova paša važna kako za pčele, tako i za pčelare.

 

Kojim tipom košnica pčelariti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3129-kojim-tipom-kosnica-pcelariti

 

Četvrtog oktobra otvoren je 43. sаjаm pčelаrstvа „Tаšmаjdаn 2017“, koji je orgаnizovalo Društvo pčelаrа Beogrаd, tradicionalno u sаrаdnji sа Sаvezom pčelаrskih orgаnizаcijа Srbije, а pod pokroviteljstvom Grаdа Beogrаdа.

U ime Sаvezа pčelаrskih orgаnizаcijа Srbije, kao izaslanik predsednika SPOS-a, prisutne je pozdrаvio Vlаstimir Spаsić, glаvni i odgovorni urednik „Srpskog pčelаrа“.

U obrаćаnju prisutnimа, zаmenik grаdonаčelnikа Beogrаdа Andrejа Mlаdenović, istаkаo je dа Grаd Beogrаd iz godine u godinu povećаvа budžet predviđen zа pomoć grаđаnimа koji se bаve tom grаnom poljoprivrede.

Tokom trajanja sajma, posetioci su mogli da probaju med i druge pčelinje proizvode, prisustvuju predavanjima na temu meda u ishrani, kvalitetu pčelinjih proizvoda, novitetima u pčelarstvu...

Danas, poslednjeg dana sajma, interesovanje za pčelinje proizvode nije ništa manje nego prvog dana.

Na štandu porodice Milić, našao se livadski i bagremov med, pčelinji vosak, saće u medu, matična mleč, propolis, polenov prah, kao i različiti preparati sa matičnim mlečom, propolisom u medu, polenovim prahom u medu, semenom bundeve u medu, kao i kandirano voće u medu. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao gospodin Vladan Milić, saće u medu je lek drevne narodne medicine. Voštani poklopčići i zaperci sa medom, žvakanjem blagotvorno deluju pri lečenju sinusa i astme. Koristi se u vidu obloga od čistog voska, ili u smeši sa propolisom i medom, dodaje naš sagovornik.

saće u medu

Na štandu porodice Vulinović, uz pomoć dugogodišnjeg iskustva i znanja o lekovitom bilju, našla se kolekcija proizvoda za negu i zaštitu lica i tela sa terapeutskim dejstvom. Razne kreme za lice sa propolisom, losioni od pčelinjeg voska, melemi od propolisa i polena, mleko za telo od meda i lekovitog bilja, predstavljaju ono najbolje iz prirode. Kako je za Agrobiznis magazin istakao gospodin Stojan Vulinović, preparati su potpuno prirodni i zdravstveno ispitani, sačinjeni od biljnih ekstrakata i pčelinjih proizvoda u hidrofilnoj osnovi. 

 

 

 

Pitanje tipa, sistema ili vrste košnice kojim treba pčelariti je staro koliko i savremene košnice sa pokretnim saćem. Otuda i velike zablude pčelara, koji pod uticajem pčelara sa većim pčelarskim stažom usvajaju onaj tip košnice, koji im sagovornik sugerira kao najbolji. Koliko se u ovome preteruje, najbolje pokazuje činjenica da u našoj zemlji, imamo sigurno preko 50 raznih tipova košnica.

Ipak, predlažemo i savetujemo sledeće standardne vrste košnica: Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti, zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

Med sadrži vitamine A, D, C, E, K, B – grupe, mineralne soli, mikroelemente, kalcijum, magnezijum, jod , natrijum, kaliju, fosfor, cink… Bakar, kobalt i gvožđe u medu pogoduju lečenju anemije, a med sadrži još i amino kiseline, enzime i organske kiseline potrebne za izgradnju i funkcije organizma. Svakodnevna upotreba meda može pomoći čoveku da uspešnije održava dobro zdravlje, i produži svoj radni i stvaralački vek. Preporučuje se od 60 -100 grama za odrasle, a za decu do polovine ove količine na dnevnom nivou.

Živimo u svetu brze zarade, gde mnogi ne mare za kvalitet proizvoda koji prodaju, već im je bitno kako će što lakše doći do novca, uz manje truda i ulaganja. I kod prodavaca meda postoji identičan problem. Med nije baš jeftin proizvod, te je najbolje informisati se kako da unapred znate da li ste izdvojili novac za pravi, kvalitetan med.

Postoje vrlo laki, korisni i praktični saveti kako to da proverite:

1. Uzmite malo meda i protrljajte ga između kažiprsta i palca dok se ne raspadne. Čist med je dobar za kožu i nije lepljiv. Ako počne da se lepi, znači da ima šećera i veštačkih zaslađivača u njemu.

2. Stavite malo meda na papir ili maramicu. Čist i prirodan med sadrži do 20% vode, i neće probiti papir dugo vremena.

3. Pčele instinktivno grade košnice na drveću i među stenama, kako bi se zaštitile od mrava. Stavite malo meda kod mrava i videćete da neće dirati med, ako u njemu nema veštačkog šećera.

4. Malo meda promešajte sa žumancetom. Ako je med čist, kada izmešate žumance, izgledaće kao da je skuvano.

5. Jednu kašičicu meda stavite u punu čašu vode. Veštački med će se početi otapati, a čisti med će se zgrudvati i spustiti na dno.

6. Namažite med na parče hleba. Prirodni med će stvrdnuti hleb za nekoliko minuta, dok će veštački med navlažiti hleb zbog sadržaja vode.

7. Neposredno pre gutanja, pravi med će vam dati osećaj bockanja u ustima, što lažni med ne može postići.

8. Ako vam se med kristalizuje tokom vremena, to je dobar znak. Imitacija meda će ostati glatka kao sirup, bez obzira na to koliko dugo ga čuvate, dok će se pravi med kristalizovati.

9. Vrh šibice umočite u med i pokušajte zapaliti. Prirodni med neće smetati zapaljenju šibice. Lažni med ima vode, pa se šibica zato neće zapaliti.

10. Stavite u mikrotalasnu dve do tri kašičice meda. Zagrejte na visokoj temperaturi. Prirodni med će se brzo karamelizovat i neće postati penast. Lažni med će se teško karamelizovati i biće prepun mehurića.

Izvor: www.kurir.rs

 

Ima li zarade od meda? Kakav je medonosni potencijal naše zemlje? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3083-ima-li-zarade-od-meda

 

Pčelarstvo i proizvodnja meda jedna od grana koje imaju mogućnosti za razvoj; Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava.

ITALIJANI, Norvežani i Crnogorci najviše vole srpski med. Upravo u ove zemlje Srbija je lane izvezla najveću količinu ovog proizvoda, od ukupno 2.145 tona namenjenih inostranstvu, vrednih 9,1 milion dolara.

U poslednjoj deceniji pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanziju. Prema rečima Mirjane Miščević, savetnika u udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, srpski med je sve traženiji, a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je izvoz u više zemalja, kao i osvajanje prvih mesta za kvalitet našeg meda u okolnim zemljama.

Ipak, proizvodnja meda u 2016. godini, od 5.761 tone, bila je upola manja nego godinu pre. Razlog za to su loši vremenski uslovi. Ni ova, zbog suše, nije baš pogodovala pčelarenju, ali je zato, kako navode stručnjaci, kvalitet meda odličan usled smanjene vlažnosti vazduha.

- Srbija raspolaže prirodnim resursima, koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale i mogućnosti za dalji razvoj pčelarstva - kaže Mirjana Miščević. - Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Na površini od 88.361 kvadratniog kilometra, gde živi 7,1 miliona stanovnika i brojem pčelara koji iz godine u godinu raste, a među njima je sve više mladih i žena koje se bave pčelarstvom. Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava. Povećana nezaposlenost u zemlji uticala je na to da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem.

U 2016. godini, prema podatku Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 792.000 košnica, što je za 33 odsto više nego 2011. godine i isto kao prethodne godine. Prema podacima pčelarske privrede procenjuje se da će broj košnica u 2017. godini rasti.

Kvalitet

HEMIJSKI fakultet u Beogradu priprema se za akreditaciju po ISO/IEC 17 025 za ispitivanje autentičnosti meda.

 Akreditacija predstavlja važan element za obezbeđenje kvaliteta u sistemu trgovine, posebno međunarodne - objašnjava Mirjana Miščević. - Laboratorija će svojim kompetentnim rezultatima ispitivanja obezbediti uklanjanje barijera u međunarodnoj trgovini i ubrzan protok robe, koji se zasniva na međunarodnom kredibilnom sistemu priznavanja rezultata ispitivanja. Takođe, analize meda po ISO/IEC 17 025, na domaćem tržištu će imati isti kvalitet, kao i analize laboratorije u Bremenu.

Naša sagovornica ističe da bi trebalo preduzeti konkretne mere kako bi se u Srbiji još više razvilo pčelarstvo.

- U skladu sa specifičnošću pčelarske proizvodnje treba pristupiti izradi Nacionalne strategije razvoja privrednog pčelarstva - ukazuje Miščevićeva. - Zatim, neophodno je pooštriti inspekcijsku kontrolu kako meda satnih osnova, tako i preparata za borbu protiv bolesti pčela. Važno je uključiti što veći broj pčelara u sistem organske proizvodnje, završiti akreditaciju laboratorije na Hemijskom fakultetu i dalje pronalaziti nova platežna tržišta, kao što su Japan, Južna Koreja i Arapski Emirati.

Podsticaji

PODSTICAJE za pčelarstvo su davali mnogi gradovi u Srbiji. Grad Beograd objavio je javne pozive za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede.

Podsticajna sredstva za pčelarstvo namenjena su za nabavku deset košnica tipa Dadant - Blatt (DB), Langstrot - Rut (LR) ili Farrar sa pripadajućim ramovima, vrcaljke (ručna ili električna), električne otklapače saća (automatske ili poluautomatske) i topionika za vosak.

 Podnosilac prijave ima pravo na podsticajna sredstva ako je izvršio obeležavanje pčelinjih društava i registraciju pčelinjaka na teritoriji grada Beograda - navodi Mirjana Miščević. - Takođe, on mora da ispunjava uslove gajenja pčela u stacioniranom pčelinjaku u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu gajenja i selidbe pčela, sadržini uverenja o transportu, kao i o uslovima davanja saglasnosti da pčelari iz drugih zemalja mogu koristiti pčelinju pašu na teritoriji Srbije.

Podsticaji za pčelarstvo imaju za cilj da motivišu pčelare na unapređenje sopstvene proizvodnje, kako bi se stvorili uslovi za povećanje plasmana proizvoda pčelarstva koji imaju mogućnost za plasiranje na domaćem i stranom tržištu.

Podsticaji za 2017. godinu podignuti su i ove godine i ukupno iznose 400 miliona dinara. Sredstva po košnici iznose 720 dinara, a takođe se pokriva deo troškova za nabavku opreme, u visini 50 odsto od iznosa vrednosti.

I Razvojna agencija Srbije RAS pokrenula je program podrške mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, udruženjima i klasterima u 2017. godini. Otvoren je program pod nazivom "Kreiraj život", sa šest vidova podrške, među kojima je uvođenje standarda i sertifikata, učešće na sajmovima, pokretanje u unapređenje proizvodnje...

Izvor: www.novosti.rs

 

Na obroncima planine Cer, u selu Rumska, nedaleko od Šapca, posetili smo porodicu Marković. Dalibor Marković, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, uzgaja ranu sortu jagode. Pored voćarstva, porodica Marković se bavi i pčelarstvom. Sin Marko, već dve godine, uspešno proizvodi med, i svoje proizvode plasira na tržište.

Pored zasada jagode, mlađi član porodice, Marko Marković, od svoje 14. godine, bavi se pčelarstvom. Od prijatelja je na poklon dobio jedan roj, nakon čega je 2014. godine, kupio još četiri roja. Mladi pčelar Marko, u svom pčelinjaku, ima LR košnice. Ove košnice, u jakim pašama, ako je pčelar u proleće dobro pripremio društvo, daju dosta meda.

Kako nam je naveo naš sagovornik, ovakav način pčelarenja, doneće manje neizvesnosti u prinosu meda, jer će i srednje i slabije paše, a ne samo jake, biti mnogo bolje iskorišćene. Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša.

Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Marko u svom pčelinjaku ima 21 košnicu. Kako nam navodi, prinos meda ove godine je solidan, za razliku od prošle godine. Ovogodišnji prinos bagremovog i suncokretovog meda je oko 30-35 kg po društvu.

Porodica Marković, trenutno med prodaje na male količine, a u planu je povećanje broja košnica, kao i plasman meda na inostrana tržišta.

 

Opširnije o porodici Marković možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31