Pored medapčelinjeg voskamatičnog mlečaperge i propolisa, postoji još jedan koristan pčelinji proizvod, koji zauzima vidno mesto kako u narodnoj, tako i u zvaničnoj medicini nekih zemalja. Ovo je najmanje korišćen proizvod za razliku od drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelinji otrov proizvodi otrovna žlezda koja je u neposrednoj vezi sa žaočnim aparatom pčele radilice. Novo izležena pčela radilica ima malo otrova, ali sa starošću se ta količina povećava, do oko 0,4 mg kada je pčela stara 15 dana. Najviše otrova proizvode pčele posle 20 dana života. U slučaju da se ta rezerva iscrpe, pčela nema načina da je nadoknadi. Pčelinji otrov sadrži mravlju, sonu i ortofosfornu kiselinu, zatim sumpor, fosforno-kiseo magnezijum i dr.

Dejstvo pčelinjeg otrova na čovečiji organizam vrlo je složeno i uglavnom zavisi od doze otrova, mesta uboda, osobenosti organizma, a naročito od njegove individualne osetljivosti. Pčelinji otrov se različito manifestuje kod raznih osoba. Obično izaziva karakterističnu lokalnu reakciju koja se ispoljava u osećanju bola, pojavi crvenila i otoka.

Pčelinji otrov se koristi kao lekovito sredstvo za reumatična oboljenja. On se sakuplja na taj način što se zadak pčele pritiska na upijaćoj hartiji da bi pčela ispustila otrov. Ovaj otrov se u farmaciji dalje prerađuje i prodaje u obliku masti ili tečnosti pod raznim nazivima.

Žaoka

Svako živo biće raspolaže izvesnim organima zaštite. Kod mednih pčela takav organ zaštite i napada izgrađen je u vidu tanke zaštićene žaoke, koja se lako i brzo zabada u kožu životinje. U pčela radilica i u matici, na zadnjem kraju tela nalazi se aparat koji nazivamo žaočni, sastavljen od žaoke, dveju otrovnih žlezda i rezervoara za sakupljanje otrova. Veća otrovna žlezda je oblika trubice, na donjem krajnjem delu nalazi se prošireni rezervoar otrova, koji je nastavak žlezde. Rezervoar se otvara na osnovi žaoke, ovo omogućava otvaranje male otrovne žlezde.

Žaoka se sastoji od nekoliko delova, spojenih pokretljivim mišićima. U stanju mirovanja oni su skriveni u posebnoj komori, na donjem delu trbuha i zadnjeg dela. Oštri delovi žaoke sastavljeni su od triju tankih, na vrhovima veoma oštrih, štapića, to su tzv. saonice dva bodeža. Bodeži se nalaze pod saonicama i mogu da klize po njima. Između saonice i bodeža nalazi se smešten uzani kanal kojim otiče otrov iz rezervoara i male žlezde. Krajevi bodeža su nazubljeni, tako da sprečavaju povlačenje bodeža iz kože u koju se zabadaju.

U trenutku uboda pčela podvija zadnji kraj tela, brzo istura žaoku i zabada bodeže u kožu, istovremeno, iz rezervoara i male žlezde svojim sakupljanjem istiskuje otrov u kanal bodeža, kroz koji ovaj deo dospeva u ranicu, stvorenu bodežima. Bodeži sa zupcima jako se drže u koži tako da pčela, pri pokušaju da se oslobodi i odleti, ostavlja celu žaoku koja iz nje tom prilikom izvuče i otrovne žlezde, usled ovoga dolazi do smrtonosnog oštećenja unutrašnjih organa. Neposredno posle toga ugine. Međutim, zaostala žaoka u telu napadnutog nastavlja da se refleksno skuplja i prodire dublje. Radom svojih muskula i dalje cedi otrov u toku narednih nekoliko minuta, iz otvorene žlezde i rezervoara.

Da bismo sprečili veće izlivanje otrova potrebno je što pre posle uboda prstima ili pincetom uhvatiti žaoku i to što bliže koži i izvaditi je iz ranice. Delovanje otrova, koji je prodro u ranicu, može se umanjiti kvašenjem, odnosno trljanjem mešavinom amonijaka i alkohola, alkoholom ili jakom rakijom. Ukoliko je ubod namerno izazvan u cilju lečenja, žaoku treba ostaviti u koži 5-10 minuta da bi se sva količina otrova iz otrovnih žlezda izlila u kožu.

Proizvodnja pčelinjeg otrova

Da bi se pčelinji otrov dobio u čistom stanju primenjuje se nekoliko postupaka. Jedan od ovih zasniva se na tome, što se pojedina pčela hvata prstima leve ruke za grudi, a desnom, pincetom hvata ispružena žaoka, tada se pažljivo izvlači iz tela zajedno sa otrovnim žlezdama. Izvađena žaoka stavlja se na čisto satno staklo i iglama pod lupom rascepkaju se rezervoar i žlezde sa otrovom. Posle toga se iglama odbacuje rezervoar i ostacima otrovnih žlezda, a na staklu ostaje čista kap otrova. Kad se nastavlja i na isto staklo se dodaje otrov izvađen iz ostalih pčela. Sakupljeni otrov može se preneti u ampulu ili epruvetu i čuva u čistom stanju ili razblaži fiziološkim rastvorom i u istom čuva. Fiziološki rastvor pravi se od 9 g hemijski čiste kuhinjske soli (NaCl) u 1000 ml destilovane vode i steriliše se 10 minuta na 120°C. Otrov se može i osušiti na staklu pa, u slučaju potrebe, treba ga rastvoriti bilo u fiziološkom rastvoru ili destilovanoj vodi.

Drugi postupak sastoji se u tome, što se pčela natera da ispušta otrov u destilovanu vodu, fiziološki rastvor, biljno ili bademovo ulje. Za ovu svrhu u pogodan sud nalije se određena količina destilovane vode, fiziološkog rastvora ili pomenutog ulja, do gornjeg ruba grlića boce, grlo suda treba pokriti tankom poroznom gumom privezanom koncem oko grlića suda. Pčelu treba prihvatiti prstima ili pincetom, namestiti iznad površine gume i držati je tako, da isturena žaoka prilikom ispuštanja otrova ne dodiruje površinu gume. Na ovaj način u jednom se sudu može sakupiti otrov od velikog broja pčela.

Proizvodnja većih količina pčelinjeg otrova postala je moguća tek posle otrkića da pčele reaguju na slab udar električne struje ispuštajem kapljice otrova. U industriji naročitim postupkom, primenom električne struje, pčele otpuštaju otrov koji se sakuplja bilo upijanjem (sa sunđerom) ili na drugi način i koristi za preradu u farmaceutske preparate u određenim dozama, za primenu u medicini.

Danas nije nikakav problem konstruisati i napraviti aparat za proizvodnju pčelinjeg otrova. Ispušten otrov se skida sa staklene ploče pomoću žileta. Pčele od kojih se na ovaj način eksploatiše otrov skoro redovno prežive, ali zbog velike količine ispuštenog alarmnog feromona pčelinje društvo postaje nervozno i agresivno, pa se zbog toga aparat može koristiti u ograničenom vremenskom periodu i nikako gde u blizini ima ljudi i domaćih životinja.

Dakle, pčelinji otrov se ne deponuje izvan pčelinjeg tela već ostaje u rezervoaru otrovne žlezde pčele sve dok ona nije prinuđena da je u samoodbrani upotrebi. Pčela radilica se može prinuditi da izbaci otrov ne gubeći žaoku i deo unutrašnjih organa kao što se to događa kada ubode čoveka ili neku drugo toplokvrnu životinju.

Izvor: www.tehnologijahrane.rs

O aktuelnim temama iz domena pčelarstva, uzimljavanju pčelinjih zajednica i savetima za predstojeći zimski period, razgovarali smo sa Željkom Pavlovićem, iskusnim pčelarom iz Lazarevca. U novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar, možete pročitati opširnije. 

Kada sam davne 1995. godine, iz radoznalosti rado provodio vreme sa pčelarima, pomagao im prilikom seljenja društva na bagremove i suncokretove paše, izrade košnica i ceđenja meda, nisam ni sanjao da će mi to jednog dana biti hobi, i uz to dodatni vid zarade.

Neko davno reče, kada čovek nešto stvarno i iskreno želi, pre ili kasnije to i ostvari. Tako sam i ja, 2011. godine, kupio tri nove DB12 košnice. Nedavno nakon toga, na poklon sam dobio još osam, takođe DB12 košnica u odličnom stanju.

Danas u pčelinjaku imam oko 70 košnica. Uspešno proizvodim med i ostale pčelinje proizvode.

Suncokretova paša važna kako za pčele, tako i za pčelare.

 

Kojim tipom košnica pčelariti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3129-kojim-tipom-kosnica-pcelariti

 

Četvrtog oktobra otvoren je 43. sаjаm pčelаrstvа „Tаšmаjdаn 2017“, koji je orgаnizovalo Društvo pčelаrа Beogrаd, tradicionalno u sаrаdnji sа Sаvezom pčelаrskih orgаnizаcijа Srbije, а pod pokroviteljstvom Grаdа Beogrаdа.

U ime Sаvezа pčelаrskih orgаnizаcijа Srbije, kao izaslanik predsednika SPOS-a, prisutne je pozdrаvio Vlаstimir Spаsić, glаvni i odgovorni urednik „Srpskog pčelаrа“.

U obrаćаnju prisutnimа, zаmenik grаdonаčelnikа Beogrаdа Andrejа Mlаdenović, istаkаo je dа Grаd Beogrаd iz godine u godinu povećаvа budžet predviđen zа pomoć grаđаnimа koji se bаve tom grаnom poljoprivrede.

Tokom trajanja sajma, posetioci su mogli da probaju med i druge pčelinje proizvode, prisustvuju predavanjima na temu meda u ishrani, kvalitetu pčelinjih proizvoda, novitetima u pčelarstvu...

Danas, poslednjeg dana sajma, interesovanje za pčelinje proizvode nije ništa manje nego prvog dana.

Na štandu porodice Milić, našao se livadski i bagremov med, pčelinji vosak, saće u medu, matična mleč, propolis, polenov prah, kao i različiti preparati sa matičnim mlečom, propolisom u medu, polenovim prahom u medu, semenom bundeve u medu, kao i kandirano voće u medu. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao gospodin Vladan Milić, saće u medu je lek drevne narodne medicine. Voštani poklopčići i zaperci sa medom, žvakanjem blagotvorno deluju pri lečenju sinusa i astme. Koristi se u vidu obloga od čistog voska, ili u smeši sa propolisom i medom, dodaje naš sagovornik.

saće u medu

Na štandu porodice Vulinović, uz pomoć dugogodišnjeg iskustva i znanja o lekovitom bilju, našla se kolekcija proizvoda za negu i zaštitu lica i tela sa terapeutskim dejstvom. Razne kreme za lice sa propolisom, losioni od pčelinjeg voska, melemi od propolisa i polena, mleko za telo od meda i lekovitog bilja, predstavljaju ono najbolje iz prirode. Kako je za Agrobiznis magazin istakao gospodin Stojan Vulinović, preparati su potpuno prirodni i zdravstveno ispitani, sačinjeni od biljnih ekstrakata i pčelinjih proizvoda u hidrofilnoj osnovi. 

 

 

 

Pitanje tipa, sistema ili vrste košnice kojim treba pčelariti je staro koliko i savremene košnice sa pokretnim saćem. Otuda i velike zablude pčelara, koji pod uticajem pčelara sa većim pčelarskim stažom usvajaju onaj tip košnice, koji im sagovornik sugerira kao najbolji. Koliko se u ovome preteruje, najbolje pokazuje činjenica da u našoj zemlji, imamo sigurno preko 50 raznih tipova košnica.

Ipak, predlažemo i savetujemo sledeće standardne vrste košnica: Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti, zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

Med sadrži vitamine A, D, C, E, K, B – grupe, mineralne soli, mikroelemente, kalcijum, magnezijum, jod , natrijum, kaliju, fosfor, cink… Bakar, kobalt i gvožđe u medu pogoduju lečenju anemije, a med sadrži još i amino kiseline, enzime i organske kiseline potrebne za izgradnju i funkcije organizma. Svakodnevna upotreba meda može pomoći čoveku da uspešnije održava dobro zdravlje, i produži svoj radni i stvaralački vek. Preporučuje se od 60 -100 grama za odrasle, a za decu do polovine ove količine na dnevnom nivou.

Živimo u svetu brze zarade, gde mnogi ne mare za kvalitet proizvoda koji prodaju, već im je bitno kako će što lakše doći do novca, uz manje truda i ulaganja. I kod prodavaca meda postoji identičan problem. Med nije baš jeftin proizvod, te je najbolje informisati se kako da unapred znate da li ste izdvojili novac za pravi, kvalitetan med.

Postoje vrlo laki, korisni i praktični saveti kako to da proverite:

1. Uzmite malo meda i protrljajte ga između kažiprsta i palca dok se ne raspadne. Čist med je dobar za kožu i nije lepljiv. Ako počne da se lepi, znači da ima šećera i veštačkih zaslađivača u njemu.

2. Stavite malo meda na papir ili maramicu. Čist i prirodan med sadrži do 20% vode, i neće probiti papir dugo vremena.

3. Pčele instinktivno grade košnice na drveću i među stenama, kako bi se zaštitile od mrava. Stavite malo meda kod mrava i videćete da neće dirati med, ako u njemu nema veštačkog šećera.

4. Malo meda promešajte sa žumancetom. Ako je med čist, kada izmešate žumance, izgledaće kao da je skuvano.

5. Jednu kašičicu meda stavite u punu čašu vode. Veštački med će se početi otapati, a čisti med će se zgrudvati i spustiti na dno.

6. Namažite med na parče hleba. Prirodni med će stvrdnuti hleb za nekoliko minuta, dok će veštački med navlažiti hleb zbog sadržaja vode.

7. Neposredno pre gutanja, pravi med će vam dati osećaj bockanja u ustima, što lažni med ne može postići.

8. Ako vam se med kristalizuje tokom vremena, to je dobar znak. Imitacija meda će ostati glatka kao sirup, bez obzira na to koliko dugo ga čuvate, dok će se pravi med kristalizovati.

9. Vrh šibice umočite u med i pokušajte zapaliti. Prirodni med neće smetati zapaljenju šibice. Lažni med ima vode, pa se šibica zato neće zapaliti.

10. Stavite u mikrotalasnu dve do tri kašičice meda. Zagrejte na visokoj temperaturi. Prirodni med će se brzo karamelizovat i neće postati penast. Lažni med će se teško karamelizovati i biće prepun mehurića.

Izvor: www.kurir.rs

 

Ima li zarade od meda? Kakav je medonosni potencijal naše zemlje? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3083-ima-li-zarade-od-meda

 

Pčelarstvo i proizvodnja meda jedna od grana koje imaju mogućnosti za razvoj; Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava.

ITALIJANI, Norvežani i Crnogorci najviše vole srpski med. Upravo u ove zemlje Srbija je lane izvezla najveću količinu ovog proizvoda, od ukupno 2.145 tona namenjenih inostranstvu, vrednih 9,1 milion dolara.

U poslednjoj deceniji pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanziju. Prema rečima Mirjane Miščević, savetnika u udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, srpski med je sve traženiji, a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je izvoz u više zemalja, kao i osvajanje prvih mesta za kvalitet našeg meda u okolnim zemljama.

Ipak, proizvodnja meda u 2016. godini, od 5.761 tone, bila je upola manja nego godinu pre. Razlog za to su loši vremenski uslovi. Ni ova, zbog suše, nije baš pogodovala pčelarenju, ali je zato, kako navode stručnjaci, kvalitet meda odličan usled smanjene vlažnosti vazduha.

- Srbija raspolaže prirodnim resursima, koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale i mogućnosti za dalji razvoj pčelarstva - kaže Mirjana Miščević. - Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Na površini od 88.361 kvadratniog kilometra, gde živi 7,1 miliona stanovnika i brojem pčelara koji iz godine u godinu raste, a među njima je sve više mladih i žena koje se bave pčelarstvom. Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava. Povećana nezaposlenost u zemlji uticala je na to da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem.

U 2016. godini, prema podatku Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 792.000 košnica, što je za 33 odsto više nego 2011. godine i isto kao prethodne godine. Prema podacima pčelarske privrede procenjuje se da će broj košnica u 2017. godini rasti.

Kvalitet

HEMIJSKI fakultet u Beogradu priprema se za akreditaciju po ISO/IEC 17 025 za ispitivanje autentičnosti meda.

 Akreditacija predstavlja važan element za obezbeđenje kvaliteta u sistemu trgovine, posebno međunarodne - objašnjava Mirjana Miščević. - Laboratorija će svojim kompetentnim rezultatima ispitivanja obezbediti uklanjanje barijera u međunarodnoj trgovini i ubrzan protok robe, koji se zasniva na međunarodnom kredibilnom sistemu priznavanja rezultata ispitivanja. Takođe, analize meda po ISO/IEC 17 025, na domaćem tržištu će imati isti kvalitet, kao i analize laboratorije u Bremenu.

Naša sagovornica ističe da bi trebalo preduzeti konkretne mere kako bi se u Srbiji još više razvilo pčelarstvo.

- U skladu sa specifičnošću pčelarske proizvodnje treba pristupiti izradi Nacionalne strategije razvoja privrednog pčelarstva - ukazuje Miščevićeva. - Zatim, neophodno je pooštriti inspekcijsku kontrolu kako meda satnih osnova, tako i preparata za borbu protiv bolesti pčela. Važno je uključiti što veći broj pčelara u sistem organske proizvodnje, završiti akreditaciju laboratorije na Hemijskom fakultetu i dalje pronalaziti nova platežna tržišta, kao što su Japan, Južna Koreja i Arapski Emirati.

Podsticaji

PODSTICAJE za pčelarstvo su davali mnogi gradovi u Srbiji. Grad Beograd objavio je javne pozive za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede.

Podsticajna sredstva za pčelarstvo namenjena su za nabavku deset košnica tipa Dadant - Blatt (DB), Langstrot - Rut (LR) ili Farrar sa pripadajućim ramovima, vrcaljke (ručna ili električna), električne otklapače saća (automatske ili poluautomatske) i topionika za vosak.

 Podnosilac prijave ima pravo na podsticajna sredstva ako je izvršio obeležavanje pčelinjih društava i registraciju pčelinjaka na teritoriji grada Beograda - navodi Mirjana Miščević. - Takođe, on mora da ispunjava uslove gajenja pčela u stacioniranom pčelinjaku u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu gajenja i selidbe pčela, sadržini uverenja o transportu, kao i o uslovima davanja saglasnosti da pčelari iz drugih zemalja mogu koristiti pčelinju pašu na teritoriji Srbije.

Podsticaji za pčelarstvo imaju za cilj da motivišu pčelare na unapređenje sopstvene proizvodnje, kako bi se stvorili uslovi za povećanje plasmana proizvoda pčelarstva koji imaju mogućnost za plasiranje na domaćem i stranom tržištu.

Podsticaji za 2017. godinu podignuti su i ove godine i ukupno iznose 400 miliona dinara. Sredstva po košnici iznose 720 dinara, a takođe se pokriva deo troškova za nabavku opreme, u visini 50 odsto od iznosa vrednosti.

I Razvojna agencija Srbije RAS pokrenula je program podrške mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, udruženjima i klasterima u 2017. godini. Otvoren je program pod nazivom "Kreiraj život", sa šest vidova podrške, među kojima je uvođenje standarda i sertifikata, učešće na sajmovima, pokretanje u unapređenje proizvodnje...

Izvor: www.novosti.rs

 

Na obroncima planine Cer, u selu Rumska, nedaleko od Šapca, posetili smo porodicu Marković. Dalibor Marković, nosilac poljoprivrednog gazdinstva, uzgaja ranu sortu jagode. Pored voćarstva, porodica Marković se bavi i pčelarstvom. Sin Marko, već dve godine, uspešno proizvodi med, i svoje proizvode plasira na tržište.

Pored zasada jagode, mlađi član porodice, Marko Marković, od svoje 14. godine, bavi se pčelarstvom. Od prijatelja je na poklon dobio jedan roj, nakon čega je 2014. godine, kupio još četiri roja. Mladi pčelar Marko, u svom pčelinjaku, ima LR košnice. Ove košnice, u jakim pašama, ako je pčelar u proleće dobro pripremio društvo, daju dosta meda.

Kako nam je naveo naš sagovornik, ovakav način pčelarenja, doneće manje neizvesnosti u prinosu meda, jer će i srednje i slabije paše, a ne samo jake, biti mnogo bolje iskorišćene. Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša.

Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Marko u svom pčelinjaku ima 21 košnicu. Kako nam navodi, prinos meda ove godine je solidan, za razliku od prošle godine. Ovogodišnji prinos bagremovog i suncokretovog meda je oko 30-35 kg po društvu.

Porodica Marković, trenutno med prodaje na male količine, a u planu je povećanje broja košnica, kao i plasman meda na inostrana tržišta.

 

Opširnije o porodici Marković možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Rani aprilski mrazevi, pa suša zadali su pčelarima glavobolje i učinili 2017. jednom od najgorih godina za proizvodnju meda, koga nikad nije bilo manje.

Pčelari Republike Srpske još pamte 2015. godinu kada je ostvarena rekordna proizvodnja meda u iznosu od skoro 2.000 tona, međutim, kako sami kažu, odmah su znali da će se ta godina teško ponoviti.

Ove godine, kažu, potpuno druga priča.

Mraz u aprilu je potpuno desetkovao prve cvetove bagrema i livadskih biljaka, a vrućine koje su usledile, samo su dodatno otežale proizvodnju meda.

Pčele su preživljavale zahvaljujući prihranjivanju, zima je skroz neizvesna, a situaciju dodatno pogoršava to što im je ovo druga loša godina za redom.

Građani već strahuju da bi i med mogao doživeti sudbinu voća, povrća, mesa, mleka ali i ostalih proizvoda koji već sada drastično poskupljuju.

Međutim, Damir Barašin sekretar Saveza udruženja pčelara Republike Srpske, objašnjava da poskupljenja za sada neće biti, bar ne u Krajini.

- Godine 2016. i 2017. su katastrofalne. Sve je desetkovno još od početka godine. Situacija sa medom je loša, čak smo nekoliko puta i razgovarali na temu poskupljenja, bilo je i inicijativa, ali mislim da to nije pametan potez. Ne bi bilo fer da med poskupi, jer je finansijska situacija građana ionako loša. Med u Krajini ostaje oko 15 KM, dok je u Hercegovini nešto skuplji – objašnjava Barašin.

Dodaje da ako dođe do novih inicijativa za poskupljenje meda, ta inicijativa neće imati podršku banjalučkih pčelara.

Međutim, neke je prazna saća ipak naterala da povećaju cene.

Oni koji već dugo godina vode brigu o košnicama kažu da ne pamte ovako loše godine, tako je med u Hercegovini poskupeo nakon 15 godina.

- Med u Hercegovini je tačno 15 godina bio 15 KM po kilogramu, a pre nekoliko meseci je poskupio na 18 KM. Ne znam da li će biti većih poskupljenja, ne bi trebalo, ali opet videćemo – kaže Božo Vujović, pčelar iz Bileće.

Dodaje da je u Hercegovini med poskupio, jer je potražnja velika, te da može reći da niko u Hercegovini više nema meda.

- Ja 35 godina vodim dnevnike, pišem kakav je koji dan bio i vodim evidenciju o svemu i mogu reći da nikada nije bilo ni slično. Ovo je katastrofa. I da je najlošija godina do proleća vaga pokaže 15 kilograma, a ove godine nije bilo ništa. Eto koliko je loše – objašnjava Vujović.

Zabrinuti su i kupci, koji u svojim kuhinjama ne žele uvozne proizvode sumnjivog kvaliteta, već redovno kupuju domaći med.

- Nikada ne kupujem uvozni med, jer im ne verujem. Godinama kupujem samo domaći, od proverenih proizvođača, tako me zabrinulo to što ga nema. Neka poskupe ako treba malo, samo da ga ne nestane, jer ga moja porodica i ja svakodnevno koristimo – kaže Vera Malić iz Prnjavora.

Sudeći po svemu, vreme nije štedilo nikoga pa ni pčelare, kojima je svaki sledeći mesec neizvestan. I dok sa setom pričaju o uspešnoj 2015. godini, nadajući se da bi se nekada mogla ponoviti, pčelari se brinu za prazna saća i planiraju kako da prežive zimu.

Primorani da uvoze

Druga loša godina zaredom sa sobom donosi i lošu prodaju, a očekuje se i da dodatno poraste uvoz meda u BiH, koji je čak 80 puta veći od izvoza. Pčelari upozoravaju kupce da budu oprezni jer je kvalitet meda koji se nalazi na policama marketa, ili kesicama u kafićima, sporan, ali ga građani zbog niske cene masovno kupuju.

Izvor: www.blic.rs

U organizaciji Grada, Odeljenja za poljoprivredu i šabačkih udruženja, počeo je drugi Internacionalni festival pčelarstva. Ove godine, na Sajmu učestvuje pedesetak proizvođača meda i opreme.

Na području Grada Šapca, registrovano je pet udruženja pčelara. Godišnje se proizvede oko 350 tona meda.

"Ja imam oko 200 košnica. Festival je dobra prilika za upoznavanje proizvođača i kupaca. Posebno je veliki podsticaj za mlade pčelare", kaže Branko Mijić, predsednik Društva pčelara "Prnjavor".

Vladimir Špegar, načelnik Odeljenja za poljoprivredu kaže da je Šabac jedan od gradova koji ima najviše košnica u Srbiji.

"Agrarni budžet u okviru budžeta grada podržava sve obuke, projekte i manifestacije koje podstiču proizvodnju meda u našem kraju. Želimo da budemo još bolji i uspešniji zato što imamo i prirodne i ljudske potencijale za to", kaže Dušan Kostadinović, zamenik gradonačelnika.

Sajam će trajati do 20 časova kada će biti održan i koncert starogradske muzike. Posetioci će, pored pčelinjih proizvoda i savremene opreme, imati priliku da vide i saznaju i kako se pre 3.000 godina, pravila ambalaža za med.

Izvor: www.rts.rs

Septembar je mesec, kada je lako dovršiti poslove, i ispraviti greške ukoliko smo ih načinili na pčelinjaku u prošlom mesecu. Ako smo pravi pčelari, ljubitelji pčela, već početkom ovog meseca, sve je bilo spremno za prezimljavanje. Ono je izuzetno važno, jer ne kaže se bez razloga: “kako uzimiš, tako ćeš i vrcati”. Razlog je jasan: pčele izvedene u septembru su one koje najduže žive, i koje će biti smenjene mladim naslednicama, tek nakon sedam meseci prebrodivši sve zimske nedaće.

Pčele osećaju nadolazeću zimu, pa lagano smanjuju leglo, nad kojim se formira medna kapa. Sve pukotine na košnici i nepotrebni otvori, koje je pčelar napravio biće ispropolisani. Ceo avgust pčele su bile na tihoj livadskoj paši. Iskustva pčera naših krajeva govore da posle 5. avgusta ne treba oduzimati med, pa ako je ovo pravilo ispoštovano, zalihe hrane su značajne. Tu se, pre svega, misli na zalihe meda koji je glavni energetski izvor, i čije rezerve treba da iznose u našim klimatskim uslovima oko 20 kilograma. Smatra se da je ova masa meda dovoljna za ishranu, ali je njena uloga takođe i u omogućavanju, da se zadrži relativno stabilna temperatura u zoni klubeta.

Poznato je da se med prilikom dekristalizacije u zimskim mesecima vrlo sporo zagreva, a kada je vraćen u tečno stanje i usut u ambalažu, on ostaje još veoma dugo topao. Ova fizička osobina može se uporediti sa tromošću teških vozila: potrebno je dosta snage da se ubrza, a kada postigne brzinu s mukom ga zaustavljamo. Isto tako i medna kapa štiti od naglih temperaturnih promena pčelinje klube. Ona je sa gornje strane, i ka njoj se kreće vrući vazduh.

Ramovi koji ostaju u plodištu treba da su u izgrađeni kao idealno radiličko saće. Dobro je da su to satovi u kojima je izvedeno tek nekoliko generacija pčela, ne devičansko žuto saće već saće u boji roze vina. Idelano je ako je ovakav asortiman saća ostavljen pčelama još prošlog meseca da na njemu same oforme svoje gnezdo, pošto one to najbolje znaju. Intervencije pčelara često mogu da nanesu više štete nego koristi.


Već sada, a to važi za čitavu jesen, potrebno je obratiti pažnju da li ima nekog unosa, jer ako ga nema postoji opasnost od grabeži. U tom slučaju, sve intervencije koje zahtevaju otvaranje košnica moraju se vršiti isključivo u jutarnjim ili večernjim satima.

Sada košnica postaje jedno telo. Plodište i medište kod nastavljača činiće prostor u kome društvo treba da prezimi. U kojem delu, gornjem ili donjem, individualana je osobina svake zajednice i zaludan je posao pčele primoravati da se povinuju pravilima koja smo negde pročitali ili čuli. Snažna, brojna društva želeće da budu bliže svežem vazduhu i težiće da budu dole. Zimljivije matice povlaćiće se nagore idući za toplotom.

Satovi koji su činili medište postali su nepotrebni, a saće valja sačuvati. Najbolja zaštita saća je ona koju same pčele bez ikakvih hemikalija već milionima godina vrše. Potrebno je takve ramove, u kojima je uvek još i ponešto zaostalog meda, postaviti ispod plodišta. Pčele će ovaj med preneti u mednu kapu, a krećući se po tom saću da bi ulazile i izlazule iz košnice, štitiće ga sigurno od voskovog moljca.

Matična rešetka više nema nikakvu ulogu i treba je ukoniti. Pčelari koji imaju prostora odložiće je u ostavu, koji nemaju imaće samo problema gde da je smeste. Najjednostavinje rešenje je ostaviti je u samoj košnici, ali na podnjači. Tu će biti od koristi jer će činiti neprobojnu barijeru miševima, rovčicama, leptiru medojedu i drugim štetočinama da prodru u košnicu, pa će postavljanje češljeva biti izlišno. Pčele će mnogo lakše, kao u sred leta, moći slobodno da ulaze u košnicu, posebno polenarice koje neće na cilju ostajati bez tovara praha koji im u gužvi skidaju češljevi, a trutova već i onako nema više.

Na kraju, nikako ne smemo zaboraviti na varou. Mnogi pčelari uljuljkani letošnjim velikim vrućinama, ponadali su se da smo se ove napasti rešili. Međutim, već prva kontolna tretiranja ukazala su na njen veliki broj. Zaista upozoravajuće.

Izvor: zdravasrbija.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30