Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20 % vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15 °C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil-furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet.

Nakon oduzimanja meda, pčelari pristupaju povećanju broja pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke, eventualno povećati pčelinjak i pripremiti rojeve za tržište. Rojevi, kao i med, predstavljaju prihod pčelinjaka. Načina umnožavanja pčelinjih zajednica ima mnogo. Svaki pčelar se opredeljuje za one, koji njemu, u datim uslovima, najviše odgovaraju. Seleći pčelari, koji po oduzimanju meda odmah premeštaju košnice na drugu pašu, paketne rojeve formiraju radije nego klasične. Ako se ipak odluče za klasične rojeve, to rade tako što od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram sa leglom (da ih što manje oslabe), pa od materijala iz više košnica, naprave novo društvo.

Stacionarni pčelari imaju mogućnost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najčešće iz plodišta oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajućim pčelama koje smeste u novu košnicu i na taj način dobiju roj, u koji uvode mladu, sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici dodaju ramove sa satnim osnovama ili već izgrađenim, nezaleganim saćem iz medišta. Time je obnovljeno plodišno saće starog društva, smanjena njegova brojčana snaga, a rojevski nagon potisnut za duže vreme.

Ovako formirane rojeve treba negovati. Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pčele izletnice, koje bi je donele. Hranu za tekuću potrošnju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogačom. Prostor u njima se širi postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vrši i procena kvaliteta matice u roju, na osnovu količine i stanja legla. Ako se oceni da je matica nekvalitetna, treba je odmah zameniti drugom.

Izvestan broj pčelara se opredeljuje za neki od načina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vrši uvođenjem još jedne, mlade matice, odnosno pretvaranjem jednomatične zajednice u privremeni, dvomatični sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao „Peletov način“, zasnova-ni su na ideji formiranja drugog odgajivačkog centra u istoj košnici.

Iz plodišta se u jedan medišni nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajućim pčelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mrežom…), na kojoj se otvara leto. Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, već sparenom maticom ili zreo matičnjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pčele počnu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada (ispod nastavka sa rojem) zameni matičnom rešetkom. Tako su formirana dva odgajivačka centra u istoj košnici, odno-sno jednomatična zajednica prerasta u dvomatično društvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoći pčelara, a mogućnost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana. Nakon petnaestak dana, pčelar zameni mesta plodištima, tako što nastavak sa rojem postavi na po-njaču, a plodište sa starom maticom iznad medišta. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica (bez potrebe da se traži) i obnovljeno plodišno saće.

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja se-mena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni insekticidi.

Mogućnost pojave rojevog nagona na letnjim pašama, naročito lipovoj, je velika. Ali, vredan pčelar ima efikasan način da je potpuno isključi, tako što će u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodišnje matice. Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, ko tretman započne  kasno, ostaje  bez pčela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, treba da uradite sledeće:

1. Ako je to matica u punoj nosivosti, ona će zbog težine u najvećem broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate, primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.

2. Ako je matica mlada i od skoro u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa postupite na sledeći način:

- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90 % slučajeva sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.

- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

"Ne mora sve što je korisno i dobro biti skupo. Kada se o pčelarstvu radi, tretman oksalnom kiselinom govori u prilog tome. Po više nego pristupačnoj ceni dobije se kvalitetan tretman na varou ekološkim, organskim sredstvom, i jedino što preostaje je zadovoljiti neke parametre da bi se dostigla izuzetno visoka efikasnost koja se procenjuje na čak 97-98 %. Pri tom za razliku od gotovo svih preparata različitih aktivnih materija, oksalna kiselina je jedinstvena i po tome što ne stvara rezistenciju,"rekao nam je Željko Pavlović, koji je svoje iskustvo u pčelarenju i ovoga puta podelio sa nama. 

Neću se previše baviti hemijskim aspektima oksalne kiseline. Navešću samo nekoliko podataka koji za nas pčelare mogu u nekoj meri biti značajni. Njen pronalazak datira od 1776. godine. Po jačini u odnosu na sirćetnu kiselinu, jača je oko 3.000 puta. U izvornom obliku nalazi se u biljkama, plodovima biljaka, orašastim plodovima i čokoladi. U malom procentu je i med sadrži. U kristalu je izuzetno stabilna, dok u rastvoru nema stabilnost i preporuka je da se odmah po spravljanju upotrebi. Za tretiranje pčelinjih zajednica koristi se preporučena koncentracija jačine 2-3 %, a način na koji oksalna kiselina deluje na varou još uvek nije pouzdano utvrđen. Najprihvatljivije objašnjenje je da oštećuje sistem organa za varenje parazita.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Decembarski saveti pčelarima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3384-decembarski-saveti-pcelarima

 

U decembru, prvom mesecu zime u kontinentalnom klimatskom području, pčelinja društva su već oformila zimsko klube. Priroda se postarala da se pčelinje klube formira neposredno ispod medne kape u plodištu. U područjima koja su nešto hladnija, moguće su i obilne snežne padavine. To ne treba da brine pčelara jer to pčelama odgovara.

Bitno je da pčelar češće obilazi svoj pčelinjak. Jedan od razloga za to su brojne štetočine kojima odgovara ova klimatska situacija. Kontrola postavljenih češljeva na letima košnice je rutina pri svakoj poseti pčelinjaka u decembru. Stalno provetravati postolja na kojima su košnice, kao i njihovu stabilnost. Sve to proveravati, kako ne bi zbog čestih padavina tlo propalo.

Pčelari koji očekuju profit od pčelarstva neće propustiti da izvrše vizuelan pregled pčela. Na taj način se pčele ne uznemiravaju. Posmatra se opšte stanje košnica sa osvrtom na poletaljku. Prati se izlet pčela. U dobrom su stanju one koje izleću iz svoje košnice kao iz „puške“. Za izradu nove opreme i stručno usavršavanje, decembar je jedan od najpogodnijih meseci, jer ima najmanje posla na pčelinjaku.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Savetujemo kako da koristite lekove u pčelarstvu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3346-savetujemo-kako-da-koristite-lekove-u-pcelarstvu

 

Kako svi lekovi moraju biti registrovani u Agenciji za lekove po važećem zakonu tako moraju biti i lekovi koji se koriste u pčelarstvu. Lekovi koje koristimo u pčelarstvu delimo na: registrovane za upotrebu u pčelarstvu, registrovane za upotrebu u veterini ne u pčelarstvu (amitraz na primer je ektoantiparazitik), neregistrovane  i zabranjene.

Pčelari se uglavnom sami odlučuju za neki od lekova za pčele. Pri tome se ne vode osnovnim principima za izbor po farmakologiji (nauci o lekovima). Zahtevi koje bi trebalo da ispuni lek su  da je efikasan protiv bolesti za koju ga primenjujemo, da je lako dostupan, da je jeftin, da ima poznati sastav i osobine lekovite materije, da nema neželjene efekte, da nema rezidua (ostataka) u saću i medu i da ne smanjuje proizvodne sposobnosti matice  i radilica. Način aplikacije (davanja) leka zavisi od vrste leka i može biti: kroz sirup, kroz pogače, stavljanjem letvica u pčelinju zajednicu, nakapavanjem  po ulicama  ili rasprskivanjem po ramovima i satonošama. Izbor leka se vrši na osnovu tačno postavljene dijagnoze. Za to je potrebno uzeti adekvatan uzorak pčela (30 do 50 pčela kada se sumnja na neku bolest ili 300 do 500 pčela kada nema opravdane sumnje) ili 10x10cm legal koji se šalju u referentnu laboratoriju .

Svi ovi lekovi trebalo bi da se primenjuju po proizvođačkom uputstvu. Na primer: BeeVital Hive  Clean nakapavanjem po ulicama 15 do 20 ml u proleće u jesen i pred zimu. Apilivevar štapići se ostave u košnici 24 do 30 do 35 dana (jedan do jedan i po razvojni ciklus pčele jer je bolest i pčela i legla to jest parazit). Apigard (paštete) staviti 1 a posle 15 dana i drugu. Tretman traje 30 dana. Mora se uraditi čitav pčelinjak da ne dođe do grabeži. Oksalna se pravi od 35g oksalne 600ml destilovane vode i 600g šećera i nakapava se 5ml po ulici pčela u zimskom periodu kada su pčele u klubetu i kada ne izlaze iz košnice. Mravlja se stavlja natopljena na trulex krpu u sva 4 ugla košnice preko satonoša. Takođe voditi računa o spoljašnjoj temperaturi koja ne sme pelaziti 25 stepeni celzijusa. Furmitom postaviti po uputstvu i temperatura mora biti danima između 14 i 25 stepeni celzijusa. Nozevit se nanosi preko satonoša.

Ostale bolesti pčela i legla se ne leče već se sve neškodljivo uklanja osim Evropske kuge legla, koja je mešana bakterijska infekcija, i koja se uslovno leči.

Preporuka za korišćenje lekova u pčelarstvu bila bi: uraditi sve da do bolesti ne dođe. Ako se posumnja na bolest uzeti adekvatan uzorak i poslati ga u referentnu laboratoriju. Po dobijanju dijagnoze lečiti po nalogu veterinara. Ako sami lečite birajte registrovane preparate. Nikako ne lečiti bez postavljene dijagnoze i to neregistrovanim preparatima.

 

Najbolji načini za dodavanje nastavaka u košnice 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3333-najbolji-nacini-za-dodavanje-nastavaka-u-kosnice

 

Postoji razlika u postupku dodavanja nastavaka kod onih koji koriste matičnu rešetku i onih koji je ne koriste. Oni koji koriste matičnu rešetku, dodaju nastavak iznad rešetke i kada ga pčele napune do dve trećine nektarom, taj se nastavak uklanja i na matičnu rešetku se stavlja novi, sa izgrađenim saćem, a na njega onaj, već skoro napunjeni. Pre medišnog nastavka, ukloni se matična rešetka i vrši manipulacija okvirima u prva dva u kojima je leglo. Ako su društva jaka i imaju puno okvira zatvorenog legla, onda se deo onih sa leglom može prevešati u medišni nastavak, a pored njih se stave okviri sa satnom osnovom, da bi zaposlili pčele voskarice i smanjili mogućnost ulaska u rojevni nagon.

Time smo povukli deo pčela u medište (u koje nekada pčele ne žele da pređu, nego radije ostaju u plodištu, ispod matične rešetke i ulaze u rojevni nagon), a dodavanjem praznih okvira u plodište, omogućili matici da zaleže novo leglo. Pre početka glavne paše, svo leglo se diže iznad matične rešetke, a matica se na jednom okviru otvorenog legla spušta u prvi nastavak koji je napunjen izgrađenim saćem. Time se smanjuje količina legla za vreme glavne paše i omogućava da se što veći broj pčela regrutuje iz pčela hraniteljica legla u primateljice. To je neobično važno zbog toga, što od jedne pčele izletnice, nektar preuzima čak 10–12 pčela primateljica, tokom jakih paša, prenose ga u medište i tamo se zadržavaju, prerađujući nektar oko dvadeset minuta. Iz toga izlazi zaključak da je za vreme glavne paše potrebnije imati daleko veći broj pčela primateljica, nego pčela izletnica, navodi se na sajtu SPOS-a. Svi do sada opisani postupci imaju svoje nedostatke. Primena takvog načina pčelarenja rezultuje velikim gubitkom vremena, a na kraju obaveznim i trajnim oštećenjem kičme pčelara koji ga primenjuje. Osim toga, česta otvaranja košnice izazivaju stres kod pčela i smanjenje prinosa. Manipulacija okvirima i razbijanje strukture legla, koju je formirala matica, u krajnosti rezultuje slabljenjem društava. Postavljanjem matične rešetke, postavljamo jednu branu između medišta i plodišta i smanjujemo protok pčela. U svemu tome, postoje pčelari, čak i predavači, koji preporučuju stavljanje neuokvirene matične rešetke direktno na satonoše, navodeći kao razlog sprečavanje gradnje zaperaka. Činjenica što su time pčele prisilili, da prilikom prelaska iz jedne ulice u drugu u samom plodištu moraju dva puta proći kroz matičnu rešetku, ne predstavlja nikakav problem?

Uvidevši sve te nedostatke, prešao sam na način pčelarenja bez matične rešetke. Nastavke dodajem jedan na drugi, bez uklanjanja prethodno stavljenog nastavka. U novi nastavak stavljam po dva rama sa satnim osnovama na mesto 2 i 8. Takvim načinom pčelarenja smanjujem stres kod pčelinjih društava, dozvoljavam im da se razvijaju i formiraju leglo na prirodan način, a ja dobijam jako puno na vremenu. U krajnosti, sve to rezultira većim prinosima i snažnijim zajednicama. Moje su zajednice u sezoni na 5, čak i 6 LR nastavaka, i veoma su snažne. Jedino otvaram plodište onda kada u njega stavljam ram građevnjak, ali o tome kasnije. Okruglim letom skraćujem put pčelama do okvira u koje će odložiti nektar. Za svaki okrugli otvor imam i čep, kojim vršim manipulaciju okruglim otvorima. Zašto je potrebna ta manipulacija? Ako imamo okrugle otvore, pčele će popunjavati zadnji deo okvira, udaljen od okruglog leta, a prednji će ostajati prazan. Kad prođe glavna paša i dođe do smanjenja unosa nektara, pčele se posvete preslaganju meda iz okvira koje su napunile po celoj košnici, nastojeći da ga prenesu u gornje nastavke, a u donjima deblokiraju maticu. U tom momentu treba zatvoriti okrugla leta na gornjem nastavku, a kada u njemu poklope saće do dve trećine, onda zatvaram i okruglo leto na nastavku ispod njega i tako omogućavamo pčelama da u potpunosti napune gornje nastavke medom. Čim do kraja poklope saće u gornjem nastavku, možemo ga oduzeti i prepustiti im da popunjavaju ostale nastavke.

 

Gde postaviti košnice?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3330-gde-postaviti-kosnice

 

 

 

Pčelinjak traži zaklonjeno mesto, položajem prema suncu i dalje od svake buke. Pčelinjak treba da bude na mestu gde nema promaje. Dovoljno je ako kroz pčelinjak struji jedva osetljiva vazdušna struja, posebno ako je pčelinjak postavljen između kakvog useka, udoline, između velikih zgrada, visokih zidova itd... Ispred košnica treba da bude 8-10 m čistina.

Najbitnije je da košnice budu postavljene vodoravno. Najčešće se koriste Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30 cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti zavisiće od mnogih okolnosti.

Na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

 

Savet iskusnog pčelara: Ishrana pčelinjeg društva

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3314-savet-iskusnog-pcelara-ishrana-pcelinjeg-drustva

 

 

 

Zdrave i jake zajednice sa dovoljno hrane u plodištu su bez ikakve sumnje, osnovno i zlatno pravilo uspešnog pčelarenja. Priznajem, iako je to bila prva lekcija, koja mi je servirana u pčelarstvu, jedno je bilo kada mi to neko govori ili dok čitam u literaturi, a sasvim drugo, kada sam spoznao i uverio se u značaj tog pravila.

"I kada sam prihvatio da napišem tekst po izboru za novembarski broj Agrobiznis magazina, nisam imao mnogo dilema. Biće to definitivno o hrani pčele. Kvalitetnoj i pravoj hrani za koju poslednjih godina svi vodimo Sizifovu borbu, i njenom značaju za pčele", rekao nam je Željko Pavlović, koji je svoje iskustvo u pčelarenju i ovoga puta podelio sa nama. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

Od novembra meseca, otvaranje košnica se ne praktikuje, mada ima slučajeva kada je to potrebno. Ovo je mesec kada dolaze hladniji dani, i pčelama je potrebno obezbediti mir i zaštitu. Veća aktivnost pčela u zimskim mesecima nije nepoželjna, ali nosi rizik za ona društva, koja nemaju lagerovane dovoljne količine hrane, s obzirom da povećana aktivnost znači i veći utrošak hrane. Preporuka je da se slabija društva spajaju, i zazimljuju po mogućstvu sa mladom maticom.

Starije matice su iscrpljene, i može se desiti da uginu u toku zime, što može dovesti do poremećaja zimskog klupka, i propadanja društva. Pčelinje društvo čija matica ugine preko zime, u rano proleće postaje trutovska zajednica, ukoliko se pravovremeno ne doda matica, ili spoji sa drugom zajednicom. Zato je najbolje pre zazimljavanja zameniti sve sumnjive i stare matice mladim maticama, ukoliko to nije napravljeno ranije. LR ili AŽ košnice treba da imaju najmanje 10 do 15 kg meda, s tim da se uzme u obzir jačina društva, kao i karakteristike zime u mestu gde pčelinjak zimuje. Svaki okvir treba da ima najmanje 1,5 do 2 kg meda.

Pčelama hladnoća smeta mnogo manje od potencijalne vlage, koja se može javiti u košnici, ako je previše izolujemo. Utopljavanje se uglavnom radi, radi zaštite legla, kojeg u ovom periodu nema mnogo. U novembru se, po potrebi, vrši ponovno tretiranje protiv varoe, sređuje se okolina pčelinjaka, pretapa se višak i stari vosak, prepakuje oprema i materijal za rad, i u slučaju snega, čiste se naslage na košnicama. Moraju se dobro proveriti ispravnost i zaštićenost košnica, i u slučaju pojave miševa, postaviti češnjeve na ulaze.

Oni pčelinjaci koji se nalaze na terenima sa izraženim naletima vetrova, moraju se dodatno obezbediti od prevrtanja košnica (pravljenjem stabilnijih postolja), i stavljanjem pritiskivača na krovove (cigla, blok, drvo).

 

Lažni med u EU

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3228-lazni-med-u-eu

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

 

Lažni med u EU

nov 14, 2019

Jeftini uvoz lažnog meda ugrožava gajenje pčela u svetu, što posledice po svetsku proizvodnju hrane čini veoma ozbiljnim. Podaci pokazuju da je dodatni šećer pronađen u svakom desetom uzorku meda testiranom u Evropskom zajedničkom istraživačkom centru. Istraživanje je usledilo nakon izveštaja Evropskog parlamenta o vrstama lažne hrane po kome je med na šestom mestu.

Naučnici su testirali 2.264 uzorka meda iz svih zemalja EU (kao i iz Norveške i Švajcarske) prikupljenih u svim fazama lanca snabdevanja. Za oko 20% meda označenog kao mešavina EU meda ili čisti med sa geografskim poreklom zemlje članice posumnjano je da sadrži šećer. Stopa sumnjivog meda je bila 10% za mešavine EU i meda iz drugih zemalja, kao i mešavine iz EU i zemalja nepoznatog porekla.

Prevara sa medom ima različite forme. Na primer, prodaja jeftinijeg meda od različitih biljaka po ceni čistog meda, dodavanje šećernog sirupa kako bi se povećala količina, ili skupljanje meda pre vremena pa veštačko sušenje u velikim "fabrikama meda", kako bi se skratili vreme i troškovi.

U svim slučajevima, konačni proizvod je daleko od onoga što potrošači veruju da kupuju, kao i daleko od EU pravne definicije meda. EU med definiše kao "prirodno slatku supstancu koju proizvodi Apis mellifera pčela iz nektara biljaka...koje pčele skupljaju, u kombinaciji sa sopstvenim posebnim supstancama pretvaraju, talože, dehidriraju, i stavljaju u saća kako bi sazreo".

Članice EU moraju da obavljaju laboratorijske testove meda koji proizvode i uvoze, proveravajući parametre kao što su poreklo, nivo polena, vlažnost i prisustvo dodatog šećera. Ali, metode testiranja variraju.

"Ne postoji jedinstvena metoda za utvrđivanje autentičnosti meda – jer postoji puno načina falsifikovanja", kaže Stiven Švarcinger (Stephan Schwarzinger), profesor strukturalne biologije na Univerzitetu u Bajrotu.

"To je slično analizi dopinga u sportu. Oni koji testiraju nikad ne znaju ima li novog leka na tržištu. Kad uzmete u obzir različite vrste sirupa koje su dostupne, nema jedinstvene tehnologije za sve. Potrebno je sagledati mnoge hemijske i fizičke parametre", rekao je Švarcinger.

Kako bi prevladao teškoće u otkrivanju lažnog meda, Švarcinger je razmišljao o uvođenju nuklearne magnetne rezonance (NMR) u testiranje meda. Magnetni talasi daju "otisak prsta" meda koji se poredi sa referentnom bazom od od 10.000 uzoraka iz sveta. Na osnovu podudaranja profila je moguće znati da li je deklaracija lažna.

NMR je znatno efikasniji metod za testiranje meda, ali još nije šire usvojen zbog sporog upliva novih tehnologija u sektor hrane, potrebe za naučnim konsenzusom i otpora industrije.

"Zamislite da ste kupili veliku količinu meda, i onda vam novi metoda pokaže da je sve neispravno. To je svakako uzrok otpora prihvatanju novih, sigurnijih metoda", smatra Švarcinger.

Kineske fabrike meda

Evropljani vole med i godišnje prosečno pojedu 0,7 kilograma, dok Grci i Austrijanci prednjače sa 1,7 kilograma po stanovniku. Ali u Evropi je potražnja meda veća od proizvodnje i zato je uvoz rešenje. Iz Kine dolazi 50% evropskog uvoza, a najveći uvoznici su Britanija, Belgija i Španija. Kina je postala najveći svetski proizvođač meda sa 473.600 tona u 2014. u poređenju sa 161.031 tonom proizvedenom u EU. Podaci Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu pokazuju da je između 2000. i 2014. proizvodnja u Kini, zahvaljujući izvozu, porasla za 88%. Prodajom meda ta zemlja je zaradila 231 milion evra u 2016. Međutim, broj košnica je u tom periodu porastao samo za 21%. Kineska populacija pčela opada kao i drugde u svetu, zbog trovanja pesticidima, zagađenju i nestajanju pčelinjih staništa zbog urbanizacije. Svi ti faktori utiču na imuni sistem pčela i njihov broj u kolonijama opada a slike kineskih farmera koji ručno oprašuju cvetno drveće postale su simbol velike zagađenosti. I pošto produktivnost po košnici opada širom sveta postlja se pitanje kako, onda, kineske pčele daju takav prinos? Odgovor je u kineskom načinu proizvodnje. Nezreo med se ubire dok je još redak sa velikom koncentracijom vode. Zatim se veštački suši, ostaci smole se eliminišu filtriranjem, polen može biti odstranjen ili dodat kako bi se prikrila zemlja porekla i dodaje se sirup da bi se postigle različite tržišne cene.

"Proizvodnja nezrelog meda znači brži i viši nivo proizvodnje meda koji ne ispunjava njegovu definiciju (prevara)", kaže Norberto Garsija, predsednik Međunarodnih izvoznika meda (IHEO). Taj argentinski profesor je proučavao fenomen prevare s medom i tvrdi da ona za oko 600 miliona dolara godišnje smanjuje zaradu poštenih odgajivača pčela u svetu. "Postoji granica proizvodnje meda i ona je više puta dostignuta, ali potražnja i dalje raste", rekao je on. Kako se navodi, jeftini kineski med bi mogao da bude motiv za neke evropske zemlje da ga uvoze i onda izvoze kao lokalni proizvod. Brojne evropske zemlje imaju dramatičan porast izvoza paralelno sa uvozom iz Kine, što pokazujeu podaci. "Postoji veliko tržište unutar EU koje bi moralo biti ozbiljnije provereno", smatra Garsija. Povećana svest potrošača je takođe odvratila uvoznike od kineskog meda i evropski supermarketi sve češće rade testiranja kako bi izbegli prevaru.

Garsija kaže da usled velikog priliva lažnog meda, koji smanjuje cenu meda globalno, u 2017. kineski izvoznici ne mogu da konkurišu čistom medu po sadašnjim cenama. Kineske sanitarne vlasti sada strogo kontrolišu kvalitet izvoznog meda, posebno u EU, kako bi umanjili gubitak. To je dovelo do toga da kineski izvoz meda u Evropu padne za 3% u 2106, posle vrhunca u 2015. Ali, oslanjanje na samoregulaciju tržišta uspeva dok su ekonomski podsticaji u skladu sa interesima potrošača što je obično izuzetak a ne pravilo. 

Zakon o medu

Zatrpavanje Evrope kineskim medom nije nova stvar. Između 2002. i 2004. kineski med je bio zabranjen u EU zbog nedostatka deklaracija o poreklu i rizika da sadrži olovo. Zabrana je, međutim, ukinuta zbog velike potražnje koju Evropa nije mogla da zadovolji, što su evropski uvoznici meda iskoristili. Med je u EU regulisan Direktivom o medu, ali zahtevi za deklarisanje porekla su veoma niski. Na deklaraciji može jednostavno da piše "mešavina meda iz EU" (npr. mešavina iz više od jedne zemlje porekla), "mešavina od meda van EU" (mešavina iz više od jedne zemlje izvan EU), "mešavina meda iz EU i zemalja van EU" (npr. mešavina EU i ne-EU meda).

"Veće količine meda koje vidite imaju deklaraciju EU i ne-EU med – nema standarda. Informacija na deklaraciji potrošačima ne govori ništa osim da med nije sa Marsa", kaže Valter Hafeker (Walter Haefeker), direktor Asocijacije evropskih odgajivača pčela. Postoje inicijative u Parlamentu da se ova direktiva izmeni kako bi uključila zemlju porekla i razmer mešavine.Rumunska evroposlanica Dačijana Sarbu kaže: "Potražnja za medom je velika a evropska proizvodnja je ograničena. Uvoz iz trećih zemalja je potreban, ali je neki uvoz pod sumnjom u smislu da med nije proizveden od polena već iz nekih izvora koji nisu prirodni. Evropska komisija i zemlje članice moraju da spreče da med na tržištu bude falsifikat. Da bi se to postiglo, potrebno je više kontrole u kompanijama za pakovanje".

 Međutim, do sada je Komisija ostala gluva na zahteve odgajivača pčela. "Komisija je na kraju odgovorna – ako ona konačno dozvoli (specifikaciju) porekla meda, to bi potrošačima omogućilo bolji izbor i industrija bi bila pod pritiskom da radi po propisima", kaže Hafeker."Ali za njih je slobodna trgovina skoro kao religija i zaštita potrošača je nešto na šta ih se mora primoravati guranjem i vikanjem", dodao je Hafeker.

Nemaju samo odgajivači pčela problem. Oprašivači kao što su pčele i drugi insekti utiču na 35% roda hrane u svetu, prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu. A zbog opadanja učešća drugih vrsta, na mednim pčelama je najveći teret."Opadanje populacije mednih pčela nije toliko veliko (kao u slučaju drugih insekata), s obzirom da odgajivači pčela uvek pokušavaju da se izbore sa gubicima. Ovo dovodi do situacije u kojoj su medne pčele sve važnije za oprašivanje jer drugih oprašivača nema. Došlo je do starenja populacije jer nije atraktivna. Ako ekonomija nestane iz uzgoja pčela, nema podsticaja da se obnavljaju kolonije nakon gubitaka", upozorio je Hafeker.

Izvor: http://www.euractiv.rs

 

Šta donosi pravilnik o registraciji pčelarskih vozila

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3227-sta-donosi-pravilnik-o-registraciji-pcelarskih-vozila

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30