Varoa može naneti veliku štetu u pčelinjaku. Već krajem jula je trebalo početi sa kontrolom i dijagnostikom, i primenom metoda za suzbijanje varoe. Bolest izaziva krpelj Varroa jacobsoni, koji napada pčelinje leglo i odrasle pčele, pa je zato veoma opasna kada se pojavi u većem obimu. Na samom početku pojave varoe, pčelinje društvo se skoro normalno razvija, tako da je nemoguće u početku primetiti, a kada se raširi napravi veliku štetu u pčelinjaku.
Kad pčelari primete da u košnici ima dosta meda i legla, ali da nema pčela, ili da ih ima sasvim malo, to je prvi znak da je pčelinje društvo intenzivno napadnuto varoom. Varoa je vidljiva golim okom, tamnosmeđe je boje. Na prvi pogled liči na pčelinju vaš. Varoa najčešće napada u avgustu i septembru, te je neophodno vršiti stalni nadzor, poručuje DVM Kazimir Matović, stručnjak Veterinarskog instituta Kraljevo.
„Kritično vreme najintenzivnijeg razvoja varoe u društvu je avgust i septembar, tako da je potrebno već krajem jula početi sa kontrolom i dijagnostikom i
primenom metoda za suzbijanje varoe, da ne dođe do intenzivnog razvoja varoe i slabljenja pčelinjeg društva i oštećenja pčela koje su namenjene za prezimljavanje. Pčelinji krpelj, varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju. Varoa se širi na razne načine. Smatra se da su trutovi veliki prenosnici varoe, jer se po nekim teorijama u svom letu udaljavaju i do 15 km od košnice. Vrlo često nesmetano uleću u druge košnice na matičnim iu drugim pčelinjacima. Grabež takođe može doprineti širenju varoe, zatim prenošenjem ramova sa saćem sa jednog društva na drugo, preselenje pčelinjaka sa zaraženog podrućja na nezaraženo“ kaže naš sagovornik.
Varoa se može preneti i preko radilica prilikom sletanja na cvetove medonosnog bilja. Razmnožavanje varoe počenje već u rano proleće. Ženka varoe polaže jaja u ćelije saća u kojima se već nalaze larve, najčešće kada je leglo staro 5-7 dana, odnosno pred samo zatvaranje legla. U jednu ćeliju ženka varoe može položiti 1-3 jajeta a ponekad i više.
„Ženka varoe polaže jaja pored larvi, ili na njihovo telo. Za 2 dana iz ovih jaja izlegu se larve koje se zatim presvlače i pretvaraju u odraslog krpelja – varou. Za vreme rasta u leglu, krpelj se hrani hemolimfom mlade pčele na taj način je onesposobljava i skraćuje joj životni vek. Veoma je značajno da se zna da se varoa znatno povoljnije razvija kad je temperatura niža od 35 ºC.
Varoa mnogo više napada trutovsko leglo nego leglo pčela radilica“Zahvaljujući tom saznanju, vrlo efikasan način borbe protiv varoe je postavljanje
građevinjaka na kojim se isključivo nalaze trutovska legla i njihovim isecanjem oslobađamo društvo velikog procenta prisustva varoe. Životni vek pčela radilica i trutova izleženih iz zaraženog legla je kraći. Trutovi izleženi iz veoma zaraženog legla nisu sposobni da oplode maticu. U toku čitave godine neophodna je stalna kontrola na prisustvo varoe, kako bi se pravovremeno vršilo suzbijanje njenog širenja u pčelinjem društvu. Do sada kod nas i u svetu nije pronađeno sredstvo za potpuno suzbijanje ovog parazita. Međutim poznata su razna sredstva i metode za suzbijanje varoe i dovođenja na tolerantan nivo. Vrlo efikasne metode za suzbijanje varoe su Uklanjanje trutovskog legla, zamenom ramova, korištenje alternativnih sredstava, razrojavanje, korišćenje organskih kiselina
tretiranje varoe zadimnjavanjem dozvoljenim hemijskim sredstvima.
„Sredstava zaštite od varoe je na našem tržištu mnogo. Preporučuju se organske kiseline (mravlja, oksalna, mlečna) kao i eterična ulja biljaka. To je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka koji se odlikuje jakim i prijatnim mirisom, ima odlične antiseptične osobine pa se vekovima koristi u medicini. Mnoge biljke u sebi sadrže znatne količine ove materije. To su majčina dušica, vranilovka ili mravinac, lavanda, pelin ili turski neven i druge. One su i medonoše pa stoga mogu poboljšati pčelinju pašu. Koliko će varoe biti u društvu zavisi i od izbora biljaka od kojih pčele unose polen i nektar. Takođe i selidbe doprinose da društva budu pod stesom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica na bagremu ili suncokretu“.
Jedino zajednice oslobođene od ovog parazita imaju mogućnost za stabilno i uspešno prezimljavanje i mogu dati visoke prinose naredne godine. U pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici. Ova godina nije plodonosna, te se pčelarima preporučuje
da kontrolom pčelinjaka ustanove stanje društava I izvrše prihranu kako bi stvorili što bolji imunitet društva“Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom
hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema
dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med”- zaključuje ovaj stručnjak.
Kolika je varoa opasnost za pčele, možda najbolje ilustruju podaci da jedna varoa radilici smanjuje masu za oko 10 procenata u odnosu na normalnu, a životni vek na oko 20 umesto 35 do 40 dana. Ako su na radilici dve varoe, život joj obično ne traje ni čitavu sedmicu. To praktično znači da ako je društvo zazimljeno sa oko 20.000 pčela, a ostalo je oko pet procenata varoe, u košnici ih ima oko hiljadu. Nakon prezimljavanja, u maju i junu, u pčelinjem društvu biće od 50.000 do 60.000 pčela, broj varoa će se mesečno udvostručiti i dostići brojku od preko dvadeset hiljada. Tako se dolazi do veoma kritičnog broja i odnosa koji može da ugrozi  medonošenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poznato je verovanje da pčele mogu da osete kakva će biti nastupajuća zima, te da se po tome i pripremaju da je uspešno prebrode. Veruje se da unošenjem povećane količine propolisa pokazuju da će zima biti hladna i oštra i obratno, saznajemo od pčelara Predraga Cvetkovića iz Trstenika.

"Ove godine, zbog prevelikih padavina pčelinja društva su bila onemogućena da normalno donose propolis krajem maja i tokom juna, kada to obično počinju da rade. Zbog toga je intezivnije donošenje počelo krajem juna i tokom jula. Verovatno zbog toga pojedini pčelari i tumače ponašanje pčela da dolazi oštra zima. Ako takva zima prati ovako neuobičajenu sezonu, onda je vrlo verovatno da su je pčele zaista i predskazale. Prethodna zima je bila neobično blaga kada je u pitanju prezimljavanje pčelinjih društava, a i odavno nije bilo oštre zime, zato verujem da nas ove ili naredne godine sigurno očekuje hladna zima", objašnjava Cvetković.Inače, pčele su izuzetno osetljive na sve promene u atmosferi, a posebno promene vazdušnog pritiska i temperature. Smatra se da mogu da osete razliku temperature od svega 0,1 stepen, znači deseti deo stepena i to ne samo temperature vazduha, već i saća na kome žive i po kome se kreću.

"Promenom ponašanja one pokazuju da se nešto menja u atmosferi pa pažljiv i iskusan pčelar može na osnovu toga da proceni promenu vremena u narednih nekoliko sati ili možda i duže. Naravno, pčele nekada i greše, a dešava se da ih iznenade nagli pljuskovi ili oluje kada ne stignu da se na vreme vrate u košnicu."Smatra da je možda uzrok te njihove greške leži i u tome što su dobri izvori nektara za njih neodoljivo privlačni, ali i jaka potreba za unosom polena i vode u košnicu. Zato Cvetković kaže da ljudi ne bi trebalo olako da ih procenjuju.

"Kada je reč o propolisu, pčele počinju da ga unose u košnicu kada otopli i kada razne biljke, najčešće drveće, počinje da luči smolu, a to je obično u drugoj polovini maja. Sakupljanje propolisa se smatra jednim od najtežih poslova koje pčele obavljaju, bilo da su u pitanju poslovi unutar košnice ili u polju. Najteži momenat je kada se pčela vrati u košnicu i treba da otkači tovar propolisa na odgovarajućem mestu", objašnjava ovaj iskusni pčelar.Propolis se ne može sakupljati po hladnom i kišovitom vremenu, jer je tada potpuno stvrdnut, a ne može ni po pretoplom jer je skoro tečan i izuzetno lepljiv. Inače, pored prirodnih faktora koji utiču na lučenje propolisa, njegovo sakupljanje i unošenje zavisi i od pčela koje su usko povezane i sa vremenskim prilikama. Zato slobodno može da se kaže kako pčele unošenjem propolisa pokazuju svoj osećaj i za klimatske promene."Ne može da se ide toliko daleko u tumačenju ponašanja pčela da bi im se pripisivala sposobnost da predosete kakva će biti naredna zima. Bilo bi dobro kada bi postojao neki naučni rad na tu temu. Sakupljanje propolisa je osobina koja varira od jedne rase do druge rase pčela, kao i od soja i genetke, pa prema tome dve različite rase pčela na istoj lokaciji neće donositi iste količine propolisa."Pored genetskih faktora, sakupljanje propolisa je povezano i sa potrebama pčelinjeg društva, te je i sakupljanje intenzivnije za slučaj njihovih povećanih potreba. Povećane potrebe mogu da budu različite prirode, od postojanja većih pukotina u košnici, preko prevelike cirkulacije, do potreba da se saće bolje učvrsti.

"Karakteristična poteba za većom količinom propolisa je i prisustvo nekih životinjica, obično miša ili rovčice, koje su ušle u košnicu, te su ih pčele ubile, ali ako ne mogu da ih izbace ili očiste moraju da ih oblože propolisom kako se usled njihovog raspadanja ne bi stvarale štetne bakterije u košnici", kaže Cvetković.Kvalitet propolisa u nastanku zavisi i od vrste smola, pa ako nema boljih izvora pčele mogu da sakupljaju i donose nekvalitetan materijal. U takvom nedostatku dešava se da skidaju propolis iz starih napuštenih košnica ali samo kada su temperature dovoljno visoke da taj propolis dovoljno omekša."Najveći i najbolji izvori propolisa kod nas su topole, breze, jasike i neke vrste četinara. Glavne vrste propolisa su tamno crveni i zelenkasto-smeđ propolis. On se izdvaja od drugih pčelinjih proizvoda koji su izuzetno zdravi po svojoj izrazitoj baktericidnosti. Propoplis je prirodan antibiotik i mnoge osobe koje su alergične na antibiotike nalaze pomoć za svoje probleme u ovom pčelinjem proizvodu."

Međutim, naš sagovornik kaže, kako nije ni svaki propolis koji dolazi na tržište podjednako kvalitetan i zdrav. On prvenstveno treba da bude svež odnosno da ne stoji godinama u košnici, na ramovima, delovima košnice ili u nekoj posudi. Podrazumeva se da treba da bude čist kako ne bi sadržao štetne supstance koje bi eventualno mogle da ga zagade, a tu se misli na izduvne gasove automobila, industrijski dim i otpad. Tretmani košnica hemijskim sredstvima radi lečenja pčela mogu da doprinesu da ne bude čist."Svežina propolisa određuje se vrlo jednostavno, komadić se stavi u usta i drži 10-15 minuta, uz blago prevrtanje jezikom, bez gutanja i žvakanja. Posle tog vremena trebalo bi da se oseti peckanje koje može da bude jače ili slabije. Pri dužem držanju, ako je vrlo kvalitetan i svež izaziva i pravu malu anesteziju u usnoj duplji. Na kraju testa može da se proguta", objašnjava ovaj iskusni pčelar.O pozitivnom uticaju propolisa na zdravlje načinjeni su mnogi naučni radovi, a Cvetković napominje da se koristi i oralno, stavlja se na kožu, s njim se inhalira.

Kako kaže, najednostavniji način da se dobije propolis je da se sastruže sa mesta u košnici gde ga najviše ima, a to su bočne letvice ramova, falcevi košnice gde stoje ramovi, mesta oko raznih otvora i procepa na košnica, ali i suženi prostor između gornje površine ramova i poklopne daske.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/sta-kazu-pcele-kakva-ce-biti-zima/62430/

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže da su zamolili državu da ubrza isplatu subvencija pčelarskim proizvođačima zbog teške godine koju su imali.

Kako je naveo, trošškovi pčelarenja su mali kad je godina dobra, ali ogromni kad je lošša godina."Proleće je bilo dobro za razvoj pčela, malo je omela korona, ali su ipak pčelari uspeli da pripreme pčele za bagremovu pašu. Kasnije je došlo do talasa lošeg vremena i prinosi su u većem delu Srbije potpuno izostali, dok u jednom delu Srbije, na jugu, gde je bilo manje hladno, prinos je bio nešto veći ali, opet, daleko ispod proseka", objasnio je Živadinović za N1.

Kako kažže, "bagrem je propao, a samo je lipova paša dala pristojne prinose".

"Što se tiče suncokreta koji slovi za najsigurniju pčelinju pašu, prinos kilograma po košnici je jednocifren, a to je nezapamćeno", kaže.Totalno je podbacila i paša na visokim planinama, gde su, kako navodi ŽŽivadinović, pčele pojele i ono što su imale u koššnicama.

S obzirom na velike novčane gubitke, veliki broj pčelara će imati neverovatne probleme, zbog čega očekuju da držžava pomogne, dodao je.

"Košnice su prazne, moraju se dohraniti pčele da bi ušle u zimu. Proizvođačima bi trebalo pomoći da nabave neophodnu ishranu da se dohrane pčele kako bi preživele", zaključio je Živadinović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kosnice-prazne-troskovi-rastu-pcelari-ocekuju-da-im-drzava-pomogne/mk18gqt

Godina je loše počela i za pčelare. Zbog loših vremenskih prilika i epidemije korone, prinos meda je prepolovljen. Pčelari kažu da će od prodaje moći samo da pokriju troškove proizvodnje.

Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS.Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS."Iz razloga što je priroda imala svoju neku ćud da u julu mesecu bude devet stepeni preko noći, da ne medi u toku dana. Recimo, dešavalo se da smo 13. jula morali da ložimo vatru u vikendici, tamo gde smo sa pčelama, koliko je bilo hladno", navodi pčelar iz Kamenova Mirko Ljubomirović.

Pčelar iz Petrovca na Mlavi Miloš Stojanović ukazuje da je glavni problem bio što je bilo malo dana kada su pčele mogle da rade.

"Njima je potrebno kad bagrem procveta da imaju minimum nekih sedam-osam lepih dana. Znači, temperatura da bude 25-28 stepeni", objašnjava Miloš Stojanović.Pčele su ovog leta radile bukvalno samo da bi sebe prehranile. Viškovi meda su minimalni, a najgore su prošli pčelari koji nisu na vreme prihranjivali svoja društva. Mnoge je u tome omela i epidemija korone.

"Korona je uticala u smislu što smo mi stari pčelari, koji imamo preko 70 godina bili hendikepirani, jer nismo mogli da dolazimo da pčele pregledamo i da ih hranimo kad je trebalo, i to je ono što je nas jako pogodilo", ističe Miloš Stojanović.

Na vremenske prilike ne može da se utiče, kažu kamenovski pčelari, ali država bi morala da spreči paljenje strnjika, trovanje pčela herbicidima i krađu košnica, jer sve to pčelarima pričinjava ogromne štete."Pčelar, kad su vremenske prilike u pitanju, ima punu košnicu pčela. Nema meda, ali može da se preorjentiše na neku drugu korist. To su matice, rojevi, mleč, polen... Krađom, požarom, prskanjem, nema preorjentacije na drugu priču, nego jednostavno ostaješ bez ičega", ističe pčelar iz Kamenova Dragan Đorđević.

Zaliha domaćeg meda, kažu pčelari, biće do Nove godine. Zbog smanjene ponude, vrlo je moguće da će biti i njegovog uvoza, ali pčelari tvrde da je kvalitet uvoznog meda daleko ispod domaćeg i da se kupcima veštački med često prodaje kao prirodni.Jožef Agardi iz Subotice se 30 godina bavi pčelarstvom. Njegove muke iste su kao muke kolega iz Kamenova i Petrovca na Mlavi.

Smatra da pčelarstvo prolazi kroz izuzetno ozbiljnu krizu, a probleme svrstava u tri grupe – hemija, vreme, falsifikovanje.

"Pojavljuje se hemija, hemijska sredstva koja se koriste u poljoprivredi, od zaštite semena do upotrebe pesticida, insekticida. Veliki broj pčela strada zbog toga i to je veliki problem. Jedino rešenje je da se direktno dogovaramo sa vlasnicima parcela", smatra pčelar iz Subotice.

Kada je reč o vremenskim prilikama, ukazuje da su svi svesni da se vreme menja.

"Neka godišnja doba izostaju, proleće i jesen, a proleće je nama izuzetno značajno i trebalo bi da bude udarno, ali je teško spojiti tri-četiri dobra dana da pčele mogu da rade", napominje Jožef Agardi.

Napominje da je treći problem falsifikovanje meda, koji je, uz maslinovo ulje, poljoprivredni proizvod koji se u svetu najčešće kopira.Prvi znak da nešto verovatno nije kako treba je niska cena meda, ukazuje ovaj pčelar iz Subotice.

Meda ima manje, kaže i boji se da će ga i u narednom periodu biti manje. "Trebaće nove tehnologije da bi se dobilo i ono malo što priroda daje", dodaje Jožef.

Jedan od načina da znamo da je med koji kupujemo pravi je da poznajemo pčelara od kog kupujemo.

"On je garancija da ono što proizvede možemo da koristimo", ističe Jožef.

Ukazuje da su svi medovi dobri za imunitet, a odabir zavisi od ukusa. Ipak, blagu prednost daje medovima sa eteričnim uljima.

"Imuni sistem radi ako mu damo gorivo, a med je gorivo", naglašava pčelar sa višedecenijskim iskustvom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/tri-problema-ubila-pcelarstvo-ove-godine-prinos-ce-biti-desetkovan-a-medari-iz-cele/hq3smfr

Zbog nestašice hrane u košnicama, mnogi pčelari Pomoravlja počeli su prihranu pčela mednim pogačama, koje se koriste uglavnom krajem zime, i upozoravaju na veliku prisutnost varooze, parazitske bolesti medonosnih pčela, koja dovodi do velikih gubitaka.

Pogače su veoma tražene, ljudi tek kada zavire u košnicu, vide da nema hrane, rekao je danas Tanjugu vlasnik prodavnice Zlatna pčela na Gradskoj pijaci u Jagodini.

On je dodao da su veoma traženi i preparati za tretiranje protiv parazitarnih bolesti odraslih medonosnih pčela varooze i nozemoze.

Iskusni pčelar, član Društva pčelara Pomoravlja iz Jagodine, izjavio je Tanjugu, da "varooza - krpelj, nanosi goleme gubitke pčelinjim društvima i ima je puno u uslovima kada su slabi prinosi nektara".

On je istakao da se suzbijanje varooze, mora veoma zbiljno shvatiti, "jer je u pitanju opstanak pčelinjeg društva", pogotovo, kako je rekao, "što ni jedno sredstvo, iako ih ima mnogo, a ni metoda tretiranja nisu sto odsto efikasni".

On je preporučio i tretiranje protiv nozemoze, takođe parazitarne bolesti odraslih pčela koja nanosi velike gubitke na pčelinjacima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2978423/pcelari-upozoravaju-na-veliku-prisutnost-varooze-u-kosnicama

Pitanje tipa, sistema ili vrste košnice kojim treba pčelariti je staro koliko i savremene košnice sa pokretnim saćem. Otuda i velike zablude pčelara, koji pod uticajem pčelara sa većim pčelarskim stažom usvajaju onaj tip košnice, koji im sagovornik sugerira kao najbolji. Koliko se u ovome preteruje, najbolje pokazuje činjenica da u našoj zemlji, imamo sigurno preko 50 raznih tipova košnica.

Ipak, predlažemo i savetujemo sledeće standardne vrste košnica: Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti, zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Danas u vremenu oko 13.25, inspektori kriminalističke policije PU Prokuplje, u ulici Lole Ribara u Prokuplju, zaustavili su putničko vozilo marke Ford Fiesta. Vozilom je upravljao meštanin Selišta kod Prokuplja, dok je suvozač iz mesta Gornja Stražava GO Prokuplje.

Pregledom vozila na zadnjem sedištu su zatekli dve košnice sa pčelama DB12 žute boje. Kako su košnice bile neobeležene, a imenovani nisu imali nikakve papire, inspektori su pozvali nas nekoliko pčelara i poslali nam fotografije košnica. Prepoznali smo da se radi o košnicama tzv. Bugarkama, koje u našoj okolini poseduju samo dva pčelara i jedan početnik kome su oni dali i pčele i košnice.

U stalnom kontaktu sa inspektorima, uputili smo ih gde se nalazi pčelinjak vlasništva Pavlović Nenada, pčelara početnika iz Gornje Stražave i objasnili im da su se na tom pčelinjaku nalazile četiri košnice. Obilaskom pčelinjaka inspektori su pronašli samo dve košnice i tragove koji odgovaraju navedenom vozilu. Pozvao sam vlasnika i uputio ga da se javi inspektorima, koji su ga čekali na pčelinjaku. Košnice sa pčelama su oduzete od izvršilaca i vraćene vlasniku, a izvršioci su uz krivičnu prijavu za krađu i oduzeto vozilo, pušteni na slobodu. Oštećeni je posavetovan da u krivičnoj prijavi navede da je vrednost košnica 25-30 hiljada dinara po košnici.

Izvor:http://spos.info/clan-operativnog-tima-spos-a-pomogao-policiji-da-razresi-kradju-kosnica/

Prateći nedavna iskustva Japanaca, tim agencije Kreativa Unlimited smestio se na ušću Save u Dunav u Beogradu. Naučnici iz Japana su, naime, obelodanili da se boravak u prirodi odražava u dvostruko višem nivou kreativnosti.

Marketinška agencija je odlučila da na krovu svog objekta postavi košnice. Na terasi su posadili i baštu, čijim se plodovima hrane i oni i pčele.

- Ponosni smo što smo prva kompanija u Srbiji koja se bavi urbanim pčelarstvom i nadam se da ćemo veoma brzo dobiti konkurenciju. Bitno je da smo napravili prvi korak, pa je Beograd sada upisan na mapu evropskih gradova na čijim krovovima žive i rade pčele - kaže Steviša Vujasinović, PR projekta "Spasimo pčele".

Iz agencije najavljuju i mogućnost brendiranja meda "Kreative Unlimited" od sledeće godine.

Aktivnosti na polju odbrane pčela ova agnecija realizuje u saradnji sa kreativnim habom Nova iskra i ekološkom organizacijom Ekonaut u sklopu projekta "BeeConnected", koji se bavi iznajmljivanjem i održavanjem košnica za društveno odgovorne kompanije i pojedince koji imaju želju da na svom prostoru imaju pčelinjak.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2743143/prva-srpska-kompanija-koja-se-bavi-urbanim-pcelarstvom-nalazi-se-u-beogradu

Četvrtina sela je pusta, a nezaposlenost u tim sredinama dvostruko je veća nego u gradovima. Kako bi se mladi motivisali da u njima ostanu, četiri godine je trajao nemačko-srpski projekat "Podsticanje zapošljavanja mladih" kroz koji je prošlo više od 12.000 mladih. Stekli su znanja potrebna tržištu, a mnogi dobili novac da pokrenu ili razviju sopstveno preduzeće.Pčelarstvo u Medveđi ima vekovnu tradiciju, ali poslednjih decenija zamire. Za obimniju proizvodnju mora da se ulaže. Zato je mladim pčelarima dobrodošlo 10.000 evra koje su dobili kroz projekat."Tu su uglavnom bile razne centrifuge za vrcanje meda, topionice za vosak, mešane i mlinovi za pravljenje pčelinjih pogača. Tako da smo sve dobili bespovratno. U početku smo imali šest mladih pčelara 2017. godine, sada imamo 36", kaže Miloš Jović iz Pčelarskog udruženja "Apis" .

U Jablaničkom okrugu, nadaleko čuvenom po gajenju paprike i paradajza, proizvodnja se uglavnom prenosi s kolena na koleno.

Pored korisnog znanja, nove generacije od svojih roditelja nasleđuju i sve poteškoće poslovanja. Kako bi briga bilo manje, nezaposleni povrtari u Leskovcu dobili su 25 plastenika.

"Proširili smo proizvodne kapacitete. Donelo nam je sigurnost da se bavimo tim poslom i da ostanemo na selu", kaže Dušan Milojković, povrtar iz Leskovca.

Više od 10.000 mladih prošlo je kroz nemačko-srpski projekat, a 1.360 ih je dobilo i posao.

"U ovom projektu pomogli smo mladima kojima nije lako. To su pre svega mladi iz ruralnih područja, oni koji nisu završili školu, mladi s invaliditetom ili pripadnici manjina - Romi, njih je trebalo podržati", kaže nemački ambasador Tomas Šib.

"Ali smo uspeli kroz preobuku i prekvalifikaciju, prvenstveno kada je reč o zavarivačima, manikirima, pedikirima, frizerima da mladim ljudima iz osetljivih grupa pomognemo da lakše osnuju svoje zanatske radnje, da lakše osnuju svoje biznise i da se tako iskažu i da doprinose ekonomiji celokupne Srbije", rekao je Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta.

Za četiri godine sprovođenja projekta na obuke, prekvalifikacije, opremu potrošeno je više od 10 miliona evra.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3718329/znanje-i-novac-za-sopstveni-biznis-ozivljavaju-kosnice-i-plastenici.html

Pčelarstvom se u Srbiji bavi 5,3% poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a ukupan broj košnica je 914 hiljada. Ovo predstavlja pad od 3,5% u broju gazdinstava i rast od 37,5% u broju košnica u odnosu na 2012. godinu.

Prema podacima godišnjeg istraživanja o stočarstvu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj košnica pčela ima rastući trend od 2008. do 2018. godine. Linearna procena pokazuje da broj košnica u proseku raste za oko 43,7 hiljada godišnje.

Ukoliko se ovakva dinamika nastavi, očekuje se da će u godini sledećeg Popisa poljoprivrede (2022) biti registrovano oko milion košnica pčela, ocenjuju stručnjaci RZS.

Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija – jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija – sever.

Region sa najvećim brojem košnica je Region Šumadije i Zapadne Srbije, sa 41,2% ukupnog broja košnica.

U odnosu na podatke iz popisa, rast je zabeležen u svim regionima, a najveći je u Regionu Vojvodine i Regionu Šumadije, 68,4% i 37,3% redom.

Kako se navodi u analizi, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje.

Od ukupnog broja košnica oko 35% se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.

Gazdinstva koja su se specijalizovala za pčelarstvo ima 4.000, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. Nivo specijalizacije je najveći u regionu Vojvodine.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/pribli%C5%BEavamo-se-broju-od-milion-ko%C5%A1nica

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30