Kako svi lekovi moraju biti registrovani u Agenciji za lekove po važećem zakonu tako moraju biti i lekovi koji se koriste u pčelarstvu. Lekovi koje koristimo u pčelarstvu delimo na: registrovane za upotrebu u pčelarstvu, registrovane za upotrebu u veterini ne u pčelarstvu (amitraz na primer je ektoantiparazitik), neregistrovane i zabranjene.

Pčelari se uglavnom sami odlučuju za neki od lekova za pčele. Pri tome se ne vode osnovnim principima za izbor po farmakologiji (nauci o lekovima). Zahtevi koje bi trebalo da ispuni lek su da je efikasan protiv bolesti za koju ga primenjujemo, da je lako dostupan, da je jeftin, da ima poznati sastav i osobine lekovite materije, da nema neželjene efekte, da nema rezidua (ostataka) u saću i medu i da ne smanjuje proizvodne sposobnosti matice i radilica. Način aplikacije (davanja) leka zavisi od vrste leka i može biti: kroz sirup, kroz pogače, stavljanjem letvica u pčelinju zajednicu, nakapavanjem po ulicama ili rasprskivanjem po ramovima i satonošama. Izbor leka se vrši na osnovu tačno postavljene dijagnoze. Za to je potrebno uzeti adekvatan uzorak pčela (30 do 50 pčela kada se sumnja na neku bolest ili 300 do 500 pčela kada nema opravdane sumnje) ili 10x10cm legal koji se šalju u referentnu laboratoriju .

Svi ovi lekovi trebalo bi da se primenjuju po proizvođačkom uputstvu. Na primer: BeeVital Hive Clean nakapavanjem po ulicama 15 do 20 ml u proleće u jesen i pred zimu. Apilivevar štapići se ostave u košnici 24 do 30 do 35 dana (jedan do jedan i po razvojni ciklus pčele jer je bolest i pčela i legla to jest parazit). Apigard (paštete) staviti 1 a posle 15 dana i drugu. Tretman traje 30 dana. Mora se uraditi čitav pčelinjak da ne dođe do grabeži. Oksalna se pravi od 35g oksalne 600ml destilovane vode i 600g šećera i nakapava se 5ml po ulici pčela u zimskom periodu kada su pčele u klubetu i kada ne izlaze iz košnice. Mravlja se stavlja natopljena na trulex krpu u sva 4 ugla košnice preko satonoša. Takođe voditi računa o spoljašnjoj temperaturi koja ne sme pelaziti 25 stepeni celzijusa. Furmitom postaviti po uputstvu i temperatura mora biti danima između 14 i 25 stepeni celzijusa. Nozevit se nanosi preko satonoša.

Ostale bolesti pčela i legla se ne leče već se sve neškodljivo uklanja osim Evropske kuge legla, koja je mešana bakterijska infekcija, i koja se uslovno leči.

Preporuka za korišćenje lekova u pčelarstvu bila bi: uraditi sve da do bolesti ne dođe. Ako se posumnja na bolest uzeti adekvatan uzorak i poslati ga u referentnu laboratoriju. Po dobijanju dijagnoze lečiti po nalogu veterinara. Ako sami lečite birajte registrovane preparate. Nikako ne lečiti bez postavljene dijagnoze i to neregistrovanim preparatima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mnogi pčelari imaju svoj sistem rada, i smatraju ga najboljim, što je sasvim normalno. Ali postoji nešto gde se moramo složiti, ispravno je samo jedno rešenje, a može se ostvariti na više načina, pčela provetrava košnicu u nekoliko slučajeva.

Radi obezbeđenja gnezda spoljnim svežim vazduhom i odstranjenjem ugljen-dioksida koji se obrazuje kao rezultat razmene materija u telu pčela i larvi. To je naročito potrebno kada se broj pčela u društvu znatno uveća, i postoji dosta legla.
* Kada spoljna temperatura dosta poraste.
* Kada treba otstraniti suvišnu vodenu paru iz gnezda, koja nastaju isparavanjem svežeg nektara, čime se olakšava i ubrzava sazrevanje meda.
Provetravanje obavlja grupa pčela koje nazivamo vetrilice, koje svrstane u redove ispred i iza leta snažnim treperanjem krila stvaraju vazdušnu struju koja teče iz unutrašnjosti košnice napolje.

To se može primetiti kod dimljenja pčela, kojom brzinom pčela izbacuje dim kroz leto vraća ga nazad.

Provetravanje košnice u toku leta mora biti mnogo intezivnije, posebno kada je spoljna temperatura visoka, kada je priliv nektara povećan i u toku sazrevanja meda. Ulaz košnice treba sistematski da se širi uporedo sa jačanjem društva. Kada se primeti veliki napor pčela na provetravanju košnice (na letu kod kojih treba otvoriti sva okrugla leta na telima.

Posebno se odnosi kod selidbe obezbediti maksimalnu ventilaciju, provetravanje.

Provetravanje košnica se ostvaruje uglavnom preko ulaznog otvora (leta) preko varaozne podnjače, zatim poklopnim daskama sa mrežom, svim okruglim letima na telima.

Sada ću se malo pozabavati baš tim problematičnim zimskim uslovima, kada nam se događa da nam buđave ramovi, a nismo ni svesni da smo sami izazvali to.

Kada postoji samo donji ulaz leto kao što pojedine naše kolege zagovaraju tu tehnologiju tada nastaju najveći problemi. Ima jedno leto odozgo smo stavili u zbeg nekoliko novina, da košnicu utoplimo, jer nismo stigli novine pročitati pa da sačekaju, sada nam hladan vazduh nadire spolja kroz ulazni otvor, pošto je teži, taloži se na dnu košnice i tek kada se zagreje, postepeno se podiže uvis.

Topliji i vlagom zasićen vazduh iz gornjeg dela košnice, ne može slobodno da izlazi napolje, već se postepeno spušta niz zidove, hladi se i obrazuje vodene kapi koje vlaže zidove košnice i krajnje satove. Pčelar učesnik u lošoj pripremi za uzimljavanje.

Bolja ventilacija se stvara ako košnica ima samo gornji ulaz (leto). Čist hladan vazduh ulazi odozgo, i pada prema dnu, a topao, vlagom i ugljen – dioksidom zasićen vazduh diže se uvis, i izlazi kroz gornji ulazni otvor.

Kada košnica ima doljnje i gornje otvore (leta), doljnje leto u toku jeseni polako počinje da se smanjuje a gornje otvori, doljnje smanjuje se lagano do skoro potpunog zatvaranja ostavi mu se otvor za jednu pčelu.

Zimska ventilacija košnice ima veliki značaj za dobro i pravilno prezimljivanje pčela. Ono se mora obezbediti još početkom jeseni.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/16/pcelarstvo/ventilacija-gnezda/

Emir Hašimbegović iz Prijepolja, inače elektroinženjer po struci, na jedinstven način spojio je svoje dve velike ljubavi – elktroniku i pčelarstvo. Na prvi pogled zvuče potpuno nespojovo, ali ipak imaju svoju vezu. Prijepoljac je po uzoru na patente sa zapada konstruisao gsm - sms vagu koja meri prinos meda koji pčela unosi u košnicu.

„To je digitalni uređaj koji prati stanje meda u smislu prinosa i gubitka i obaveštava vlasnika putem sms poruke, što se pokazalo izuzetno korisnim za vreme vanrednog stanja kada su mnogi pčelari bili onemogućeni da obilaze pčelinjake“, rekao je Emir za RINU.

Hašimbegović se tek od skora bavi pčelarstvom. Znao je da postoje takve vage, ali želeo je da konstruiše sam svoj proizvod koji će odgovoriti potrebama jednog pčelara. NJegova gsm-sms vaga prati kompletno stanje u pčelinjaku – okolnu temperaturu, vlažnost, ukupnu težinu košnice i dnevni donos meda.„U njoj ima modul za slanje sms poruke. On prati stanje meda u košnici a zatim u određenom vremenskom periodu obaveštava svog vlasnika. Mnogi pčelari drže svoje pčele u udaljenim mestima što često predstavlja dodatni napor da ih obilaze. Ova vaga omogućava da budete udaljeni i na stotine kilometara od košnica, a da u svakom trenutku znate sta se u njima dešava – kaže Emir Hašimebegović.

Nakon što je jednu vagu konstruisao za svoje potrebe, Emiru su se javile i kolege pčelari za koje je on takođe konstrisao gsm-sms vagu, a ovaj svoj patent namereva i da prodaje svima kojima je potrebno.

„Uz kupovinu, koja je moguća na rate, dobijate i garanciju i održavanje ovog unikatnog „made in’’ Prijepolje prozivoda“, zaključuje Emir kroz osmeh.

Inače, Hašimbegović bio je na funkciji predsednika opštine Prijepolje četiri godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/715397/SMS-poruke-stizu-iz-kosnice-Emir-iz-Prijepolja-konstruisao-revolucionarno-resenje-za-sve-pcelare/

Mesto za pčelinjak mora da bude zaklonjeno od jakih vetrova, jer jaki prolećni i jesenji, a naročito zimski vetrovi značajno utiču na normalan život i funkcionisanje pčelinje zajednice.

Mesto za pčelinjak mora biti tako izabrano da pčelinjak bude okrenut prema sunčanoj strani, jer sunce ima blagotvorni uticaj na razvoj pčelinjeg društva i njegov opstanak, naročito zimi.Pčelinjak treba postaviti tako da se za vreme velikih letnjih dnevnih vrućina, naročito u periodu između 11 i 15 časova, košnice nađu u hladovini drveća, jer će u protivnom pčele mnogo više energije i vremena utrošiti na rashlađivanje košnice nego na druge aktivnosti, tako da će i proizvodni rezultati biti slabiji.

Mesto za pčelinjak nikada ne treba, u cilju boljeg zaklona od vetrova, postavljati u neposrednoj blizini zidova zgrada bez odgovarajućeg zasenčenja tokom dana, jer u suprotnom usled dejstva sunca i odbijanja od zidova sunčevih zraka, naročito u popodnevnim časovima, može doći do srozavanja mladog saća, njegovog odvajanja od rama i pada na podnjaču ili oslanjanja na drugi ram, što može imati štetne posledice, naročito ako pčelar ove havarije na vreme ne primeti.

Pčelinjak nikada ne treba postavljati u blizini jako prometnih saobraćajnica ili pešačkih staza, jer pčelama smeta uznemiravanje, naročito tokom prezimljavanja. Posebno je važno da pčelinjak bude ograđen, kako bi se sprečio pristup stoci, koja može na razne načine da uznemirava pčele, pa je zato najbolje da pčelinjak bude formiran u ograđenom voćnjaku u kojem su voćke ređe zasađene, da je teren sa pogodnim nagibom, u blizini šume ili je na neki drugi način zaklonjen od delovanja jakih vetrova.

Mesto za pčelinjak ne sme da bude u blizini đubrišta, rafinerija, skladišta, pekare i drugih objekata sa neprijatnim i jakim mirisima. Takođe, treba izbegavati prostore prenaseljene pčelinjim društvima drugih pčelara.

Pri izboru mesta pčelinjaka mora se voditi računa o pčelinjoj paši, tako da u blizini pčelinjaka, na maksimalnoj udaljenosti 1 do 2 km, ima dovoljno raznovrsne pčelinje paše, naročito različito raspoređene u pogledu vremena cvetanja, zatim da ima ranocvetajućih biljaka (vrba, iva ili druga rana paša), koje obezbeđuju dovoljno hrane za rano prolećno razviće pčelinjeg društva i njegov opstanak do pristizanja ostale paše.

Takođe je bitno da u blizini pčelinjaka ima tekuće vode, koja je naročito neophodna u vreme intenzivnog prolećnog razvića legla. Međutim, nije dobro pčelinjak podizati u blizini velikih reka, jer se pčele u njima dave tokom preletanja, naročito pri nastupu jakih vetrova i oluja ako su pretovarene nektarom i polenom. Zato je najpogodnije pčelinjak postaviti na valovitom terenu u podnožju brežuljka, kako bi pčele pri letu ka paši letele uzbrdo, a pri povratku sa paše nizbrdo. Valoviti tereni su pogodni i zato što obezbeđuju kontinuiranu produženu pašu, jer u proleće najpre procveta bilje u podnožju, a zatim kako vreme odmiče i postaje toplije pristiže i paša u višim delovima.

Na kraju, pri određivanju mesta za pčelinjak treba imati na umu i broj planiranih pčelinjih društava u budućnosti, jer najbolje je da se počne sa desetak društava, a da se u perspektivi prema mogućnostima i potrebama društva umnožavaju. Za osobu kojoj je pčelarenje usputno zanimanje, optimalan broj košnica za pčelarenje je preko 40, maksimalno do 100, što je u funkciji broja članova domaćinstva koji mogu biti angažovani na pčelinjaku. Na pčelinjaku treba izbegavati zbijeni sistem postavljanja košnica, jer takav sistem otežava pristup i rad na pojedinim košnicama, osim toga otežava se orijentacija pčela radilica i matice. Ako su košnice suviše zbijene, prilikom rada na jednoj uznemirava se pčelinje društvo u susednim košnicama, zatim pčele radilice gube radno raspoloženje, opada proizvodnja pčelinjih proizvoda, a često dolazi i do grabeža, naročito pri nepravilnom radu.Raspoređivanje košnica po grupama je najbolji sistem pčelarenja. Grupe treba da sadrže tri do pet košnica, koje ne treba da su u jednom redu, već u šah poretku, tj. prva grupa košnica treba da je postavljena napred, a druga povučena malo unazad i tako redom. Rastojanje među košnicama optimalno mora biti oko 80 cm, a ako ima dovoljno prostora, preporučljivo je da rastojanje bude i veće, dok razmak između grupa košnica po dubini optimalno treba da iznosi tri do četiri metra. Međutim, ako se košnice ipak moraju postaviti u jednom redu, onda rastojanje između prve dve košnice treba da bude 80 cm, između druge i treće najmanje jedan metar i tako redom. Na ovaj način se ipak eliminiše monotonija linijskog rasporeda i njegove štetne posledice po orijentaciju, dok je u cilju poboljšavanja orijentacije pčela poželjno prednji deo košnice ofarbati različitim bojama. Takođe se preporučuje izbegavanje zajedničkih postolja za košnice, jer su nepraktična, budući da se svaki potres jedne košnice, putem zajedničkog postolja, prenosi na ostale. Pri postavljanju košnica na postolje treba voditi računa da leta budu okrenuta prema jugu, jugoistoku i ređe prema jugozapadu. Takođe, leto na košnicama ne sme da bude ni suviše visoko, ni suviše nisko, najbolje oko 30 do 50 cm iznad zemlje. Vrlo je bitno da košnice budu blago nagnute napred, prema letu, da bi voda prispela na bilo koji način u košnicu mogla isteći, što je vrlo značajno za održavanje optimalne mikroklime u košnici.Uslov za uspešno, rentabilno i produktivno pčelarenje je posedovanje adekvatne pčelarske opreme i pribora, a u tom pogledu je naročito značajan pravilan izbor košnica, jer pčelar može savršeno da poznaje biologiju medonosne pčele, tehnologiju i sve najsavremenije principe pčelarenja, ali bez adekvatne košnice ne može postići ni zadovoljavajuće rezultate.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/10/20/pcelarstvo/gde-je-najbolje-mesto-za-pcelinjak/

Varoa može naneti veliku štetu u pčelinjaku. Već krajem jula je trebalo početi sa kontrolom i dijagnostikom, i primenom metoda za suzbijanje varoe. Bolest izaziva krpelj Varroa jacobsoni, koji napada pčelinje leglo i odrasle pčele, pa je zato veoma opasna kada se pojavi u većem obimu. Na samom početku pojave varoe, pčelinje društvo se skoro normalno razvija, tako da je nemoguće u početku primetiti, a kada se raširi napravi veliku štetu u pčelinjaku.
Kad pčelari primete da u košnici ima dosta meda i legla, ali da nema pčela, ili da ih ima sasvim malo, to je prvi znak da je pčelinje društvo intenzivno napadnuto varoom. Varoa je vidljiva golim okom, tamnosmeđe je boje. Na prvi pogled liči na pčelinju vaš. Varoa najčešće napada u avgustu i septembru, te je neophodno vršiti stalni nadzor, poručuje DVM Kazimir Matović, stručnjak Veterinarskog instituta Kraljevo.
„Kritično vreme najintenzivnijeg razvoja varoe u društvu je avgust i septembar, tako da je potrebno već krajem jula početi sa kontrolom i dijagnostikom i
primenom metoda za suzbijanje varoe, da ne dođe do intenzivnog razvoja varoe i slabljenja pčelinjeg društva i oštećenja pčela koje su namenjene za prezimljavanje. Pčelinji krpelj, varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju. Varoa se širi na razne načine. Smatra se da su trutovi veliki prenosnici varoe, jer se po nekim teorijama u svom letu udaljavaju i do 15 km od košnice. Vrlo često nesmetano uleću u druge košnice na matičnim iu drugim pčelinjacima. Grabež takođe može doprineti širenju varoe, zatim prenošenjem ramova sa saćem sa jednog društva na drugo, preselenje pčelinjaka sa zaraženog podrućja na nezaraženo“ kaže naš sagovornik.
Varoa se može preneti i preko radilica prilikom sletanja na cvetove medonosnog bilja. Razmnožavanje varoe počenje već u rano proleće. Ženka varoe polaže jaja u ćelije saća u kojima se već nalaze larve, najčešće kada je leglo staro 5-7 dana, odnosno pred samo zatvaranje legla. U jednu ćeliju ženka varoe može položiti 1-3 jajeta a ponekad i više.
„Ženka varoe polaže jaja pored larvi, ili na njihovo telo. Za 2 dana iz ovih jaja izlegu se larve koje se zatim presvlače i pretvaraju u odraslog krpelja – varou. Za vreme rasta u leglu, krpelj se hrani hemolimfom mlade pčele na taj način je onesposobljava i skraćuje joj životni vek. Veoma je značajno da se zna da se varoa znatno povoljnije razvija kad je temperatura niža od 35 ºC.
Varoa mnogo više napada trutovsko leglo nego leglo pčela radilica“Zahvaljujući tom saznanju, vrlo efikasan način borbe protiv varoe je postavljanje
građevinjaka na kojim se isključivo nalaze trutovska legla i njihovim isecanjem oslobađamo društvo velikog procenta prisustva varoe. Životni vek pčela radilica i trutova izleženih iz zaraženog legla je kraći. Trutovi izleženi iz veoma zaraženog legla nisu sposobni da oplode maticu. U toku čitave godine neophodna je stalna kontrola na prisustvo varoe, kako bi se pravovremeno vršilo suzbijanje njenog širenja u pčelinjem društvu. Do sada kod nas i u svetu nije pronađeno sredstvo za potpuno suzbijanje ovog parazita. Međutim poznata su razna sredstva i metode za suzbijanje varoe i dovođenja na tolerantan nivo. Vrlo efikasne metode za suzbijanje varoe su Uklanjanje trutovskog legla, zamenom ramova, korištenje alternativnih sredstava, razrojavanje, korišćenje organskih kiselina
tretiranje varoe zadimnjavanjem dozvoljenim hemijskim sredstvima.
„Sredstava zaštite od varoe je na našem tržištu mnogo. Preporučuju se organske kiseline (mravlja, oksalna, mlečna) kao i eterična ulja biljaka. To je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka koji se odlikuje jakim i prijatnim mirisom, ima odlične antiseptične osobine pa se vekovima koristi u medicini. Mnoge biljke u sebi sadrže znatne količine ove materije. To su majčina dušica, vranilovka ili mravinac, lavanda, pelin ili turski neven i druge. One su i medonoše pa stoga mogu poboljšati pčelinju pašu. Koliko će varoe biti u društvu zavisi i od izbora biljaka od kojih pčele unose polen i nektar. Takođe i selidbe doprinose da društva budu pod stesom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica na bagremu ili suncokretu“.
Jedino zajednice oslobođene od ovog parazita imaju mogućnost za stabilno i uspešno prezimljavanje i mogu dati visoke prinose naredne godine. U pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici. Ova godina nije plodonosna, te se pčelarima preporučuje
da kontrolom pčelinjaka ustanove stanje društava I izvrše prihranu kako bi stvorili što bolji imunitet društva“Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom
hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema
dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med”- zaključuje ovaj stručnjak.
Kolika je varoa opasnost za pčele, možda najbolje ilustruju podaci da jedna varoa radilici smanjuje masu za oko 10 procenata u odnosu na normalnu, a životni vek na oko 20 umesto 35 do 40 dana. Ako su na radilici dve varoe, život joj obično ne traje ni čitavu sedmicu. To praktično znači da ako je društvo zazimljeno sa oko 20.000 pčela, a ostalo je oko pet procenata varoe, u košnici ih ima oko hiljadu. Nakon prezimljavanja, u maju i junu, u pčelinjem društvu biće od 50.000 do 60.000 pčela, broj varoa će se mesečno udvostručiti i dostići brojku od preko dvadeset hiljada. Tako se dolazi do veoma kritičnog broja i odnosa koji može da ugrozi  medonošenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže da su zamolili državu da ubrza isplatu subvencija pčelarskim proizvođačima zbog teške godine koju su imali.

Kako je naveo, trošškovi pčelarenja su mali kad je godina dobra, ali ogromni kad je lošša godina."Proleće je bilo dobro za razvoj pčela, malo je omela korona, ali su ipak pčelari uspeli da pripreme pčele za bagremovu pašu. Kasnije je došlo do talasa lošeg vremena i prinosi su u većem delu Srbije potpuno izostali, dok u jednom delu Srbije, na jugu, gde je bilo manje hladno, prinos je bio nešto veći ali, opet, daleko ispod proseka", objasnio je Živadinović za N1.

Kako kažže, "bagrem je propao, a samo je lipova paša dala pristojne prinose".

"Što se tiče suncokreta koji slovi za najsigurniju pčelinju pašu, prinos kilograma po košnici je jednocifren, a to je nezapamćeno", kaže.Totalno je podbacila i paša na visokim planinama, gde su, kako navodi ŽŽivadinović, pčele pojele i ono što su imale u koššnicama.

S obzirom na velike novčane gubitke, veliki broj pčelara će imati neverovatne probleme, zbog čega očekuju da držžava pomogne, dodao je.

"Košnice su prazne, moraju se dohraniti pčele da bi ušle u zimu. Proizvođačima bi trebalo pomoći da nabave neophodnu ishranu da se dohrane pčele kako bi preživele", zaključio je Živadinović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kosnice-prazne-troskovi-rastu-pcelari-ocekuju-da-im-drzava-pomogne/mk18gqt

Godina je loše počela i za pčelare. Zbog loših vremenskih prilika i epidemije korone, prinos meda je prepolovljen. Pčelari kažu da će od prodaje moći samo da pokriju troškove proizvodnje.

Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS.Pčelari iz Kamenova kod Petrovca na Mlavi nadali su se dobroj godini. Ali, umesto dvadeset kilograma bagremovog meda po košnici, imaće upola manje. Planove su im omele vremenske prilike, piše RTS."Iz razloga što je priroda imala svoju neku ćud da u julu mesecu bude devet stepeni preko noći, da ne medi u toku dana. Recimo, dešavalo se da smo 13. jula morali da ložimo vatru u vikendici, tamo gde smo sa pčelama, koliko je bilo hladno", navodi pčelar iz Kamenova Mirko Ljubomirović.

Pčelar iz Petrovca na Mlavi Miloš Stojanović ukazuje da je glavni problem bio što je bilo malo dana kada su pčele mogle da rade.

"Njima je potrebno kad bagrem procveta da imaju minimum nekih sedam-osam lepih dana. Znači, temperatura da bude 25-28 stepeni", objašnjava Miloš Stojanović.Pčele su ovog leta radile bukvalno samo da bi sebe prehranile. Viškovi meda su minimalni, a najgore su prošli pčelari koji nisu na vreme prihranjivali svoja društva. Mnoge je u tome omela i epidemija korone.

"Korona je uticala u smislu što smo mi stari pčelari, koji imamo preko 70 godina bili hendikepirani, jer nismo mogli da dolazimo da pčele pregledamo i da ih hranimo kad je trebalo, i to je ono što je nas jako pogodilo", ističe Miloš Stojanović.

Na vremenske prilike ne može da se utiče, kažu kamenovski pčelari, ali država bi morala da spreči paljenje strnjika, trovanje pčela herbicidima i krađu košnica, jer sve to pčelarima pričinjava ogromne štete."Pčelar, kad su vremenske prilike u pitanju, ima punu košnicu pčela. Nema meda, ali može da se preorjentiše na neku drugu korist. To su matice, rojevi, mleč, polen... Krađom, požarom, prskanjem, nema preorjentacije na drugu priču, nego jednostavno ostaješ bez ičega", ističe pčelar iz Kamenova Dragan Đorđević.

Zaliha domaćeg meda, kažu pčelari, biće do Nove godine. Zbog smanjene ponude, vrlo je moguće da će biti i njegovog uvoza, ali pčelari tvrde da je kvalitet uvoznog meda daleko ispod domaćeg i da se kupcima veštački med često prodaje kao prirodni.Jožef Agardi iz Subotice se 30 godina bavi pčelarstvom. Njegove muke iste su kao muke kolega iz Kamenova i Petrovca na Mlavi.

Smatra da pčelarstvo prolazi kroz izuzetno ozbiljnu krizu, a probleme svrstava u tri grupe – hemija, vreme, falsifikovanje.

"Pojavljuje se hemija, hemijska sredstva koja se koriste u poljoprivredi, od zaštite semena do upotrebe pesticida, insekticida. Veliki broj pčela strada zbog toga i to je veliki problem. Jedino rešenje je da se direktno dogovaramo sa vlasnicima parcela", smatra pčelar iz Subotice.

Kada je reč o vremenskim prilikama, ukazuje da su svi svesni da se vreme menja.

"Neka godišnja doba izostaju, proleće i jesen, a proleće je nama izuzetno značajno i trebalo bi da bude udarno, ali je teško spojiti tri-četiri dobra dana da pčele mogu da rade", napominje Jožef Agardi.

Napominje da je treći problem falsifikovanje meda, koji je, uz maslinovo ulje, poljoprivredni proizvod koji se u svetu najčešće kopira.Prvi znak da nešto verovatno nije kako treba je niska cena meda, ukazuje ovaj pčelar iz Subotice.

Meda ima manje, kaže i boji se da će ga i u narednom periodu biti manje. "Trebaće nove tehnologije da bi se dobilo i ono malo što priroda daje", dodaje Jožef.

Jedan od načina da znamo da je med koji kupujemo pravi je da poznajemo pčelara od kog kupujemo.

"On je garancija da ono što proizvede možemo da koristimo", ističe Jožef.

Ukazuje da su svi medovi dobri za imunitet, a odabir zavisi od ukusa. Ipak, blagu prednost daje medovima sa eteričnim uljima.

"Imuni sistem radi ako mu damo gorivo, a med je gorivo", naglašava pčelar sa višedecenijskim iskustvom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/tri-problema-ubila-pcelarstvo-ove-godine-prinos-ce-biti-desetkovan-a-medari-iz-cele/hq3smfr

Zbog nestašice hrane u košnicama, mnogi pčelari Pomoravlja počeli su prihranu pčela mednim pogačama, koje se koriste uglavnom krajem zime, i upozoravaju na veliku prisutnost varooze, parazitske bolesti medonosnih pčela, koja dovodi do velikih gubitaka.

Pogače su veoma tražene, ljudi tek kada zavire u košnicu, vide da nema hrane, rekao je danas Tanjugu vlasnik prodavnice Zlatna pčela na Gradskoj pijaci u Jagodini.

On je dodao da su veoma traženi i preparati za tretiranje protiv parazitarnih bolesti odraslih medonosnih pčela varooze i nozemoze.

Iskusni pčelar, član Društva pčelara Pomoravlja iz Jagodine, izjavio je Tanjugu, da "varooza - krpelj, nanosi goleme gubitke pčelinjim društvima i ima je puno u uslovima kada su slabi prinosi nektara".

On je istakao da se suzbijanje varooze, mora veoma zbiljno shvatiti, "jer je u pitanju opstanak pčelinjeg društva", pogotovo, kako je rekao, "što ni jedno sredstvo, iako ih ima mnogo, a ni metoda tretiranja nisu sto odsto efikasni".

On je preporučio i tretiranje protiv nozemoze, takođe parazitarne bolesti odraslih pčela koja nanosi velike gubitke na pčelinjacima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2978423/pcelari-upozoravaju-na-veliku-prisutnost-varooze-u-kosnicama

Pitanje tipa, sistema ili vrste košnice kojim treba pčelariti je staro koliko i savremene košnice sa pokretnim saćem. Otuda i velike zablude pčelara, koji pod uticajem pčelara sa većim pčelarskim stažom usvajaju onaj tip košnice, koji im sagovornik sugerira kao najbolji. Koliko se u ovome preteruje, najbolje pokazuje činjenica da u našoj zemlji, imamo sigurno preko 50 raznih tipova košnica.

Ipak, predlažemo i savetujemo sledeće standardne vrste košnica: Langstrot-Rut, Dadan-Blat, Albert-Žnideršič i pološka sa 20 okvira dimenzije 40x30cm. Za koju će se vrstu košnica pčelar opredeliti, zavisiće od mnogih okolnosti. Jedno što je u opredeljenju bitno, je da na pčelinjaku ne sme biti više različitih tipova košnica.

Izvor: Agrobiznis magazin

Danas u vremenu oko 13.25, inspektori kriminalističke policije PU Prokuplje, u ulici Lole Ribara u Prokuplju, zaustavili su putničko vozilo marke Ford Fiesta. Vozilom je upravljao meštanin Selišta kod Prokuplja, dok je suvozač iz mesta Gornja Stražava GO Prokuplje.

Pregledom vozila na zadnjem sedištu su zatekli dve košnice sa pčelama DB12 žute boje. Kako su košnice bile neobeležene, a imenovani nisu imali nikakve papire, inspektori su pozvali nas nekoliko pčelara i poslali nam fotografije košnica. Prepoznali smo da se radi o košnicama tzv. Bugarkama, koje u našoj okolini poseduju samo dva pčelara i jedan početnik kome su oni dali i pčele i košnice.

U stalnom kontaktu sa inspektorima, uputili smo ih gde se nalazi pčelinjak vlasništva Pavlović Nenada, pčelara početnika iz Gornje Stražave i objasnili im da su se na tom pčelinjaku nalazile četiri košnice. Obilaskom pčelinjaka inspektori su pronašli samo dve košnice i tragove koji odgovaraju navedenom vozilu. Pozvao sam vlasnika i uputio ga da se javi inspektorima, koji su ga čekali na pčelinjaku. Košnice sa pčelama su oduzete od izvršilaca i vraćene vlasniku, a izvršioci su uz krivičnu prijavu za krađu i oduzeto vozilo, pušteni na slobodu. Oštećeni je posavetovan da u krivičnoj prijavi navede da je vrednost košnica 25-30 hiljada dinara po košnici.

Izvor:http://spos.info/clan-operativnog-tima-spos-a-pomogao-policiji-da-razresi-kradju-kosnica/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31