Proizvodnja meda u Srbiji manja je za 30% do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine.

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno i Srbiji i u EU. Ove godine, pčele su najviše stradale baš na suncokretu - kaže za Novosti predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da država radi na povećanju broja fitoinspektora, ali da to neće rešiti problem, jer je neophodno da se poljoprivrednici obrazuju.

Naveo je i da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 dinara na 800 dinara.

Pčelari iz Požarevca, koji su među najproduktivnijima u zemlji, slažu se da prinos meda opada. To tvrdi i Branko Pavlović, koji pčelari 30 godina, a sada ima 200 košnica.

- Ove godine je posebno bio nepovoljan maj, zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda je znantno smanjen. Onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno - objašnjava Pavlović.

Ovi uzroci mogu da dovedu do poskupljenja meda, iako ima i onih pčelara koji nude svoje zalihe, kako bi cena ostala ista.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2617521/proizvodnja-meda-u-srbiji-manja-i-za-80-od-sledece-godine-subvencije

U periodu 26-28. jula 2019. u mestu Sivac, na stacionarnom pčelinjaku Tatjane Mrdak, izvršena je krađa od strane NN izvršioca. Ukradeno je:

Dve desetoramne košnice
Jedan desetoramni nukleus
Jedan petoramni nukleus

Obavešteni su članovi Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, data je kratka objava na forumu SPOS-a, oštećenoj pčelarki su data uputstva o daljim postupanjima, najbliži član Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela zapadnobačkog okruga preuzeo je komunikaciju i stavio se na raspolaganje policijskim službenicima teritorijalne policijske stanice. Sa lokalnim timom je svakodnevno prikupljao podatke i prosleđivao policijskim službenicima koji su zadužili krivičnu prijavu. U više navrata ukazano je na lokacije koje izazivaju sumnju i gde se pretpostavlja da bi mogle da se nalaze košnice, ukazano je i na nekoliko vozila koja su prevozila košnice i delove košnica.

Veliku i nesebičnu pomoć pružili su savesni građani koji su na samom kraju potrage (koja je imala za cilj pronalaženje ukradenih košnica sa teritorije Sombora, Sivca, Apatina, Karavukova itd) dali veoma bitne informacije i ukazali na skrovito mesto na imanju gde živi izvršilac.

Veliku zahvalnost dugujemo i požrtvovanim inspektorima koji su vršili pretres imanja i objekata u trenucima kada je grabež bila u većem obimu zbog razbacanih ramova, starih, neuglednih i raspadnutih košnica.

Upornost svih napred navedenih sa jasnim ciljem, dovela je do odličnog rezultata za početak istrage. U prvom danu istrage već ima dosta krucijalnih tragova koji daju šansu državnim organima (tužilaštvu i policiji ) da nastave dalji rad i rasvetle i druga krivična dela koja možda i nisu u vezi sa pčelarstvom.

Kod otkrivenog izvršioca pronađeno je:

1.Dva (2) nukleusa (telo sa podnjačom), zelene boje , izgrebanog- unuštenog žiga i brojčane oznake,

2.Dva (2) drvena krova košnice obloženi limom,

3.Tri (3) zbega košnice (dva plave boje i jedan zeleni sa crvenom trakom.

A P E L  P Č E L A R I M A

 – prijavite krađu teritorijalnoj policijskoj stanici (gde su košnice ukradene) makar bila i jedna ukradena,

– obavestite Operativni tim SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, bilo kog člana,

-postupite po uputstvu (objavljeno više puta), dajte precizan opis (period u kom se desila krađa od poslednjeg obilaska pčelinjaka do momenta kada ste uočili krađu, tačnu lokaciju, detaljan opis košnica, sa svim posebnim karakteristikama, oznakama, bojama…)

-budite u kontaktu sa najbližim članom Operativnog tima, verujte u uspeh, jer kao što vidite združenom akcijom postižu se rezultati i nalaze se ukradene košnice.

 

Izvor:http://spos.info/razotkrivena-jos-jedna-kradja/

Za košnicu kažu da je prirodna apoteka i u mnogim evropskim zemljama je sve popularnija terapija vazduhom iz košnice. Ova terapija u Srbiji je u povoju, a jednu od prvih apikomora je izgradio Sreten Obućina na Zlatiboru.

Prateći pčelarska dostignuća u Evropi Sreten je rešio da od svojih 150 košnica 12 izdvoji i za njih napravi kućicu na Zlatiboru koja će se koristiti za apiterapiju – lečenje vazduhom iz košnice u kome se nalaze zdrave pčelinje materije.

- Iz košnice izlaze aromatični mirisi meda, propolisa, polena, perge… Pomaže karidovarskularnom sistemu, respiratornom i utiče na nervni - priča Sreten.

U svakom momentru u pčelinjoj kući na Zlatiboru šest osoba se može inhalirati, a terapija traje od 15 do 20 minuta, poželjno je inhalirati se dva puta dnevno 7 do 10 dana, prenosi lokalni portal ZoomUe.

Ovu vrsta terapije preporuka je brojnim sportistima koji borave na visinskim pripremama na Zlatiboru.

- Da u svom trenažnom procesu počnu sa tehnikom dubokog disanja, a ne plitkog, jer svi mi fiziološki plitko dišemo, osobito mi koji živimo u gradovima. Našem organizmu je neophodno da duboko dišemo - kaže profesor sociologije sporta Ratomir Milić.

Ovo je i doprinos urbanom pčelarstvu koje je sve popularnije u savremenom svetu gde se u izgrađena staništa postavljaju pčele kako bi se oplemenio vazduh, jer je poznato da pčela vrši dezinfekciju vazduha u prečniku od 200 metara.

Kućica za apiterapiju na Zlatiboru prva je u ovom kraju, a plan je da se u narednom periodu dodatno opremi i adaptira, kako bi ljudi mogli da udišu vazduh iz otvorenih košnica, koji kako tvrde pčelari, odmara, utiče na dobro raspoloženje, smirenost i miran san, prenosi lokalni portal ZoomUe.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2597428/prva-kucica-na-zlatiboru-za-inhalaciju-vazduhom-iz-kosnice

Prema Odluci o dopunama Odluke o držanju domaćih životinja gajenje pčela u tzv. "stacioniranom pčelinjaku" može se organizovati samo pod uslovom da je postavljen na udaljenosti koja mora biti najmanje 500 metara od proizvođačkih i prerađivačkih pogona koji prerađuju poljoprivredne proizvode, odnosno 100 metara od ostalih pogona.

Takođe, zahteva se udaljenost od najmanje 100 metara od autoputa i železničke pruge, a leta pri smeštaju pčelinjaka ne smeju biti okrenuta prema autoputu i železničkoj pruzi, prenosi portal Vranjenews.rs.

Razdaljina od 20 metara zahteva se od objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja; 100 metara od predškolske ili školske ustanove, igrališta i drugih sportskih terena za decu i odrasle; 15 metara od kategorisanog puta, odnosno najmanje pet metara ako između pčelinjaka i kategorisanog puta postoji prepreka visine 2,20 metara (zid, objekat, gusto zasađena stabla, živa ograda...); 500 metara od susednog pčelinjaka koji ima najmanje 21 košnicu ili 200 metara od susednog pčelinjaka koji ima do 20 košnica, a koji se nalaze van naseljenog mesta;

Prema novim propisima zahteva se udaljenost od najmanje 300 metara, kao i bočno 150 metara od susednog pčelinjaka u pravcu izleta pčela, na paši ratarskih, voćarskih, industrijskih medonosnih kultura, koji se nalaze van naseljenog mesta; 50 metara od prvog susednog pčelinjaka koji se nalazi u naseljenom mestu.

Zahteva se novim propisima da leta (otvori) svih košnica, nukleusa i oplodnjaka ne budu direktno okrenuta prema vratima i prozorima stambenih i poslovnih zgrada, predškolskih i školskih ustanova, internata, staja za stoku i kategorisanim putevima, te međi susednog imanja, ako je pčelinjak na udaljenosti manjoj od pet metara od međe.

Izuzetno za neke od slučajeva udaljenosti od susednog pčelinjaka udaljenost može biti i manja ako se pčelari susednih pčelinjaka ili vlasnici objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja o tome pismeno saglase, što je precizirano odlukom.

Stacionirani pčelinjak se može postaviti u zaštićenom području "pod uslovima koje odredi upravljač zaštićenog područja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode".

Gajenje pčela može se organizovati samo u pčelinjaku, koji može da se nalazi na otvorenom prostoru, na prevoznom sredstvu i u objektu izgrađenom od čvrstog materijala - bilo da je reč o stacioniranom ili selećem pčelinjaku.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2568282/nova-pravila-za-pcelare-od-susednog-pcelinjaka-udaljenost-najmanje-200-metara

Kao što smo već objavili, dobrom voljom ministra poljoprivrede Branislava Nedomovića, pčelari će biti prvi koji će za subvencije po grlu (košnici) moći da kroz pilot projekat Ministarstva poljoprivrede podnesu zahtev elektronskim putem, i da novac dobiju u rekordnom roku, već za oko 20 dana, pa i pre.

Od kako smo to objavili, pčelari su se raspitivali kako će se to obavljati u praksi. U sredu, prilikom obilaska Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, ministar nam je obrazložio kako je ceo sistem zamišljen.

Od ove godine, postojaće tri načina za podnošenje zahteva:

A) Ako imate registrovan elektronski potpis, ceo proces ćete obaviti sa svog računara, iz svoje kuće, i u rekordnom roku će vam novac biti isplaćen.

B) Ako nemate registrovan elektronski potpis, onda će postojati način da iz kompjutera generišete obrazac za podnošenje zahteva koji će na sebi imati bar kod! Onda obrazac stavite u kovertu i pošaljete na adresu Uprave za agrarna plaćanja. Tamo će operater vaš zahtev samo provući ispod bar kod čitača, i zahtev takođe odmah ide na plaćanje. Nema učešća ljudi u obradi zahteva, sve se događa elektronskim putem.

C) Treći način vam je već poznat. On je u potpunosti identičan dosadašnjem. Prema tome, zahtev možete slati kao i do sada, ali to zahteva pregled od strane operatera, te ćete za novac čekati duže.

Ministarstvo će preko savetodavnih stručnih službi omogućiti podršku poljoprivrednicima po ovom pitanju, a i SPOS će pomoći Ministarstvu tako što će informacije i uputstva širiti preko svojih medija.

Zahvaljujemo se ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću što je prihvatio da pčelari budu prvi koji će ući u ovaj sistem, i tako omogućiti da što pre, praktično odmah, dođu do novca za subvencije po košnici!

Izvor:http://spos.info/kako-do-subvencija-po-kosnici-u-2019/

Poznato je da bez vode nema života, kao i da je voda univerzalni rastvarač. Svi oni koji su imali hemiju i biologiju u školi, ove definicije su verovatno izgovarali kao papagaji i učili ih napamet. Ali potvrda ovih činjenica može se naći na svakom koraku, pa i u jednom pčelinjem društvu. Naime, veliki broj pčela jedne zajednice zaduženo je samo da donosi vodu, i njih zovemo vodonošama.

U zimskim mesecima kada matica počne da polaže jaja, pčele manje količine vode sakupljaju sa zidova košnica. Ali sa povećanjem legla ta količina vode nije dovoljna. Zbog toga pčele moraju izlaziti napolje kako bi donele vodu, čak i na temperaturi niži od 10oC zbog čega mnoge stradaju od hladnoće. Ako to nije moguće, odnosno pčele ne mogu pronaći vodu, prestaje odgajanje legla.

Pošto je pčelama neophodan natrijum-hlorid koji u slučaju nedostatka izaziva promene u metabolizmu pčele, one počinju da ga traže bilo gde tako da mogu uneti u košnicu i med, patogene organizme. Zbog toga je dobro u vodu za pčele dodati malo soli.

Naučna istraživanja su pokazala da pčele radije posećuju pojila sa vodom gde ima 0,5 % soli nego pojila bez soli. Međutim, pčele takođe nisu želele da uzimaju vodu gde je soli bilo do 1%, što upućuje na to da koristite samo vodu sa koncentracijom soli do 0,5%. Takođe treba uzeti u obzir da veća koncentracija kuhinjske soli ima toksično dejstvo na pčele. Najbolja koncentracija, prema ruskim naučnicima, je 0,01%. Isti naučnici utvrdili su da dodavanje kuhinjske soli u sirup od 0,5% skraćuje život pčela sa 25-33 dana na svega 10-11 dana.

Pčele vodu mogu pronaći sakupljajući je kao rosu trave, u jutarnjim časovima, ali i iz bara, potoka i reka, kao i pojilišta za stoku. Posebna opasnost prilikom prikupljanja vode, za pčele predstavljaju pesticidi koji se mogu naći u kapima jutarnje rose. Takođe, sakupljanjem voda iz barica mogu se zaraziti bolestima pčela iz drugih zajednica.

Iz svih ovih razloga koje smo pomenuli, pojilima pčela treba posvetiti posebnu pažnju, naročito u onim pčelinjacima gde u blizini nema tekuće vode. U takvim slučajevima, postavlja se pojilo. Najbolje je postaviti bure iz kojeg voda kaplje na dasku sa žlebovima, s tim da se daska češće pere i dezinfikuje. Međutim, najbolje pojilo može se napraviti i od obične staklene tegle ili neke druge prikladne posude koju obesimo i prevrnemo na platno. Za veće pčelinjake potrebno je postaviti veći broj i veće posude.

Iskusni pčelari savetuju da se malom količinom meda namaže pojilica kako bi se privukle pčele, ako su pojilice udaljenije od pčelinjaka.

Pojilo od pčele treba uvek da bude čisto, obavezno ga oprati prilikom zamene vode. Ukoliko se voda pčelama daje u košnici, onda svaka košnica treba da ima svoju pojilicu. Nikada nemojte premeštati pojilicu iz zaraženog legla u druge košnice.

Pčele se mogu pojiti i tako da se voda sipa u prazno saće, ali ne veća količina jer se povećava vlažnost u košnici, a saće u kojem se nalazi voda da poplesnjivi.

Da biste pojili pčele u košnici potrebno je da vreme bude toplo, a primenjuje se i u situacijama kada je u toku tretiranje poljoprivrednih kultura hebricidima ili prilikom premeštanja na drugo mesto.

Poznato je da pčelinje saće u plodištu upotrebom stari. Ono menja boju, smanjuju mu se radilične ćelije zbog taloženja košuljica u njima (od svake izvedene generacije po pet ), koje se slažu na dnu ćelije. Ove košuljice pčele ne izbacuju, usled čega se, ma koliko da su tanke, smanjuje zapremina ćelije. U tako smanjenim radiličnim ćelijama radjaju se i pčele radilice s manjom dužinom jezika, manjim kapacitetom medne voljke, što u krajnjem vodi i smanjenju produktivnosti pčela izvedenih u starom saću. Najzad, prema najnovijim ispitivanjima, pčele u čijem se gnezdu nalazi staro saće podložnije su pčelinjim bolestima, i to kako bolestima legla tako i bolestima odraslih pčela. Prema nekim autorima pčelinja društva sa starijim saćem imaju i jače izražen nagon za prirodnim rojenjem, kao i nagon za pojavom grebeži.

Iz tog razloga u plodištima savremenih košnica preporučuje se zamena starog saća novim, i to tako da se prosečno svake godine zameni jedna trećina starog saća novoizvučenim saćem. Dakle, kvalitetno saće je od velikog značaja za pčele i o tome uvek treba voditi računa. Za izradu saća zadužene su pčele radilice a da bi ono bilo vrhunskog kvaliteta pčelari im u tom poslu trebaju pomoći, a evo i kako.

Proizvodnja (izrada) saća

U našim uslovima najbolje je da se novo saće izvlači na takozvanim "tihim pašama" za pčele. Na takvim pašama dobija se kvalitetno saće sa ispravnim radiličnim ujednačenim ćelijama, što nije slučaj na intenzivnim pašama (bagrem, uljana repica, kat-tad vrijesak i dr.) na kojima pčele mogu, iako je veštačko saće ispravno, izradjivati i veći broj trutovskih ćelija.

Za proizvodnju većih količina saća, dakle za rezervu, mogu se koristiti posebno odabrana i za tu svrhu pripremljena pčelinja društva, koja ćemo ako paša presahne dok izgradnja saća traje, čak povremeno prihranjivati šećernim sirupom, ili dodavanjem šećera u kristalu postavljenog na poklopnu dasku s otvorom na njoj.

Bitno je da satne osnove budu pravilno postavljene u okvirima i da njihovo armiranje bude takvo da obezbedjuje dovoljnu čvrstinu i nosivost saća. Koji će se od metoda ožičavanja saća primeniti zavisiće od dimenzija okvira. U ovome ne treba preterivati, već poći od toga da su, recimo, za Dadanov okvir iz plodišta dovoljna četiri horizontalna reda pararelno dobro zategnute žice. Za utiskivanje žice u satnu osnovu koristiti alatku poznatu pod imenom žvrk, mada se u novije vreme, pogotovu na većim pčelinjacima, koristi i aparat sa pogonom na struju.

Staro pčelinje saće oduzeto iz gneza treba što pre pretopiti, da ga ne bi napao voskov moljac, a dobijeni vosak zameniti za satne osnove, koje su u pčelarskim preduzećima izradjuju od čistog i dezinfikovanog pčelinjeg voska. Nije za preporuku izrada saća na ručnim presama, jer se tim putem, budući da se vosak ne dezinfikuje, mogu preko satnih osnova preneti i uzročnici nekih vrlo opasnih pčelinjih bolesti.

Preporučuje se da satne osnove pre upotrebe odleže nekoliko meseci, jer ih pčele bolje izvlače nego one koje su sveže uradjene.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Kako se izboriti sa trovanjem pčela? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3496-kako-se-izboriti-sa-trovanjem-pcela

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede intenzivno radi na sprečavanju problema trovanja pčela u Srbiji, istakli su predstavnici tog ministarstva i dodali da, po tom pitanju, dobro sarađuju sa Udruženjem pčelarskih organizacija Srbije.

Načelnik fitosanitarne inspekcije u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević je rekao da se ta saradnja zasniva na preventivnom rešavanju svih problema koji mogu da nastanu u toku godine.
 
"Mi već poslednjiih četiri, pet godina pred početak sezone dajemo obaveštenje držaocima bilja kako pravilno da koriste sredstva za zaštitu bilja i kako treba da se uspostavi dobra saradnja između voćara, ratara i pčelara jer svi imamo zajednički interes, a to je da imamo što više pčela kako bi se povećao prinos i poboljšala poljoprovredna proizvodnja", istakao je Milojević.
 
On je naglasio da svake godine ima sve manje pritužbi na rad poljoprivrednih proizvođača.
 
"U toku 2017. godine je bilo oko desetak prijava pčelara koje su uglavnom bile lokalnog karaktera gde je, zahvaljujući preventivnom delovanju fitosanitarne inspekcije, sprečeno da dođe do masovnog pomora pčela, što smo imali ranijih godina", naglasio je Milojević.
 
Načelnik odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Ivanović je, govoreći o radu te i i fitosanitarne inspekcije u slučajevima trovanja pčela, pojasnio da se izlazi na teren i da se uzorkuju uzorci uginulih pčela koje se potom šalju na laboratorijsku analizu.
 
"Iz našeg iskustva masovno uginuće pčela je uglavnom posledica trovanja, a ne zaraznih bolesti s obzirom na to da se takvi efekti uginuća, odnosno propadanja legla javljaju u dužem vremenskom periodu. Međutim, i takvu mogućnost treba isključiti i zaštititi okolne pčelinjake i iz tih razloga veterinar koji je nadležan za taj teren uzorkuje uzorak na propisan način i šalje u laboratoriju koja je zakonom određena za utvrđivanje zaraznih bolesti", pojasnio je Ivanović.
 
On je istakao da u Srbiji još uvek ne postoji katastar pčelinje paše koji bi, kako kaže, mogućnost trovanja pčela sveo na minimum s obzirom na to da bi se u svakom trenutku znalo gde se koji pčelinjak nalazi.
 
Predsednik Odbora za zaštitu pčela SPOS-a Miloš Bogdanović je, sumirajući rezultate u 2017. godini, rekao da je tokom cele sezone bilo problema sa tretiranjem krpelja i komaraca iz vazduha.
 
"Na početku sezone, krajem aprila, bilo je prijavljeno tretiranje krpelja na teritoriji Nacionalnog parka Fruška gora i teritoriji Apatina preparatom čija je aktivna materija lambda - cihalotrin vrlo toksična za pčele", dodao je on.
 
Koordinator stručne službe SPOS-a Radivoje Ranković je, govoreći o katastru pčelinjih paša, rekao da je SPOS pre dva meseca osnovao komisiju koja se bavi tom tematikom i uopšte problemom paša koji je zadesio pogotovo istočnu Srbiju.
 
Izvor: www.021.rs
 

Praktični saveti: Umnožavanje pčelinjih zajednica

 

Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20 % vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15 °C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil-furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet.

Nakon oduzimanja meda, pčelari pristupaju povećanju broja pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke, eventualno povećati pčelinjak i pripremiti rojeve za tržište. Rojevi, kao i med, predstavljaju prihod pčelinjaka. Načina umnožavanja pčelinjih zajednica ima mnogo. Svaki pčelar se opredeljuje za one, koji njemu, u datim uslovima, najviše odgovaraju. Seleći pčelari, koji po oduzimanju meda odmah premeštaju košnice na drugu pašu, paketne rojeve formiraju radije nego klasične. Ako se ipak odluče za klasične rojeve, to rade tako što od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram sa leglom (da ih što manje oslabe), pa od materijala iz više košnica, naprave novo društvo.

Stacionarni pčelari imaju mogućnost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najčešće iz plodišta oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajućim pčelama koje smeste u novu košnicu i na taj način dobiju roj, u koji uvode mladu, sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici dodaju ramove sa satnim osnovama ili već izgrađenim, nezaleganim saćem iz medišta. Time je obnovljeno plodišno saće starog društva, smanjena njegova brojčana snaga, a rojevski nagon potisnut za duže vreme.

Ovako formirane rojeve treba negovati. Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pčele izletnice, koje bi je donele. Hranu za tekuću potrošnju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogačom. Prostor u njima se širi postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vrši i procena kvaliteta matice u roju, na osnovu količine i stanja legla. Ako se oceni da je matica nekvalitetna, treba je odmah zameniti drugom.

Izvestan broj pčelara se opredeljuje za neki od načina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vrši uvođenjem još jedne, mlade matice, odnosno pretvaranjem jednomatične zajednice u privremeni, dvomatični sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao „Peletov način“, zasnova-ni su na ideji formiranja drugog odgajivačkog centra u istoj košnici.

Iz plodišta se u jedan medišni nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajućim pčelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mrežom…), na kojoj se otvara leto. Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, već sparenom maticom ili zreo matičnjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pčele počnu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada (ispod nastavka sa rojem) zameni matičnom rešetkom. Tako su formirana dva odgajivačka centra u istoj košnici, odno-sno jednomatična zajednica prerasta u dvomatično društvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoći pčelara, a mogućnost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana. Nakon petnaestak dana, pčelar zameni mesta plodištima, tako što nastavak sa rojem postavi na po-njaču, a plodište sa starom maticom iznad medišta. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica (bez potrebe da se traži) i obnovljeno plodišno saće.

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja se-mena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni insekticidi.

Mogućnost pojave rojevog nagona na letnjim pašama, naročito lipovoj, je velika. Ali, vredan pčelar ima efikasan način da je potpuno isključi, tako što će u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodišnje matice. Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, ko tretman započne  kasno, ostaje  bez pčela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, treba da uradite sledeće:

1. Ako je to matica u punoj nosivosti, ona će zbog težine u najvećem broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate, primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.

2. Ako je matica mlada i od skoro u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa postupite na sledeći način:

- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90 % slučajeva sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.

- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31