U svrljiškom kraju, u potrazi za poslom, sve je više onih koji se odlučuju za pčelarenje. Iz lokalnog budžeta redovno stiže pomoć u opremi, a od Ministarstva poljoprivrede subvencije godišnje po registrovanom pčelinjem društvu. Gazdinstvo Stevanović, osnovano je 2002. godine u selu Labukovu kod Svrljiga. U selu se mahom bave stočarstvom, ali na 560 metara nadmorske visine, u selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.
"Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara" – kaže na početku našeg razgovora, prilikom obilaska njegovog pčelinjaka u selu Labukovu, Mihajlo. Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se
tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana. Stevanović, ima 80 košnica, seleći je pčelar, jer kako ističe, mora seliti košnice ako se želi dobar prinos. ,,Seleći sam pčelar, selim pčele u zaječarski okrug, gde sakupljam bagremov i livadski med. Kod mene je sve organsko, strogo vodim računa o svemu.”
Pitali smo Mihajla, kao se bori protiv varoe?
"Postoji više mogućnosti za tretiranje varoa. Svaki pčelar se sa ovim problemom bori na svoj način, koji je za njega najbolji, najlakši ili najefikasniji. Ja koristim zadimljavanje i oksalnu kiselinu."

Po njegovim rešima oksalna kiselina je jedno od najboljih rešenja za organski tretman varoe, koja predstavlja najveći problem i u organskoj i u konvencionalnoj pčelarskoj industriji. Što se tiče prihrane, nekada do proleća ne prihranjuje, jer to radi pre zazimljavanja, ali ako je jesen specifična kao ova, duga i topla, onda pčele troše puno hrane, i možda bude potrebno prihranjivanje, i za to kako ističe naš sagovornik, koristi pogače. Zadovoljan je prinosom, prošle godine je bilo 20 kg bagremovog meda po košnici, livadskog je bilo 30 kg. Med na veliko prodaje ,,Timomedu” iz Knjaževca, ali
kako ističe, isplata kasni, mora dugo da čeka. Na veliko cena je 3 evra za livadski, i 4 evra za bagremov. Na malo prodaje u Beogradu, Nišu, i većim gradovima u Srbiji, cena je 600 dinara livadski, i 800 bagremov. Ako jedna godina bude dobra, može da pokrije dve loše godine.

"To je unosan posao, lep, i četvoročlana porodica može solidno da živi sa pedeset pčelinjih društava“, kaže Mihajlo Stevanović. Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji
i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje. Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke. Ali da se vratimo na početak.
Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi priuštite jednu lepu svesku koja će vam
poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima, ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda, treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom. Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti šećernim pogačamaKod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako. Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od
radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje. Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde
ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom. Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor:Agrobiznis magazin

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednjih godina prepoznalo je pčelarstvo kao granu poljoprivrede koja daje veliki doprinos srpskoj poljoprivredi i stoga posredstvom Uprave za Agrarna plaćanja dodeljuje različite vrste podsticaja pčelarima, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Reč je o različitim vrstama podsticaja, od onih po košnici pčela i subvencijama za kupovinu opreme i pčelinjih matica, preko podsticaja za organsku proizvodnju, preradu i marketing, pa do ulaganja u male proljoprivrednike.

Podsticaji po košnici pčela

Podsticaji po košnici pčela dodeljuju se u iznosu od 720 dinara po registrovanoj košnici. Podnosi se samo obrazac zahteva za podsticaje po košnici pčela za tekuću godinu, i to u terminu od 15. aprila do 31. maja. Preporuka je da se zahtev podnese što ranije, budući da se sredstva dodeljuju prema redosledu prijava.

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji po košnici pčela se dodeljuju za najmanje 30, a najviše 200 registrovanih košnica pčela. Međutim, prema postignutom dogovoru sa ministrom poljoprivrede, očekuje se izmena ovog Pravilnika, pa će raspon za dodelu podsticaja biti u 2019. godini od 20 do 1.000 registrovanih košnica pčela. 



Podsticaji za kupovinu opreme 

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo se mogu dobiti za:

1) Košnice i delove košnica;
2) Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska (maksimalno 0,75 kg po obeleženoj košnici);
3) Centrifuge;
4) Električni otklapač saća;
5) Kade za otklapanje saća;
6) Električne pumpe i punilice za med;
7) Prohromsku ambalažu za med;
8) Topionike za vosak;
9) Električne dekristalizatore;
10) Automatski sto za pakovanje meda;
11) Sušaru za polen;
12) Stresač pčela i izduvač pčela (tzv. ručni duvač za lišće);
13) Pčelarske vage za merenje košnica;
14) Kontejnere za držanje i transport pčela;
15) Duplikatore za med, sa ili bez mešača;
16) Kontejnere i platforme za držanje i transport pčela;
17) Sve vrste prikolica za motorna vozila za prevoz košnica, kontejnera i platformi;
18) Mlin za šećer i mašine za izradu testa (pogača) za dohranu pčela;
19) Ručne prese za satne osnove;

Potrebno je da gazdinstvo koje podnosi zahtev ima između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. godinu koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana, minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje. 

Zahtevi za podsticaje za nabavku opreme se ne podnose u unapred definisanom roku, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, već tek nakon raspisivanja javnog poziva od strane Ministarstva, jednom ili više puta u toku kalendarske godine, do utroška raspoloživih sredstava. Podsticaji za nabavku opreme u pčelarstvu iznose 50-65% od iznosa cene bez PDV-a, a iznos zavisi od toga da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde je iznos podsticaja 65% od iznosa cene bez PDV-a, dok u suprotnom podsticaji iznose 50% iznosa cene bez PDV-a. 

Najviši ukupni iznos podsticaja za nabavku opreme u pčelarstvu koji korisnik može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara.
 

 


Podsticaji za kupovinu pčelinjih matica

Podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje, između ostalog obuhvataju i pčelinje matice. Pravo na podsticaje se ostvaruje ukoliko gazdinstvo ima najmanje 5 a najviše 500 košnica pčela, iznos na računu za kupovinu pčelinjih matica je najmanje 20.000 dinara i ukoliko je realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Zahtev se podnosi u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu, i to u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, pri čemu maksimalni iznos podsticaja po pčelinjoj matici ne može biti veći od 600 dinara. Maksimalni iznos koji korisnik može da ostvari za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.
 


Podsticaji za organsku proizvodnju

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u organskoj stočarskoj proizvodnji po košnici pčela, podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje i to od 3. maja do 30. juna tekuće godine. Pravo na ove podsticaje može da ostvari lice sa najmanje deset košnica pčela. Iznos podsticaja je za 40% veći u odnosu na konvencionalno pčelarstvo, pa podsticaji po košnici pčela za organsko pčelarstvo iznose 1.008 dinara po košnici.

U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 55.000.000 dinara u toku jedne godine.

Podsticaji za preradu i marketing 

Ova vrsta podsticaja predstavlja program podrške za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda, kroz sedam vrsta investicija. To su:

1) izgradnja objekata za preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom;
2) nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda;
3) nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda;
4) nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije;
5) nabavka opreme za dezinfekciju radnika;
6) nabavka laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona;
7) marketing proizvoda.

Zahtev se podnosi za svaku kalendarsku godinu u periodu do 1. novembra tekuće godine. U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 3.500.000 dinara.


Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Pravilnik o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruje nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava počev od 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi prijavu na konkurs i nalazi se u aktivnom statusu - na dan podnošenja zahteva ima navršenih najmanje 18, a najviše 40 godina života u toj kalendarskoj godini i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na konkurs, koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu. Maksimalni iznos podsticaja za nabavku selekcionisane pčelinje matice je 600 dinara, dok je maksimalni iznos koji pčelar može da ostvari po ovoj vrsti podsticaja 1.500.000 dinara. 

Izvor: www.ekapija.com, SPOS 

Manuka med bi mogao biti najlekovitiji med na svetu! To je monoflorni med, koji pčele proizvode iz cveća sa manukinog drveta (lat. Leptospermum scoparium). Manuka med, poznat je po svojim izuzetnim antibakterijskim svojstvima, koja se, za razliku od ostalih vrsta meda, ne uništavaju tokom razvodnjavanja, izlaganja suncu ili toploti. Hiljadama godina je poznat domorodačkim narodima Novog Zelanda.

Na Novom Zelandu je istraživačka grupa sa Univerziteta Vaikato još 1981. otkrila da manuka med ima stabilna, moćna i jedinstvena antibakterijska svojstva, koja nisu prisutna ni u jednoj drugoj vrsti meda. U studiji je ovaj med uništio gotovo sve tipove bakterija, koje su mu bile izložene.

Smatra se delotvornim čak i protiv H. Pylori – uzroka većine čireva na želucu, E. Coli – najčešćeg uzroka inficiranih rana i Streptococcus pyogenes – uzroka bolnog grla.

Pomaže kada standardni lekovi zakažu

Odlike: visoka koncentracija lekovitih sastojaka, nizak udeo vode, niska kiselost i prisutnost posebnih lekovitih spojeva iz cvetova manuke.

Širom interneta možete naći mnogo oduševljenih korisnika od kojih su se neki spasili i od amputacije udova.

Istraživanje sprovedeno na 17.000 ljudi pokazalo je korist u lečenju hroničnog bronhitisa, bronhijalne astme, rinitisa i sinusitisa.

Kako prepoznati pravi manuka med

Nisu svi manuka medovi napravljeni jednako. Zavisno od sezone i mestu pravljenja, aktivni sastojci u njima variraju. Najkvalitetniji je onaj divlji iz ruralnih područja Novog Zelanda.

Upotreba

Kod oralne uporabe, uzima se čajna kašičica UMF manukinog meda tri puta dnevno, a ako je upala akutna, uzima se po jedna kašika svaki sat.

Manuku možete koristiti kao i bilo koji drugi med - oralno, lokalno, u nezi kože i za kuvanje.

Ovaj med ne smeju koristiti osobe alergične na pčelinje proizvode i deca mlađa od godine dana.

Izvor: www.vesti-online.com

 

Za razliku od mnogih drugih životinja, koje savremeni čovek gaji zbog ekonomske koristi, medonosna pčela je mnogo više povezana sa prirodnom sredinom. U prirodnim uslovima i van kontrole pčelara, ponaša se isto kao i u staništima (košnicama) specijalno za njih napravljenim. Odbegli pčelinji roj u nekom prirodnom staništu (šuplje drvo, udubljenje u steni i slično), opstaće bez teškoća, ako u okolini ima dovoljno izvora nektara, i polena.

Zbog dramatičnih promena koje je donela savremena civilizacija, u pogledu iskorišćavanja prirodnih resursa, postalo je uobičajeno da se mnoge negativnosti, koje se javljaju u životu čoveka, životinja pa i biljaka, pripisuju stresu.

Kako otkloniti stres kod pčela, pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2839-kako-otkloniti-stres-kod-pcela

 

 

 

 

Iso Aziraj uspešan je inovator i pčelar iz Bihaća. On je konstruisao košnice koje za sada niko nema u svetu, a koje mu koriste da tokom jedne sezone proizvede sve što pčela može dati. Za njegove inovacije u pčelarstvu posebno interesovanje pokazale su susedne zemlje.

 
Foto: RTV USK / screenshot

Tehnologijom koju koristi Aziraj povećana je proizvodnja svih pčelinjih proizvoda za najmanje 40 odsto.

 

Pored toga, omogućuje pčelaru da iz jedne košnice u jednoj sezoni uzima devet pčelinjih proizvoda, a deseti proizvod konzumira tokom rada u pčelinjaku, a radi se o inhalaciji, javlja RTV USK.

Međutim, svoju proizvodnju bazirao je na uzimanju pčelinjeg otrova koji se koristi u proizvodnji lekova, a za kojim vapi svetsko tržište. Za ovaj proces koristi vlastiti elektronski aparat.

Iz jedne košnice Iso dobije do 15 grama ovog proizvoda, tri puta više upotrebom nove tehnologije. Kako bi unapredio pčelarstvo, izumio je košnice koje je nazvao ISO 1 i ISO 2 i njegov su lični proizvod i doprinos pčelarskoj zajednici. Reč je o novoj tehnologiji koja se u svetu još ne koristi.

Treba naglasiti i da je Iso Aziraj sa svojim izumima bio prisutan na najvećem pčelarskom sajmu u regionu koji se održava svake godine u Bjelovaru i oduševio sve prisutne, javlja RTV USK.

Iso Aziraj
Foto: RTV USK / screenshotIso Aziraj

Tamo je ostvario mnoge kontakte sa hrvatskim pčelarima koji već uveliko naručuju njegove proizvode.

Ovih dana su dolazili čak iz Makedonije u posetu ovom pčelaru/inovatoru kako bi krenuli s idejom o “profesionalnom pčelarenju”.

Inače, za novim izumima i tehnološkim rešenjima u pčelarstvu, interesovanje su najviše pokazali pčelari iz Hrvatske i Slovenije.

Foto: RTV USK / screenshot

U skoroj budućnosti, kaže Aziraj, može se očekivati masovnija upotreba njegovih izuma u čitavom svijetu.

 Preuzeto sa www.blic.rs 
 

Nakon što je pronađen kolač, koji je posle 106 godina mirisao "jestivo", postavilo se pitanje, postoji li još namirnica koje imaju slične osobine? Odgovor je, zapanjujuće, da.

Prvi na listi je med. Pre dve godine, arheolozi su izjavili da su pronašli med, star 3.000 godina, prilikom iskopavanja grobova u Egiptu. Tvrdili su da je bio poptuno jestiv.

Med je dugotrajan, jer ima malo vode, a mnogo šećera, pa bakterije ne mogu rasti na njemu. Takođe sadrži malu količinu hidrogen peroksida, koja sprečava rast mikroba. Zato ga pčele proizvode u svojim košnicama – ujedno je i hrana i zaštita.

Iako ponekad deluje da je pokvaren, kada se kristališe, jednostavnim zagrevanjem, med će se vratiti u svoj pravi oblik.

Sušene mahune takođe nemaju rok trajanja. Sušen pasulj, sočivo i ostale mahune povećavaju koncentraciju šećera, dok smanjuju koncentraciju vode, što sprečava pojavu bakterija i buđi. Međutim, ukoliko ih izložite vodi, mogu trajati samo nekoliko meseci.

Možda će ovo zvučati čudno, ali soja sos je takođe na listi ovih dugotrajnih namirnica. Ima potencijal da se ne pokvari čak tri godine, neotvoren. Ukoliko se otvori, rok trajanja zavisi od mesta i načina na koji se čuva, kao i od samog soja sosa.

Sirće i beli pirinač su takođe namirnice koje se ne kvare, kao i crna čokolada. Dodatak mleka joj skraćuje rok trajanja, ali ukoliko se dobro čuva, crna čokolada može trajati i do dve godine.

Šećer i so se takođe ne kvare, zbog toga što izvlače vodu, pa bakterije ne mogu rasti na njima. Ukoliko se šećer i so čuvaju na pravi način, daleko od vlage i u zatvorenim posudama, mogu trajati večno.

Za sve ostale namirnice važno je gledati ne samo rok upotrebe naznačen na pakovanju, već i to kako hrana izgleda i miriše, piše CNN.

Izvor: rs.n1info.com

I bi Sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Veseli i razdragani mališani sa svojim roditeljima, drugog dana uživali su u tradicionalnom ambijentu Novosadskog sajma. Toga dana Sajam je bio najposećeniji. Raduje nas što su i naši čitaoci i posetioci, došli i do našeg štanda u hali 2. Hvala vam na ogromnom interesovanju i poverenju, koje ste nam ukazali. U ovom izdanju za sve one, koji nisu bili u mogućnosti da posete Sajam, donosimo interesantne detalje, koje smo za ovaj put probrali u mnoštvu događaja, koji su obeležili prethodni mesec.

Svakako preporučujemo i naše stalne rubrike, u kojima savetujemo voćare, kako se čuvaju plodovi jagode. Takođe, iz sveta nauke, donosimo informaciju da je tim stručnjaka proizveo kozu pauka. Neverovatna činjenica da je paučina u mleku, svakako će i kod nas pokrenuti različite polemike. Naša zemlja ima dovoljno površina pod pašnjacima. Ovakav vid ishrane goveda je dosta jeftiniji u poređenju sa drugim načinima proizvodnje stočne hrane. Osim što obezbeđuje dovoljne količine hrane, pašnjačka ishrana podmiruje sve zahteve, koje goveda imaju za hranljivim elementima.

Za naš časopis, eksluzivno govori i Nj.E. Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela koja je u Srbiju došla nakon Argentine, Francuske i Španije. Sa njom smo razgovoarali o dosadašnjim iskustvima, ali i mogućnostima saradnje. Naravno i ovaj put visoka predstavnica Izraela naglasila je da nema ništa od priznanja nezavisnosti Kosova*.

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec. Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

Grabež se javlja kada pčelinja društva nemaju u prirodi dovoljno hrane – nektara. Tada pčele u potrazi za bilo kakvim mirisom slatke hrane ulaze u ostave, skladišta, prostorije gde se spremaju džemovi i sokovi, i pokušavaju da se snabdeju. Grabež se javlja kod bolesnih i slabih pčelinjih društava, bez matice, kada je odbrana košnice veoma slaba.

Dosta je lakše sprečiti pojavu grabeži nego je suzbijati kada se pojavi. Preporučeno je u pčelinjaku držati samo jaka i zdrava društva, vršiti prihranu društva samo uveče, pri pregledu ne držati košnicu previše otvorenu, kao i da krovove, podnjače i medišta košnica moraju biti dobro spojeni.

Suzbijanje grabeži je najefikasnije u samom početku kada treba odmah suziti ulaz napadnute košnice, tako da mogu da ulaze samo po 2-3 pčele odjednom. Pored toga, poželjno je na ulaz napadnute košnice staviti seno ili krpu natopljenu naftom, kao i košnice skloniti u taman i hladan podrum u jakom napadu pčelinjeg društva, a na mesto njih staviti prazne košnice. Radi sprečavanja ponovne pojave grabeži, društva odseliti u područja gde ima paše.

Mi ćemo svakodnevno prenositi novosti sa sajma poljoproprivrede, a među prvima koje smo posetili ove godine je Slađan Simonović, vlasnik pčelarskog gazdinstva iz Beograda. On se  pčelarstvom bavi 20 godina i njegov osnovni prihod na gazdinstvu je od pčelarstva. Ima 200 košnica, a planira da proširi pčelinjak. Slađan Simonović u svom asortimanu ima sve što se tiče pčelinjih proizvoda u šta smo imali priliku i da se uverimo. Slađan svoje košnice svake godine seli, i kako nam je rekao to je jako bitno u pčelarstvu jer po njemu veći prinos i bolje je kad u asortimanu ima više vrsta meda. Simonović na Poljoprivrednom sajmu izlaže u okviru Privredne komore Beograda. U proizvodnom programu između ostalog ima med i propolis, a po prvi put izlaže med u tegli Saveza pčelarskih organizacija Srbije - SPOS. Kažu nam da je prošla godina bila loša i nije bilo ni 15 kilograma meda od jedne košnice. Ipak očekivanja za tekuću godinu su oko 20kg meda po košnici. Kako nam je istakao Simonović, on živi za svoje pčele, daje sebe i svoje vreme za njih. Učestvuje na dosta pčelarskih izložbi što po Beogradu tako i po Srbiji.

Grad Zrenjanin objavio je konkurs za dodelu sredstava za nabavku pčelinjih društava i košnica za pčelarstvo u 2017. godini na teritoriji tog grada.Za to je iz gradskog budžeta obezbeđeno tri miliona dinara. Cilj konkursa je povećanje proizvodnje, produktivnosti i podizanje standarda u oblasti pčelarstva, a iznos odobrenih sredstava po jednoj prijavi iznosi do 100.000 dinara za nabavku pčelinjih društava i košnica. Korisnici podsticajnih sredstava mogu biti nosioci registrovanog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Korisnik sredstava je dužan da, nakon tri godine, vrati gradu pet košnica sa pčelinjim društvima koje će grad zatim, na osnovu novog konkursa, proslediti drugim korisnicima. Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 28. aprila.

Izvor: www.b92.net 

Za više informacija iz pčelarstva posetite link: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31