Šteta od klimatskih promena u Srbiji meri se milijardama evra, a posledice su trenutno najvidljivije u poljoprivredi i elektroprivredi, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i najavljuje da će do kraja godine biti usvojen Zakon o klimatskim promenama koji bi trebalo da doprinese uspostavljanju sistema za ublažavanje tih promena i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.
Trivan je za Tanjug rekao da su u našoj zemlji procene štete od klimatskih promena, sa kojima se suočava cela planeta, bazirane na posledicama poplava i suša u poslednjih nekoliko godina koje su se, kaže, odrazile na poljoprivredu, elektroprivredu i druge oblasti."Za Srbiju je i šteta od jedne milijarde ogromna. Činjenica je da naša ekonomija raste, ali važno je da se novac iz budžeta ne troši na posledice, već na preventivu koja je u ekologiji, kao i u zdravstvu, važnija od kurative'", naglašava Trivan.

Klimatske promene posledica su sve većeg zagrevanja planete o čemu svedoče i najnoviji podaci Svetske meteorološke organizacije prema kojima su jun i jul ove godine najtopliji od kada se vrše merenja temperature vazduha.

Takođe, prognoze su da bi 2019. mogla da bude najtoplija godina u istoriji, a Trivan podseća da je 2016. bila najtoplija do sada i ističe da novi podaci ukazuju da se povećava srednja temperatura na globalnom nivou zbog čega su, kako kaže, vremenske nepogode nepredvidive i za meteorologe.

Podseća da su u Srbiji u poslednjih godina istovremeno pojedini delovi jedne regije bili pogođeni sušom, a drugi neumerenim padavinama što se, ukazuje Trivan, ranije vrlo retko dešavalo.

Jedan od razloga za takve pojave su i periodični klimatski ciklusi, ali veliki ''učinak'' u svemu, naglašava ministar, ima i čovek koji 200 godina uništava i zagađuje planetu.

Najugroženije su, kaže, ostrvske zemlje i male države, poput Srbije, jer nemaju resurse.

"Kostarika se, recimo, suočava sa gubitkom teritorije zbog podizanja nivoa okeana i pitanje je gde će stanovništvo te zemlje živeti", naglašava ministar.Istovremeno upozorava da će globalno zagrevanje izazvati nestanak Severnog pola, te da se usled topljenja snega i leda oslobađaju velike količine metana što, napominje, ugrožava opstanak stotina biljnih i životinjskih vrsta.

Izlaz iz svega Trivan vidi u pošumljavanju kao najjednostavnijem, najjeftinijem i najefektnijem načinu borbe protiv klimatskih promena i podseća da je ministarstvo na čijem je čelu pre dve godine pokrenulo akciju u Srbiji, te da je samo na teritoriji Beograda pošumljeno oko 700 hektara.

"Ako nestanu šume, pitanje je kako će planeta dalje disati i tu se sada vodi velika bitka", naglašava Trivan koji je jedan od potpredsednika Skupštine UN za životnu sredinu (UNEA 5).

Na konstataciju da se često upozorava da će Srbija biti jedna od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, Trivan kaže da je više razloga za takve prognoze, od geografske širine do sve češćih nepogoda koje pogađaju našu zemlju.

"Bolje da verujemo u to i da se spremamo za najgori scenario, jer je onda svaki drugi biti bolji. I mi se spremamo, to radi čitav niz službi", kaže Trivan i kao primer navodi da Ministarstvo poljoprivrede radi na navodnjavanju i pošumljavanju, a ''Srbijavode'' na izgradnji protivbujičnih objekata.

"Pokazalo se da tamo gde su izgrađeni takvi objekti, na primer u Krupnju, ove godine nije bilo štete od padavina", naglašava ministar.

Ističe da će i Zakonom o klimatskim promenama biti rešeni mnogi problemi, poput emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte.

"Važno je čime ćemo se voziti, koja ćemo goriva koristiti, kako ćemo proizvoditi električnu energiju...", kaže Trivan.

Ističe da je reč o kompleksnom i krovnom zakonskom aktu koji zahteva usaglašavanje svih resora u vladi, a pre svega energetike i infrastrukture.

"Ne želimo da donosimo zakone koji su neprimenjivi, zato su ti 'pregovori' duže trajali, ali rešili smo sve zajedničke dileme i zakon bi trebalo da bude usvojen do kraja godine", najavljuje Trivan i dodaje da će klimatske promene biti tema konferencije UN u Njujorku 23. septembra, na kojoj će on predstavljati Srbiju.

Ministar smatra značajnim to što se generalni sekretar UN Antonio Gutereš i nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zalažu za zaštitu životne sredine.

"To znači da će u očuvanju i zaštiti životne sredine naša zemlja dobiti još veću podršku EU, koja prednjači u standardima i metodologijama u toj oblasti", zaključio je Trivan.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/zakon-o-klimatskim-promenama-do-kraja-godine_1039568.html

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji boravi u zvaničnoj poseti Atini, razgovarao je juče sa članovima nove Vlade Grčke - Sokratisom Famelosom, ministrom koji je zadužen za ekologiju i životnu sredinu i Janisom Cironisom, ministrom zaduženim za podsticaje u poljoprivredi.

Grčki ministar Famelos izjavio je da „ počinjemo čvrstu saradnju prijatelja“ i dodao da će „vrata te saradnje biti otvorena i za druge “. On je prihvatio poziv da do kraja godine dođe u Srbiju, predvodeći političko-poslovnu delegaciju u kojoj će biti dvadeset grčkih kompanija koje posluju u oblasti životne sredine. Tom prilikom biće potpisan i memorandum o saradnji dva ministarstva.

Ministar Trivan je istakao da „počinjemo regionalnu saradnju upravo iz Grčke, jer nas za nju vežu duboki prijateljski odnosi“. On je naglasio da će Srbija u predstojećem periodu pokrenuti niz ekoloških inicijativa u regionu i da će imati podršku Grčke u tome. „Imamo snažnu podršku Grčke i u evropskim integracijama Srbije, posebno u pregovorima o poglavlju 27, u čemu će nam grčka iskustva biti dragocena“, rekao je ministar Trivan. 

Grčki ministar zadužen za podsticaje u poljoprivredi Janis Cironis rekao je da zbog velikog i dugotrajnog prijateljstva srpskog i grčkog naroda saradnja dve zemlje ne može imati granice. On je naglasio da životna sredina nije trošak, nego investicija koja može da otvori mnoga radna mesta u obe zemlje.

U susretima ministra Trivana sa grčkim kolegama dominirale su teme iz oblasti otpada, otpadnih voda, klimatskih promena, bujica, suša, požara. „Jedno od najsnažnijih oružja za borbu protiv klimatskih promena u Srbiji biće pošumljavanje, koje ćemo sada kao ministarstvo podržavati sa republičkog nivoa, kao što je to ranije rađeno u Beogradu sa nivoa Sekretarijata za zaštitu životne sredine“, podvukao je ministar Trivan.
On je poručio da Srbija doživljava Grčku kao izuzetnog prijatelja. „Zahvalili smo na podršci jedinstvu naše zemlje sa Kosovom i Metohijom kao neodvojivim delom Srbije, na nepriznavanju Kosova kao samostalne države i protivljenju Grčke da takvo Kosovo postane član UNESKO“, istakao je ministar Trivan.

Ministar Trivan nastaviće posetu Atini razgovorima sa predstavnicima Parlamenta Grčke.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da je prvi put ove godine iz budžeta izdvojen novac za finansiranje raznih aktivnosti u oblasti klimatskih promena, saopštilo je to ministarstvo. On je na sednici Nacionalnog saveta za klimatske promene rekao da se glavne aktivnosti u zaštiti od klimatskih promena ove godine zasnivaju na većem uključivanju lokalnih samouprava. "Ministarstvo je iniciralo projekat 'Lokalni razvoj otporan na klimatske promene', koji će se finansirati iz Globalnog fonda za životnu sredinu, ali i budžeta Srbije", rekao je Nedimović. Ministarstvo će, prema njegovim rečima "pažnju posvetiti merama adaptacije na izmenjene klimatske uslove". "Pripremamo Nacionalni plan adaptacije na izmenjene klimatske uslove za šta ćemo koristiti sredstva globalnog Zelenog klimatskog fonda", rekao je Nedimović. Dodao je da je započeta izrada Strategije borbe protiv klimatskih promena sa Akcionim planom kao i da se unapređuje monitoring i izveštavanje u oblasti klimatskih promena. Izvor: Novi magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31