GORNjI MILANOVAC: Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da je namera da se u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom postavi novi automatizovani sistem za protivgradnu zaštitu, kako bi se smanjile štete od grada.

"Pilot projekat se odnosi na radarske centre Bukulja, Valjevo i jedan deo na prostoru Vojvodine. To je automatizovan sistem koji priliči 21. veku, gde se automatski prepoznaju tačke u gradonosnim oblacima, u koje se gađa i gde je subjektivni faktor snižen na minimum. To će omogućiti moderan, savremen sistem", rekao je Nedimović tokom posete Gornjem Milanovacu. Prema njegovim rečima, poljoprivreda je stvar koja zavisi od vremenskih prilika, odnosno neprilika i svake godine se srećemo sa različitim stvarima.

Govoreći o subvencijama, Nedimović je naglasio da je mera koja se ticala nabavke traktora naišla na dobar odziv u ovom kraju. "Podneto je 28 zahteva, a do sada je odobreno 18. U narednim danima biće rešeno pitanje preostalih deset zahteva. Oni su imali pravo na povraćaj u iznosu od 50 odsto koštanja samog traktora", rekao je Nedimović. Nedimović kaže da se tokom sastanka sa poljoprivrednicima iz ove opštine, razgovaralo i o podsticaju mladih poljoprivrednika.

"Ministarstvo je ove godine prvi put prepoznalo mlade kao posebnu kategoriju i dalo posebne mere podrške. Ovih dana će biti izdato oko 640 rešenja za start apove u poljoprivrednoj proizvodnji za mlade do 40 godina, gde će dobijati do 10.000 evra bespovratnih sredstava od države, da započnu svoje biznise, najviše u voćarstvu i stočarstvu", istakao je Nedimović.

Ministar kaže da je iz Gornjeg Milanovca prema budžetu Republike Srbije podneto 7.500 različitih zahteva za subvencionisanje. "Do sada je 87 odsto tih zateva realizovano i isplaćeno, sredstva se nalaze na računima poljoprivrednika, preostali deo biće rešen narednih meseci. Najviše zahteva se odnosi na stočarstvo i voćarstvo. Imate 7.000 dinara subvencije po jednom grlu ovce, a subvencije su posebne za jagnjad. To je trend kojim želimo da idemo i usput otvaramo tržišta na koja bi mogli da plasiramo taj višak robe koji postoji", naglasio je Nedimović.

Kada je reč o IPARD fondu, Nedimović je izjavio da su otklonjeni svi blokirajući faktori u prethodnim mesecima, dodajući da je to bio jedan od prioriteta ministarstva u zadnjih godinu dana.

"Nažalost ova priča traje sedam godina. Tokom narednog meseca imamo poslednju kontrolu i ubeđen sam u to da ćemo je uspešno prebroditi. Otklonili smo sve što je bilo problematično i u decembru imamo prvi proziv za nabavku traktora i mehanizacije po osnovu IPARD-a, a početkom naredne godine i za prerađivačke kapacitete", objasnio je Nedimović, dodajući da je u tom fondu na raspolaganju 175 miliona evra.

Predsednik opštine Gornji Milanovac Dejan Kovačević, podsetio je da je lokalnim budžetom za ovu godinu opredeljeno 50 miliona dinara, dodajući da je poljoprivreda prepoznata kao razvojna šansa ovog područja.

"Oko 39 miliona direktnih podsticajnih sredstava se odnosilo na nabavku opreme i sadnog materijala. Čak smo imali i nabavku traktora kao pojedinačno najveće subvencije od 400.000 dinara koje su iskorišćene iz opštinskog budžeta", rekao je Kovačević. Kada je reč o subvencijama za narednu godinu, Kovačević kaže da će one ostati iste i naredne godine, dodajući da su u odnosu na 2016. godinu duplo uvećane.

Govoreći o protivgradnoj zaštiti, Kovačević kaže da će postavljanjem novog sistema biti rasterećen opštinski budžet, jer je u prethodnom periodu dosta sredstava odlazilo na subvencije strelcima, ali i za nabavku raketa.

Izvor: https://www.dnevnik.rs 

Sibirski klimatolozi Ruske akademije nauka predvideli su izglede za razvoj poljoprivrede u regionu, rekavši da će sibirska klima biti pogodna za voće.

Sa druge strane, klimatske promene će očigledno imati negativne posledice, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou.
 
Nadežda Čebakova, doktorka bioloških nauka, i biolog Elena Parfenova sa šumarskog instituta "Šukačov" istražuju moguće posledice klimatskih promena u Sibiru. Njihov najnoviji rad predstavljen je na konferenciji održanoj od 20. do 25. maja u japanskom gradu Čibi.
 
Prema njihovim prognozama, klima u centralnom Sibiru će postati blaža do osamdesetih godina u ovom veku, a teritorije permafrosta (zona večitog snega i leda) će se smanjiti. Pored toga, predviđaju da će do kraja 21. veka između 50 i 80 odsto centralnog Sibira biti pogodno za poljoprivredu zbog klimatskih promena. Računanje pokazuje da će Sibir, poznat po svojim kratkim letima i izuzetno hladnim zimama, imati pogodne klimatske uslove za uzgoj lubenica, bobičastih voćki, kukuruza i čak nekih sorti grožđa.
 
"Kod stručnjaka, političara i u javnosti, tema klimatskih promena postala je jedna od najzastupljenijih, jer radikalno menja biosferu Zemlje i, u zavisnosti od dinamike njene promene, može dovesti do katastrofalnih posledica za čitavu civilizaciju", rekao je za Sputnjik Aleksandar Onučin, šef šumarskog zavoda "Šukačov".
 
Prema istraživanju objavljenom u časopisu "Global and Planetary Change" za 2014. godinu, tokom polovine prošlog veka, zimske temperature vazduha su porasle za 4 stepena, a letnje ne za više od 1 stepen u severnoj Evroaziji, rekao je Onučin. U planinskim oblastima i na pacifičkoj obali, te temperature su povećane za 3 stepena, odnosno za 1 stepen. 
 
"Ako govorimo o posledicama klimatskih promena u Sibiru, moramo da shvatimo da pored povećanja poljoprivredne i šumske produktivnosti, sigurno ćemo se suočiti sa drugim posledicama koje mogu da imaju negativan rezultat. Naročito treba očekivati povećanje isparavanja i smanjenje oticanja reka, što će dovesti do deficita čistije sveže vode u centralnom i južnom delu naseljenog područja Sibira", objašnjava stručnjak.
 
Između ostalog, on je skrenuo pažnju na obolevanje životinja i biljaka, uzrokovano aktiviranjem patogena, što je neobično za ovaj region, izbijanje masovne reprodukcije insekata štetočina i pojavu invazivnih vrsta insekata koje ranije nisu zabeležene u Sibiru.
 
Kako kaže naučnik, ako prosečne temperature vazduha u Sibiru porastu za dva stepena (što se uobičajeno smatra opasnom granicom za klimatske promene), to će biti dovoljno za suočavanje sa svim tim negativnim posledicama.
 
Izvor: www.naslovi.net
 

Na Antarktiku je tokom prethodnih decenija vegetacija pojačano rasla pod uticajem klimatskih promena, pokazala je studija objavljena u američkom časopisu Karent biolodži. Naučnici su ukazali na opasnost da Antarktik, poput Arktika, postane sve zeleniji.

Na ovom poluostrvu na krajnjem jugu planete ima malo biljnih vrsta, ali je istraživanje mahovine na obalama Antarktičkog okoeana pokazalo jasno povećanje biološke aktivnosti tokom prethodih 50 gdoina, ukazali su naučnici.

Analizirali su pet uzoraka tla sa slojeva mahovine koja se može dugo očuvati zahvaljujući hladnoći na tom području. Uzorci su uzeti na tri mesta ukupne udaljenosti oko 640 kilometara na antarktičkom poluostrvu na ostrvima Elefant, Ardli i Grin, gde su slojevi mahovine najdeblji i najstariji. Ovo je omogućilo da se vrati 150 godina unazad i rekonstruiše razvoj klime tokom dugog perioda. Analiza jasno ukazuje na povećanje biološke aktivnosti tokom prethodnih 50 godina. "Temperatura raste već pola prethodnog veka na Antaktiku, i to ima značajan uticaj na rast mahovine u regionu", objasnio je istraživač britanskog univerzireta Ekseter Met Amesberi (Matt Amersbury).

Antarktik je jedan od reigona na kojima je zagrevanje najbrže, sa rastom temperature od 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji od 50-ih godina. Ima i drugih pokazatelja klimatskih promena na Antarktiku, poput povećanja količine padavina i jačih vetrova.

"Osetljivost rasta mahovine na povećanje temperature u prošlosti najavljuje nam da će, uz sadašnje globalno zagrevanje, promene ekosistema biti brze, što će dovesti do potresa u biologiji i pejzažu ovog karakterističnog regiona", rekao je direktor istraživanja Dan Čarman. "Moglo bi se dogoditi da Antarktik postane sve zeleniji, kao što je već zabeleženo na Arktiku", rekao je on.

"Ako se zagrevanje nastavi, doći će do povećanog povlačenja lednika i Antarktičko poluostrvo će biti mnogo zelenije u budućnosti", rekao je Amesberi. Ovi naučnici su mahovinu već prouičavali 2013. godine, ali samo na jednom mestu na jugu Antakrtika, i utvrdili su da postoji ubrzan rast usled rasta temperature.

"Sada znamo da ove površine mahovine reaguju na skore klimatske promene na celom poluostrvu", naveo je Amesberi. Biljke su pristune na oko 0,3% teritorije Antarktika, a novo istraživanje predstavlja način da se izmere rasprostranjenost i efekti zagrevanja na celom kontinentu, istakao je on.

Naučnici sada prlaniraju da analiziraju uzorke mahovine starosti i do više hiljada godina. Tako bi mogli da utvrde kako je promena klima uticala na ekosisteme tokom vremena, posebno pre nego što je delovanje ljudi počelo da izaziva zagrevanje, odnosno od početak industrijskog perioda krajem 19. veka.

Izvor: AFP

http://www.euractiv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30