Jaja su jedna od namirnica koja se najčešće koristi u Srbiji bilo samostalno ili kao dodatak jelima. Kajgana ili „jaje na oko“ sa slaninom su najomiljeniji tradicionalni doručak kod nas. U cilju unapređenja kontrole prometa ove namirnice Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je početkom godine novi Pravilnik o kvalitetu jaja kojim su propisani uslovi kvaliteta, klasifikacije, pakovanja, deklarisanja i obeležavanja jaja.U mnogim zemljama sveta postoji standardizovano obeležavanje jaja. Osim na ambalaži uskoro će i u Srbiji svako jaje biti obeleženo i na ljuci. Pored datuma proizvodnje biće ispisan i kod po kome će se tačno znati sa koje farme jaje potiče. Srpski potrošači nisu navikli na ovakvu vrstu obeležavanja, pa postavljaju brojna pitanja. Na koji način će se jaja obeležavati? Da li je boja koja se koristi bezbedna? Odgovor na ova i slična pitanja potražili smo u kompaniji „Elmed“ iz Temerina koja ima
već 30 godina iskustva na polju obeležavanja, etiketiranja i inspekcije proizvoda.
Na nedavno održanom 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu oni su predstavili mašinu za obeležavanje jaja koja je privukla veliku pažnju kako proizvođača jaja, tako i običnih posetilaca.

„Elmed“ nudi štampače sa mastilom koje je potpuno bezbedno za zdravlje ljudi, pa potrošači nemaju razloga za bojaznost od kontaminacije ljuske jajeta. Boja se ne skida sa ljuske, a bilo kakav pokušaj skidanja ili preštampavanja nije moguć“- kaže Dejan Nojković iz kompanije „Elmed“.U pitanju je „Domino ink jet“ štampač sa EU i FDA direktivama za direktnu štampu na prehrambenim proizvodima. Boja koja
se koristi ispunjava propise o upotrebi boje kao prehrambenog aditiva i potpuno je neškodljiva za ljude. Kompanija „Elmed“ zastupa kompaniju britansku kompaniju Domino, i u ponudi imaju šttampače AX serije različitih kapaciteta, a koji mogu da se povežu i sa klasirkom i obrađuju 35.000 do 45. 000 jaja na sat. Na Novosadskom sajmu su predstavili jednostavniji sistem, sa štampačem koji obeležava jaja u saću od 30 komada u konačnom modu.
„Svaki korak je obeležavanje jednog reda, odnosno pet komada i ovakvi štampači su predviđeni za manje farme koje imaju proizvodnju do recimo 2.000 komada jaja dnevno. Jedan ciklus za obeležavanje jednog reda od pet komada jaja traje oko sedam sekundi“ – objašnjava Nojković. Ovakva vrsta obeležavanja jaja u Srbiji je novina, ali je neminovna kako bismo kao zemlja kandidat uskladili naše propise sa zakonima EU. Obeležavanje jaja brojne
prednosti, a cilj je da se zaštiti krajnji potrošač. Na ovaj način se povećava transparentnost i bezbednost hrane, kupac će imati sve potrebne informacije prilikom kupovine i biće zaštićen od mogućih manipulacija proizvođača ili prodavaca.
Naime, sa ovako obeležim jajima tačno će se znati vreme nošenja jaje, neće postojati mogućnost prepakivanja ili da u jednoj kutiji imate jedno jaje od prekjuče a drugo od pre deset dana.
„Obeležavanje jaja na ovaj način u EU je obavezno. Možemo da uradimo i klasiranje, odnosno povezivanje štampača direktno sa klasirkama i od njih dobijamo
signal. Ovako obeležena jaja smanjuju mogućnost zloupotrebe ili stavljanja u promet jaja sa neodređenim rokom trajanja, pa će takve dileme sada biti rešene. Osim toga ovo je još jedan benefit za državu jer će potrošač moći da vidi da li je jaje domaćeg porekla ili iz uvoza“ – ističe Nojković.
Iako se ovo čini kao dodatni trošak za proizvođače jaja, treba istaći da se u EU, ali i u mnogim drugim zemljama sveta izuzetno vodi računa o potrošačima i njihovim pravima, svaki proizvod mora biti adekvatno obeležen pre svega zbog zaštite samih kupaca.
Osim primarne uloge obeležavanje jaja je ujedno i prilika za proizvođače da izdvoje svoja jaja na tržištu i učine ih prepoznatljivim i na taj način poboljšaju promociju svog brenda. „Elmed“ iz Temerina može im u tome pomoći, jer osim opreme za direktno obeležavanje jaja, nude i rešenja za
obeležavanje sekundarnih pakovanja.Novi Pravilnik o klasifikaciji i obeležavanju jaja donet je početkom godine, ali je Ministarstvo poljoprivrede produžilo rok
preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom. Prema novom Pravilniku u zavisnosti od težine jaja će se obeležavati sa XL (vrlo velika jaja težine od 73 grama i više) L (velika težine od 63 do 73 grama) M (srednja težina od 53 do 63 grama) i S (mala jaja težine ispod 53 grama). Jaja će se kao i do sada deliti na A i B klasu, ali će u prometu
biti samo klasa A, dok će jaja B klase ići u industrijsku proizvodnju. Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" do četiri dana nakon nošenja.
Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 jaja od koka u kavezima. Po novom Pravilniku, na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase i nosiće naziv "neupakovana jaja". I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je rok preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom koji, između ostalog, propisuje da svako jaje na sebi mora imati "pečat".

Ministarstvo poljoprivrede donelo je početkom godine nova pravila za proizvodnju i promet jaja, koja podrazumevaju strože obeležavanje i klasifikaciju jaja kao i nove uslove koji se tiču izgleda, dimenzija i njihovog pakovanja ali i nova pravila za uzgoj i ishranu koka nosilja.

Prvobitni rok proizvođačima da se prilagode novom pravilniku bio je 1. jul ove godine. Novim pravilnikom, između ostalog, određena su drugačija pravila za klasifikaciju.Kada je reč o njihovoj veličini bila su podeljena u sedam klasa - S S, S, A, B, C, D i E (S S su bila najkrupnija - 70 grama, a E najmanja sa 45 grama).

Pravilnik o proizvodnji i prometu jaja deli jaja na A i B klasu, ali će u prometu biti samo klasa A.Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" jaja, do četiri dana nakon nošenja.

Kada je reč o jajima klase B, ona će ići u industrijsku proizvodnju ili će se koristiti za životinjsku ishranu.Klasifikacija po veličini jajeta ostaće ista, od jaja S veličine ispod 53 grama do jaja XL veličine preko 73 grama.

Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 kavezna jaja i ove oznake će biti deo broja koji će se nalaziti na svakom pojedinačnom jajetu kao i na pakovanju.Po novom pravilniku, jaja koja se prodaju na pijacama nosiće naziv "neupakovana jaja", a na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase.

I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pecat-za-svako-jaje-proizvodacima-jaja-novi-rok-do-2021-da-usklade-proizvodnju/w1ekgch

Taman smo naučili šta znače oznake E, D, C, B, A, S, SS na jajima, a Ministarstvo poljoprivrede donelo je pravilnik kojim ih menja i izjednačava sa oznakama u većem delu sveta.

Jaja su, godinama, po veličini bila podeljena u sedam klasa – SS, S, A, B, C, D, E – između kojih je razlika u pet grama, pri čemu je SS najkrupnije jaje i teži više od 70 grama, a E ima manje od 45 grama.

Sada pri odabiru jaja više nećemo razmatrati da li da uzmemo ona sa oznakom S za koja znamo da teže od 65 do 70 grama, ili nešto manja A čija je težina pet grama manja, već ćemo jaja kupovati kao odeću, birajući između S, M, L i XL veličine. Ovaj način označavanja jaja zastupljen je u većini zemalja van Srbije.

XL – vrlo velika, težine od 73 grama i veća
L – velika, težine od 63 do 73 grama
M – srednja, težine od 53 do 63 grama
S – mala, jaja težine ispod 53 grama

Ono što ostaje isto su oznake za kvalitet jaja, A i B koje pokazuju da li su jaja sveža ili rashlađena, namenjena industrijskoj proizvodnji. U prodaji će se naći jaja koja A klase sa oznakom „ekstra“, što će označavati jaja upakovana u roku od četiri dana od dana nošenja jaja. Pakovanja sa rečima „ekstra“ ili „ekstra sveže“ mogu se naći u maloprodaji do devetog dana od dana nošenja jaja.

Na kutiji jaja uskoro će se nalaziti i podatak o načinu uzgoja kokošaka koje su ih snele. Ovaj podatak biće označem brojevima, pa će 0 značiti da su jaja iz organskog uzgoja, 1, da su u pitanju jaja iz slobodnog uzgoja, broj 2 će označavati jaja iz podnog uzgoja, a 3 iz kaveznog.

Rok trajanja jaja ne može biti duži od 28 dana. Novi pravilnik stupio je na snagu, ali je proizvođačima dat rok do 1. jula da se prilagode novim zahtevima.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest423135.html#lat

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31