Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa zamenikom guvernera Narodne vlade kineske provincije Henan He Đinpingom, izrazivši zadovoljstvo što je učinjen prvi korak ka povezivanju i uspostavljanju saradnje AP Vojvodine sa ovom kineskom provincijom."Sagovornici su ocenili da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u obostranom interesu. Posebno je iskazan interes za povezivanje kompanija u oblasti savremenih tehnologija, za kulturnu razmenu i saradnju u oblasti turizma", navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Mirović je kazao da Srbiju i Kinu veže veliko i iskreno prijateljtvo, te da je jedan od strateških ciljeva unapređenje privredne saradnje.

On je dodao da Pokrajinska vlada nastoji da kroz intenziviranje poseta i razmenu iskustava sa kineskim provincijama, saradnju koja je definisana na državnom nivou - sprovede u što konkretniju formu.

Đinping, koji predvodi delegaciju te provincije u poseti Srbiji, naglasio je da Henan "prepoznaje privredne i infrastrukturne potencijale Vojvodine".

Prema njegovim rečima, Henan se ekonomski razvija veoma brzo, a sa razvijenom transportnom mrežom može biti privlačna destinacija za srpske kompanije i privrednike.

Đinping je pozvao predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da poseti Henan i sajam investicija koji se održava u aprilu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/mirovic-prvi-korak-u-povezivanu-vojvodine-i-kineskog-henana-09-09-2019

Najveće vinsko takmičenje u Kini, CWSA (China Wine & Spirits Awards), na kome je učestvovalo 55 zemalja sveta, objavilo je ovogodišnje rezultate.

Vinarija Erdevik osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju za crvena vina. Zlata su pripala etiketama Grand Trianon 2016 i Trianon 2016, a srebro vinu Grand Trianon 2015.

Najveći uspeh postigla je vodeća crnogorska vinarija Plantaže. Velika zlatna medalja za vino Crnogorska Malvazija 2017 posebno je priznanje, prvenstveno što se nalazi u belom segmentu, što je dokaz da i bela crnogorska vina imaju dobru reputaciju na najvećem svetskom tržištu.

Zlato su osvojile i etikete: Crnogorski Vranac 2015, Epoha 2013, Premijer 2013, Vranac Barrique 2013 i Vranac Reserve 2013, čime je ovo vino potvrdilo istovetan uspeh na Decanteru ove godine, dok je srebro pripalo vinu Vranac Pro Corde 2013, a bronza etiketi Vladika 2013.

Vinarija Stobi iz Severne Makedonije poslala je vina iz linije Private reserve kao glave adute i to se pokazalo kao dobar korak. Tako se vino Aminta 2015 okitilo velikim zlatom, Veritas 2015 se pozlatio, a bronzana odličja pripala su mladim etiketama Rkaciteli 2018 i Žilavka 2018.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619000/odlicno-izdanje-vinarija-sa-balkana-na-najvecem-vinskom-takmicenju-u-kini

Proizvodnja jabuka u Srbiji poslednju deceniju beleži značajan rast ali i velike promene se dešavaju na glavnim svetskim tržištima. Ruska Federacija koja je jedan od naših najznačajnijih kupaca kupovala je do nedavno velike količine rajskih plodova, međutim kupovali su i sadni materijal i zasnivali svoje zasade. Sa druge strane su i sankcije EU ka Rusiji ali i Rusije ka EU. Na kratko mi smo uspeli da još izvezemo jabuka, bilo je tu i takozvanog „reeksporta” odnosno klasične zloupotrebe što nas je svakako obrukalo pred ruskim partnerima. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede u ovoj situaciji nije imao
ništa drugo nego da krene i traži nova tržišta. Nova ili zaboravljena - možemo o tome da debatujemo danima. Svakako ništa manje značajna svetska tržišta su dve najmnogoljudnije zemlje na planeti : Kina i Indija. Kako Agrobiznis magazin saznaje postoje ozbiljne inicijative za izvoz u Indiju ali se tu mešaju i neke strane sile koje ne bi da izgube svoj deo kolača. Sa druge strane ozbiljno se okrećemo saradnji sa Kinom na svim poljima pa i u plasmanu voća. Gde smo mi u belosvetskim odnosima istraživale su kolege iz SPUTNIK-a, a mi ovom prilikom za naše čitaoce prenosimo najzanimljivije informacije koje smo
pročitali na njihovom portalu https:// rs.sputniknews.com.
Naime, kako prenosi ova agencija, Srbija će u Kinu od novembra krenuti sa izvozom prvog kontigenta jabuka, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, ograničenja ne postoje. Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište.I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.
„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.
Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.
Rusija će preploviti uvoz jabuka
Kako prenosi SPUTNIK Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u podizanje
novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, Ovu informaciju dao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne
jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“. Srbija beleži dalji rast proizvodnje jabuka
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.
„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.
On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.
Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.
„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.
Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.
Očekuje se izvoz 60.000 tona jabuka u Kinu
Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li
će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.
Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.
„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.
Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede. Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on
napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.
Dodaje da je dobro što su mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su
shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.
Sagovornici Agrobiznis magazina pak smatraju da pored Kine hitno treba uspostaviti izvoz u Indiju i Liban gde takođe možemo prodavati svoje proizvode. Imajući u vidu sve težu bezbednosnu situaciju u Kašmiru gde se proizvode značajne količine voća možemo računati i na još veću zainteresovanost Indije za naše voće. Na sajmu održanom u Nju Delhiju pre dve godine, odakle smo izveštavali, srpska jabuka je pobudila veliko interesovanje a takođe i smrznuto jagodasto voće.

Izvor: Agrobiznis magazin/ Agencija SPUTNIK

Pet stotina tona junetine iz Srbije otišlo je put Kine za mesec dana. Posle isporuke mesa 2.000 krava Turskoj, iz te zemlje se ovih dana očekuje poziv sa uputstvima za preradu i izvoz mesa bikova. Ukupan izvoz junećeg mesa u te dve zemlje do kraja godine dostići će iznos od 10.000 tona, procenjuju u Ministartvu poljoprivrede, a mi smo istraživali šta od toga imaju poljoprivrednici, a šta klaničari.Od sjaja do očaja i nazad. Iza proizvođača tovne junadi u Srbiji - turbulentan period. Zadovoljstvo zbog povećanja državnih subvencija zimus, prekinuo je hladan tuš iz Turske koja je zbog unutrašnjih problema obustavila uvoz iz Srbije. U maju su usledili pregovori sa robnim rezervama o interventnom otkupu, koji su propali.

Danas su stočari mirniji, izvoz u Tursku je ponovo krenuo, u igru je ušla i Kina, a i država je najavila zamenu junetine za kukuruz.

"Nadamo se da će ovo što je sada najavljeno ponovo sa Turskom - da ćemo da sarađujemo, da će se junad ponovo tražiti i da će cena biti malo pristojnija. Mislim to je nešto što je skromno s obzirom koliko posla treba i rada", rekao je Vladimir Čikeš, poljoprivrednik iz Erdevika.

Sertifikate za izvoz u Kinu imaju četiri klanice, za Tursku ih je bilo šest prošle godine, ove su se prijavile samo dve. Jedna je iz centralne Srbije, druga iz Vojvodine.

"Nadamo se da će ovaj posao da nam u budućnosti donese dodatni posao sa Turskom, kad se uvere u kvalitet i u brzinu kojom smo im omogućili da dobiju tu robu", kaže Marko Bašić, direktor Mesne industrije Srem-Šid klanica.

Dve klanice sa dozvolom za tursko tržište imaju kapacitete da prerade dogovorenih 5.000 tona do kraja godine, kaže ministar poljoprivrede. Posle 4.000 tona junetine dogovorene sa Kinom, očekuje veći odziv klanica.

Kineski kupac je navikao da od jednog grla dobije 38 različitih proizvoda.

"Mi nudimo 50 posto podrške svakom investitoru koji hoće da otvori klanicu za preradu i goveđeg i svinjskog mesa i to je ono što Vlada Srbije u ovom trenutku može da uradi, ali znate, kako mora prvo neko da bude zainteresovan za to", rekao je ministar Branislav Nedimović. To, kako kaže nije dovoljno, moraćemo još.

Kaže da tek 30 odsto tovne junadi za izvoz mesa stiže sa velikih farmi. Sedamdeset odsto je sa malih gazdinstava koja imaju od dva do pet grla. Boljim uslovima za proizvodnju trebalo bi da doprinese još jedna mera.

"Ono što će Vlada Srbije da uradi, u četvrtak će izaći sa predlogom da se radi razmena kukuruza za goveđe meso u paritetu 2,2 evra po kilogramu goveđeg mesa", kaže Nedimović.

Poljoprivrednici napominju da bi se lakše disalo kada bi junetina išla i u Evropsku uniju, koja je ovaj proizvod iz Srbije opteretila taksama.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3629429/junetina-u-proboju-na-strana-trzista-od-sjaja-do-ocaja-i-nazad.html

Srbija na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana jabuka na tržište Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac. A za to imamo valjan razlog.

Proizvođači jabuka su sigurno odahnuli. U Kinu će od novembra krenuti izvoz prvog kontigenta, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, limiti ne postoje.

Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište. I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.

„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.

Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u uzgoj novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, rekao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“.Eto dovoljnog razloga za brigu.Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.

„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.

On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.

Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.

„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.

Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.

Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.

„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede.

Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.

Dodaje da je dobro što su ovi mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.I tu je načinjen značajan pomak i u tome su možda najviše odmakli proizvođači jabuka. Taj povratak zadrugarstvu, kojim se već treću godinu bavi Ministarstvo koje vodi Milan Krkobabić, kaže, odlična je akcija i ekonomski efekti u voćarstvu se već vide. Od 95 zadruga koje su dobile sredstva, 25 su voćarske i bitno je da oni udruženi imaju savremene hladnjače, kalibratore, palete, da mogu biti konkurentni velikim kompanijama.

Ali i te velike kompanije razvijaju kooperantske odnose sa malim, što je takođe značajan pomak, kaže Keserović.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201908031120532016-srpska-jabuka--kap-u-moru-kineskog-trzista-spas-za-nas-mira/

Svinjsko meso, mlečni proizvodi, jabuke i kukuruz iz Srbije od novembra će se izvoziti u Kinu. Najveću korist od toga imaće poljoprivredni proizvođači, poremećaja na tržištu neće biti, rekao je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Srbija otvara nova tržišta za izvoz mesa. Za desetak dana trebalo bi da krene izvoz junetine u Tursku a od novembra će se svinjsko meso izvoziti u Kinu. Dogovoren je i izvoz mlečnih proizvoda, kukuruza, jabuke. U toku su pregovori sa najvećim kineskim uvoznikom voća o regionalnom otkupnom centru u Srbiji.

Ministar Branislav Nedimović je, gostujući u Dnenviku RTS-a, rekao da su važni sporazumi potpisani u Kini i da je otvoreno tržište koje nikada do sada nismo imali.

Prema njegovim rečima, to je posledica političkih dogovora Srbije i Kine i dobrih odnosa predsednika Vučića i Sija.

"Dogovorili smo izvoz svinjskog mesa bez limita, bez kvota, koliko god možemo proizvedemo i koliko god oni žele i mogu da kupe, a u pitanju je najveće tržište na svetu, koje najbolje plaća", rekao je Nedimović.

Ako oni najbolje plaćaju to znači da će biti bolja cena i za srpske proizvođače, kaže ministar poljoprivrede.

Oko 50.000 tona svinjskog mesa je polazna osnova o kojoj se priča, ističe Nedimović. "Ovo nismo imali nikad pogotovo zbog naše tradicije i proizvodnje svinja koja je u Srbiji ukorenjena i uvrežena - imamo poseban odnos prema tome", kaže ministar poljoprivrede.Govoreći o ceni, Nedimović kaže da to reguliše tržište i da je njegov posao da to "otvori" tržište da meso ide u Kinu.

Prema njegovim rečima, došlo je do povećanja cena do 30 odsto u zemljama koje su "otvorile" Kinu, njih 90 čeka u redu da otvore Kinu, a neke pokušavaju to već 30 godina.

Ukazuje da u ovom trenutku imamo proizvodnju od oko četiri miliona svinja, a kapaciteta za dva ili tri puta više.

Čim otvorimo tržište možete da povećate svoje kapacitete, kaže ministar i ističe da ne treba da bude bojazni da li će biti poremećaja na tržištu. "Apsolutno ne", kaže on.

Govoreći o subvencijama, Nedimović kaže da Srbija ima uvreženi sistem subvenvcija.

Najveće subvencije za poljopšrivredne proizvođače je kada otvorite tržište i kada dođe do skoka cene - nema bolje subvencvije i najsigurnije subvencije na svetu, istakao je ministar.

"Nama je važno da idemo napred s proizvodnjom svinja, prilike u svetu se menjaju, kao što su trgovinski ratovi, razne bolesti. Mi gledamo svoje, neka se veliki tuku", rekao je Nedimović."Ja sam u situaciji kao koza koja čuva kupus, moj posao je da vodim računa o poljoprivrednim proizvođačima. Imao alate na našem tržištu kako da regulišemo da ne dođe do poremećaja", kaže ministar.

Srbija uvozi 30.000 tona svinjskog mesa, od toga 22.000 tona iz Španije.

Govoreći o tome zašto uvozimo, Nedimović kaže da to treba pitati onog ko je 2009. potpisao SSP, tada je uvedena slobodna trgovina.

"Morate to da poštujete, ovo je ozbiljna pravna država i nema igranja sa tim stvarima", kaže on.

Kaže da nije pristalica neoliberlanih škola. "Ako želite da izvozite morate pustiti i da uđe, jer neko može da vam zatvori granciu za neki drugi proizvod", kaže Nedimović.

"Globalizacije je uzela svoje, moramo da poštujemo svoje obaveze iz 2009. godine, ma šta ja mislim o tome", kaže Nedimović.

Osvrćući se na izvoz jabuka, kaže da je najvažnije da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema.

"Nismo dogovorili limite za jabuke, koliko god proizvedemo, ako uspemo 60.000 tona - to je trećina izvoza koja ide u Rusiju", kaže Nedimović.

Govoreći o imidžu hrane iz Srbije, Nedimović ukazuje na postulat u Kini - želimo hranu koja je kvalitetna i bezbedna.

"Naše je da vodimo računa o sigurnosti", zaključio je ministar poljoprivrede.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3610777/izvoz-svinjskog-mesa-u-kinu-bez-kvota-50000-tona-za-pocetak.html

Srbija će od novembra, osim svinjetine, u Kinu izvoziti i kukuruz i jabuke. Sporazum o tome je u Pekingu potpisao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sa Generalnim direktoratom kineske Carine.Branislav Nedimović je istovremeno predao Generalnom direktoratu kineske Carine aplikacije srpskih kompanija koje žele da izvoze svinjsko meso u tu zemlju.

"Ovo bi trebalo u ogromnoj meri da poveća trgovinsku razmenu u poljoprivredi između Srbije i Kine", izjavio je Nedimović za RTS u Pekingu.

Srpski ministar se sastao i sa predstavnicima najvećeg uvoznika voća i povrća u Kini, agro-marketom "Sinfadi".

"Sa njima smo dogovorili da otvore predstavništvo u Srbiji kako bi što lakše roba iz Srbije koju smo ugovorili mogla da stigne na prostor Kine", objasio je Nedimović.

Kako je najavljeno, u Srbiju bi u novembru trebalo da dođe inspekcija iz Kine, koja će proveriti da li srpske firme ispunjavaju standarde za izvoz svinjetine i mleka.

Srpski ministar poljoprivrede se u Pekingu sastao i sa kineskim ministrom za vodne resurse E Đingpingom, sa kojim je potpisao sporazume o saradnji u oblasti ranog upozoravanja na poplave i izgradnji sistema za zaštitu od bujičnih poplava.

Srbija je do sada u Kinu izvozila maline, kupine, vino, kao i goveđe meso.

Do kraja godine u Kinu bi trebalo da krenu i srpski kukuruz, jabuke i 50.000 tona svinjskog mesa.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3608833/jabuke-iz-srbije-od-novembra-na-kineskom-trzistu.html

Posle skoro dve godine pregovora, Srbija bi do kraja godine trebalo da počne izvoz svinjskog mesa u Kinu. To je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je danas u Pekingu razgovarao sa svojim kineskim kolegom Han Čengfuom. Iako je po lunarnom kalendaru ovo godina Svinje, za Kinu je ovo godina problema sa svinjom.Afrička svinjska groznica odnela je milione životinja, zbog čega su uzgoj i proizvodnja tog mesa opali.

Jaz između ponude i potražnje na kineskom tržištu donekle bi mogla da popuni i Srbija.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je da je tokom sastanka sa kineskim ministrom poljoprivrede Han Čengfuijem dobio podršku za izvoz srpskog mesa u Kinu.

"Ovo je posledica dugog rada Ministrarstva, ali i isto tako političke podrške koju smo imali i od predsednika Kine, ali isto tako i predsednika Vučića za otvaranje Kineskog tržišta za mnoštvo srpskih proizvoda", istakao je Nedimović.

Kina je najveći potrošač svinjskog mesa na svetu. Prošle godine u toj zemlji je potrošeno 560 miliona tona svinjetine, što znači da je u proseku svaki Kinez pojeo 40 kilograma tog mesa.

"Sigurno da možemo 500.000 komada svinja ove godine i početkom sledeće da isporučimo. Ovo je najbolje tržište i tržište koje najbolje plaća. Nema boljeg posla za svinjarstvo nego otvoriti kinesko tržište", ukazao je Nedimović.

Najveći deo svinjetine Kina proizvodi sama, a ostatak uvozi iz SAD, Kanade, Evrope. Tom spisku bi do kraja ove godine trebalo da se pridruži i Srbija.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3608018/kina-otvorila-vrata-za-srpsku-svinjetinu.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i zamenik ministra Generalne uprave carina NR Kine Žang Jiven potpisali su danas u Beogradu ugovore koji će omogućiti izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na kinesko tržište.
Tom prilikom su potpisali i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.
Ministar Nedimović je kazao da je sada preostalo potpisivanje sporazuma o fitosanitarnoj zaštiti i dodao da očekuje da će prve kineske inspekcije biti već narednih meseci i da će se naši proizvodi na tržištu Kine naći do kraja godine.
Nedimović je naglasio da očekuje da će to biti do Sajma poljoprivrede u Šangaju koji se održava u novembru.
"Potpisivanje ovih dokumenata je strateška stvar za Srbiju u oblasti poljoprivrede zbog otvaranja kineskog tržišta za svinjsko meso i mlečne proizvode", rekao je Nedimović nakon potpisivanja ugovora.
Nedimović je naveo da je otvaranje kineskog tržišta bila želja domaćih proizvođača i istakao da je sledeći korak da obavesti kineske kolege koje su naše kompanije zainteresovane za izvoz.

 

Izvor: Agrobiznis i Ministarstvo poljoprivrede

Uskoro će proizvođači mleka iz Srbije prvi put moći da izvoze mleko u Kinu, izjavio je juče na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Branislav Nedimović.

"Od 8. do 16. juna predstavnici kineskog JKUSIKU-a boraviće u Srbiji, zarad odobravanja objekata koji se bave proizvodnjom mleka i generalno mlečnim sektorom. Nadam se da ćemo imati pet, šest objekata koji će biti odobreni i da ćemo prvi put moći da izvozimo mleko u Kinu", rekao je novinarima ministar Nedimović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/nedimovic-prvi-put-cemo-izvoziti-mleko-u-kinu_1016865.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31