Nakon što su sredinom avgusta ove godine dva proizvođača iz Srbije dobila sertifikate za izvoz u Kinu odnosno kontejnerskim saobraćajem će isporučivati mlečne proizvode i mleko za bebe, odobrena su još tri objekta za izvoz na ovo tržište, ističe Uprava za veterinu.

Nakon višemesečne intenzivne saradnje, razmene dokumentacije i stalne komunikacije sa Upravom Carine NR Kine, koji su usledili nakon audita od strane kineske inspekcije, u ovom trenutku se na Listi registrovanih izvoznika proizvoda od mleka u Kini, nalazi ukupno pet subjekata u poslovanju hranom: Mlekara Ub, Mlekoprodukt, Megle Srbija, Imlek AD i Somboled.Ovo je prvi put da je odobren sektor mleka za izvoz u Kinu, koja predstavlja najveće svetsko tržište i samim tim predstavlja za srpske prerađivače mleka značajan izvozni potencijal i mogućnost za dalje unapređenje sektora mleka", navodi se na zvaničnom sajtu Uprave.Kako se dalje navodi, održavajući dobru saradnju i prijateljski odnos sa kolegama iz Uprave Carine, ulažu se napore za odobrenje ostalih zainteresovanih subjekta za izvoz proizvoda od mleka i stavljanje na listu izvoznika u Kinu.Podsetimo, još krajem prošle godine najavljivan je izvoz mleka i mlečnih proizvoda za januar ove, kada je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za Danas rekao da su 'svih šest kompanija iz Srbije koje su se prijavile za izvoz mleka i mlečnih prerađevina u Kinu prošle inspekciju i moći će kada stignu dozvole da izvoze u ovu zemlju'. U pitanju su bile Fabrika dečje hrane, Mlekara Šabac, Imlek, Mlekara Ub, Megle Srbija i Somboled.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/i-megle-imlek-i-somboled-dobile-odobrenje-za-izvoz-mlecnih-proizvoda-u-kinu/63851/

 

Prvi put u istoriji dve srpske kompanije za proizvodnju mleka dobile su dozvolu za izvoz mlečnih proizvoda u Kini koja predstavlja najveće potrošačko tržište na svetu. Jedna od njih je kompanija Mlekoprodukt koja posluje u okviru grupe ”Savencia fromage & dairy”, koja je s ponosom saopštila da je dobila  sertifikat za izvoz svojih proizvoda na tržišta Kine i Evropske unije. Do sada je ova kompanija izvozila u zemlje regiona - Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, a izlazak na kinesko tržište je veliki uspeh i šansa širenje poslovanja ove kompanije.

 Zahvalnost Ministarstvu poljoprivrede

Kako za Agrobiznis magazin objašnjava generalni direktor Mlekoprodukta Andrej Beslać dobijanje jednog ovakvog međunarodnog sertifikata za plasman domaćih proizvoda na tržište Kine i EU predstavlja još jednu potvrdu da rade na pravi način.

- Izuzetno smo ponosni što je Mlekoprodukt dobio veliku priliku da daljim razvojem i unapređenjem svog poslovanja doprinese  poboljšanju domaće privrede. Želeo bih da istaknem da veliku zahvalnost dugujemo Ministarstvu poljoprivrede, imajući u vidu da je ceo proces krenuo od njih, odnosno od njihovog zahteva koji je upućen Ministarstvu poljoprivrede Kine da se naši proizvodi plasiraju na tom tržištu. Zahvaljujući njihovoj inicijativi, prvi put u istoriji srpski mlečni proizvodi su dobili šansu da se nađu na prostoru Kine, koja predstavlja najveće potrošačko tržište na svetu – rekao je Beslać. On je naglasio da saradnja koju njihova kompanija ima sa Ministarstvom poljoprivrede otvara mogućnosti za sve koji učestvuju u ovom procesu.

- Pred nama stoji šansa da zajedničkim snagama očuvamo postojeća radna mesta, ali i da u ovom izazovnom periodu stvorimo mogućnosti za nova zapošljavanja – ističe naš sagovornik.

Ova vest je dobra i za proizvođače mleka, jer Mlekoproduk planira da proširi zonu otkupa mleka i saradnju sa proizvođačima i farmerima.

- Stvorena je prilika za sve aktere u lancu domaće privrede, počev od domaćih farmera, preko dobavljača sirovine, partnera do industrijskih proizvođača, da imaju izuzetno veliki benefit od ovog sporazuma, ali i ogromnu šansu za uspeh.

 Šta ćemo ponuditi Kinezima?

Prvi čovek Mlekoprodukta otkriva koji srpski proizvodi će se naći na trpezama Kineza.

- Imajući u vidu da mleko namirnica sa krtakim rokom trajanja u Kinu ćemo izvoziti polutvrde sirevi: trapist, gauda, edamer, kao i naš specijalitet, tvrdi sir Selekta, ali i topljeni sireve. Jednom rečju sve ono po čemu je Mlekoprodukt decenijama poznat na srpskom, ali i tržištu zemalja iz regiona. Ovo je tek prva faza u kojoj su od šest firmi iz Srbije koje su se kandidovale za izvoz proizvoda od mleka u Kinu, sertifikat dobile dve, sa mogućnošću produžetka nakon četiri godine. Sledeća faza će podrazumevati potpisivanje potrebne dokumentacije u narednom periodu, nakon čega će i zvanično krenuti izvoz – otkriva Beslać.

Dobijanje sertifikata za izvoz svojih proizvoda u Kinu za Mlekoprodukt nije bilo lako, ali ulaganjem u proizvodnju  kompanija je dobila priliku da stanu rame uz rame sa najvećim svetskim proizvođačima.

- Velika je čast da imamo priliku da se pojavimo na jednom globalnom tržištu, kao što je Kina, gde su najveći svetski proizvođači i prerađivači mleka. Ovo je za nas ogroman uspeh, ali i velika odgovornost i obaveza. To nije nešto što smo preko noći postigli. Bila su potrebna određena investiciona ulaganja, ali i mnogo rada, zalaganja i inicijative svih zaposlenih. U prethodne tri godine uložili smo preko dva miliona evra u razvoj naših

proizvodnih kapaciteta, što je omogućilo da srpske proizvode ponudimo kineskim potrošačima, kao i potrošačima zemalja EU. S tim u vezi instalirali smo dodatni CIP i dodatnu prijemnu liniju za mleko, rekonstruisali i sredili sve podove i zidove. Bilo je važno povećati i kapacitete komore za sušenje sira i skladištenje ambalaže, što smo takođe uradili – objašnjava naš sagovornik i ističe da domaće tržište neće trpeti zbog izvoza u Kinu.

- Nabavili smo nove mašine za topljeni sir, kao i mašine za sečenje polutvrdog sira. Kako nam je bila potrebna i nova pakerica za pakovanje Selekte od 200g, usmerili smo se i na njenu nabavku. Zahvaljujući tim ulaganjima kompanija će moći da nastavi sa redovnim snabdevanjem domaćeg i tržišta u okruženju, uz posao koji joj sledi na kineskom i evropskom tržištu.

Ovo je, naglašava Beslać, postignuto i zahvaljujući uzajamnim partnerskim odnosima i višedecenijskoj saradnji Mlekoprodukta sa proizvođačima mleka.

- Oni su bili prva karika u lancu i procesu sertifikacije. Uradili su izuzetan posao u pogledu unapređenja proizvodnje mleka. Kroz investiranje u objekte i aparate za proizvodnju, ali i poboljšanje kvaliteta i zdravlja životinja, realizovali su značajna poboljšanja u pogledu proizvodnje i doveli kvalitet na visok, standardizovan nivo. Bez svega toga, ne bismo bili u mogućnosti da ispunimo zahteve i standarde koje kineski veterinarski zavod, odnosno kineski veterinarski zakoni zahtevaju kako bi neki proizvod ”ušao” na njihovo tržište.

 Majstorstvo u pravljenju sira

Prvi čovek Mlekoprodukta uveren je da ova kompanija može da stane na crtu svetskim kompanijama ponudom tradicionalnih srpskih sireva koji po kvalitetu ne zaostaju za najpoznatijim  brendovima.

-  Mlekoprodukt je deo grupe ”Savencia fromage & dairy”, koja je nastala 1956. godine i to je ono što nam omogućava da se ”takmičimo” na svetskom tržištu. Ova kompanija proizvodi i plasira najpoznatije svetske marke sireva u više od 120 zemalja sveta, na svim kontinentima. Zapošljava više od 20.000 radnika sa godišnjim obrtom od 4,5 milijardi evra. To je ujedno i četvrti prerađivač mleka na svetu, drugi u Francuskoj, ali ono po čemu je kompanija prepoznatljiva širom sveta su specijaliteti od sira. Sa druge strane, pored tradicionalnih domaćih sireva, Mlekoprodukt je u Srbiji broj jedan u proizvodnji polutvrdih i topljenih sireva pod markom Biser, od kojih je naš specijalitet ”Biser Selekta” koji se pravi od kravljeg i ovčjeg mleka i koji je takođe dobio sertifikat za izvoz u Kinu. Ponosni smo na činjenicu da je Mlekoprodukt u bivšoj Jugoslaviji bio jedan od najvećih dobavljača sira. Majstorstvo koje se kroz vreme prenosi na mlade snage rezultiralo je time da smo u jednom trenutku u kompaniji imali tri generacije koje su radile zajedno što je velika retkost u ovom poslu.

Istorijat

Kompanija Mlekoprodukt osnovana je 1947. godine i bavi se preradom mleka i proizvodnjom mlečnih proizvoda. Jedna je od vodećih kompanija u ovoj oblasti, ima tradiciju dugu preko sedam decenija i predstavlja jednu od najstarijih sirara u zemlji. Sredinom 2003. godine shvatajući potrebu evropskih i svetskih integracija stupilo se u pregovore sa jednim od najvećih svetskih proizvođača sireva Francuskom kompanijom „BONGRAIN”, današnjom grupom ”Savencia fromage & dairy”. Od 2004. godine Mlekoprodukt ulazi u sastav ove grupacije, što je rezultiralo ubrzanom modernizacijom uz efikasna investiranja u svrhu priprema za ulazak na evropsko tržište. Razvijena je nova robna maka „Biser“ sa ambicijom vodećeg brenda proizvođača sireva na našim prostorima, Jugoistočne Evrope i Balkana.  

- Ulazak u ovu francusku grupu pružio je našoj kompaniji  dodatno znanje i umeće na već postojeću srpsku tradiciju koju smo imali. Spajanjem srpske i francuske kuhinje nastala je jedna fina nota posebne recepture koja daje upravo taj delikates koji naši domaći sirevi imaju. Ono što smatramo da nas izdvaja su kvalitet i postojanost, ali i činjenica da nam je polazna osnova domaća proizvodnja – sireve proizvode naši dugogodišnji farmeri i proizvođači iz Zrenjanina i okoline od domaćeg, srpskog mleka – zaključuje za Agrobiznis magazin generalni direktor Mlekoprodukta Andrej Beslać.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kompanija "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina dobila je veliko priznanje i uskoro će široku paletu svojih proizvoda moći da plasira, osim na tržište zemalja Evropske unije, i u - daleku Kinu.
Kako je to sa velikom radošću saopštio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, zrenjaninska mlekara je, uz "Mlekaru Ub", dobila sertifikat za izvoz proizvoda na tržišta Kine.

- Sjajna vest i veliki uspeh, jer po prvi put u istoriji srpski mlečni proizvodi naći će se na ogromnom tržištu Kine - kaže, za "Novosti", Andrej Beslać, direktor "Mlekoprodukta", koji posluje u okviru grupcije Savencia fromage&dairy iz Francuske, pete po veličini u svetu.

Ovo je, zaista, veliki iskorak napred, da se srpsko mleko i mlečni proizvodi nađu i na prostoru Kine, koja predstavlja najveće potrošačko tržište na svetu. Do sada je "Mlekoprodukt" svoje proizvode izvozio u zemlje Balkana (Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija) i ovo je sjajan poslovni uspeh, ali i ogromna obaveza za kompaniju iz Zrenjanina.- Izuzetno smo ponosni što je "Mlekoprodukt" na ovaj način dobio veliku priliku da daljim razvojem i unapređenjem svog poslovanja doprinese i poboljšanju domaće privrede. Naša osnovna strategija je očuvanje postojećih radnih mesta, ali i stvaranje mogućnosti za nova zapošljavanja. Pored toga, cilj nam je da proširimo zonu otkupa mleka i saradnju sa proizvođačima i farmerima - naglasio je Andrej Beslać, uz napomenu da je kompanija mnogo uložila u razvoj proizvodnih kapaciteta, kako bi domaće srpske proizvode ponudila kineskim potrošačima, kao i probirljivim potrošačima zemalja Evropske unije.

Sertifikovani proizvodi koji će se izvoziti u Kinu su polutvrdi, tvrdi i topljeni sirevi, po čemu je "Mlekoprodukt" decenijama poznat na srpskom, ali i tržištu brojnih evropskih zemalja.

Povratku na stare staze uspeha koje je grad Zrenjanin, kao gigant prehrambene industrijske proizvodnje imao do početka ovog veka, sigurno će doprineti poslovni uspeh "Mlekoprodukta", jedna od retkih srpskih kompanija koja će svoje proizvode izvoziti na kinesko tržište.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/909963/sirevi-banata-trpezi-kineza-mlekoprodukt-zrenjanina-jedini-srbije-prodaju-robu-azijskom-trzistu

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da su "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina i "Mlekara Ub" dobile sertifikate za izvoz mleka u Kinu, odnosno da će kontejnerskim saobraćajem isporučivati mlečne proizvode i mleko za bebe u tu zemlju.
Nedimović je posebno istakao da je to prvi put da se mlečni proizvodi izvoze u Kinu.
Kako je naveo, Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja u okruženju, nema probleme u sektoru mlekarstva i dodao da najviše izvozimo u BiH, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i na Kosovo.
Govoreći o voćarstvu, ministar je rekao da je trenutno povoljna situacija na tržištu, posebno za proizvoiđače koji su konkurentni i da je proces voćarske, ali i povrtarske proizvodnje, intenziviran poslednjih godina.
Prema njegovim rečima, postoji interesovanje jedne nemacke pokrajine za uvoz voća iz Srbije i da bi delegacija te pokrajine u oktobru trebalo da poseti našu zemlju.

 

Izvor: Tanjug

Dve mlekare iz Srbije od juče su na listi kineske države i mogu da izvoze na teritoriju te zemlje, objavio je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Dodao je da je završena žetva pšenice koje ima 23 odsto više nego prošle godine, kao i da je kukuruz na njivama odličan.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da za razliku od ostalih privrednih sektora, u poljoprivredi su ljudi od samog početka pandemije mogli da obavljaju poslove.Navodi da je završena žetva pšenice i da je ima 23 odsto više nego prošle godine, kao i da kukuruz u atarima izgleda fantastično.

Ukazao je da se nekoliko sektora suočavalo sa realnim problemima. Proizvođači ranog povrća su imali problem zbog zatvaranja zelenih pijaca, oni koji su svoju robu prodavali hotelima i stariji pčelari koji nisu mogli da izlaze. Ministar je rekao da je njima pružena pomoć.

Kada je reč o izvozu, Nedimović je rekao da nema problema sa aspekta prevoza i transporta, već da je problem manja potrošnja na nekim tržištima.

Objavio je i da su dve mlekare iz Srbije od juče na listi kineske države da mogu da izvoze u tu zemlju. Ističe da je to prvi put u istoriji da mleko i mlečni proizvodi mogu da se izvoze na prostor Kine.

"Mogli smo svuda, ali na kinesko tržište, koje je najveće potrošačko tržište na svetu, nismo mogli nikada, ni u staroj Jugoslaviji, što bi rekli, kod druga Tita", rekao je Nedimović.

Rekao je i da je ugovor o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije prilika za mnoge, naročito za robu druge klase koja ne može da se proda kao konzumna roba. Dodao je da šljiva npr. koja je druge klase može da se prepeče u rakiju i proda bez carine.

Nedimović je naveo da se intenzivirao proces voćarske i povrtarske proizvodnje u Srbiji i da postoji i zahtev jedne nemačke pokrajine koja želi prioritetno da uvozi srpsko voće i povrće.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4047098/poljoprivreda-nedimovic-mleko-kina-izvoz.html

 

„Bili su inspektori za mleko i mlečne prerađevine, svi koji su se prijavili su prošli“, potvrdio je za dnevnik list Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Nalaz je, kako kaže, pozitivan i u januaru očekuju da svi proizvođači dobiju dozvolu za izvoz. Nedimović za Danas kaže da se radi o kompanijama Fabrika dečje hrane, Mlekari Šabac, Imleku, Mlekari Ub, Megle Srbija i Somboledu.

Iako je početkom novembra za naš list najavio da će kineski inspektori doći prve nedelje decembra i u kontrolu kompanija koje su se prijavile za izvoz mesa u Kinu to se još nije desilo.

Ministar poljoprivrede napominje da za svinjsko i pileće meso čekaju „imenovanje inspekcijskih timova“.

Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate a da bi kompanije iz Srbije mogle da izvoze u ovu zemlju, kako nam je ranije objasnio Nedimović, njihovi inspektori moraju da pregledaju sve objekte i odobre ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je u junu ove godine sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine.

Potpisani su protokoli o karantinu i zdravstvenim zahtevima koji se odnose na svinjsko meso za izvoz iz Srbije u Kinu, ali i o inspekcijskim i karantinskim zahtevima za izvoz mlečnih proizvoda, kao i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.

Tada je Nedimović najavio početak izvoza za novembar, a potom i do kraja godine. Tokom avgusta ministar poljoprivrede je rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa.

Trgovinska razmena između Kine i Srbije prošle godine bila 950 miliona dolara, što je za 25 odsto više nego godinu ranije. Kina je u 2018. najviše iz Srbije uvozila drvo i obojene metale, a Srbija je iz Kine najviše kupovala električne aparate, elektronske komunikacione uređaje i opremu.

Kada se radi o hrani, naša zemlja već ima dozvolu za izvoz junećeg i jagnjećeg mesa, međutim, Srbija tu teško može da bude konkurentna Argentini i Novom Zelandu, koji su mnogo bliže Kini, a i mogu da im ponude veću količinu tog mesa.

Izvor: www.danas.rs

 

Za novembar najavljeni početak izvoza svinjskog mesa i mlečnih proizvoda za Kinu odlaže se najmanje do decembra.

„U prvoj nedelji decembra u Srbiju dolazi inspekcija iz Kine koja bi trebalo da odobri objekte koji mogu da izvoze“, kaže za Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate, napominje ministar Nedimović, a tek kada kineski inspektori pregledaju sve objekte znaće se i ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je tokom juna, kada je sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine, najavio početak izvoza za novembar, potom i do kraja godine. On je tada sa kineskim kolegama razgovarao, kako je rekao i o izvozu kukuruza i jabuka.

Nedimović je tokom avgusta rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa. On je podsetio da proizvodimo četiri miliona svinja, da kapaciteta ima dva ili tri puta više i da otvaranje kineskog tržišta za naše proizvode neće izazvati nikakve poremećaje na domaćem tržištu.

Za agroekonomskog analitičara Milana Prostrana izlazak na kinesko tržište, bar kada se radi o svinjskom mesu je ambiciozan plan jer mi sada proizvodimo, kako kaže, 2,7 miliona svinja, a stočarstvo je u velikoj krizi.

„Treba potpisivati sporazume i izlaziti na nova tržišta, to ne može da se izbegne, ali mislim da bismo morali da se okrenemo našem tržištu i zemljama CEFTA jer nemamo kvantitet za tako velika tržišta kao što je kinesko“, napominje Prostran.

Sadašnjom proizvodnjom Srbija može, ističe Prostran, da šalje u Kinu eksperimentalne količine, ali ako želimo da sarađujemo sa ovako ozbiljnim partnerima moramo da oživimo stočarsku proizvodnju.

„Mislim da je najbolje da sačuvamo partnere u okruženju, a ako hoćemo da sarađujemo sa Kinom ozbiljnije onda bismo morali proizvodnju da povećamo za bar dva miliona grla. Ono što, međutim, možemo u toj saradnji jeste da ih pozovemo da ulažu ovde kod nas“, ističe Prostran.

Da je stočarstvo u velikom problemu ističe i novinar i analitičar Branislav Gulan, koji podseća da je Srbija početkom ove godine, pre pojave svinjske kuge, imala 2,7 miliona grla, a da sada ima još manje.

„Toliko svinja smo imali 1955, što znači da smo sada ispod tog nivoa, a ne treba da govorim da se bogatstvo jedne zemlje meri i količinom svinja. Mi proizvedemo godišnje 270.000 tona svinjskog mesa, a uvezemo 600.000 tona svinjskog mesa“, napominje Gulan. On kaže da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja stočarske proizvodnje, ali i bogatstva jedne zemlje i navodi primer Danske u kojoj na jednog stanovnika idu čak četiri svinje. U slučaju Srbije imamo jednu svinju na tri stanovnika.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kasni-izvoz-svinja-u-kinu-novi-rok-decembar/

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa zamenikom guvernera Narodne vlade kineske provincije Henan He Đinpingom, izrazivši zadovoljstvo što je učinjen prvi korak ka povezivanju i uspostavljanju saradnje AP Vojvodine sa ovom kineskom provincijom."Sagovornici su ocenili da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u obostranom interesu. Posebno je iskazan interes za povezivanje kompanija u oblasti savremenih tehnologija, za kulturnu razmenu i saradnju u oblasti turizma", navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Mirović je kazao da Srbiju i Kinu veže veliko i iskreno prijateljtvo, te da je jedan od strateških ciljeva unapređenje privredne saradnje.

On je dodao da Pokrajinska vlada nastoji da kroz intenziviranje poseta i razmenu iskustava sa kineskim provincijama, saradnju koja je definisana na državnom nivou - sprovede u što konkretniju formu.

Đinping, koji predvodi delegaciju te provincije u poseti Srbiji, naglasio je da Henan "prepoznaje privredne i infrastrukturne potencijale Vojvodine".

Prema njegovim rečima, Henan se ekonomski razvija veoma brzo, a sa razvijenom transportnom mrežom može biti privlačna destinacija za srpske kompanije i privrednike.

Đinping je pozvao predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da poseti Henan i sajam investicija koji se održava u aprilu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/mirovic-prvi-korak-u-povezivanu-vojvodine-i-kineskog-henana-09-09-2019

Najveće vinsko takmičenje u Kini, CWSA (China Wine & Spirits Awards), na kome je učestvovalo 55 zemalja sveta, objavilo je ovogodišnje rezultate.

Vinarija Erdevik osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju za crvena vina. Zlata su pripala etiketama Grand Trianon 2016 i Trianon 2016, a srebro vinu Grand Trianon 2015.

Najveći uspeh postigla je vodeća crnogorska vinarija Plantaže. Velika zlatna medalja za vino Crnogorska Malvazija 2017 posebno je priznanje, prvenstveno što se nalazi u belom segmentu, što je dokaz da i bela crnogorska vina imaju dobru reputaciju na najvećem svetskom tržištu.

Zlato su osvojile i etikete: Crnogorski Vranac 2015, Epoha 2013, Premijer 2013, Vranac Barrique 2013 i Vranac Reserve 2013, čime je ovo vino potvrdilo istovetan uspeh na Decanteru ove godine, dok je srebro pripalo vinu Vranac Pro Corde 2013, a bronza etiketi Vladika 2013.

Vinarija Stobi iz Severne Makedonije poslala je vina iz linije Private reserve kao glave adute i to se pokazalo kao dobar korak. Tako se vino Aminta 2015 okitilo velikim zlatom, Veritas 2015 se pozlatio, a bronzana odličja pripala su mladim etiketama Rkaciteli 2018 i Žilavka 2018.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619000/odlicno-izdanje-vinarija-sa-balkana-na-najvecem-vinskom-takmicenju-u-kini

Proizvodnja jabuka u Srbiji poslednju deceniju beleži značajan rast ali i velike promene se dešavaju na glavnim svetskim tržištima. Ruska Federacija koja je jedan od naših najznačajnijih kupaca kupovala je do nedavno velike količine rajskih plodova, međutim kupovali su i sadni materijal i zasnivali svoje zasade. Sa druge strane su i sankcije EU ka Rusiji ali i Rusije ka EU. Na kratko mi smo uspeli da još izvezemo jabuka, bilo je tu i takozvanog „reeksporta” odnosno klasične zloupotrebe što nas je svakako obrukalo pred ruskim partnerima. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede u ovoj situaciji nije imao
ništa drugo nego da krene i traži nova tržišta. Nova ili zaboravljena - možemo o tome da debatujemo danima. Svakako ništa manje značajna svetska tržišta su dve najmnogoljudnije zemlje na planeti : Kina i Indija. Kako Agrobiznis magazin saznaje postoje ozbiljne inicijative za izvoz u Indiju ali se tu mešaju i neke strane sile koje ne bi da izgube svoj deo kolača. Sa druge strane ozbiljno se okrećemo saradnji sa Kinom na svim poljima pa i u plasmanu voća. Gde smo mi u belosvetskim odnosima istraživale su kolege iz SPUTNIK-a, a mi ovom prilikom za naše čitaoce prenosimo najzanimljivije informacije koje smo
pročitali na njihovom portalu https:// rs.sputniknews.com.
Naime, kako prenosi ova agencija, Srbija će u Kinu od novembra krenuti sa izvozom prvog kontigenta jabuka, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, ograničenja ne postoje. Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište.I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.
„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.
Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.
Rusija će preploviti uvoz jabuka
Kako prenosi SPUTNIK Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u podizanje
novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, Ovu informaciju dao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne
jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“. Srbija beleži dalji rast proizvodnje jabuka
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.
„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.
On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.
Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.
„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.
Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.
Očekuje se izvoz 60.000 tona jabuka u Kinu
Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li
će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.
Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.
„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.
Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede. Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on
napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.
Dodaje da je dobro što su mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su
shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.
Sagovornici Agrobiznis magazina pak smatraju da pored Kine hitno treba uspostaviti izvoz u Indiju i Liban gde takođe možemo prodavati svoje proizvode. Imajući u vidu sve težu bezbednosnu situaciju u Kašmiru gde se proizvode značajne količine voća možemo računati i na još veću zainteresovanost Indije za naše voće. Na sajmu održanom u Nju Delhiju pre dve godine, odakle smo izveštavali, srpska jabuka je pobudila veliko interesovanje a takođe i smrznuto jagodasto voće.

Izvor: Agrobiznis magazin/ Agencija SPUTNIK

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30