Sezona je voća i na pijačnim tezgama i u marketima ima ga u izobilju.Zadovoljni su potrošači ali i proizvođači. Kupci se ne žale na kvalitet, ni cene, a voćari kažu da je ova godina solidna, u pogledu koštanja roda naveliko i prinosa, ali su zadovoljni i time što se voće kupuje, jer ima godina kada nemaju kome da ga prodaju po iole prihvativoj ceni.

Ove godine nije sve voće dobro rodilo.

– Kajsija i trešanja nije bilo mnogo zbog mraza i čestih kiša, ali su višnje čija je berba završerna, breskve čije sorte sve više pristižu za berbu dobro rodile. Pri tom breskve se dobro prodaju, a cena im je naveliko od 60 do stotinu dinara za kilogram. Već ima i šljiva za koje će veliki trgovci po svemu sudeći kilogram plaćati 50 dinara, a za mesec dana počeće i jabuke da se beru – kaže voćar Milan Kovačević iz Čerevića, najveći po zasadu u opštini Beočin.

On sve ovo voće ima na 20 hektara i prodaje ga na novosadskoj Kvantaškoj pijaci i preko veletrgovaca koji ga onda dalje plasiraju po velikim trgovinskim lancima u zemlji.

Voćarstvom se Milan poćeo baviti pre dve decenije, posle 17 godina rada u Beočinskoj cenemtari

– Imali smo voćnjak i malo po malo s ocem sam se okrenuo voćarstvu . Područje je bogom dano za voćnjake, uspeva i donosi rod i zaradu – kaže Milan. Sve što mi je potrebno za rad u voćnjaku imam, pa i hladnjaču, i ne brinem ako se voće ne proda, premda mi ona služi prvenstveno za čuvanje jabuka. Imam i Zemljoradničku zadrugu „Podunavski voćar“, gde nas je 13 članova i oko stotinu kooperanata – priča Milan .

Dodaje da je rad u voćnjaku mukotrpan, od jutra do mraka, svaki dan od ranog proleća do kasne jeseni,pa kada se gleda zarada i uloženi trud ne oseti se zadovoljstvo od prihoda.

Za veliki voćnjak Milanu je potrebna i radna snaga s kojom kaže ne oskudeva, jer ima radnika koji kod njega rade i duže od deset godina.

– Uprkos međusobnom poverenju ipak ja ili supruga moramo biti prisutni za svaki posao, pa je obaveza preko glave. Za sada se u poslu najviše oslanjam na suprugi, dok je ćerka student pa ne stiže zbog obaveza, a sin koristi školski raspust da pomogne, svaki dan je sa nama, sve zna i vidi šta treba raditi. Ali hoće da studira medicinu, pa ne vidim odmenu u poslu – kaže Milan Kovaćević.

Uz poslove u voćnjaku ovaj preduzetnik se bavi i kalemarsvom, najviše kalemi breskve, kajsije i po koju sortu šljive, ali i uslužno podiže voćnjake. Bude mladih sadnica godišnje 14.000 komada pa i tu dođe prihod. – Lepo sam se snašao posle odlaska iz cementare, ali sam imao i dobru osnovu, što sam umeo da uz ogroman rad iskoristim – napominje Milan.Za razliki od drugih voćar Milan Kovačević nije tražio podsticaje od države. Ne javlja se na konkurse niti mu treba materijalna potpora te vrste. - Nemam u voćnjaku protivgradnu zaštitu niti je planiram, pokrivanje zasada ide zajedno uz sistem za navodnjavanje, a to su ogromna ulaganja o kojima ne razmišljam. Za porodicu sam i od ovoga obezbedio egzistenciju, pa pošto ne vidim da će me deca naslediti u voćnjaku ne mislim o tome.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/voce-dobro-rodilo-dobra-i-cena-17-07-2020

Malina (Rubus idaeus ) je vrsta biljke porodice ruža (Rosaceae ). Malina je višegodišnja zeljasta biljka koja najčešće raste na nadmorskoj visini od 400 do 800 m. Rasprostranjena je u Europi i severnoj Aziji. Najveći svetski proizvođač malina je Rusija, odmah iza nje je Srbija sa godišnjom proizvodnjom od oko 80.000 t ili 20% svetskog tržišta. Najpoznatiji malinarski kraj kod nas se nalazi u regionu zapadne Srbije.

Nestabilni vremenski uslovi sa učestim padavinama i čestim oscilacijama u temperaturi stvorili su izuzetno povoljne uslove za ostvarenje infekcije od prouzrokovača sive truleži (Botrytis cinerea). Visok rizik je od infekcije prouzrokovačem ljubičaste pegavosti izdanaka i pupoljaka maline (Didymella applanata), kao i sušenja izdanaka maline (Leptosphaeria coniothirium).

U cilju zaštite maline proizvođačima se preporučuje primena nekog od fungicida:

– Switch 62,5-WG(a.m. ciprodinil + fludioksonil)u dozi od 0,8 kg/ha, karenca 7 dana

Ili -Luna sensation (a.m. fluopiram+trifloksistrobin) u dozi 0,8 l/ha, karenca 7 dana

Ili -Teldor 500 SC (a.m. fenheksamid) u dozi 1,5l /ha, karenca 3 dana.

S obzirom da se remontantne sorte nalaze u fenofazi cvetanja u cilju zaštite maline u ovoj fazi proizvođačima se preporučuje primena nekog od fungicida:

Signum, Bosco gold, Luminis (a.m. boskalid + piraklostrobin) u količini 1,5-1,8 kg/ha.

ili kombinacija preparata:

Quadris, Promesa, Teatar, Azaka 250 EC (a.m. azoksistrobin) u koncentraciji 0,075% +

Pyrus 400 SC ili Pehar (a.m. pirimetanil) u koncentraciji 0,2%.

Prilikom primene fungicida obavezno se treba pridržavati uputstva za upotrebu i voditi računa o karenci primenjenih preparata.

U zasadima gde je zabočela berba na preporučuje se primena hemijskih mera zaštite.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/25/vocarstvo/kako-sacuvati-plod-maline/

Najava meteorologa da će u narednim danima kišu zameniti sunce obradovala je proizvođače hrane.Posle duže od 40 dana obilnih padavina, usevi će konačno početi da rastu i razvijaju se, premda se po ponudi na pijacama može zaključiti da kiša nije naudila povrću i voću, a ni ratarskim kulturama.

Gledajući kako izgledaju mladi krompir i luk posejan jesenas, padavine su dobrodošle da se plodovi razvijaju jer na pijačnim tegzama ima pravilno razvijenog krupnog krompira i luka.

Od pre neki dan na pijacama ima i ranih sorti kasjija i bresaka, a pijačne tezge iz dana u dan sve su punije i trešanja i višanja. Po izgledu voća reklo bi se da su rane sorte dobro podnele veliku vlažnost.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ujedno i predsednik Vojvođanskog udruženja povrtara dr Žarko Ilin kaže da kiša pogoduje kupusnjačama – kupusu, karfiolu, kelerabi, kelju, kao i krompiru i luku, ali istovremeno proizvođače upozorava na to da treba da povedu računa o tome da povrće zaštite od bolesti koje se mogu pojaviti kada se smenjuju kiša i sunce.

Zbog čestih i obilnih kiša na njivama je blato i zato sada kasni berba krastavaca pa se može reći da zbog kišnog vremena štete sada imaju proizvođači kornišona, kaže prof. dr Ilin. Kako dodaje, kiša nije dobrodošla ni paprici i grašku, ni lubenicama i dinjama, koje spadaju u povrće.

Lubenice i dinje ne vole kišno vreme ni dnevne temperatura ispod 13 stepeni, koje su upravo bile zabeležene u proteklom periodu – to povrće voli toplo sunčano vreme, navodi naš sagovornik.

Profesor voćarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Zoran Keserović procenjuje da ćemo voća imati 150.000 tona manje u odnosu na očekivanja, pa će naša zemlja imati 1.350.000 tona voća, što će biti dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.

Jabuke, kajsije i šljive se dobro drže, kaže prof. dr Keserović.

Led kojeg je bilo u subotičko-horgoškom regionu, dodaje, napravio je štete na zasadima voća uopšte, pa se očekuje slabiji kvalitet i manje količine.

Generalno, višnje i trešnje su dobro prošle u uslovima kišnog vremena, s tim što su u nekim voćnjacima višnje otpadale, pre svega zbog nedovoljne zaštite. Zabeleženo je masovno pucanje plodova trešnje sorte karmen, isto zbog nedovoljne zaštite, zaključuje Keserović.Gledajući ozimu pšenicu, koju ćemo prvo skidati u odnosu na jare ratarske kulture, dr Vladimir Aćin s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je žito sada u fazi mlečne zrelosti –nalivanja.

Pšenica se sasvim oporavila i svaka naredna kiša može sada škoditi, kao i toplotni udari, smene tople i hladne klime, kazao je dr Aćin.

Prema njegovim rečima, ukoliko bude usledilo toplo vreme, žetva se može očekivati poslednjih dana juna.

Kukuruza smo najviše posejali. Dr Goran Bekavac s Odeljenja za kukuruz pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je biljci obilna kiša pogodovala i da će vlažnosti u zemlji biti dovoljna za nekoliko faza razvoja.

Sada je za kukuruz značajno da se tretira protiv korova i uradi međuredna kultivacija, ističe Bekavac. Podaci o tome koliko je povrća ovog proleća posejano će se znati na jesen, kaže prof. dr Žarko Ilin. Uzimajući u obzir da je tokom zime krompir i pasulj glavno povrće, navodi da je krompir 2018. zauzeo u regionu Vojvodine 4.031 hektar, a prinos po hektatru bio je 23,7 tone pa smo krompira imali 95.704 tone. Povrtari sve ređe seju pasulj jer se cena iz godine u godinu ne menja pa je u Vojvodini lane bio posejan na svega 127 hektara. Pasulja smo dobili 1.167 tona, a prosečan prinos po hektaru bio je 1,4 tonu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/usevi-pregrmeli-kisne-dane-uz-mane-gubitke-08-06-2019

Vremenski uslovi ne pogoduju usevima, jer su se suočili da dugim periodom suše, sa više od mesec dana jake kiše, visokom vlagom zemljišta, olujnim vetrovima i gradonosnim oblacima. Stručnjaci se slažu da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva. Ima parcela koje su više dana pod vodom, a neke je uništio grad.

- Žetva je u problemu, jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako. Kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane repice se ta nejednakost više uočava - kaže ona.

Dodala je da, što se tiče jarih useva, u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu.

- Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose. Pred nama je dug period leta, za koji ne znamo kakav će biti. Kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada, možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka - smatra Marjanović Jeromela.

Objašnjava da nije problem u količini padavina, koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer se radi o kišama koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode.

Direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kaže da je pšenica u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine, duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima, a postoji opasnost da usevi budu oštećeni i da propadnu.

- Relativno toplo vreme, sa puno padavina, odgovara kulturama na površinama, koje nemaju problem sa podzemnim vodama, a to je ipak veći deo površina u zemlji - dodao je Saković.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi:

- Trenutno su od ratarskih kultura najugroženije pšenica i ječam, koji su u fazi nalivanja zrna. Obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita.

Napominje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive kako bi se obavila preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

Dodaje da nisu dobre velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do crvenog zrenja pšenice. To će se odraziti na kvalitet zrna, a posle tokom prerade na brašno.

- Voćarske kulture su pretrpele određene štete. Na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom. Sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje. Sigurno je 50% roda bačeno, jer su istrulile - kaže Dragojević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2527310/zbog-kise-usevima-prete-bolesti-i-propadanje-u-sabackom-kraju-vec-istrulilo

Stanje u poljoprivredi moglo bi se u najkraćem oceniti kao loše. Nevreme praćeno gradom i obilne kiše, prevazišle su prosek padavina za ovo doba godine.Na parcelama koje je zaobišao najjači udar nevremena, sada je realno očekivati pojačani napad bolesti i nicanje korova, pa je neophodno sprovesti odgovarajuće mere zaštite. Ali, zbog natopljenog zemljišta, na većini njiva to još nije moguće.Tokom nevremena, koje nažalost nije mimoišlo Kikindu i okolna mesta, pojedini delovi atara stradali su i od grada, a palo je između 35 i do čak 100 litara kiše po kvadratnom metru. Gradonosni oblaci su najviše štete naneli delovima atara kod mesta Bašaid i Iđoš, a posebno oko naselja Banatska Topola.

"U jednoj reči, mogu da kažem katastrofalno. Ovo je nezapamćeno, ljudi koji imaju 80-90 godina ne pamte ovakvo nevreme u Banatskoj Topoli. Konkretno, od ove pšenice nema ništa. Nek dođu stručnjaci, neke procene kolika je šteta, ali to što je još ostalo, što se vidi, jasno je da nema šta da napuni klas. Ne znam više ni sam", rekao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Zbog natopljenog zemljišta u većem delu atara, primena odgovarajućih mera zaštite još nije moguća.

"Nama je to najgore, jer ne možemo ulaziti u parcele. Vidi se da se voda zadržala, ne može se još ulaziti u pracele. Još najmanje dve nedelje ne možemo uraditi nikakav tretman ni žita, ni ničega", saopštio je Nandor Lajoš, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

"Na sredini njive je voda. Sad ne možeš ni desno, ni levo, kako ćeš preći, ne znam ni sam. Ovo je katastrofa. Ja bih voleo da od ovoga nešto bude, ali ...", kazao je Nebojša Selak, poljoprivrednik iz Banatske Topole.

Dok se čekaju konačne procene razmera štete, poljoprivrednici gledaju u nebo i spasavaju što se spasti da. Obilne kiše na severu Banata daleko su prevazišle prosek padavina za ovo doba godine, ali poljoprivredni stručnjaci naglašavaju da je, shodno situaciji na terenu, neophodno prevovremeno odreagovati.

"Pratiti useve i blagovremeno intervenisati. Znači, gde se pojavi vodoležina da se ta suvišna voda na neki način odvede, gde se pojave korovi mora se intervenisati hemijom. Tu gde ima uslova za stvaranje bolesti, a gde pšenica nije precvetala, treba pristupiti zaštiti klasa", izjavio je Aleksandar Pap, PSS Kikinda.

Uz pogled uprt ka nebu, već sad je jasno da će doći do izuzetnog smanjivanja prinosa u gotovo svim ratarskim usevima. Ostaje nam da vidimo koliko će još ovog ćudljivog proleća vremenske prilike pomoći ili odmoći.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/na-severu-banata-obilne-padavine-smanjile-prinose_1019719.html

Srbiju i region od nedelje uveče do 17. maja ujutro očekuju obilnije padavine, upozorio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.On je naglasio da su sva vodoprivedna preduzeća u pripravnosti.

Prema prognozama, kako je rekao, od nedelje uveče i naredna četiri dana očekuje se više od 40 do 50 litara padavina po metru kvadratnom, u vrlo kratkom periodu.Podsetio je da se to podudara sa situacijom od pre pet godina, kada smo imali velike poplave, zbog čega je posle pres-konferencij u Ambasadi Slovenije povodom Svetskog dana pčela, i uputio ovo upozorenje.

Ministar kaže i da ne očekuje veće probleme na velikim vodotokovima, ali upozorava da može doći do pojave bujičnih poplava, naročito u Zapadnoj Srbiji.

"Naša vodoprivredna preduzeća preduzela su sve aktivnosti u pogledu osmatranja prostora i angažovanja mehanizacije koja je neophodna. Juče smo uradili sve pripremne aktivnosti, za dva-ri dana svi će biti na terenu", rekao je Nedimović.

Kako sada stvari stoje, najviše padavina biće u BiH, kaže ministar, ali upozorava i da oblaci mogu veoma brzo da skrenu i za 50 kilometara i naprave ozbiljan problem.

Mi smo, međutim, ponovio je, spremni da se uhvatimo u koštac sa tim i nadam se da neće biti većih problema.

"Što se tiče same vode i koristi za poljoprivredu ne treba da vam govorim koliko je to važno u ovom trenutku", zaključio je.

RHMZ za nedelju prognozira pretežno sunčano i toplo, ali sredinom dana, na zapadu i jugozapadu, a posle podne i tokom noći i u ostalim krajevima naoblačenje s kišom, pljuskovima i grmljavinom.

Od ponedeljka do četvrtka pretežno oblačno, sa čestom pojavom kiše, pljuskova i grmljavina.

U ponedeljak i utorak očekuju se i obilnije padavine, preko 40 milimetara za 24 sata. U petak prestanak padavina i razvedravanje, u subotu pretežno sunčano.

U nedelju je na teritoriji cele Srbije na snazi žuti meteo-alarm zbog grmljavine i kiše.

Izvor:https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=05&dd=10&nav_category=12&nav_id=1540562

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31