Kiša je dobrodošla usevima poput pšenice i ječma. Međutim, nedostatak vlage u zemljištu predugo je pratio proizvodnju žita, pa sadašnje padavine tek delimično mogu oporaviti hlebno zrno. Sa druge strane, povrtari koji su u Banatu navodnjavali parcele, zbog obilnih padavina imaju novi problem. To su vodoleži, koji mogu da naškode grašku. 
Usev pšenice predugo je čekao kišu, žali se direktor zadruge „Veljko Lukić Kurjak" u Lukićevu, Čedomir Spasojević.

"Pšenicu gajimo u suvom ratarenju, pa nismo sigurni kakav će biti ishod ovogodišnje proizvodnje. U svakom slučaju, prinosi će biti mnogo manji nego što su bili prošle godine", ocenjuje Spasojević.Kada je reč o ječmu, navodnjavanje parcela pod tom kulturom daje dobre rezultate, tvrdi Spasojević.

"Gajimo ječam na 50 hektara. Ta proizvodnja je pod sistemom za navodnjavanje, pa sa ječmom nemamo problema. Navodnjavanje na tim parcelama je još od setve, odnosno jesenas. Ove godine, dva puta smo iz naših sistema distribuirali vodu na usev koji dobro napreduje", ističe Spasojević.

Zbog nedostatka vlage, kod proizvodnje graška navodnjavanje je od setve, pa je sada više vlage nego što treba usevu, objašnjava Spasojević.

"Imamo problem ovog trenutka. Grašak navodnjavamo od setve i do sada smo potrošili za to zemljište 27 hiljada litara nafte. S obzirom na to da je palo približno 100 litara kiše po kvadratu, sada je došlo do prevlaživanja zemljišta. Pojavljuju se vodoleži u ataru i postoji opasnost da dođe do propadanja graška kao što se desilo i lane", podseća Spasojević.

Uz klimu, za prihod ratarima ključno je i tržište, odnosno cene. Naši proizvodi prodaju se poznatom kupcu uz ugovor, zaključuje Čedomir Spasojević, uz konstataciju da im je zarada u tom smislu obezbeđena.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/psenica-zedna-a-grasak-se-davi_1014536.html

Vremenske prilike ove godine ne idu baš naruku organizatorima, izlagačima i posetiocima Prolećnog festivala vina u Sremskim Karlovcima, koji je počeo u petak, a završava se danas.Za razliku od prošle godine, kada je u vreme održavanja manifstacije bilo toliko toplo da su pampuri izletali iz flaša i vinari bili prinuđeni da koriste led da bi rashladili vino, ovog puta promenljivi maj pokazao je svu svoju ćudljivost i kišom i niskom temperaturom prve večeri rasterao posetioce.

Jučerašnje sunce tokom veće polovine dana malo je popravilo situaciju, pa tako plato na centralnom trgu gde su locirani proizvođači vina, i nije bio tako pust kao prve večeri, te su vinari dobili priliku da ponude ljubiteljima božanskog pića i onima koji to nisu, paletu svojih proizvoda.Na centralnom trgu vinari su dobili priliku da ponude ljubiteljima božanskog pića i onima koji to nisu, paletu svojih proizvoda
Da kišno vreme ne može svima da pokvari raspoloženje i osujeti zacrtane planove primer je avioinženjer iz Beograda Vladimir Smajević. On kaže da redovno posećuje jesenji Grožđebal i da rado svraća u Sremske Karlovce, kako zbog njih tako i zbog vina. Vino je i ovog puta bilo razlog njegovog dolaska, a koliki je ono motiv za dolazak, ilustruje tvrdnjom da mu klimatske prilike ne predstavljaju nikakvu prepreku.

- Već dovoljno dobro poznajem ovdašnju vinsku produkciju, i kada bi trebalo da nekoga istaknem među vinarima, onda su to vinarije Mrđanin, Vinum i Đurđić – kaže Vladimir Smajević. – Ovo mi je prvi dolazak na Prolećni festival, i kada završim obliazak svih, moći ću da sumiram utiske.Rame uz rame sa vinarima na ovoj i jesenjoj svetkovini posvećenoj grožđu i vinu na centralnom trgu su i proizvođači kuglofa, koji takođe nisu mogli da se pohvale prodajom prvog dana, osim ako nisu bili u prepodnevnim časovima za svojim štandovima. I za njih je juče bila povoljnija situacija. Ali, ako je juče neko mogao da se pohvali posetom, onda je to proizvođač pečenog sira sa slaninom, tehnolog Milan Miletić iz mesta Laćisled iz okoline Aleksandrovca. NJegov proizvod sa kojim je na tržište izašao prošle godine, privukao je pažnju posetilaca.

- Organizatori su hteli da me smeste daleko od vinara, ali sam im objasnio da sir i vino ne mogu jedno bez drugog – kaže sa smeškom Miletić i dodaje da ga je obilazeći vinske manifestacije put naneo i u Sremske Karlovce. – Svuda nailazim na dobar prijem. Ovde je reč o porodičnoj recepturi i siru koji je moja majka osmislila dok sam bio student i redovno ga slala meni i kolegama dok sam se školovao. Na ideju da od toga napravimo biznis navela su me pitanja mojih drugara kada će moći da kupe sir koji pamte iz studentskih dana.

Osmišljen po ugledu na Grožđebal, ni ovogodišnji Prolećni festival vina nije proteklo bez vatrometa. Manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak, a u ime domaćina posetioce i učesnike je pozdravio predsednik opštine Nenad Milenković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/prolecni-festival-u-sremskim-karlovcima-05-05-2019

U proteklih osam meseci u Srbiji je palo prosečno manje od sto litara kiše, a to je tri puta manje od uobičajenih padavina za ovaj period. Dugotrajna suša najviše smeta pšenici pod kojom je više od 500 hiljada hektara. Kiša, koja je padala ovih dana, stigla je u pravom trenutku za prolećne useve. Mladi poljoprivredni proizvođač Ognjen Rackov iz Zrenjenina predhodne jeseni pšenicu je zasejao na sedamdeset hektara, primenio je kompletnu agrotehniku, ali zbog dugotrajne suše očekuje manji prinos od prošlogodišnjeg.

"Pšenica trenutno ne izgleda obećavajuće, bliže je to nekom pragu rentabilnosti, nego što možemo očekivati, bilo kakav veći prinos na pšenici", kaže Ognjen Rackov iz Zrenjanina.

Ratare posebno brinu učestale promene vremena poslednjih desetak dana, što nikako ne pogoduje pšeničnim poljima.

"U ovom momentu je širok spektar bolesti koje prete pšenicama, to je rđa, septorija, pepelnica. Stoga je savet – ko nije uradio zaštitu pšenice do sada, da pregleda polja i krenu u zaštitu", kaže Filip Darijević, inženjer zaštite bilja.

Samo u proteklih petnaestak dana, na području srednjeg Banata u proseku je palo oko sedamdeset litara kiše po metru kvadratnom, ovo je posebno obradovalo proizvođače koji su tek završili sa setvom prolećnih useva.

"Ova kiša, koja je do sada pala, dobro je došla da svi prolećni usevi izniknu, da imamo dobar sklop, očekujemo da u narednom periodu uradimo i zaštitu protiv korova", kaže Vojislav Trkulja, agronom.

Samo na području pet opština srednjeg Banata pod prolećnim usevima nalazi se oko dve stotine hiljada hektara. Od tih površina, gotovo polovina pripada kukuruzu, zatim suncokretu, soji i šećernoj repi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3508362/kisa-obradovala-ratare-u-srednjem-banatu.html

Kiša koja ovih dana pada dobrodošla je za ratarske kulture koje su posejane, a dobro će doći i biljkama čije seme tek treba da se položi u zemlju pa se može reći da je vreme idealno i da su padavine spasle prolećnu setvu.Padavine će popraviti stanje uljane repice, koja je najviše stradala zbog suše te je oko 15.000 hektara preorano.

Na preostalih 30.000 hektara repica je u fazi cvetanja pa je kiša pala u poslednji čas.

Još pre dve sedmice ratari su krenuli u setvu kukuruza, soje i suncokreta, slušajući vremenske prognoze po kojima su padavine najvljivane još prošlog vikenda pa su žurili da najvažniji posao u godini obave što pre, računajući da je bolje seme u suvoj zemlji nego u yaku.

Kiša je dobrodošla za sve poljoprivredne kulutre, a posebno za pšenicu, čije je seme usled suše jesenas sporo klijalo, tek u decembru i januaru, pa sada na poljima imamo pšenicu niskog rasta, a u nekim područjima i pomalo požutelu, kaže dr Vladimir Aćin iz Odeljenja za strna žita na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako dodaje, na području oko Novog Sada palo je više od 20 litara kiše po kvadratnom metru, što znači da je vlaga dospela bar do 20 centimetara u dubinu zemlje.

To nije dovoljno vlažnosti gledajući dug sušni period, i kiše je potrebno još, poručuje naš sagovornik.

Još je rano govoritio tome koliki će biti prinosi, naglašava dr Aćin, ali je moguće da se nakon cvetanja formiraju krupnija zrna, što se može odraziti na veće prinose, mada na veličinu zrna više utiče sorta a manje vremenske prilike.

Kiša je dobra i za soju, kaže dr Vojin Đukić iz Odeljenja za soju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Prema njegovim rečima, ratari su malo poranili sa sejanjem soje, ali su žurili da seme uhvati vlagu u očekivanju kiše.On navodi da je isušenom površinskom sloju zemlje vlaga dobrodošla.

Ova kiša – a svi se nadamo da će biti još – doprineće ujednačenom klijanju i nicanju, pa tako i ujednačenom sazrevanju i istovremenoj žetvi soje, predočava dr Đukić.

Setva šećerne repe je završena i nikla je, na nekim parcelama već ima drugi par listova, pa će i toj industrijskoj kulturi kiša koristiti.

Dr Živko Ćurčić iz Odeljenja za uljanu repicu i industrijsko bilje novosadskog Instituta kaže da je repa sejana već početkom marta i da je setva brzo i završila.

Odlično izgleda na površinama gde je seme položeno u dublji sloj zemlje, dok se tamo gde je zasejana pliće očekuje da posle kiše ne bude pokorica, ističe dr Ćurčić, i dodaje da usevima neće ništa faliti ako kiše bude još.Dr Aćin kaže da je u februaru bilo tri stepena toplije u odnosu na višegodišnji prosek, a u martu je temperatura bila čak šest stepeni viša u odnosnu na raniji godine, pa je, uz vetar, zemlja dodatno osušena i pšenica se slabo razvijala.

Od 1. januara do 10. aprila ove godine palo je svega 80 litara kiše po kvadratnom metru, dok je višegodišnji prosek u tom periodu 130 litara, ističe dr Aćin, i naglašava da je sigurno da će tokom bokorenja pšenica imati manji broj klasova, pa samim tim i manji broj zrna u klasu po jedinici površine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednici-docekali-padavine-kisni-spas-u-posledni-cas-13-04-2019

U iščekivanju prave kiše, poljoprivrednici uveliko seju kukuruz i soju, nadajući se da će se prognoze meteorologa obistiniti i oranice pokisnutiPosao prolećne setve ove sedmice je posebno dobio na brzini, a ratari nisu marili za hladnoću ni jake udare vetra, sve računajući na to da će meteorolozi pogoditi kišu tokom vikenda pa su krenuli svom silinom da ih kojim slučajem kiša ne omete. Ukoliko nastave tim tempom, najvažniji posao u godini može biti završen vrlo brzo, za deset do 15 dana.

Ove godine uslovi za prolećnu setvu nikako ne idu naruku poljoprivredi, ne samo kukuruzu već i soji, suncokretu, šećernoj repi. Navodnjavanje, kažu stručnjaci, ne dolazi u obzir kada je merkantilna proizvodnja posredi jer za to nemamo ni finansijskih ni tehničkih mogućnosti.Zemlja je suva u toj meri da seme neće proklijati sve dok kiša dobro ne nakvasi polja – potrebno je od 30 do 40 litara po kvadratnom metru – kaže upravnik Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac. – Količine padavina ispod 20 litara po kvadratu neće doprineti da seme nikne. Kiša će samo uticati na to da ono proklija ali se koren neće razviti.

Koliko je zemlja suva, imali smo prilike da se uverimo u temerinskom ataru, gde je prašine bilo izobilja čim se traktor pokrene.

– Uslovi za setvu su ove godine loši, zemlja je suva, ali dobra kiša može sve preokrenuti i da na kraju dobijemo lep prinos i kvalitetan rod – kaže poljoprivrednik Tibor Varga Šomođi. – Doduše, može biti i obrnuto, ali se nadamo da ćemo bar nešto ove godine izući od ove naše muke, zato i sejemo. Prvi put posle 20 godina ovog proleća nisam posejao šećernu repu. Uslovi su bili takvi da nisam video smisla u bavljenju repom. Umesto nje ću posejati više soje i kukuruza.

Đorđe Simotin š Čeneja kaže da će posejati soju i kukuruz, s tom razlikom što će ove godine soje posejati duplo više nego kukuruza.– Zemlja je suva, ali ko je radio poludrljačama, sačuvao je vlagu u zemlji dok su je setvospremači izvukli – kaže Simotin. – Kiša je potrebna pa žurimo da posao završimo jer ako bude dobre kiše, isplatiće nam se trud, ali i novac. Setva je ove godine gotovo na istom nivou kao lane, neka semena su pojeftinila, cena đubrivo neznatno skočila, pa smo na istom. Gorivo jeste poskupelo, ali smo dobili subvencije pa smo se na neki način pokrili.

Predrag Miodragović sa Čeneja krenuo je prvo da seje soju, a onda i kukuruz.

– Uvek sejem soju, kukuruz i pšenicu, ali jesenas nisam posejao žito i izgleda da sam dobro uradio – kaže Miodragović.

– Umesto žita, posejaću više soje. Uoči setve dobili smo subvencije od države, sve nam je isplaćeno i za gorivo, i 4.000 dinara po hektaru.– Očekivanja su da će ove godine kukuruza biti posejano na između 950.000 i milion hektara, soje od 220.000 do 230.000 i suncokreta oko 235.000. Jesenas je pšenice posejano na 600.000 hektara, a uljane repice na 45.000. Međutim, suša je napravila štetu pa je oko 15.000 hektara repice moralo da se preore – kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvoda i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković. Šećerna repa je posejana na svega 30.000 hektara, pa on navodi da se očekuje da se umesto repi, ratari okrenu suncokretu, ali da će pod suncokretom biti tek nekoliko desetina hiljada hektara više. – Nemamo dovoljno semena suncokreta da ta kultura bude značajnije zastupljena ove godine – istakao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-ide-po-staroj-ceni-06-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29