U proteklih osam meseci u Srbiji je palo prosečno manje od sto litara kiše, a to je tri puta manje od uobičajenih padavina za ovaj period. Dugotrajna suša najviše smeta pšenici pod kojom je više od 500 hiljada hektara. Kiša, koja je padala ovih dana, stigla je u pravom trenutku za prolećne useve. Mladi poljoprivredni proizvođač Ognjen Rackov iz Zrenjenina predhodne jeseni pšenicu je zasejao na sedamdeset hektara, primenio je kompletnu agrotehniku, ali zbog dugotrajne suše očekuje manji prinos od prošlogodišnjeg.

"Pšenica trenutno ne izgleda obećavajuće, bliže je to nekom pragu rentabilnosti, nego što možemo očekivati, bilo kakav veći prinos na pšenici", kaže Ognjen Rackov iz Zrenjanina.

Ratare posebno brinu učestale promene vremena poslednjih desetak dana, što nikako ne pogoduje pšeničnim poljima.

"U ovom momentu je širok spektar bolesti koje prete pšenicama, to je rđa, septorija, pepelnica. Stoga je savet – ko nije uradio zaštitu pšenice do sada, da pregleda polja i krenu u zaštitu", kaže Filip Darijević, inženjer zaštite bilja.

Samo u proteklih petnaestak dana, na području srednjeg Banata u proseku je palo oko sedamdeset litara kiše po metru kvadratnom, ovo je posebno obradovalo proizvođače koji su tek završili sa setvom prolećnih useva.

"Ova kiša, koja je do sada pala, dobro je došla da svi prolećni usevi izniknu, da imamo dobar sklop, očekujemo da u narednom periodu uradimo i zaštitu protiv korova", kaže Vojislav Trkulja, agronom.

Samo na području pet opština srednjeg Banata pod prolećnim usevima nalazi se oko dve stotine hiljada hektara. Od tih površina, gotovo polovina pripada kukuruzu, zatim suncokretu, soji i šećernoj repi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3508362/kisa-obradovala-ratare-u-srednjem-banatu.html

Kiša koja ovih dana pada dobrodošla je za ratarske kulture koje su posejane, a dobro će doći i biljkama čije seme tek treba da se položi u zemlju pa se može reći da je vreme idealno i da su padavine spasle prolećnu setvu.Padavine će popraviti stanje uljane repice, koja je najviše stradala zbog suše te je oko 15.000 hektara preorano.

Na preostalih 30.000 hektara repica je u fazi cvetanja pa je kiša pala u poslednji čas.

Još pre dve sedmice ratari su krenuli u setvu kukuruza, soje i suncokreta, slušajući vremenske prognoze po kojima su padavine najvljivane još prošlog vikenda pa su žurili da najvažniji posao u godini obave što pre, računajući da je bolje seme u suvoj zemlji nego u yaku.

Kiša je dobrodošla za sve poljoprivredne kulutre, a posebno za pšenicu, čije je seme usled suše jesenas sporo klijalo, tek u decembru i januaru, pa sada na poljima imamo pšenicu niskog rasta, a u nekim područjima i pomalo požutelu, kaže dr Vladimir Aćin iz Odeljenja za strna žita na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako dodaje, na području oko Novog Sada palo je više od 20 litara kiše po kvadratnom metru, što znači da je vlaga dospela bar do 20 centimetara u dubinu zemlje.

To nije dovoljno vlažnosti gledajući dug sušni period, i kiše je potrebno još, poručuje naš sagovornik.

Još je rano govoritio tome koliki će biti prinosi, naglašava dr Aćin, ali je moguće da se nakon cvetanja formiraju krupnija zrna, što se može odraziti na veće prinose, mada na veličinu zrna više utiče sorta a manje vremenske prilike.

Kiša je dobra i za soju, kaže dr Vojin Đukić iz Odeljenja za soju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Prema njegovim rečima, ratari su malo poranili sa sejanjem soje, ali su žurili da seme uhvati vlagu u očekivanju kiše.On navodi da je isušenom površinskom sloju zemlje vlaga dobrodošla.

Ova kiša – a svi se nadamo da će biti još – doprineće ujednačenom klijanju i nicanju, pa tako i ujednačenom sazrevanju i istovremenoj žetvi soje, predočava dr Đukić.

Setva šećerne repe je završena i nikla je, na nekim parcelama već ima drugi par listova, pa će i toj industrijskoj kulturi kiša koristiti.

Dr Živko Ćurčić iz Odeljenja za uljanu repicu i industrijsko bilje novosadskog Instituta kaže da je repa sejana već početkom marta i da je setva brzo i završila.

Odlično izgleda na površinama gde je seme položeno u dublji sloj zemlje, dok se tamo gde je zasejana pliće očekuje da posle kiše ne bude pokorica, ističe dr Ćurčić, i dodaje da usevima neće ništa faliti ako kiše bude još.Dr Aćin kaže da je u februaru bilo tri stepena toplije u odnosu na višegodišnji prosek, a u martu je temperatura bila čak šest stepeni viša u odnosnu na raniji godine, pa je, uz vetar, zemlja dodatno osušena i pšenica se slabo razvijala.

Od 1. januara do 10. aprila ove godine palo je svega 80 litara kiše po kvadratnom metru, dok je višegodišnji prosek u tom periodu 130 litara, ističe dr Aćin, i naglašava da je sigurno da će tokom bokorenja pšenica imati manji broj klasova, pa samim tim i manji broj zrna u klasu po jedinici površine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednici-docekali-padavine-kisni-spas-u-posledni-cas-13-04-2019

U iščekivanju prave kiše, poljoprivrednici uveliko seju kukuruz i soju, nadajući se da će se prognoze meteorologa obistiniti i oranice pokisnutiPosao prolećne setve ove sedmice je posebno dobio na brzini, a ratari nisu marili za hladnoću ni jake udare vetra, sve računajući na to da će meteorolozi pogoditi kišu tokom vikenda pa su krenuli svom silinom da ih kojim slučajem kiša ne omete. Ukoliko nastave tim tempom, najvažniji posao u godini može biti završen vrlo brzo, za deset do 15 dana.

Ove godine uslovi za prolećnu setvu nikako ne idu naruku poljoprivredi, ne samo kukuruzu već i soji, suncokretu, šećernoj repi. Navodnjavanje, kažu stručnjaci, ne dolazi u obzir kada je merkantilna proizvodnja posredi jer za to nemamo ni finansijskih ni tehničkih mogućnosti.Zemlja je suva u toj meri da seme neće proklijati sve dok kiša dobro ne nakvasi polja – potrebno je od 30 do 40 litara po kvadratnom metru – kaže upravnik Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac. – Količine padavina ispod 20 litara po kvadratu neće doprineti da seme nikne. Kiša će samo uticati na to da ono proklija ali se koren neće razviti.

Koliko je zemlja suva, imali smo prilike da se uverimo u temerinskom ataru, gde je prašine bilo izobilja čim se traktor pokrene.

– Uslovi za setvu su ove godine loši, zemlja je suva, ali dobra kiša može sve preokrenuti i da na kraju dobijemo lep prinos i kvalitetan rod – kaže poljoprivrednik Tibor Varga Šomođi. – Doduše, može biti i obrnuto, ali se nadamo da ćemo bar nešto ove godine izući od ove naše muke, zato i sejemo. Prvi put posle 20 godina ovog proleća nisam posejao šećernu repu. Uslovi su bili takvi da nisam video smisla u bavljenju repom. Umesto nje ću posejati više soje i kukuruza.

Đorđe Simotin š Čeneja kaže da će posejati soju i kukuruz, s tom razlikom što će ove godine soje posejati duplo više nego kukuruza.– Zemlja je suva, ali ko je radio poludrljačama, sačuvao je vlagu u zemlji dok su je setvospremači izvukli – kaže Simotin. – Kiša je potrebna pa žurimo da posao završimo jer ako bude dobre kiše, isplatiće nam se trud, ali i novac. Setva je ove godine gotovo na istom nivou kao lane, neka semena su pojeftinila, cena đubrivo neznatno skočila, pa smo na istom. Gorivo jeste poskupelo, ali smo dobili subvencije pa smo se na neki način pokrili.

Predrag Miodragović sa Čeneja krenuo je prvo da seje soju, a onda i kukuruz.

– Uvek sejem soju, kukuruz i pšenicu, ali jesenas nisam posejao žito i izgleda da sam dobro uradio – kaže Miodragović.

– Umesto žita, posejaću više soje. Uoči setve dobili smo subvencije od države, sve nam je isplaćeno i za gorivo, i 4.000 dinara po hektaru.– Očekivanja su da će ove godine kukuruza biti posejano na između 950.000 i milion hektara, soje od 220.000 do 230.000 i suncokreta oko 235.000. Jesenas je pšenice posejano na 600.000 hektara, a uljane repice na 45.000. Međutim, suša je napravila štetu pa je oko 15.000 hektara repice moralo da se preore – kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvoda i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković. Šećerna repa je posejana na svega 30.000 hektara, pa on navodi da se očekuje da se umesto repi, ratari okrenu suncokretu, ali da će pod suncokretom biti tek nekoliko desetina hiljada hektara više. – Nemamo dovoljno semena suncokreta da ta kultura bude značajnije zastupljena ove godine – istakao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-ide-po-staroj-ceni-06-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30