U agraru je među najaktuelnijim pitanjima žetva pšenice. Taj posao zbog padavina u prethodnom periodu kasni, pa će prinos i kvalitet biti niži. Međutim, ostaje dilema oko cene. Uz to treba dati preporuke poljoprivrednicima oko upotrebe mehanizacije, upozoravaju stručnjaci.Da nije bilo obilnih padavina, žetva ječma i pšenice već bi bila u punom zamahu, podseća stručnjak u Zadružnom savezu Vojvodine Petar Radić.

"Nažalost i kod ječma tek sa poneke parcele je skinut rod. Ječam je uglavnom zreo i može se reći da je bolje podneo padavine od pšenice. Kod pšenice na terenu je primećeno poleganje, pa će biti problema kod kombajniranja. Kod savremenih kombajna gubici u žetvi su približno 1%, ali će ovakva situacija sigurno povećati rastur. Neophodno je za pravilno podešavanje kombajna izbaciti što više vitlo, prilagoditi brzinu okretaja radnih elemenata i pratiti na izvršaju kvalitet požnjevenog materijala. Sada konstatujemo da je pšenica na parcelama potamnela, što može dovesti do pojave patogena i pada kvaliteta žita. Samo da nas vreme posluži 10-ak dana da završimo žetvu", kaže Radić.Mora se voditi računa i o izlasku gabaritne mehanizacije na saobraćajnice, upozorava Petar Radić.

"Žetva je veliki posao koji mora da se odradi u kratkom period, pa je kod vozača za potrebe poljoprivrede izražen umor i pad koncentracije. Zato molim sve učesnike u saobraćaju za povećanu pažnju. Biće kolone traktora sa prikolicama kod silosa odnosno na delovima saobraćajnica, što zahteva dodatni oprez. Poljoprivredna mehanizacija mora biti pravilno osvetljena, a blato sa pneumatika se na otresištima mora ukloniti", upozorava Radić.

Kad je reč o ceni pšenice, prinosu i kvalitetu, Radić objašnjava da je cena proizvodnje žita uglavnom poznata.

"Zbog vremenskih uslova uglavnom su pšenice slabijeg kvaliteta, tek na ponekim parcelama očekujemo visok kvalitet i rod. Mislim da će ova godina po proizvodnji pšenice biti ispod proseka. Neke kalkulacije govore da je za prosečan prinos od 4,5 tone po hektaru proizvodna cena pšenice 21,06 dinara za kilogram. Ni ove godine nećemo imati klasiranje pšenice na prijemu, iako se to svake godine najavljuje. Tako da ostaje da će verovatno neke pšenice boljeg kvaliteta dobiti i veći cenu na tržištu. Dakle za tako nešto su ograničavajući factor skladišta koja u kratkom vremenu treba da prime veliku količinu pšenice", kaže Radić.

Naredne sedmice, 30. juna u Neuzini ćemo održati Žetveni dan, najavljuje Petar Radić i zaključuje da je cilj te manifestacije da se promoviše tradicija proizvodnje pšenice i hleba, koji je jedan od simbola Vojvodine.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/za-zetvu-psenice-presudno-narednih-10-dana-(audio)_1139204.html

Berba malina uskoro kreće, a pojedini otkupljivači su ponudili akontne (prve) cene od 200 dinara za kilogram, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za Betu, a prenosi Ekapija.

Mestimična berba tog voća počela pre desetak dana, ali da se beru samo pre vremena sazreli plodovi zbog sušenja i šoka biljaka, izazvanog naizmeničnom smenom obilnih padavina i visokih temperatura. Kako je rekao Radović, proizvođači tog voća teško se bore da u malinjacima unište travu i korovske biljke koje bujaju zbog velike vlage, 'pa ako se sedam dana ne uđe u voćnjak - ne mora uopšte da se ulazi'."Očekujemo da svi otkupljivači zbog smanjene ponude maline i u svetu, posebno u Čileu koji je veliki proizvođač tog voća i ispražnjenih zaliha u Srbiji malina ne bude jeftinija od 220 dinara po kilogramu", kazao je Radović za ovu agenciju.Berba ovog voća krenula je u kraljevačkim selima. Malinari očekuju i solidnu zaradu, iako su posedi pored Ibra uglavnom manji od deset ari. Zadovoljni su i akontnom cenom od 185 do 200 dinara za kilogram prve klase sorte vilamet, koju su hladnjačari ponudili, prenosi RTS.

Iako su kiše svakodnevne, zbog zemlje pored Ibra koja pogoduje malinama nema truleži u zasadima.Kako smo ranije pisali, po oglasima i na društvenim mrežama već se traže radnici za branje malina, a na jednom od njih je navedeno da je dnevnica 3000 dinara uz obezbeđen prevoz. Međutim, odziv je slab.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/malina-cena-200-dinara-kisa-odlaze-berbu-ali-i-nedostatak-beraca/60875/

Vremenske prilike ni ove godine ne idu na ruku pčelarima. Kiše i hladno vreme ponovo utiču na prinos meda početkom sezone.
Prošle godine je kiša sprala polen sa bagrema, pa je najvažnija mednosna paša podbacila. Ove sezone su pčele proizvele dovoljno bagremovog meda, ali su zatim padavine i hladno vreme to gotovo poništili."Problem je nastao sa kišom koja je krenula krajem bagremove paše, tako da taj bagremov med ne može da se izvadi. A pošto pčele ne mogu da budu aktivne u prirodi nakon toga, onda su normalno pojele taj med koji su i donele“, kaže pančevčaki pčelar Vojkan Milutinović.

Logično, jer pčele med prave za svoju ishranu, a mi im višak uzimamo. Kad ne sakupljaju nektar zbog lošeg vremena moraju da jedu ono što su donele, a za ljude šta preostane. Međutim, kiša je kao i uvek nešto odnela, a nešto donela.

"Ostalo nam je sada da se tešimo da ova kiša koja je pala dobro utiče na suncokretovu pašu i na lipu koja treba da krene. Sad je već procvetala gradska lipa, ali ova crna lipa trebalo bi da krene za nekih desetak-petnaest dana. Nakon toga bi suncokret trebalo da krene. Nadamo se da će ova kiša doneti dobrobiti njima, pa makar da to bude kako valja“, dodaje Milutinović.

Srbija je 2019. izvezla oko 2.300 tona meda i na tome zaradili 9 miliona evra.

"Prošle godine pčelari su bili nezadovoljni cenom, ali je bagremov med iz Srbije bio najbolje plaćen u Evropi. Verovatno je da smo kvalitetom odskočili u odnosu na sve ostale“, zaključuje Milutinović.

On napominje da se poslednje dve godine cena meda nije menjala, ali će ona sada najverovatnije porasti. Na to utiču ne samo proizvođači u velikim evropskim državama, već i povećanje troškova proizvodnje naših pčelara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/pcelari-nezadovoljni-kise-i-hladno-vreme-uticu-na-prinos-meda_1130891.html

Ove godine prolećni usevi u Srbiji zasejani su na oko dva miliona hektara, gotovo polovina je pripala kukuruzu. Dugotrajnoj suši usevi za sada odolevaju, kao i gradu koji je tokom vikenda padao u Srednjem Banatu. Imaju li ratari razloga da strahuju za ovogodišnji rod i šta na sve to kaže struka?Marko Renovica, mladi poljoprivredni proizvođač i agronom, u društvu stručnjaka Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin obišao je svoje njive. Ovoga proleća zasejao je oko 250 hektara, najviše kukuruza i šećerne repe."Usevi u ovom momentu izgledaju dobro i reklo bi se i više nego dobro, ali zabrinuti smo zbog sušne zime i sušnog proleća koje je za nama i nadamo se da će u nastavku godine biti nadoknade padavina inače imaćemo popriličan podbačaj prinosa", kaže Renovica.

Jedan je od retkih Banaćana koji još uvek tradicionalno gaji šećernu repu.

"Šećerna repa po svojoj biologiji je otpornija od nekih drugih useva na nedostatak vlage i ona je jedna od izdržljivijih biljaka i za sada usevi izgledaju fantastično", dodao je Renovica.

U kojoj meri česte promene vremena praćene kratkokrajnim pljuskovima i dosta niskim temperaturama za ovo doba godine utiču na useve i u kojoj meri je grad pričinio štetu?

"Što se tiče poljoprivrednika zaštita se već privodi kraju. Ono što ostaje sada je nega useva, međuredno kultiviranje i svakako da se nadamo ako možemo da poželimo one lepe lagane kiše bez vremenskih nepogoda", navodi Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

"Grad koji pao pre nekoliko dana veličine lešnika u trajanju nekih dvadesetak minuta naneo je male, minimalne štete, samo su iskrzani listovi s obzirom da su usevi sada najotporniji i najbolje će se regenerisati, štete nisu nekog većeg obima", objašnjava Rajačićeva.

Prema mišljenju poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka, u ovom trenutku još uvek nedostaje minimalno pedeset litara kiše po kvadratnom metru.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3973346/usevi-ratari-kisa-grad.html

Majske kiše, iako nedovoljne, došle su poslednji čas i nadoknadile neophodnu vlagu koja je zbog sušne zime nedostajala zemljištu.Đurđevdanske kiše, agronomi kažu zlata vrede. I zaista je tako. Uljana repica nakon padavina, koje smo jedva dočekali, praktično doživljava svoju renesansu, s obzirom na to da je suša tokom zimskog perioda i početkom proleća zabrinula kako ratare, tako i stručnjake.Iako nas do žetve deli mesec dana, a poznato je da je u proizvodnji pod otvorenim nebom nezahvalno prognozirati prinos, sam izgled biljaka, nagovešteva rodnu godinu za uljanu repicu.

Oporavljaju se i ozime strnine. Kiše, iako nedovoljne omogućile su biljkama usvajanje hranjiva, a stručnjaci napominju da je sada veoma važno da ratari redovno obilaze parcele, kako bi na vreme sproveli hemijske mere zaštite, ali sa adekvatnom kombinacijom pesticida.

Kiša u pravi čas i za jare useve. Na poljima Poljoprivrednog dobra Maglić, primenom pune agrotehnike, vode računa o svakom milimetru padavina, u toku je i međuredno kultiviranje šećerne repe.

Za dalji razvoj kako ozimih tako i jarih useva vlažnost zemljišta je od presudnog značaja. Nadamo se novim padavinama.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kisa-pogodovala-usevima-uljane-repice_1123050.html

Vanredno stanje i ograničeno kretanje uticali su na sve, pa tako i na poljoprivredne proizvođače koji ove dane lepog vremena moraju maksimalno da iskoriste i obave prolećnu setvu ratarskih kultura. Agrometeorolog Srđan Milakara rekao je za RTS da je za nastavak vegetacije neophodna nova količina padavina koja bi pospešila rast useva. Kaže da je malo veći problem kod pšenice zato što je u aktivnoj vegetaciji i njoj je neophodna kiša.Međutim, možda i veći problem od vanrednosg stanja i epidemije, ratarima pravi suša. Vlage u zemljištu je malo, pa tome treba i setvu prilagoditi.Agrometeorolog Srđan Milakara, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da kiša koja je pala noćas nije velika količina padavina koja bi uticala drastično na stanje zaliha vlage u zemljištu.

Međutim, posle podne i narednih dan-dva očekuje naoblačenje sa lokalnom pojavom pljuskova i grmljavinom i samim tim sa kišom - tako da može situacija i da se popravi, smatra Milakara.

Kako keže, ne bi trebalo da budu velike količine padavina, ali i u ovom momentu i kako je stanje zalihe vlage u zemljištu - trebalo bi da bude od neke koristi.

Ratari se žale da je zemlja suva. On kaže da situacija nije baš povoljna zato što u ravničarskim delovima Srbije, u Vojvodini i donjem Podunavlju, Posavini nije sjajna situacija što se tiče padavina, naročito u poslednjih 30 dana - procenat je između 50 i 75 odsto od ukupne količine padavina za ovo doba godine.Na jugoistoku i jugu Srbije je uobičajena količina padavina za poslednjih 30 dana. Milakara ističe da je stanje vlage loše ali sa ovim padavinama koje se očekuju narednih dana trebalo bi da se to popravi što će reći da se poljoprivredne kulture, prolećni usevi koji su posejani i nikli - da imaju dovoljnu količinu za neometan nastavak vegetacije.

Za setvu u aprilu nije bilo toliko problema - temperature zemljišta su bile dobre i vlaga je bila sačuvana tokom zime i u prvim prolećnim mesecima je bila dovoljna.

Sada za nastavak vegetacije neophodna je nova količina padavina koja bi pospešila rast ovih useva.

Kaže da je malo veći problem kod pšenice zato što je u aktivnoj vegetaciji i njoj je neophodna kiša.

"Nadamo se da će u narednim danima i tokom maja kada joj je i najpotrebnija kiša biti dovoljno vlage koja će doneti i odgovarajući rezultat na kraju žetve", rekao je on.Milakara kaže da su uglvnom kulture nikle i dobro se za sada drže. Trebalo bi da padavine koje se očekuju narednih dana utiču na brži i povoljniji rast tih useva.

"Znači, nije neki problem do sada bio što se tiče klijanja i nicanja, vlage u površinskom sloju zemljišta je bilo dovoljno, ali za nastavak rasta i razvoja ovih posejanih kultura, pre svega, kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe trebalo bi da bude novih padavina da pospeše rast i razvoj", ukazao je agrometeorolog.

Govoreći o tome koliko je potrebno kiše da bi sve bilo u redu, Milakara kaže da je to 20 do 30 litara kiše ali po procenama koje se očekuju može biti 10 do 15 litara - to je minimalno što bi trebalo da bude ali zavisi od terena, područja.

Ističe da bi najavljeno zahlađenje trebalo da dođe najpre u Vojvodini, pa u ostalom delu zemlje.

Što se tiče voća i povrća, agrometeorolog kaže da su problem bili mrazevi tokom aprila gde su ranocvetujuće vrste voća imale problem.

I voću i povrću su neophodne padavine koje bi pospešile razvoj.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3937863/setva-susa-ratari.html

Zbog neobično toplog vremena za ovo doba godine, malih količina padavina tokom jeseni i zime koja protiče bez snega može se zaključiti da se voćkama u Srbiji ne piše dobro. Nedostatak zemljišne vlage utiče na sve faze vegetacije voćaka, što bi moglo da uzrokuje manju plodnost i krupnoću voćaka, pa u ovoj godini može lako da se dogodi da voće bude skuplje nego ikada pre.Direktor Instituta za voćarstvo u Čačku dr Milan Lukić navodi da se, ukoliko u narednom periodu ne padne veća količina snežnih padavina, to može nepovoljno odraziti na ovogodišnji rod svih voćnih vrsta.

- Količina zemljišne vlage trenutno je veoma niska, jer nije ni jesenas bilo mnogo padavina, a i zima je gotovo suva. Od aprila počinje period vegetacije, i ako do tada ne padne veći sneg, koji bi topljenjem obezbedio veću vlažnost zemlje, onda možemo da kažemo da će se takvo stanje loše odraziti na sve faze vegetacije - cvetanje, oprašivanje, razvoj ploda, broj zametnutih plodova i na njihovu krupnoću - rekao nam je dr Lukić.

On dodaje da bi ovakva situacija mogla da dovede do značajnog smanjenja prinosa ove godine u voćnjacima u Srbiji, pa samim tim i do nedostatka plodova na samom tržištu, što bi verovatno uzrokovalo povećanje cena voća. Dr Lukić se ipak ograđuje, navodeći da je još rano o tome govoriti, kao i da je teško direktno dovesti u vezu manju plodnost voća, koja bi realno mogla da se dogodi, sa većim cenama na tržištu, koje, kako ističe, regulišu ponuda i potražnja.Čačanski voćari svakodnevno obilaze svoje zasade, prate stanje biljaka i gledaju u nebo moleći se za sneg. Kažu nam da je još u decembru trebalo da pođubre voćke, ali to nisu učinili jer nije bilo padavina, pa ne bi bilo nikakvog efekta, jer đubrivo ne bi moglo da dopre do korenovog sistema. Napominju da prate dugoročne prognoze, koje se često menjaju, ali da nisu primetili da će biti obilnijih snežnih padavina, pa će, kako kažu, biti muke.

- U ovim krajevima je ranijih godina u ovo vreme bilo i po metar snega, a sada ni pahulja da promakne. Toplo vreme, nema padavina... Neće dobro da se završi. Po površini zemlje ima malo vlage, a dole oko korena ona je potpuno suva - kazao nam je Slobodan Matović, voćar iz Dragačeva, koji uzgaja jabuke. - Prošle godine nas je potukao grad, a sada ova suša, biće dobro ako išta bude rodilo... A cena, ko zna šta će biti... Smatram da ćemo dosta voća ove godine da uvezemo, pa će to diktirati cenu na našem tržištu.Stručnjaci ističu da "zime nema" jedino za one voćare koji su svoje zasade opremili sistemima za navodnjavanje. Oni će u fazi vegetacije biljaka započeti navodnjavanje i time povećati zemljišnu vlažnost. Ali takvih voćara u Srbiji je tek oko 10 procenata.

- Ove zime je bilo nekoliko mrazeva, temperatura se spuštala i do minus deset. To je jedino dobro, odnosno možemo da kažemo da je bilo dovoljno mrazeva koji su za voće korisni. Jer niske temperature su uticale na smanjenje populacije štetnih organizama, pa ne bi trebalo da štetočine naprave veće probleme. Jedino bi problema moglo da bude ako sneg ne padne - zaključio je dr Lukić.

Dugoročne vremenske prognoze ne idu naruku voćarima, jer ne predviđaju veće snežne padavine. To se mora prihvatiti sa rezervom, jer ove prognoze nisu precizne. Ako bi se nastavilo ovakvo vreme, onda bi voćari morali ranije da obave rezidbu voćaka.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:845055-Ako-do-aprila-ne-bude-snega-ostacemo-bez-voca-Plodove-nam-obralo-prolece-usred-zime

Kiša koja ovih dana dobro kvasi oranice pođednako je dobrodošla i posejanoj pšenici kao i onoj koja tek treba da bude u zemlji.Naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da je ove sedmice palo oko 25 litara kiše po kvadratnom metru, što je dovoljno da se pokvasi suv površinski sloj zemlje i podstakne nicanje.

– Ratari koji su žito posejali u prvoj dekadi oktobra sada bi na njivama trebalo da imaju pšenicu u fazi tri lista i početak bokorenja, no, zbog sušnog perioda, seme je slabije nicalo pa će kiša ubrzati rast, ali istovremeno, niže temperature, koje ne štete usevu, usporiće vegetaciju, no, ni takva klima neće biti štetna po novu pšenicu – kaže dr Aćin.Po njegovim rečima, optimalan rok za setvu pšenice je prošao pa ratari koji je sada budu sejali mogu očekivati manji prinos, a procenat umanjenja varira od godine do godine jer na to utiču ćudi klime.

– Poštovanje roka setve je najjeftinija agrotehnička mera jer ne košta ništa, i ne može se kasnije nadoknaditi – naglašava dr Aćin.Po rečima predsednika Saveza poljopirvrednika Banata Dragana Kleuta, setva pšenice je završena još u prvoj dekadi oktobra, ali je slabo nikla, pa će kiša ubrzati bubrenje i klijanje semena. Gledajući lanjske prilike, kada je žito zbog velike suše niklo tek u januaru, Kleut kaže da se može reći da ova godina nije loša u pogledu nicanja novog roda, ali da sada ratri strepe od mraza jer pšenica nije još dospela u fazu bokorenja.

– Na dobar prinos ne utiče samo setva u optimalnom roku već i nicanje novog roda. Ove godine, zbog kasnog nicanja, imali smo prinos od tri tone po hektaru, dok u Banatu, kada se padavine rasporede, žita bude od 5,5 tona do 7,5 tona po hektaru – navodi Kleut.Po podacima Udruženja „Žita Srbije”, do sada je pšenicom zasejano oko 400.000 hektara, a u tom udruženju predviđaju da ćemo ove jeseni pod žitom imati od pola miliona hektara do 550.000. Pošto se pšenica može sejati tokom novembra, kaže direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković, nema sumnje da će paori koji su zbog suve zemlje odlagali setvu sada prionuti na posao.

– Nema razloga za odlaganje, pogotovo što žito ratarima donosi prvi prihod u novoj ekonomskoj godini – naglasio je Saković.

On kaže da setva kasni najviše u istočnom delu zemlje zbog sušnog perioda, ali da je, s druge strane, gledajući po regionima, u Vojvodini posejano najviše u odnosu na druge delove zemlje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kisni-spas-za-psenicu-gotovo-u-posledni-cas-09-11-2019

Vreme ove godine nije naklonjeno pčelarstvu pa su očekivanja da meda neće biti ni približno kao lane, kada smo ga imali 10.000 tona.

– Kiša tokom cvetanja bargema sprala je nektar s cveta pa je bagremova paša podbacila, dok je u vreme cvetanja lipe po košnici dobijeno od deset do 15 kilograma meda – kaže predsednik Saveza pčelarskih organizaicija Vojvodine Radomir Vlaco.

– Naša pokrajina nije bogata livadama, a u vreme najveće paše, cvetanja suncokreta, padala je kiša i bilo zahlađenje pa opet nije bilo uslova za lučenje nektra.

On savetuje da mladi pčelari, kojih je u toj grani poljoprivrede sve više, treba da se okrenu i proizvodnji drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelar iz Savinog Sela Tibor Mandić, koji drži pčele već 25 godina i ima 130 košnica, kaže da će ove godine u poslu opstati samo oni koji se bave i drugim zanimanjem ili su dugo u pčelarstvu pa su razvili i drugu proizvodnju, a ne samo med.

– Paša je podbacila zbog kiše i hladnih noći – kaže Mandić. – Pčele ne padaju ispred košnica već se gube u polju, ili, ukoliko stignu do košnica, ne donose med. Svaki dan se meri količina koju donesu te smo bili prinuđeni na to da ih prehranjujemo, čak smo to činili i u najvećoj paši suncokreta pa je zarada svake godine sve tanja.

Zbog loše klime poslednjih godina, kaže taj pčelar, godišnji prosek po košnici je deset do 15 kilograma meda, a kada u godini ima sunca, bivalo ga je i 40 pa i 50 kilograma po košnici. Sve ove godine, priča Mandić, opstao je jer je, baveći se pčelarstvom, zaradio i penziju. Kaže da dobro dođu i subvencije koje država daje pčelarima, ali ne svim, već samo onima koji imaju više od 30 košnica, pa tako dobije oko 90.000 dinara, što je taman da plati troškove za vosak i kupi tegle.

Ove godine mešani medovi i cvetni od lane bili su 600 dinara kilogram, bagremov je bio 800, ali pošto ga ove godine neće biti, kilogram meda, ističe Mandić, sigurno neće biti ispod 1.000 dinara.Na području pokrajine prošle godine registrovano je 5.000 pčelinjih gazdinstava i ukupno 292.000 košnica, što znači da prosečno ovdašnji pčelari imaju 50 košnica. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Vlaco kaže da je lane naša zemlja izvezla 2.700 tona meda, najviše u Nemačku, Italiju i Norvešku, i ostvarila prihod od oko 11 miliona dolara.

– Nemci su naši najveći kupci meda – navodi Vlaco, i uz te podatke spominje još jedan: da ovdašnje stanovništvo nije veliki potrošač meda, svega pola kilograma po glavi stanovnika godišnje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/ove-godine-malo-meda-pcele-na-prehrani-kisa-sprala-nektar-10-08-2019

Nije prvi put da se u sezoni povrća kupci žale na skupoću namirnica. Ovoga leta ne smeta im toliko što krompir, luk, papriku, tikvice, krastavce… plaćaju po lanjskim cenama – bar je tako na novosadskim pijacama – već što za kilogram paradajza treba izdvojiti i više nego duplo novca nego prošlog leta, od 150 dinara pa naviše.Na pitanje zašto je paradajz skup usred leta proizvođači i agronomi imaju odgovor – kasni u zrenju i zato je skup. Ali potrošači ne treba da budu zabrinuti jer rod sazreva i cena paradajza će pasti.

Berba kasni dvadesetak dana jer je u vreme prve i druge cvetne oplodnje bilo kiše i nedovoljno toplog vremena pa je izostalo cvetanje i rod, i tek je treći i četvrti cvetni red oplođen, objašnjava Adam Takač iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Kako dodaje, paradajza ima i tek će ga biti, a kada dospe, cena će biti i tri puta niža od sadašnje.

Proizvođačima godi što je paradajz skup, pogotovo im ide naruku to što nema paradajza iz uvoza, što obično biva kada uvoznici osete da na domaćem tržištu ima odstupanja od uobičajene ponude.

Proizvođač iz Čalme (opština Sremska Mitrovica) Tihomir Bojanić kaže da se na Kvantaškoj pijaci paradajz na veliko može bez problema prodati po 80 do 150 dinara.

Iako leto uveliko traje, paradajza još nema u onim količinama u kojima smo navikli da ga bude u ovo doba godine, kaže Bojanić, inače u proteklih desetak i više godina najveći proizvođač paradajza u Sremu, i šire.

Ove godine Bojanić ima paradajza na sedam jutara i očekuje da će ga brati do polovine novembra.

Kilogram krompira po 50 dinara za proizvođače je u ovo doba uobičajena cena, kaže Branislav Zelenović iz Siriga, smatrajući da je ta cena prihvatiljiva i kupcima.

I lane je, podseća, toliko koštao.

Oni koji ga seju na veliko, na deset i više hektara, čuvaju ga za zimu, kada je skuplji i više tražen, kaže Zelenović.

On navodi da će prvi put posle više godina potrošači jesti kvalitetan domaći krompir zbog dobrog semena i klime koja nije naškodila tom povrću.

Kako kaže da je, za razliku od krompira, prolećni luk podbacio, zbog čestih kiša, i da se zato kvari i baca.Ali taj povrtar ukazuje i na to da prolećnog luka ima i u okolnim zemljama i da količine prelaze potrebe stanovništa i da je to razlog zašto ga povrtari ne mogu lako prodati ni dobiti pravu cenu.

Ne znam šta se dešava s lukom: niti ga traže, niti se raspituju za cenu, kaže povrtar iz Siriga Siniša Arsić, koji ima na lageru prolećnog luka.

Ali, kako kaže spreman je da čeka velike kupce. Na veliko je kilogram luka išao od 36 dinara pa naniže, ali kako sada stvari stoje, prodavaće ga i upola cene jer stiže jesenji koji kreće da se vadi posle Svetog Ilije.Na pijacama u Novom Sadu kilogram krompira je 50 dinara, luka 60, paprika je od 85 dinara pa naviše, tikvice se kreću od 40 dinara pa naviše, krastavci se prodaju iznad 70 dinara.

Gledajući lanjske cene, povrće se maltene prodaje po istim cenama, ali promet nije baš veliki, što je uobičajeno u sezoni godišnjih odmora, kažu pijačni prodavci, koji se takođe žale na godinu. Česte kiše, navode, pokvarile su rod povrća, ali je uprkos tome osnovno povrće zadržalo lanjsku cenu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pijaca-skupa-kisa-nazidala-cene-povrcu-03-08-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31