Vreme ove godine nije naklonjeno pčelarstvu pa su očekivanja da meda neće biti ni približno kao lane, kada smo ga imali 10.000 tona.

– Kiša tokom cvetanja bargema sprala je nektar s cveta pa je bagremova paša podbacila, dok je u vreme cvetanja lipe po košnici dobijeno od deset do 15 kilograma meda – kaže predsednik Saveza pčelarskih organizaicija Vojvodine Radomir Vlaco.

– Naša pokrajina nije bogata livadama, a u vreme najveće paše, cvetanja suncokreta, padala je kiša i bilo zahlađenje pa opet nije bilo uslova za lučenje nektra.

On savetuje da mladi pčelari, kojih je u toj grani poljoprivrede sve više, treba da se okrenu i proizvodnji drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelar iz Savinog Sela Tibor Mandić, koji drži pčele već 25 godina i ima 130 košnica, kaže da će ove godine u poslu opstati samo oni koji se bave i drugim zanimanjem ili su dugo u pčelarstvu pa su razvili i drugu proizvodnju, a ne samo med.

– Paša je podbacila zbog kiše i hladnih noći – kaže Mandić. – Pčele ne padaju ispred košnica već se gube u polju, ili, ukoliko stignu do košnica, ne donose med. Svaki dan se meri količina koju donesu te smo bili prinuđeni na to da ih prehranjujemo, čak smo to činili i u najvećoj paši suncokreta pa je zarada svake godine sve tanja.

Zbog loše klime poslednjih godina, kaže taj pčelar, godišnji prosek po košnici je deset do 15 kilograma meda, a kada u godini ima sunca, bivalo ga je i 40 pa i 50 kilograma po košnici. Sve ove godine, priča Mandić, opstao je jer je, baveći se pčelarstvom, zaradio i penziju. Kaže da dobro dođu i subvencije koje država daje pčelarima, ali ne svim, već samo onima koji imaju više od 30 košnica, pa tako dobije oko 90.000 dinara, što je taman da plati troškove za vosak i kupi tegle.

Ove godine mešani medovi i cvetni od lane bili su 600 dinara kilogram, bagremov je bio 800, ali pošto ga ove godine neće biti, kilogram meda, ističe Mandić, sigurno neće biti ispod 1.000 dinara.Na području pokrajine prošle godine registrovano je 5.000 pčelinjih gazdinstava i ukupno 292.000 košnica, što znači da prosečno ovdašnji pčelari imaju 50 košnica. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Vlaco kaže da je lane naša zemlja izvezla 2.700 tona meda, najviše u Nemačku, Italiju i Norvešku, i ostvarila prihod od oko 11 miliona dolara.

– Nemci su naši najveći kupci meda – navodi Vlaco, i uz te podatke spominje još jedan: da ovdašnje stanovništvo nije veliki potrošač meda, svega pola kilograma po glavi stanovnika godišnje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/ove-godine-malo-meda-pcele-na-prehrani-kisa-sprala-nektar-10-08-2019

Nije prvi put da se u sezoni povrća kupci žale na skupoću namirnica. Ovoga leta ne smeta im toliko što krompir, luk, papriku, tikvice, krastavce… plaćaju po lanjskim cenama – bar je tako na novosadskim pijacama – već što za kilogram paradajza treba izdvojiti i više nego duplo novca nego prošlog leta, od 150 dinara pa naviše.Na pitanje zašto je paradajz skup usred leta proizvođači i agronomi imaju odgovor – kasni u zrenju i zato je skup. Ali potrošači ne treba da budu zabrinuti jer rod sazreva i cena paradajza će pasti.

Berba kasni dvadesetak dana jer je u vreme prve i druge cvetne oplodnje bilo kiše i nedovoljno toplog vremena pa je izostalo cvetanje i rod, i tek je treći i četvrti cvetni red oplođen, objašnjava Adam Takač iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Kako dodaje, paradajza ima i tek će ga biti, a kada dospe, cena će biti i tri puta niža od sadašnje.

Proizvođačima godi što je paradajz skup, pogotovo im ide naruku to što nema paradajza iz uvoza, što obično biva kada uvoznici osete da na domaćem tržištu ima odstupanja od uobičajene ponude.

Proizvođač iz Čalme (opština Sremska Mitrovica) Tihomir Bojanić kaže da se na Kvantaškoj pijaci paradajz na veliko može bez problema prodati po 80 do 150 dinara.

Iako leto uveliko traje, paradajza još nema u onim količinama u kojima smo navikli da ga bude u ovo doba godine, kaže Bojanić, inače u proteklih desetak i više godina najveći proizvođač paradajza u Sremu, i šire.

Ove godine Bojanić ima paradajza na sedam jutara i očekuje da će ga brati do polovine novembra.

Kilogram krompira po 50 dinara za proizvođače je u ovo doba uobičajena cena, kaže Branislav Zelenović iz Siriga, smatrajući da je ta cena prihvatiljiva i kupcima.

I lane je, podseća, toliko koštao.

Oni koji ga seju na veliko, na deset i više hektara, čuvaju ga za zimu, kada je skuplji i više tražen, kaže Zelenović.

On navodi da će prvi put posle više godina potrošači jesti kvalitetan domaći krompir zbog dobrog semena i klime koja nije naškodila tom povrću.

Kako kaže da je, za razliku od krompira, prolećni luk podbacio, zbog čestih kiša, i da se zato kvari i baca.Ali taj povrtar ukazuje i na to da prolećnog luka ima i u okolnim zemljama i da količine prelaze potrebe stanovništa i da je to razlog zašto ga povrtari ne mogu lako prodati ni dobiti pravu cenu.

Ne znam šta se dešava s lukom: niti ga traže, niti se raspituju za cenu, kaže povrtar iz Siriga Siniša Arsić, koji ima na lageru prolećnog luka.

Ali, kako kaže spreman je da čeka velike kupce. Na veliko je kilogram luka išao od 36 dinara pa naniže, ali kako sada stvari stoje, prodavaće ga i upola cene jer stiže jesenji koji kreće da se vadi posle Svetog Ilije.Na pijacama u Novom Sadu kilogram krompira je 50 dinara, luka 60, paprika je od 85 dinara pa naviše, tikvice se kreću od 40 dinara pa naviše, krastavci se prodaju iznad 70 dinara.

Gledajući lanjske cene, povrće se maltene prodaje po istim cenama, ali promet nije baš veliki, što je uobičajeno u sezoni godišnjih odmora, kažu pijačni prodavci, koji se takođe žale na godinu. Česte kiše, navode, pokvarile su rod povrća, ali je uprkos tome osnovno povrće zadržalo lanjsku cenu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pijaca-skupa-kisa-nazidala-cene-povrcu-03-08-2019

Kiše, koje ovih dana padaju, a noćas je bila najobilnija sa 50 litara po kvadratnom metru, prekinule su žetvu pšenice u Pomoravskom okrugu, zasejanu na oko 15.000 hektara.
Žetva je na polovini, a ove kiše mogle bi izazvati klijanje u klasu na parcelama koje su polegle, kao i dodatno izbijanje korova, što će uticati na konačni rezultat i prinosa i kvaliteta, ocenili su danas za Tanjugu i poljoprivrednici i poljoprivredni stručnjaci.Trebaće bar tri dana da se zemljište prosuši, kako bi kombajni i traktori mogli da uđu u njive, navode poljoprivrednici.

Prinosi na do sada požnjevenim površinama bili su od 1,5 do 5,5 tona "a i prinosi i kvalitete i ove kao i svake godine, zavisi koliko je ko uložio, da li je sejao pravo seme po savetu struke ili svoje sa tavana", kaže stručni savetodavalac za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

Mlinovi u Pomoravskom okrugu otkupljuju pšenici po 18 dinara, a na tablama, na kojima je istaknuta cena, piše i da nema odbitaka.

Poljoprivrednici kažu da Fabrike stočne hrane plaćaju više.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/kisa-prekinula-zetvu-psenice-otkup-18-dinara-bez-odbitka_1033124.html

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) da je jutrošnjih 116 litara kiše po m2, odnelo u Zlatiborsko-Moravičkom okrugu maline s korenom, krompir, kukuruz, čak i nove asfaltne puteve.

On je apelovao na predstavnike državnih organa da tamo hitno odu, utvrde štetu i pomognu jer je "sve upropašćeno".

- Ovo je četvrta nepogoda za mesec dana, pored snega i dva puta grada. Kišni oblak je zahvatio Ivanjicu, Lučane deo Arilja i Kraljevo - rekao je Radović.

Dodao je da je jaka kiša formirala bujice i spirala zemlju, posebno u sveže obrađenim povrtnjacima.

- Uništeno je sve što smo uložili, a ne znam kako ćemo preživeti - rekao je Radović.

Situacija nije ništa bolja ni u prokupačkom kraju. Kiša koja stalno pada idealna je za razvoj biljnih bolesti i štetočina na voćarskim i ratarskim kulturama, rekli su danas poljoprivredni stručnjaci.

Na šljivama se pojavio "šljivin smotavac" koji izaziva crvljivost plodova, a suzbija se pesticidima od maja do kraja juna.

Kako je agenciji Beta rekla savetodavac u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović, u zasadima višnje, kada plod menja boju, štetu može da pričini "trešnjina muva", koja izaziva crvljivost plodova, a i to se tretira hemikalijama.

- Najveću opasnost za zasade višnje i šljive, koji su u okolini Prokuplja na više od 4.000 hektara, može da pričini 'monilinia frustigena', koja prouzrokuje trulež plodova - kazala je Obradović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526164/kisa-desetkovala-voce-i-ratarske-kulture-vocari-traze-hitnu-pomoc-drzave

Poljoprivrednici Pomoravskog okruga, koji su jesenas pšenicom i ostalima ozimim žitaricama zasejali oko 20.000 hektara, tvrde da je pšenici dosta kiše, a stručnjaci savetuju da se njive pregledaju i zaštite od bolesti klasa.

Najbolje bi bilo kada bi kiše sada stale, a dnevne temperature da ne prelaze 24-25 stepeni, a noćne budu 12 do 14 stepeni Celzijusa, rekli su Tanjugu poljoprivrednici Pomoravlja.

I poljoprivrednici i stručnjaci potsećaju da je zbog lošeg vremena, suše, setva bila produžena, sa izmenjenim periodom nicanja... Ove kiše povoljne su za razvoj korova, ali i bolesti klasa i parcele treba pregledati i po potrebi tretirati.

- Ono što godinama pričama, ljudi nisu upotrebili mineralna đubriva, sortno seme, koristili su svoje seme sa tavana, ne mogu očekivati dobar prinos - rekao je stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić, pa ocenio da oni koji su uspeli da poseju u optimalnom roku, do kraja oktobra, koristili mineralna đubriva i sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i bolesti, mogu očekivati zadovoljavajuće prinose.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenici-dosta-kise-zastititi-klas-od-bolesti/jgz8g4x

Pčelari najavljuju da će ova godina biti ispod proseka kada je reč o bagremovoj paši, što će nesumnjivo značiti i manje bagremovog meda na tržištu. Razlog su vremenski uslovi, jer su hladni talasi prekidali cvetanje ove biljke kao i prolećni mrazovi koji su uništili bagrem u dolinama i pored reka.

Iako paša nije još završena prema prvim procenama bagremog meda biće 65 do 70% manje nego inače. To bi moglo da ugrozi i izvoz, jer je ova vrsta meda tradicionalno najtraženija na stranim tržištima. Čak 70% ukupnog izvoza čini upravo bagremov med, pa se smatra da je ova paša najvažnija za domaće proizvođače.

– Još nemamo podatke, jer je paša u toku. Oni koji seli pčele na više nadmorske visine još imaju šansu da poprave rezultat – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Inače, u Srbiji se ovaj med podjednako koristi kao i livadski, dok Evropa više voli bagrem.

Na pitanje da li će ovakva situacija uticati na cene, Živadinović kaže da za sada nema tih naznaka i napominje da je maloprodajna cena u našoj zemlji i dalje između 800 i 1.000 dinara, dok je u EU od osam do dvadeset evra. Da li bi nedostatak bagremovog meda mogao da bude prilika za falsifikatore?

– Oni koji se bave ovim nelegalnim poslovima u falsifikate dodaju boju i arome, u zavisnosti od potreba na tržištu. To se već dogodilo 2014. i 2015. godine, kada bagrema nije bilo uopšte. To su, inače, i bile godine sa najvećim brojem i količinama falsifikovanog meda na tržištu – ističe Živadinović.

I pre dve godine, zbog hladnog vremena, kiše i izmrzavanja bagrema, u Pomoravlju i Šumadiji, gde je ovo najvažnija pčelinja paša, bila je najlošija po prinosima. To ne samo da je dovelo do nestašice već i povećalo troškove proizvođačima, koji su morali da kupuju šećer da bi prehranili pčele.

Iz Srbije je prošle godine izvezeno 2.744 tone meda u vrednosti od oko 12,4 mil USD. Najviše u Italiju, Norvešku, Nemačku, Crnu Goru… Uvoz je bio simboličan, jer je iz drugih država nabavljeno 43 tone.
Na svetu postoji oko 300 vrsta meda, a bagremov se smatra jednim od najzdravijih i najukusnijih. Jedan od razloga jeste i to što je napravljen od bagrema koji se ne tretira insekticidima. Zato se pčele i ciljano sele tamo gde ima dosta bagrema.

Kažu da je ovaj med dobar za decu koja imaju respiratorne smetnje ili astmu, za one koji pate od nesanice, a višestruko je koristan i kod stomačnih problema ili dijareje. Ovaj med je svetle boje, ponekad je potpuno providan, ako nema primesa, a podseća i na vanilu. Često se jede sa sirom. Ima visok procenat fruktoze, pa retko kristališe. Ima nizak glikemijski indeks. Sadrži nizak nivo polena, što je dobro za one koji imaju probleme sa alergijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2513236/preti-nestasica-bagremovog-meda

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede gostovao je jutros u Jutarnjem programu Prve televizije.

"Jesenas smo imali problem sa kukuruzom zbog suše, a sada vlage ima dovoljno, pa očekujem da tu neće biti problema“, rekao je ministar Nedimović i istakao da kukuruzu u ovom trenutku problem prave niske temperature za ovo doba godine, ali od sutra će otopliti pa će i to biti u redu.

Ministar je rekao da pšenica nikad bolje nije izgledala nego u ovom trenutku, ali zato ima problema sa voćem.

"Zbog obilnih kiša i velike količine vode truli voće. Realno, imamo problema sa trešnjom i jagodom gajenom na otvorenom prostoru. Plodovi trešnje su ispucali pa spadaju u drugu klasu po kavlitetu, što donosi i nižu cenu. Ugroženo je rano voće, sneg u maju doneo je mnoge probleme“, rekao je Nedimović.

On se osvrnuo i na nedavni problem sa gradom koji je pogodio pojedine delove Srbije i istakao da su sve službe radile kako je trebalo od RHMZ do protivgradnih strelaca, ali tamo gde je grad pao on se formiorao u niskim oblacima kada su i rakete najmanje deleotvorne.

"Krajem aprila prvi put smo upotrebili automatsku protivgradnu zaštitu, što znatno skraćujete vremenski period što je u ovakvim situacijama i najvažnije. Ove rakete upotrebljene su na prostoru Valjeva, i da li je bilo problema tamo? Nije " - istakao je ministar i dodao da se trudi da obiđem svaku lokalnu samoupravu, a danas će posetiti najveći povrtnjak u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=17&nav_id=1543157

Učestalim padavinama poslednjih dana praktično su nadoknađene rezerve vlage i sada je potrebno što više sunca i toplijih dana da bi usevi napredovali i normalno rasli, ali i da bi se zaštitili od bolesti, izjavio je danas direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković.Ako se normalizuje vreme iza ovog kišnog talasa, onda bismo mogli da kažemo da je to skoro idealno i da odgovara poljoprivrednim kulturama i usevima, rekao je Saković.

On kaže da će biti teško oboriti rekord od prošle godine kada su prinosi u pitanju, ali da je, na primer, već sada za očekivati da će prinos uljane repice biti manji.

Uljana repica je najviše platila ceh jesenjih suša, jer se ona seje prva, već u septembru.

Saković je naveo da je oko 15.000 hektara preorano i presejano, i da je šteta što će uljane repice biti manje nego lane, jer jer je veoma tražena na međunarodnom tržištu i svi viškovi su do sada bili namenjeni izvozu.

Prema njegovim rečima, ove godine zasejano je manje pšenice i ne može se očekivati rod kao prošle godine.

Prinos će biti manji nego prošlogodišnji, ali nadamo se da će kvalitet biti dobar, a bolji kvalitet znači i bolju cenu, objasnnio je sagovornik Tanjuga.

Saković kaže i da je zasađeno više kukuruza nego lane i da, ako vremenski uslovi budu odgovarajući, mogu se očekivati isti ili slični prinosi.

Ističe i da je posle sušnog marta i aprila sada palo više kiše nego što je potrebno.

Imajući u vidu da se u narednih nedelju dana najavljuju nove padavine sigurno će biti više vlage nego što je potrebno, a muku poljoprivrednim proizvojačima sada zadaje to što mehanizacijom ne mogu da uđu u njive i obave zaštitu prolećnih useva od korova, a ozimu pšenicu zaštite od potencijalnih bolesti, rekao je on.

Saković kaže da poljoprivrednim kulturama i usevima neće odgovarati ako se nastavi kišni period.

Koliko god da imamo problema sa sušom, toliko se mogu pojaviti samo drugačiji problemi ako bude vlažan period. Da bismo imali rekordnu godinu treba da imamo sreće kao i prošle godine kada su padavine dolazile na svakih 10 do 15 dana i da budu redovne, pogotovo u junu i julu, naveo je direktor Udruženja “Žita Srbije”.Padavine su svuda iznad proseka, a najviše u Sremu i Posavini, kao i Banatu, pogotovo južnom, koji je „dobio“ više kiše nego inače.
Prošla 2018. godina bila je rekordna što se poljoprivredne proizvodnje i prinosa tiče.

Prinos pšenice bio je rekordan i iznosio je 5,1 tonu po hektaru, a kukuruza čak osam tona.

Bio je dobar i rod soje, ali je rod suncokreta bio nešto slabiji nego što se očekivalo, mada opet iznad proseka, kaže Saković.

Sve je u rukama prirode. Ako budemo imali kišne periode i dobro raspoređeno lepo vreme, možemo očekivati dobru godinu, rekao je Saković.

Srbiju i region od večeras do 17. maja ujutro očekuju obilnije padavine, upozorio je u petak ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, naglasivši da su sva vodoprivedna preduzeća u pripravnosti.

Prema prognozama, kako je rekao, od nedelje uveče i naredna četiri dana očekuje se više od 40 do 50 litara padavina po metru kvadratnom, a u vrlo kratkom vremenskom periodu.

Ministar je rekao i da ne očekuje veće probleme na velikim vodotokovima, ali upozorava da može doći do pojave bujičnih poplava, naročito u Zapadnoj Srbiji.

Naša vodoprivredna preduzeća preduzela su sve aktivnosti u pogledu osmatranja prostora i angažovanja mehanizacije koja je neophodna, rekao je Nedimović.

Što se tiče same vode i koristi za poljoprivredu, ne treba da vam govorim koliko je to važno u ovom trenutku, zaključio je ministar.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kise-i-vise-nego-sto-treba-sada-bi-usevima-prijalo-sunce-12-05-2019

Kiša je dobrodošla usevima poput pšenice i ječma. Međutim, nedostatak vlage u zemljištu predugo je pratio proizvodnju žita, pa sadašnje padavine tek delimično mogu oporaviti hlebno zrno. Sa druge strane, povrtari koji su u Banatu navodnjavali parcele, zbog obilnih padavina imaju novi problem. To su vodoleži, koji mogu da naškode grašku. 
Usev pšenice predugo je čekao kišu, žali se direktor zadruge „Veljko Lukić Kurjak" u Lukićevu, Čedomir Spasojević.

"Pšenicu gajimo u suvom ratarenju, pa nismo sigurni kakav će biti ishod ovogodišnje proizvodnje. U svakom slučaju, prinosi će biti mnogo manji nego što su bili prošle godine", ocenjuje Spasojević.Kada je reč o ječmu, navodnjavanje parcela pod tom kulturom daje dobre rezultate, tvrdi Spasojević.

"Gajimo ječam na 50 hektara. Ta proizvodnja je pod sistemom za navodnjavanje, pa sa ječmom nemamo problema. Navodnjavanje na tim parcelama je još od setve, odnosno jesenas. Ove godine, dva puta smo iz naših sistema distribuirali vodu na usev koji dobro napreduje", ističe Spasojević.

Zbog nedostatka vlage, kod proizvodnje graška navodnjavanje je od setve, pa je sada više vlage nego što treba usevu, objašnjava Spasojević.

"Imamo problem ovog trenutka. Grašak navodnjavamo od setve i do sada smo potrošili za to zemljište 27 hiljada litara nafte. S obzirom na to da je palo približno 100 litara kiše po kvadratu, sada je došlo do prevlaživanja zemljišta. Pojavljuju se vodoleži u ataru i postoji opasnost da dođe do propadanja graška kao što se desilo i lane", podseća Spasojević.

Uz klimu, za prihod ratarima ključno je i tržište, odnosno cene. Naši proizvodi prodaju se poznatom kupcu uz ugovor, zaključuje Čedomir Spasojević, uz konstataciju da im je zarada u tom smislu obezbeđena.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/psenica-zedna-a-grasak-se-davi_1014536.html

Vremenske prilike ove godine ne idu baš naruku organizatorima, izlagačima i posetiocima Prolećnog festivala vina u Sremskim Karlovcima, koji je počeo u petak, a završava se danas.Za razliku od prošle godine, kada je u vreme održavanja manifstacije bilo toliko toplo da su pampuri izletali iz flaša i vinari bili prinuđeni da koriste led da bi rashladili vino, ovog puta promenljivi maj pokazao je svu svoju ćudljivost i kišom i niskom temperaturom prve večeri rasterao posetioce.

Jučerašnje sunce tokom veće polovine dana malo je popravilo situaciju, pa tako plato na centralnom trgu gde su locirani proizvođači vina, i nije bio tako pust kao prve večeri, te su vinari dobili priliku da ponude ljubiteljima božanskog pića i onima koji to nisu, paletu svojih proizvoda.Na centralnom trgu vinari su dobili priliku da ponude ljubiteljima božanskog pića i onima koji to nisu, paletu svojih proizvoda
Da kišno vreme ne može svima da pokvari raspoloženje i osujeti zacrtane planove primer je avioinženjer iz Beograda Vladimir Smajević. On kaže da redovno posećuje jesenji Grožđebal i da rado svraća u Sremske Karlovce, kako zbog njih tako i zbog vina. Vino je i ovog puta bilo razlog njegovog dolaska, a koliki je ono motiv za dolazak, ilustruje tvrdnjom da mu klimatske prilike ne predstavljaju nikakvu prepreku.

- Već dovoljno dobro poznajem ovdašnju vinsku produkciju, i kada bi trebalo da nekoga istaknem među vinarima, onda su to vinarije Mrđanin, Vinum i Đurđić – kaže Vladimir Smajević. – Ovo mi je prvi dolazak na Prolećni festival, i kada završim obliazak svih, moći ću da sumiram utiske.Rame uz rame sa vinarima na ovoj i jesenjoj svetkovini posvećenoj grožđu i vinu na centralnom trgu su i proizvođači kuglofa, koji takođe nisu mogli da se pohvale prodajom prvog dana, osim ako nisu bili u prepodnevnim časovima za svojim štandovima. I za njih je juče bila povoljnija situacija. Ali, ako je juče neko mogao da se pohvali posetom, onda je to proizvođač pečenog sira sa slaninom, tehnolog Milan Miletić iz mesta Laćisled iz okoline Aleksandrovca. NJegov proizvod sa kojim je na tržište izašao prošle godine, privukao je pažnju posetilaca.

- Organizatori su hteli da me smeste daleko od vinara, ali sam im objasnio da sir i vino ne mogu jedno bez drugog – kaže sa smeškom Miletić i dodaje da ga je obilazeći vinske manifestacije put naneo i u Sremske Karlovce. – Svuda nailazim na dobar prijem. Ovde je reč o porodičnoj recepturi i siru koji je moja majka osmislila dok sam bio student i redovno ga slala meni i kolegama dok sam se školovao. Na ideju da od toga napravimo biznis navela su me pitanja mojih drugara kada će moći da kupe sir koji pamte iz studentskih dana.

Osmišljen po ugledu na Grožđebal, ni ovogodišnji Prolećni festival vina nije proteklo bez vatrometa. Manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak, a u ime domaćina posetioce i učesnike je pozdravio predsednik opštine Nenad Milenković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/prolecni-festival-u-sremskim-karlovcima-05-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30